Rabindranat Tagore ♥

[JESSY]

Kad mojih stopala više ne bude
u prašini puta ovoga,
i skela bude redovno plovila bez mene,
kad budem kupio i prodao
poslednji put,
i mojim odlascima na pijacu u zoru
i povracima kući u suton
bude došao kraj,
šta ako me se ne budeš sećala,
ako me nikada ne budeš pozvala
podižući pogled ka zvezdama.
*
Kada prah bude prekrio
strune mog instrumenta,
i gušteri se
po mom dovratku budu verali,
kada vrt moj asketsko ruho odene
spreman za pustinju,
a korov zakrili vodu u mom bunaru,
šta ako me se ne budeš sećala,
ako me nikada ne budeš pozvala
podižući pogled ka zvezdama.
*
Muzika neće ćutati
u flauti života,
a sati će teći
neprekidno brujeći.
Skele će biti pune,
kao danas što su,
ljudi koji žele na drugu stranu da pređu.
Goveda će pasti,
govedari će se igrati na livadama.
A šta ako me se ne budeš setila,
ako me nikad ne budeš pozvala
podižući pogled ka zvezdama.
*
Ali ko kaže
da mene neće biti toga jutra?
Ja ću se igrati
u svim igrama onih što žive.
Imaću nova imena
I druge ruke da ljubavlju me vežu,
jer ja u svim vremenima postojim
i večito ću se na suncu kretati.
Šta onda ako me se ne setiš,
ako me nikad ne pozoveš
podižući pogled ka zvezdama?
*
Izostavi moje ime iz poklona
ako ti je ono breme,
ali sačuvaj moju pesmu.

Rabindranat Tagore

[Guest]

.

 

Jedina pesma koju znam napamet je upravo od ovog velikog pesnika:

 

 

 

Neverni osmeh preleće ti preko očiju kada dođoh k tebi da ti kažem zbogom!
Činio sam to tako često da misliš opet ću se vratiti.
Priznat ću ti, istu sumnju osećam i ja.
Jer prolećni dani opet idu, pun mesec uzima zbogom i ponovo dolazi,

behar se ponovo vraća i rumeni na granama iz godine u godinu,

tako se i ja možda rastah od tebe da se opet vratim.
Ali čuvaj varljivu sliku neko vreme, ne goni je neljubaznom žurbom.
Pa kada kažem ostavljam te zauvek, primi to za istinu,

i pusti bar za trenutak da magla suza pojača mračni okvir tvojih očiju.
A kada se ponovo vratim osmehni se luklavo, kako ti je drago.

[Снежана]

Никада не кажеш реч коју би требало.

 

Да те не бих оценио, измичеш ми на хиљаду

страна.

Да те не бих помешао с многима, стојиш одвојено.

Познајем, познајем лукавство твоје;

Никада не идеш путем којим би требало.

 

Твој прохтев је већи од прохтева других, зато

ћутиш.

Притворном равнодушношћу не хајеш за моје

дарове.

Познајем, познајем лукавство твоје;

Никада не узимаш што би требало.

[Снежана]

Цело јутро покушавам да исплетем венац, али

ми цветови измичу и испадају.

А ти седиш ту, и посматраш ме кришом из

кутова твојих будних очију.

Питај оне очи које кују мрачне завере ко је

томе крив.

 

Покушавам да певам, али узалуд.

На уснама твојим крадом дрхти осмех; запитај га зашто није успела песма моја.

Нека ти усне под заклетвом кажу како ми се

глас изгубио у ћутању као пјана пчела у лото-

совом цвету.

 

Вече је, и време да цвеће затвори чашице

своје.

Допусти ми да седим поред тебе, и да усне

моје врше посао који се може вршити само у

ћутању и у благој светлости звезда.

[Samo Ana]

Baš sam ovih dana razmišljala o Rabindrantu, kad ono iskoči tema. 

Miljeno, srce moje čezne dan i noć za susretom s tobom - susretom
koji je kaosmrt, koja sve proždir.
Zbriši me kao vihor; uzmi mi sve što imam; razvali mi san i opljačkaj snove.
Pokradi mi svet.
U toj pustoši, u poslednjoj golotinji duše,
ujedinimo se u lepoti.

Ah, uzaludna čežnjo! Gde je ta nada u ujedinjenje,
o Bože, osim u tebi?

 

[Снежана]

Baš sam ovih dana razmišljala o Rabindrantu, kad ono iskoči tema. 

Miljeno, srce moje čezne dan i noć za susretom s tobom - susretom

koji je kaosmrt, koja sve proždir.

Zbriši me kao vihor; uzmi mi sve što imam; razvali mi san i opljačkaj snove.

Pokradi mi svet.

U toj pustoši, u poslednjoj golotinji duše,

ujedinimo se u lepoti.

Ah, uzaludna čežnjo! Gde je ta nada u ujedinjenje,

o Bože, osim u tebi?

 

баш је читам , одлична је

[Снежана]

Гостима, који морају ићи, кажи: збогом! и

утри све трагове њихових стопа.

Смешећи се притисни на своје груди све што

је нежно и просто и блиско.

Данас је празник духова, који не знају када

ће умрети.

Нека твој смех буде само безначајна радост

као блистава светлост на таласима.

Нека ти живот заигра лако на крајевима вре-

мена, као роса на врху листа.

У акордима ударај на харфи ритам којим те

тренутак дарива.

[JESSY]

Zadrhtacu bez sumnje
ako se ikad budemo sreli
u drugome zivotu,
u svetlosti udaljenog sveta.
Zaustavljajuci se,
prepoznacu tvoje oci,
tamne kao jutarnje zvezde,
i znacu da su pripadale
zaboravljenom sumraku
predjasnjeg zivota.
Reci cu:
car tvoj lica nije samo u njemu,
u nju se utkala zarka svetlost
moga pogleda pri susretu
koji se ne pamti,
i moja ljubav joj je dala
tajnu koja se izgubila.

[Samo Ana]

   Oko ponoći objavio je lažni asketa:
"Vreme je da ostavim svoj dom i da
potražim Boga. Ah, ko me je tako dugo
zadržavao ovde u zabludi?"
  Bog mu došapnu: "Ja"; ali uši toga čoveka 
bejahu zatvorene.
  Sa uspavanim detetom na nedrima ležala je
njegova žena spavajući mirno na jednoj polovini kreveta.
  Čovek reče: "Ko ste vi što ste me tako dugo 
pravili budalom?"
  Glas ponovo reče: "Bog"; ali on ne ču.
  Dete dreknu, probudi se i pripi čvrsto uz
mater svoju.
   Bog zapovedi: "Stani, ludače, ne ostavljaj 
svoj dom", ali on ne ču.
  Bog uzdisaše i jadikovaše: "Zašto me 
ostavlja sluga moj i odlazi od mene da bi me
tražio."

[Samo Ana]

   Pred hramom je bio vašar. Kiša je padala
od ranoga jutra i dan je bio na izmaku.
  Svetliji od svake veselosti naroda bio je
svetli osmejak jednog devojčeta, koje je za paru
kupilo jednu sviralu od palme.
  Pištava radost ove svirale nadmašila je
sav smeh i vrevu.

  Beskrajna povorka sveta dođe i tiskaše se.
  Drum bejaše kaljav, reka nadošla, njive preplavljene
neprekidnom kišom.
  Veća od svih nevolja naroda bila je nevolja
jednog malog dečaka - nije imao ni pare da kupi
sebi jedan šareni štapić.
  Njegove ozbiljne oči, što su piljile u izlog,
učiniše ceo ovaj metež ljudi tako bednim.

[Снежана]

 

[JESSY]

BEZAZLENOST

Za ljubav je potrebna izvesna bezazlenost.

Ti je imaš.

Sačuvaj je, to je dar Božji.

Ako je jednom izgubiš nikada je više nećeš povratiti.

Rekoh bezazlenost. Samo zavidljivci to nazivaju glupošću.

Neka te to ne boli. To nije mana; to je dar Božji.

Ti znaš šta ja mislim.

Čista duša još nezaražena ni skepsom ni "inteligencijom".

[Дијана.]

XXVII
"Veruj ljubavi i onda kad zadaje bol. Ne zatvaraj svoje srce."
"Ah, ne prijatelju, mračne su tvoje reči, ne mogu ih razumeti."

"O dragana, srce je samo tu da se daruje jednom suzom, jednom pesmom."
"Ah, ne, prijatelju, mračne su tvoje reči, ne mogu ih razumeti."

"Radost je osetljiva kaokap rose: dok se smeje, već umire. Ali je jad jak i žilav. Pusti ljubav punu jada neka bdi u očima tvojim."
"Ah. ne, prijatelju, mračne su tvoje reči, ne mogu ih razumeti."

"Lotos cveta gledajući sunce i gubi sve što ima. Ne bi mogao poneti  pupoljke u večitoj zimskoj magli."
"Ah. ne, prijatelju, mračne su tvoje reči, ne mogu ih razumeti."

 

***

Iz dana u dan on dolazi i odlazi.

Idi, draga, i daj mu jedan cvet iz moje kose.
Ako te upita ko te je poslao, preklinjem te, ne kaži mu ime moje - jer on samo dolazi i odlazi.

Eno gde sedi pod drvetom u prašini.
Napravi mu tamo, draga, sedište od cveća i lišća.
Oči su mu tužne i unose tugu u srce moje.
Ne kaže šta misli; samo dolazi i odlazi.

 

***

,,Sve što daju tvoje darežljive ruke primam. Inače ne molim ni za šta."

,,Da, da, poznajem te, skromni prosjače, tražiš sve što neko ima."

,,Ako ima za mene koji izgubljeni cvetak, poneću ga u svom srcu."
,,Ali ako ima trnja?"
,,Trpeću."
,,Da, da, poznajem te, skromni prosjače, tražiš sve što neko ima.

,,Kada bi samo jednom htela da podigneš svoje ljupke oči k mome licu, moj bi život bio zaslađen i posle smrti."
,,Ali ako bi pogled njihov bio svirep?"
,,Pustio bih ga da probode moje srce."
,,Da, da, poznajem te, skromni prosjače, tražiš sve što neko ima."

 

***

,,Mladiću, hajde k nama i kaži nam iskreno zašto je ludila u tvojim očima?"

,,Ne znam kakvo sam vino pio od divljega maka, što je ovo ludilo u mojim očima."
,,O, sramote!"
,,Da, jedni su mudri a jedni ludi, jedni su oprezni a drugi bezbrižni. Ima očiju što se smeju, i očiju što plaču, a u mojim je očima ludilo."

,,O, mladiću, što stojiš tako mirno u senci drveta?"
,,Moje su noge sustale od tereta moga srca, zato stojim mirno u senci."
,,O, sramote!"
,,Da, jedni idu dalje svojim putem a jedni oklevaju, jedni su slobodni a drugi okovani, a moje su noge sustale pod teretom moga srca."

[JESSY]