Jump to content

Брак - заједница мушкарца и жене

Оцени ову тему


da li biste stupili u brak bez ljubavi?  

186 члановâ је гласало

  1. 1. da li biste stupili u brak bez ljubavi?

    • da
      5
    • ne
      158
    • mozda
      13
    • da iz interesa
      5


Препоручена порука

0110_hahaha 

јер за љубав треба имат душу!

љубав нема граница! Слава и хвала Богу моја супруга је "здрава и права" али имао сам дјевојку која није имала  око исто тако симпатисао само једну глухоњему, биле су лијепе, прву само волио...

мене искрено оваква питања саблажњују!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 3.3k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

Веома занимљиво питање... Не верујем да би ико ступио у брак са особом која има неки проблем, али често се деси да до проблема дође у браку, тј. кад су двоје већ у браку.

Шта хоћу да кажем? Да ли брак може бити у кризи, ако један од супружника оболи ментално и/или физички? Или доживи неку несрећу која битно утиче на његов/њен живот у здравственом смислу? Да ли је могуће некога волети (физички целог), а онда престати да волиш, ако више не буде цео/ла?

Один монах вошёл в склеп к покойникам и крикнул: "Христос воскресе!" А они ему все хором: "Воистину воскресе!"
--- / -.. --- -- .. -. . --..-- / -- .. ... . .-. . .-. .
http://www.srdjanantic.blogspot.com/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Веома занимљиво питање... Не верујем да би ико ступио у брак са особом која има неки проблем, али често се деси да до проблема дође у браку, тј. кад су двоје већ у браку.

Шта хоћу да кажем? Да ли брак може бити у кризи, ако један од супружника оболи ментално и/или физички? Или доживи неку несрећу која битно утиче на његов/њен живот у здравственом смислу? Да ли је могуће некога волети (физички целог), а онда престати да волиш, ако више не буде цео/ла?

Добро питање мислим да се ту види шта је брак а шта "брак".

У одсуству непосредног личног просветљења, треба веровати неким светитељима који су непосредно искусили божанске ствари. Готово да је сигурно да ће богословствовање које се не заснива на искуству резултовати ужасом.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Веома занимљиво питање... Не верујем да би ико ступио у брак са особом која има неки проблем, али често се деси да до проблема дође у браку, тј. кад су двоје већ у браку.

Шта хоћу да кажем? Да ли брак може бити у кризи, ако један од супружника оболи ментално и/или физички? Или доживи неку несрећу која битно утиче на његов/њен живот у здравственом смислу? Да ли је могуће некога волети (физички целог), а онда престати да волиш, ако више не буде цео/ла?

...mislim da ,ako stvarno volis-onda je nemoguce da prestanes da volis,bez obzira na sve,jer prava ljubav je bezuslovna...a ako je u pitanju samo zaljubljenost,onda ona moze da preraste u ljubav,ali i da splasne tako nekim problemima...

''govorim tiho i nosim psa sa sobom'' :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

mislim da ,ako stvarno volis-onda je nemoguce da prestanes da volis,bez obzira na sve,jer prava ljubav je bezuslovna...a ako je u pitanju samo zaljubljenost,onda ona moze da preraste u ljubav,ali i da splasne tako nekim problemima...

:krstix:TAKO JE! Тавита ти си мој омиљени лик на форуму.  0311_womens

Нисам ожењен па да могу да коментаришем брак, али мислим да је психичка болест супружника доста тежа за поднијети него физичка.

Нпр. код кућних пријатеља мојих родитеља је жена била болесна од рака, доктори су тврдили да неће преживјети. На крају се излијечила и данас изгледа и понаша се као да се није ништа десило. Поред прописане  терапије, она каже да јој је уствари највише помогла 100% подршка њеног супруга. Човјек се понашао тако природно као да се то уствари не дешава и успјели су.

Мало је теже код психичких обољења јер једноставно незнаш на који начин да помогнеш. Односно, незнаш како да допреш до те особе.

И мој одговор на крају: да ако волим одређену особу и ако сам рекао да бих желио брак с њом, ја бих пристао без обзира на све.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Bravo za temu.

Tesko pitanje, tacnije deo pitanja.

Ja bih lagano stupio u brak sa osobom koja ima fizicki invaliditet. Sto se tice mentalno obolelih, bicu iskren. Nikada ne bih stupio u brak. Da, ostao bih u braku ako mi supruga mentalno oboli u toku braka, to je bez sumnje.

Ne znam kako bi moglo da mi se desi da se zaljubim u mentalno obolelu osobu (ponovo-zato sam iskreno rekao NE), a kasnije da stupim u bracnu zajednicu. To bi kad-tad puklo, slomilo mene, nju, ne daj Boze decu i ne bi odvelo nigde.

И данас, кад дође до последњег боја,

Неозарен старог ореола сјајем,

Ја ћу дати живот, отаџбино моја,

Знајући шта дајем и зашто га дајем.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ментално ометени (умерено, тешко и теже, као и аутистични) не могу да склапају брак, према Породичном закону. Тј. "могу" ако им није регулисан статус у смислу да нису лишени пословне способности ( такав брак накнадно се поништава, кад се лице лиши посл.спос.).

Кад се неко ментално ометено лице лиши пословне способности, тај податак се уноси у извод из матичне књиге рођених, тако да матичар то одмах уочава као брачну сметњу.

Е,сад, имамо и лакше ментално ометене,који не морају бити лишени, и који ипак функционишу релативно нормално (интелектуално функционисање им је мало ограничено), и знам одређен број људи који су у дугогодишњим браковима са особама које су лако ментално ометене. Онако како их ја видим, то су складни бракови.

Физичка болест ми не би била сметња ако заиста волим некога. Моја мајка је много волела мог биолошког оца. Он је у раним 20-тим годинама имао несрећу на послу и морала је да му се ампутира десна нога. Мислим да је то моју мајку још више приближило њему. Волела га је све до његове смрти, па и даље.

Као што сам га и ја, као дете, волела несмањено, и често нисам ни примећивала да нема једну ногу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Bravo za temu.

Tesko pitanje, tacnije deo pitanja.

Ja bih lagano stupio u brak sa osobom koja ima fizicki invaliditet. Sto se tice mentalno obolelih, bicu iskren. Nikada ne bih stupio u brak. Da, ostao bih u braku ako mi supruga mentalno oboli u toku braka, to je bez sumnje.

Ne znam kako bi moglo da mi se desi da se zaljubim u mentalno obolelu osobu (ponovo-zato sam iskreno rekao NE), a kasnije da stupim u bracnu zajednicu. To bi kad-tad puklo, slomilo mene, nju, ne daj Boze decu i ne bi odvelo nigde.

...e stobom se bas slazem...iskreno,tesko da bi mi se svidjela mentalno bolesna osoba,pa je onda nemoguce da bi doslo do braka,ali ako bi mi se to desilo u braku,mislim da bih je voljela kao i ranije...fizicki invaliditet mi ne bi bio nikakav problem,opet ako bi mi se ta osoba svidjela...

''govorim tiho i nosim psa sa sobom'' :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

...e stobom se bas slazem...iskreno,tesko da bi mi se svidjela mentalno bolesna osoba,pa je onda nemoguce da bi doslo do braka,ali ako bi mi se to desilo u braku,mislim da bih je voljela kao i ranije...fizicki invaliditet mi ne bi bio nikakav problem,opet ako bi mi se ta osoba svidjela...

Draga moja Tavita nisu sve mentalno bolesne  osobe iste . Fizičke nedostatke vidimo , ali mentalne ne .Pojedinci se ponešaju kao i svi drugi normalni ljudi . Ja to govorim iz svog primjera .Udala sam se davne 83 godine (pojedini na forumu nisu bili ni rođeni ) za sasvim lijepog , školovanog i pametnog ekonomistu .Sve je bilo krasno i bajkovito dok se nisam udala za njega ,a poslije svaki dan batine i torture samo njemu poznate .Iz dana u dan sve je bilo gore dok moj tata nije svatio gdje sam Ja i u čijim sam rukama . Trebalo je vremena i vremena da me nagovore da se vratim kući . Vidjeli su svi samo ja nisam da i ja propadam i tonem sa svoim životom .... i tako ja se vratih svoim roditeljima , a rane u mom srcu ostaše ... Udala sam se ponovo  88 god.i danas imam ono što mogu poželjeti svakome zdravlje, mir , ljubav , razumjevanje  dva odrasla sina i predobrog muža . Fizički nedostaci neka vam ne smetaju ....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Јоој како су ово ружне ствари о којим Радмила пише. Предпостављам да је женама тешко да напусте такве људе, ваљда невјера, или вјера, осјећај стида, незнам. Али ако неко чита молим вас не дозвољавајте да се према вама неко тако опходи.

Сестро Радмила, гдје је сада тај лик, да га Дане одере од батина!  0110_hahaha (ухх ал' поп*** од овога)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Čula sam  da je tog lika auto pokupilo i bacilo u neki jarak kod kuće inače je u Beogradu ...Ništa nisam čula o njemu do sad .Toliko je godina prošlo da moraš izbrisati sve iz svoje glave i nastaviti dalje da živiš i da se boriš u životu .Čudni su putevi Gospodnji , a njemu Bog neka da snage da izdrži u svojoj bolesti ... 0110_hahaha

Link to comment
Подели на овим сајтовима

...e stobom se bas slazem...iskreno,tesko da bi mi se svidjela mentalno bolesna osoba,pa je onda nemoguce da bi doslo do braka,ali ako bi mi se to desilo u braku,mislim da bih je voljela kao i ranije...fizicki invaliditet mi ne bi bio nikakav problem,opet ako bi mi se ta osoba svidjela...

Draga moja Tavita nisu sve mentalno bolesne  osobe iste . Fizičke nedostatke vidimo , ali mentalne ne .Pojedinci se ponešaju kao i svi drugi normalni ljudi . Ja to govorim iz svog primjera .Udala sam se davne 83 godine (pojedini na forumu nisu bili ni rođeni ) za sasvim lijepog , školovanog i pametnog ekonomistu .Sve je bilo krasno i bajkovito dok se nisam udala za njega ,a poslije svaki dan batine i torture samo njemu poznate .Iz dana u dan sve je bilo gore dok moj tata nije svatio gdje sam Ja i u čijim sam rukama . Trebalo je vremena i vremena da me nagovore da se vratim kući . Vidjeli su svi samo ja nisam da i ja propadam i tonem sa svoim životom .... i tako ja se vratih svoim roditeljima , a rane u mom srcu ostaše ... Udala sam se ponovo  88 god.i danas imam ono što mogu poželjeti svakome zdravlje, mir , ljubav , razumjevanje  dva odrasla sina i predobrog muža . Fizički nedostaci neka vam ne smetaju ....

...joj Radmila mila...posto ste stariji od mene,ja cu da vam persiram...zao mi je zbog vaseg iskustva,strasno je tako nesto i procitati,a kamoli prozivjeti...a opet mi je drago jer ste imali srecu,hvala Bogu,da se izvucete iz svega toga,cini mi se da je puno vise onih koji to nikad ne uspiju...slazem sa da su mentalni poremecaji cesto nevidljivi,i tesko da moze da se voli tako jedna osoba o kojoj govorite...ja sam vise mislila na neke drugacije oblike mentalnih problema,koji ne ukljucuju agresivnost,ali su isto teski,i pati pojedinac koji ima problem,i cijela porodica jer ga voli...a takvog mucitelja o kome govorite je naravno nemoguce voljeti,to bi vec bio mazohizam... 0110_hahaha

''govorim tiho i nosim psa sa sobom'' :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...