Jump to content

Шта чини Цркву? Шта је она за нас? Каква треба да буде и шта да чини Црква?


Препоручена порука

Сјајно речено.  eheeeej

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 months later...
  • 6 months later...
  • Гости

Питање постављам свима на ЖРУ-у, верницима, неверницима, муслиманима...

Како ви доживљавате и гледате на Цркву као духовну, друштвену, онтолошку, административну, традиционалну...итд.... појаву (или пројаву)?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Crkva je Zivot.

"Ви морате упознати земаљско да би сте га волели, а Божанско се мора волети да би се упознало." Паскал "Свако искључиво логичко размишљање је застрашујуће: без живота је и без плода. Рационална и логична особа се тешко каје." Шмеман "Always remember - your focus determines your reality." Qui-Gon Jinn

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре свега као онтолошку пројаву,али уткану у целокупно наше живљење...намерно кажем живљење.Наравно постоји и црквена организација која се не може по шизофреном принципу разделити од Цркве као Тела Христовог,али њу дефинитивно сачињавају људи са свим својим слабостима и свакако свим оним социјалним процесима који неизоставно прате друштвене организације.Али морам признати да ме то мање занима као хришћанина.

Такође за мене је Црква оно сабрање конкретних људи на Светој Литургији (мада имам проблем да заиста осетим јединствено прегнуће ка Господу свих тих људи на Литургији у храму и често падам у искушење да мислим и осећам да је свако ту дошао по нешто "своје" и за себе.)

Пишем, братијо, пред лицем Бога свог: смирите срца своја и видећете милост Господњу још овде на земљи и познаћете Творца небеског и ваша душа неће моћи да се насити љубави.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Црква је једна веееелика зграда и ту долазе људи и стоје у цркви и онда се певају песме и још се стоји и има тамо свеће које светле. Мене је мама једном водила и после сам добио звонце...И лепо мирише у цркви...

Ех, детињство...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мени је Црква ...нови живот.

Била ми је као сплав бродоломнику.., а сада ми је острво Љубави, Истине и Наде.

...

Надање је моје Отац, прибежиште је моје Син, заштита је моја Дух Свети.

Тројице Свесвета, слава Теби.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Брат рече: Црква је Живот! Да, само бих да додам следеће: Црква је Живот у Христу, кроз Христа и за Христа... Свети отац Јустин је говорио: Ако бисмо хтеле да сажмемо целокупно Јеванђеље у једно, шта бисмо добили? И сам даје одговор - Света Тројица је све у свему!

На основу речи Светог Апостола Јакова из његове Саборне посланице, лако се може закључити да је Црква заједница оних (светих) где се не гледа ко је ко, а сви имају веру у Господа. Међутим, не само веру, јер исти Апостол говори да је вера без дела мртва, већ имају и дела љубави која најпре извиру у Христу, а напослетку се завршавају у Христу... Црква је икона првобитне, предвечне заједнице у Љубави Свете Тројице, где свак' свакога љуби љубављу Христовом.

А наравно, наша је несрећа што као бића палог постојања не можемо увек да сведочимо да смо Тело Богочовечанског организма. Зато и јесмо ту где јесмо (у Цркви), да бисмо се лечили од болести - греха, и да кроз енергије и благодат Божију скидамо рђу са себе (грехе), како је говорио владика Данило, и да дођемо до усијања као парчићи гвожђа, тј. да дођемо до обожења које и јесте циљ. Да са себе скинемо све трулежно, да превазиђемо смрт, и онда да се обучемо у нетрулежно, вечно, блиставо... А то је могуће само у Цркви, јер, да се вратим на прве речи овог поста... Црква је Живот, извор Вечног и Незалазног!

Наше учење је сагласно са Евхаристијом, а Евхаристија потврђује учење.

Св. Иринеј Лионски

Link to comment
Подели на овим сајтовима

‚tamo možeš da se isplačeš da te niko ne vidi, i ako te vidi nije strašno jer te vidi Neko ko sve može, jer te voli ludo

obrazov_zpsdsretmxk.jpg

"Верујем Господе, помози мом неверју"

"О жено, велика је вера твоја, нека ти буде како хоћеш"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Око нас буја и живот и кукољ.

А ми не видимо ни једно ни друго.Чудо.Свако је обузет сопственом "теологијом",

доживљајем,проблемима,себцетом.Свако гледа себе самог и процењује шта је вера и живот.А онда се по инерцији људи сабирају у гомилице и громуљице,као насумична смеша свега и свачега.

И онда се појави неко,углавном свештеник,који све благосиља,и сву ту папазјанију благослови.А реалан живот људи остаје изван видокруга,нас хришћана.

Већина људи у Цркви ПАТИ.То се види по лицима,облачењу,држању,понашању на Литургији.Пате људи од незнања,бремена живота,и погрешне црквености,и ником ништа.

Најважније је узети благослов,исповедити се,причестити по неки пут,никако редовно,и ништа не мењати.

Бити послушан,не мућкати главу,ни срце,ни ум.Опасно је.

Опасно за оне који би изгубили гуруистичке позиције када би се мућнуло,а не мућкало.

*Помоли се наш Давид - "Горе имајмо срце и ум."(ружно је рећи Давид без епископ,али ово наш је истог значења).

Чуо сам и видео да Неко мисли на целину.Има холистичку теологију живог живота.

И мисли и воли по свему и за све.

Док има оних који мисле само о себи,тј. по себи и за себе.

Опростите на сарказму,можда "дебело" грешим што пишем овако,али...виртуална хартија трпи све.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...