Нешто што ми је важно...

[YOKA]

[YOKA]

[JESSY]

[JESSY]

Ljudi se postuju recima, a vole cutanjem. Ljubav je kao snaga: ako je vise trosis, vise ces je i imati. (...) Kada bi prostori ovako umeli da vole, kao ja,vec bi postali beskonacnost. KAd bi vreme ovako umelo da voli, kao ja, vec bi se pretvorilo u vecnost. KAd bi zemlja ovako umela da voli, kao ja, vec bi odavno bila zvezda. (...)
Voli najzescom neznoscu, kao da zivis jedini put i nikada vise.

Tako zamisljam nebo

 

[JESSY]

http://www.youtube.com/watch?v=ei6BpJdQAeg

[JESSY]

“Moraš da naučiš da nastaviš. To je deo toga. Deo onoga što čini ljubav prema nekome. Kad zaista nekog voliš, onda ga ne doživljavaš samo kao produžetak sebe. Ne voliš ga samo zbog sebe. Ljubav je kada znaš kada da pustiš.”

 

[YOKA]

[JESSY]

Bog mi daje

Bog mi odnosi

ruzica si bila

sada vise nisi

S' vremena na vrijeme

kao da cujem stope

k'o da ides preko mog praga

[JESSY]

Mislim tuđe misli
Kradem svoje vreme
Provlačim ga
Između oblaka, snova,
Daljine i snega...
Kada poželim
Da ti nedostajem
Odsanjam pesmu
Zatvorim oči
I na kaldrmi zamislim
Cvet beli.
Kada te nema
Jer tako hoću
Zaledim osmeh
U sebi kažem ime
Udahnem duboko
I pomislim
Tako mi nedostaješ...

 

[YOKA]

 

Кад на младо пољско цвјеће,

 Бисер ниже поноћ нијема,

 Кроз груди ми жеља љеће:

 „Што те нема, што те нема?“

 

Кад ми санак покој даде,

И душа се миру спрема,

Крoз срце се гласак краде:

„Што те нема, што те нема?“

 

Ведри исток кад заруди,

У трепету од алема,

И тад душа пјесму буди:

„Што те нема, што те нема?“

 

И у чашу бујне среће,

И кад туга уздах спрема,

Моја љубав пјесму креће:

„Што те нема, што те нема?“

[JESSY]

Za mene vise nista nije vazno - ni moji, ni bilo ciji tudji postupci. Zivim ipak i dalje zato sto imam volju. Zato sto se ta volja kalila celog mog zivota i zato sto je sad cista i zdrava tako da vise nije vazno to sto je za mene vazno. Moja volja upravlja ludoscu mog zivota.

 

[JESSY]

Tesko je po dusu, da osecanja koja su vezana uz dogadjaje naseg zivota ne umiru zajedno sa tim dogadjajima. Nego i kad nestane lice i krajeva koji su bili, podlogom osjecanjima, ona ostaju ziva i svjeza, i to ne u liku sjecanja nego istinita i mocna kao u dan dozivljaja. A kako su izgubila svaku realnu podlogu, bude bol i ceznju, tresu dusom kao nezasticenim stablom, hrane se nemirom srca, kradu sadasnjost i truju buducnost.

 

 

[JESSY]

U našem užurbanom i neosetljivom životu zacudujuce je malo sati u kojima duša može da bude svesna sebe, u kojima život ustupa mesto smislu i duhu, a duša neskriveno stoji pred ogledalom uspomena i savesti.
To se verovatno dešava pri preživljavanju velikog bola, verovatno nad kovcegom majke, verovatno na bolesnickoj postelji, na kraju nekog dugog usamljenickog putovanja, u prvim satima ponovnog vracanja u život, ali to uvek prate nemiri i mucenja.

Vrednost ovakvih budnih noci je baš u tome.
U njima duša uspeva da bez snažnih spoljašnjih potresa dode do onoga što je pravedno, bez obzira da li je to cudno, ili zastrašujuce, da li je za osudu, ili za žaljenje.

 

[JESSY]

http://www.youtube.com/watch?v=AClHrVZObWg

[JESSY]

 

Tvoje su oči svijeće od voska
munja u noći, kiša dok roska
tvoje je lice čisto i meko
šalješ mi ptice kad si daleko