Шта је зло?

[Срђан Шијакињић]

Ukratko. Set neurona uzrokuje pojam o objektu/subjektu zajedno sa slikom, zvukom, dodirom, mirisom a onda intezutet i vrsta lucenja neuronstransimetera uzrokuje kvalitet dozivljaja dog objekta/subjekta. Da li je lep, ruzan, privlacan, odbojan, atroktivan, dosadan. E sad kod vecine zdravih ljudi imamo i pozitivne i negastivne kvalitativne sudove o pojmoviam oko nas. Nekad neko ima zelju da poljubi svog partnera a nekad ima zelju da ga udari i sve to ima svoj uzrok u mozgu. E sad st se desi kad mozak dozivi takva ostecenaj da neko nema zelju da zagrli bilo koju osobu nego samo da je povredjuje?

 

Е али човек не оствари увек сваку своју жељу, некад има жељу да удари неког или опсује па ипак то не уради. Да ли је могуће да неко ко добије нпр тумор на мозгу, овакав о каквом причамо, који му дозвољава да осећа само негативне нагоне и емоције, ипак успе да се обузда? Да ли такав човек, ипак остаје свестан да је то што би желео и то што осећа ипак погрешно? Рецимо, када бих ја, не дај Боже зарадио такав тумор и када бих био изложен бомбардовању само мржње и енгативних емоција и жеља за повређивањем, да ли бих и даље био свестан да је то погрешно - јер сада тренутно имам нормалан систем добро/лоше. (Макар за те основне ствари.) Ако разумеш шта те питам? Да ли бих знао да је то што осећам погрешно, на основу свог живота пре тумора, или би ти ангони били ван контроле, или бих изгубио сећање на сваки други вредносни систем и како сам живео пре тога? Или би ми се свест скроз променила као код шизофреничара рецимо? И да ли постоји могућност да човек са тумором на мозгу буде свестан да су његове негативне емоције резултат болести и да самим тим блокира њихово спровођење у дело? Или је све време у стању неког продуженог афекта у ком не може да се контролише и размишља? набацао сам много питања, извини...

[GeniusAtWork]

Meni ovo mnogo lici na starosrpsku rec ubica-ubiti...

 

Što da ne? I engleski i srpski su indoevropski jezici, sigurno imaju gomilu sličnosti u etimologiji.

[Avocado]

Malo kasnim na temu... ali da reknem po koju...

 

 

Зато што ми то делује као скидање одговорности са злочинаца што их само још више може охрабрити да наставе по старом. "Нисам ја крив, такав сам рођен, таква ми је генетика, такав ми је мозак."

 

Mislim da su baš ovog Rotha ili nekog naučnika sa sličnim tezama pokušavali advokati da iskoriste u nekim slučajevima ali nije nikad upalilo... kod nas svakako ne može da im upali... definicija umišljaja je da je neko bio svestan posledice i želeo posledicu dela... krivične odgovornosti se oslobađaju neuračunljivi jer nisu bili svesni posledice i nisu želeli posledicu dela... to što je neko fiziološki bio uzrokovan da želi ostvarenje posledice krivičnog dela mu ne bi baš mnogo pomoglo...

 

 

@Anastasija

 

Čini mi se da Roth preuveličava broj ljudi koji nisu imali nikakvog izbora osim da učine zlodelo...

 

Za psihopate (a čini mi se da Hitler i Staljin spadaju u tu grupu) psihijatrija smatra da oni znaju (kognitivno) šta društvo smatra za dobro i zlo ali da im nedostaje unutrašnja komponenta (nemaju emocije) te im je svejedno da li čine dobro ili zlo... ali svakako znaju i imaju izbor... i kad čine zlo, čine ga iz sasvim sebičnih razloga a ne zato što su primorani...

 

Čak se iz članka koji je Akvi postavio o tipu kod kojeg je tumor uzrokovao pedofiliju i seksualno napastovanje vidi da je ovaj tip bio sasvim svestan koliko je njegovo ponašanje nedozvoljeno i da je imao mogućnost da se kontroliše - sam je sebe prijavio strahujući da će silovati gazdaricu.

 

Imao sam u porodici osobu koja je imala fizičko oboljenje na mozgu, koje je uzrokovalo suštinske promene karaktera... neke sasvim čudne stvari... jasno mi je koliko fizičke promene na mozgu mogu da imaju uticaj na karakter čoveka ali mi je prilično teško da poverujem da neko može biti primoran da čini isključivo zle postupke a da ga ne zatvore u ludaru u roku od 5 minuta...
 

[Sir Oliver]

 Зато што пакао није место , пакао је стање душе. И никога Бог не кажњава и осуђује на пакао, пакао је слободан избор. Може ли неко да ужива у заједници са неким другим ако га не воли. Љубав је основ свега.

 

И да додам, могуће је да неко због проблема у мозгу изгуби кочнице и уради то што помисли, али по чему се он пред Богом разликује од оног ко целог живота жели то исто а не уради из страха од последица. Један ће бити у затвору а други можда уважени члан заједнице , али пред Богом су исто.

šta je život bez ljubavi...

a opet mora biti i onih koji su za nju nesposobni, vitezovi tame, bezosećajne duše koje lutaju uokolo čineći zlo i opet ne osećajući ništa... a ljudi su.

 

(emocionalna otupelost je zbog potisnute traume, bola)

[Sir Oliver]

  To je sustina. Izbor izmedju dobra i zla. I sve mnase odluke su ustvari izbor izmedju te dve opcije. Koje m,ogu izgledati i komplikovane i jako komplikovane ali se uvek svode na to. Dobro ili zlo.

Koliko i sa teološke strane nisu u pravu, nisi ni svestan...

 

Čovek uopšte ni ne zna šta je dobro a šta zlo, to su koncepti koji se mešaju i nikako sve do drugog Hristovog dolaska se neće razlučiti iz nikoga do nas.

Još je Grigorije Niski, pa Nemesije Emeski govorio o čoveku kao o mešavini i jednog i drugog i to istovremeno, a kasnije o Dostojevskom da ne pričamo, celo njegovo pisanije s svodi na to, da smo svi mi u stvari ubice koje slučajno to nisu uradile (ubile).

 

Ona stara priča o Adamu i Evi zbunjuje ljude vekovima, nisu oni spoznali dobro i zlo tako da ih jednom zauvek mogu razlučiti jedno od drugoga, već su ga oni spoznali,  osetili okusili po prvi put, jedno i drugo a koje je u stvari koje, to niko od nas ne zna...

[Sir Oliver]

mozak nije u potpunosti razvijen kod male dece, i u zavisnosti od života se formira, tačnije formiraju se sinapse upravo za ono čime se dete bavi i šta proživljava

 

https://www.youtube.com/watch?v=-E7GWiEjju4 

 

Mozak se menja i kod odraslih, tačnije sve do smrti neprestano.

[Crveni Baron]

Koliko i sa teološke strane nisu u pravu, nisi ni svestan...

 

Čovek uopšte ni ne zna šta je dobro a šta zlo, to su koncepti koji se mešaju i nikako sve do drugog Hristovog dolaska se neće razlučiti iz nikoga do nas.

 

 

Ti znaci ne znas da li je silovanje zlo ili dobro?

 

Ja znam.

[obi-wan]

Ма брате, опет ме не разумеш, могуће да се ја конфузно изражавам... Ја верујем да важи за све, али не могу да наступим у разговору као да је то објективна истина, јер ће неко ко не верује да ми тражи да му докажем. Не могу да кажем да је учење Цркве чињеница као што је гравитација или да је Земља округла рецимо, колико год ја веровао у то учење...

 

A zasto bi nekom veru uopste dokazivao? Cini mi se da si ti ovde pobrkao babe i zabe, kako bi rekli.

 

Vera se zivi i zivotom svedoci, ne dokazuje se, tj. bar ne na onaj nacin kako se nesto u nauci dokazuje.

Ali to ne znaci da o njoj ne treba da pricamo sa jednom jasnom uverenoscu, jer vera to i jeste - uverenost o stvarima nevidljivim...

[Благовесник]

Ti znaci ne znas da li je silovanje zlo ili dobro?

 

Ja znam.

 

Tacno, i to znaju SVI, svako ljudsko bice. Slicno je i sa kradjom, i ostalim gresima:

lopov ne zeli da bude pokraden,   ubica ne zeli da bude ubijen i sl.

Cak i onaj koji ima razvijen kao taj neki centar za zlo, ne zeli da zlo bude ucinjeno njemu,

te na osnovu toga moze da zadobije želju za pokrenuti proces  suprostaviti se zlu u sebi.

I da mu  to od Boga bude protumaceno kao pristanak za otvoriti dveri svog  bica i primiti Lekara duse i tela!

Kome je malo dano, malo će mu se i  tražiti: Reč Gospodnja.

[Batman]

Naravno da postoji "predodredjen" za zlo:

 

[Sir Oliver]

Crkva se nije bavila telesnim bolestima, to nisam ni mislio ni rekao, ali se bavi Tajnom spasenja, a slobodna volja je u najtesnjoj sprezi sa tom Tajnom...

 

Jeste, ali da li si uočio sličnosti sa onim što o sl. volji govori Sem Haris i stare, oprobane monaške prakse? I u jednom i u drugom slučaju metoda je ista, polako, kroz dugačak period usmeravaš sebe ka onome što smatraš da je bitno.

[Sir Oliver]

 Sve osim svesti i jednog dela kvalije je uzrokovano mozgom. A ako to za tebe mozak nije telo onda si ti neki mnogo zabavan trol.

 

 

 A ti si neki moderna i zabavan trol?

 

Sve dosad je bio u pravu, ovo mu ne verujte

[Sir Oliver]

Е али човек не оствари увек сваку своју жељу, некад има жељу да удари неког или опсује па ипак то не уради. Да ли је могуће да неко ко добије нпр тумор на мозгу, овакав о каквом причамо, који му дозвољава да осећа само негативне нагоне и емоције, ипак успе да се обузда? Да ли такав човек, ипак остаје свестан да је то што би желео и то што осећа ипак погрешно? Рецимо, када бих ја, не дај Боже зарадио такав тумор и када бих био изложен бомбардовању само мржње и енгативних емоција и жеља за повређивањем, да ли бих и даље био свестан да је то погрешно - јер сада тренутно имам нормалан систем добро/лоше. (Макар за те основне ствари.) Ако разумеш шта те питам? Да ли бих знао да је то што осећам погрешно, на основу свог живота пре тумора, или би ти ангони били ван контроле, или бих изгубио сећање на сваки други вредносни систем и како сам живео пре тога? Или би ми се свест скроз променила као код шизофреничара рецимо? И да ли постоји могућност да човек са тумором на мозгу буде свестан да су његове негативне емоције резултат болести и да самим тим блокира њихово спровођење у дело? Или је све време у стању неког продуженог афекта у ком не може да се контролише и размишља? набацао сам много питања, извини...

 

U tome je caka, ne bi, kad bi ti izvadili tumor bilo bi kao da ga ceo život nisi imao, imao bi taj osećaj i taj set ponašanja, ne bi mogao ni da pojmiš kako i zašto si radio ono što si radio ranije, bukvalno bi bio drugi čovek. Što opet povlači pitanje tvoje odgovornosti za ono što si činio i pred Bogom i pred ljudima.

[Срђан Шијакињић]

U tome je caka, ne bi, kad bi ti izvadili tumor bilo bi kao da ga ceo život nisi imao, imao bi taj osećaj i taj set ponašanja, ne bi mogao ni da pojmiš kako i zašto si radio ono što si radio ranije, bukvalno bi bio drugi čovek. Što opet povlači pitanje tvoje odgovornosti za ono što si činio i pred Bogom i pred ljudima.

Да, да, али мене занима кад бих добио тумор, не кад би ми га извадили, да ли бих могао да појмим да је оно што желим/ радим у супротности са оним што сам био пре тумора... Да ли бих разумео да нешто са мном није у реду, да сам болестан, јер осећам јаку мржњу, а никад пре никог нисам мрзео. Да ли бих био свестан да никад пре нисам мрзео и да се нешто променило.

[Срђан Шијакињић]

A zasto bi nekom veru uopste dokazivao? Cini mi se da si ti ovde pobrkao babe i zabe, kako bi rekli.

 

Vera se zivi i zivotom svedoci, ne dokazuje se, tj. bar ne na onaj nacin kako se nesto u nauci dokazuje.

Ali to ne znaci da o njoj ne treba da pricamo sa jednom jasnom uverenoscu, jer vera to i jeste - uverenost o stvarima nevidljivim...

 

Не веру, веру не бих доказивао, него неке ствари које вера подразумева. Рецимо, слободну вољу. Ја не могу да кажем никоме "човек има слободну вољу и тачка" као да је то нека објективна чињеница, могу само да кажем да верујем да човек има слободну вољу, јер верујем у Бога и та моја вера подразумева постојање слободне воље, иако не могу да објасним у чему се тачно та слободна воља тачно састоји нити да је објасним разумски.