Зашто верујем, тражење смисла у Богу, где је Бог у мом животу

[Volim_Sina_Bozjeg]

  On 23. 2. 2014. at 21:45, drvce рече

Zahvalan sam sto se, uprkos teskoj nepravdi na licnom nivou (nekome punjena paprika, a nekom blatnjava bara mesto pijace vode), biomasa covecanstva uvecava.

Pa ti si non stop nešto zahvalan

[Rašo]

Кад погледам уназад захвалан сам на свему, и добром и лошем, јер ми се чини да ме учврстио.

Кад желим погледати унапред, мало ме страх.

Запитам се није ли могао, заједно са мном, мало више порадити на мом карактеру?

Али ја Му вјерујем.

И на томе сам му захвалан. Шта од неког човјек може више тражити.

[drvce]

  On 23. 2. 2014. at 22:00, Volim_Sina_Bozjeg рече

Pa ti si non stop nešto zahvalan

Znasme-znamte!

[Srdjan Kotur]

DA li biste mogli bez zahvalnosti?

[Рада.]

Danas sam bila mnogo ljuta i iznervirana zato što sam juče morala da radim duplu smenu ceo dan i danas do 15h. Zato juče (Zadušnice) nisam mogla da odem svojima na groblje.Kakvih je danas i juče sve bilo dijagnoza. Hvala Bogu što u životu dolazim u apoteku da radim a ne da kupujem lekove. Zahvalna sam i za to što nisam juče otišla na groblje,previše je sećanja i razmišljanja o umrlim, tuge...iako mi nedostaju,ovo mi je pomoglo da shvatim da ne treba više toliko da razmišljam o prošlosti.Da posvetim više pažnje na one koji su živi a među njima sam i ja.

[Иван Ивковић]

  On 23. 2. 2014. at 23:58, JRada рече

Zahvalna sam i za to što nisam juče otišla na groblje,previše je sećanja i razmišljanja o umrlim, tuge...iako mi nedostaju,ovo mi je pomoglo da shvatim da ne treba više toliko da razmišljam o prošlosti.Da posvetim više pažnje na one koji su živi a među njima sam i ja.

Васкрснуће мртви, сети се будућности...

[Рада.]

  On 24. 2. 2014. at 0:09, Иван ПТ рече

Васкрснуће мртви, сети се будућности...

 

Znam, ali ostane ono neko nedostajnje....nedorečeno...nepozdravljeno...ne završeno...

Videla sam kako je neka baka u manastiru Dajbabe u panici prišla kaluđeru i rekla da se zbunila da je u kutiju za umrle ubacila spisak živih i obrnuto one papiriće za molitve. Na to joj je smireno rekao "Nije važno gde je ubacila, za Boga su svi živi".

[Ненад Р.]

  On 23. 2. 2014. at 22:45, Srdjan Kotur рече

DA li biste mogli bez zahvalnosti?

Ја апсолутно не могу без захвалности , јер све што имам Господ ми дао . 

Ја радим да би нешто створио у животу , али не можеш то да створиш док ти Бог по својој неогтраниченој милости то не допусти.

[Manastir Bradaca]

Jer mi daje vremena za pokajanje..

[ines]

što mu je toliko stalo do mene

[Ненад Р.]

Где је Бог у вашем животу

Шта је оно за чим ви тежите у животу?

Да ли свом душом тежите за Господом или желите само површну везу са њим? Да ли је Господ најважнија ствар у вашем животу или је релативно споредан?

Да ли је Он у вашем животу само у недељу ујутру или свако јутро и сваког дана у недељи? Да ли Га пуштате само у одређене делове свог живота или је цео ваш живот доступан и отворен Господу? Да ли Му је ваш новац доступан? Да  ли бисте Му дозволили да прекине и заустави вашу забаву?

Ми мислимо да је потребно да пустимо Бога у сваки део свог живота. Могли бисмо имати присан и интиман контакт са Богом и надам се да разумете, колико је то вредно. Добра вест је сам Господ дошао у врло близак контакт са нама – Он је и направио да тај контакт буде тако присан, тако да не морамо отићи у неки специјалан простор као што је црква, да бисмо сусрели Бога.

Ви Бога сусрећете у себи. Са Богом можете бити кад год желите у свом духу, на сваком месту, у свако време. Са Њим можете причати и молити му се за помоћ у вези свега што вам потребно.

Бог и жели да ви будете блиски са Њим. За нас нема ничег лепшег и више испуњавајућег од Божијег присуства. Када имамо блиску везу са Богом, када му се обраћамо за све што нам се дешава, узнемирава нас и прави нам препреке, онда Он бије наше битке.

Зар не би било растерећујуће да видите, осећате и знате да Бог бије ваше битке, а да ви можете да се више одмарате од проблема и напетости?

 

КАКО СЕ ТРЕБА ПОСТАВИТИ

У Библији, Другој књизи дневника, поглавље 20, читамо стих 3; ”…а Јосафат се уплаши” . Када имамо проблеме, потпуно је природно да се јави страх, али то не значи да треба да подлегнемо страху, да живимо са њим тако да нас контролише. Господ жели да наш фокус и поглед буду управљени ка Њему и да идемо напред, чак иако се плашимо да урадимо то што треба да урадимо.

Осетивши страх, Јосафат је учинио једину исправну ствар, стих 3; ”...и обрати лице своје да тражи Господа, и огласи пост по свој земљи Јудиној.” Није отишао да тражи пријатеље, него је одлучио да тражи Господа и моли Га за помоћ, пита Га за савет.

Тако и ми треба да научимо свој ум, да сваки пут кад смо у невољи, аутоматски реагујемо тако да не питамо никога за савет, него да прво приступимо Богу, саопштимо Му свој проблем и замолимо за помоћ.

Условите себе да одмах тражите Бога и Његову помоћ, да видите какав је Његов одговор на ситуацију која вас мучи.

Како знамо да нам Бог даје одговор на молбу? Као прво и најзначајније, можда нам даје благодатни дар да пребродимо ситуацију или да је трпимо, ако још није могуће да се промени. Не знам да ли смо довољно свесни да нам Бог много пута даје благодатни дар трпљења ситуације у којој смо се затекли и коју не можемо лако да променимо, дар који нас једноставно оспособљава да можемо трпети многе мучне ситуације у животу. Тако Господ чини да вам буде лако, нешто што неком другом изгледа готово немогуће.

Када тражите помоћ од Бога за ваше тешкоће и изазове, долази вам и мир у вези тога што би требало или не би требало да учините. Само пратите мир и не чините ствари због којих не осећате мир.

Бог даје и Божанске сусрете, када упознајете праву особу у право време, која има могућност да вам отвори права врата.

Кад се молимо и вапимо за Богом, Он нам даје помоћ које нисмо ни свесни и натприродно за нас постаје сасвим природно, тако да ни не реализујемо шта се дешава. Кад вапимо за Богом, Он нам управља стопе и усмерава наш живот, даје нам милост и благослове, али се временом навикнемо на то и не примећујемо као нешто изузетно, иако јесте изузетно.

Ако не осећате да вам Бог шаље помоћ и одговоре, почните да читате Свето Писмо.

Важно је започети са слушањем Божије речи, која је ту записана и ту ћете је чути. То је део ваше привилегије, привилегије некога ко може имати  блиску везу са Богом. Христос није умро на крсту да бисмо имали разна недостижна правила понашања, која не можемо да пратимо. Христос је умро и васкрсао да бисмо ми имали интиман и најближи могући контакт са Богом кроз Христа.

Пробајте да се фокусирате на контакт са Њим, а Бог ће се побринути за многе друге ствари у вашим животима.

Извор : http://svetatrojicaroterdam.com/%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B0/%D0%B3%D0%B4%D0%B5-%D1%98%D0%B5-%D0%B1%D0%BE%D0%B3-%D1%83-%D0%B2%D0%B0%D1%88%D0%B5%D0%BC-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D1%83/

[JESSY]

ima vec tema...https://www.pouke.org/forum/topic/28549-%D0%B3%D0%B4%D0%B5-%D1%98%D0%B5-%D0%B1%D0%BE%D0%B3-%D1%83-%D0%B2%D0%B0%D1%88%D0%B5%D0%BC-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D1%83/

[Милан Ракић]

Теме спојене.

[*Blue*]

Trudim se da bude prisutan stalno u mislima, ne znam sta bih radila da me nije prizvao Sebi i olaksao sav teret zivota... Slava Mu i hvala za sve..

[Зосима]

  On 10. 3. 2014. at 20:58, *Blue* рече

 ne znam sta bih radila da me nije prizvao Sebi i olaksao sav teret zivota... Slava Mu i hvala za sve..

Призива Он све људе на свету, нико нема ексклузиву на  то, проблем је само у нама људима, колико смо вољни да се одазовемо том позиву...