Зашто верујем, тражење смисла у Богу, где је Бог у мом животу

[maks]

"Ako Gospod nece graditi dom,uzalud se muce koji ga grade;ako nece Gospod cuvati grad,uzalud ne spava strazar"!

Zato,uzalud planovi nasi.Najbolje je za nas kada se prepustimo volji Njegovoj.U to sam se licno uverio.

[Crnokosa]

Prepustila sam sve Bozijoj volji... Trebala sam i pre to da uradim... Brzopleta sam i strah me da ne pogresim opet u necemu.

[Саша од Москве]

Не кажем да нема страха али ми је већи проблем рационалисање ситуацијама којима не могу да управљам...знам који је циљ и према њему правим избор...Не знам исход али то је већ на Божјој вољи...нада у добар резултат је средство за смирење...једном речју, оптимизам...

 

Када направиш избор начинила си важан корак јер елиминишеш проблем неодлучности..што је тежак терет, поготово у важним ситуацијама...а што си дуже неодлучна теже је..

Постављаш се у руке Господа и ти ако верујеш у Њега, немаш другу опцију него да се добром надаш...

У том случају, какав год исход одлуке био, време од избора до исхода ниси провела у агонији неизвесности, већ си га провела у награди успеха, а без обзира што је у том моменту имагинаран, огрејао ти је срце.

 

На крају, какв год исход био, он јесте и мора се прихватити...живот иде даље...битно је себе ослободити терета неизвесности...

 

facenew22222222 8086.gif

 

Сад нешто размишљам, неизвесности нема ако се трудиш да будеш са Богом и ако му верујеш.

Ако се препустиш својим снагама (искључиво), е тад се слупаш.

 

Вера у себе није лоша (док се не злоупотреби), а свест о својим талентима је по мени кључна за неки сопствени развој и уздизање, али кад то посматраш и користиш искључиво за сопствену добробит, то је злоупотреба, односно кад делаш загледан искључиво у себе (што може да буде опијајуће, гордост се тако лако поткраде и нарасте). Кад се мени деси да почнем да се ослањам само на своје снаге/таленте/способности - ја појма немам, али тад кад је већ процес отпочео обично морам до краја да га ,,одболујем'' (прво полетим и растем к'о квасац, па се стрмоглавим :tornado:  и  , па ја на крају будем сушта супротност - мала, уплашена, немоћна и онда тек иде )

 

Иначе   свима који учествују у овој теми, лично ми је јако помогла да сагледам себе у другом светлу и да саму себе мало боље разумем.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Mislim da treba dati sve od sebe (a u skladu sa Bogom u dogovoru sa duhovnikom),uskladiti svoje želje i volju sa Božijim zakonima, a onda se prepustiti Volji Božijoj. :.mislise.

Aktivnost je neophodna da bi čovek pokazao da svojevoljno pripada Bogu u svemu što radi.

Velika je aktivnost odreći se sebe! Taj Put biram.

[NikolijaN]

Velika je aktivnost odreći se sebe! Taj Put biram.

Ljubav je snaga,mudrost i umeće koje se ne dostiže za ceo život bez Božije pomoći.

 

Svako dobro.

[Пивопија]

Oво је јако занимљива и добра тема, свака част на питању!

 

Ово питање у философији се формулише и као проблем слободе воље. Ако све препуштамо Богу, онда где је ту људска слободна воља? Ако кажемо да је слободна воља у томе што смо се препустили Богу, то је делимичан одговор, добар можда у теорији, али не и у пракси, неизводљив. Човек је биће које једноставно мора да делује на ствари и дешавања око себе! Ако би све препустили Богу, чему онда праведни Божији суд, ако су све биле његове одлуке, а не наше? Коме ће судити, себи? Опет, може да се оде у другу крајност, потпуну охолост, да мислите да све на свету можете сами да решите. Али, човек је ограничено биће у физичком смислу, и физики не може многе ствари!  И шта онда? Онда препустити Богу! 

 

Долази се дакле до одговора да искушења, ситуације, ствари око нас, једноставно нису у нашој моћи. Једноставније, Бог нам поставља ситуације и искушења, на која ми треба да одговоримо. Мењамо оно што је у нашој моћи.

 

 

Сад, ово је опет теорија што причам, али и сам у животу знам да препустим ствари Богу. Али опет, сад кад погледам, то су ствари на које нисам могао да имам утицај. Некад једноставно све буде замршено, чудно, не видиш начин да се извучеш и почнеш да осећаш своју немоћ. То је прави тренутак да ствари препустиш Богу, и он ће их сигурно решити!

[Ђуро Станивук]

facenew22222222 8086.gif

 

Сад нешто размишљам, неизвесности нема ако се трудиш да будеш са Богом и ако му верујеш.

Ако се препустиш својим снагама (искључиво), е тад се слупаш.

 

Вера у себе није лоша (док се не злоупотреби), а свест о својим талентима је по мени кључна за неки сопствени развој и уздизање, али кад то посматраш и користиш искључиво за сопствену добробит, то је злоупотреба, односно кад делаш загледан искључиво у себе (што може да буде опијајуће, гордост се тако лако поткраде и нарасте). Кад се мени деси да почнем да се ослањам само на своје снаге/таленте/способности - ја појма немам, али тад кад је већ процес отпочео обично морам до краја да га ,,одболујем'' (прво полетим и растем к'о квасац, па се стрмоглавим :tornado:  и  , па ја на крају будем сушта супротност - мала, уплашена, немоћна и онда тек иде )

 

Иначе   свима који учествују у овој теми, лично ми је јако помогла да сагледам себе у другом светлу и да саму себе мало боље разумем.

 

 

Ја сам се сломио када сам себе први пут посматрао из трећег лица...требало ми је времена да себи опростим неке ствари...тај процес још увек траје...

 

Мој пријатељ, римокатолик по вероисповести, имао је једну занимљиву теорији о речима "Господе помилуј"....он је то објаснио овако:

Замислиш како улазиш у собу и видиш себе како седиш у фотељи...погледаш тог малог грешника, приђеш му, помилујеш га по глави и кажеш му да му опрашташ и да ће све бити у реду...    :good2: 

 

Пробај да се захваљујеш Богу на сваком успеху...тако ћеш се бар увек сећати да ниси сама и нећеш се тако лако предавати гордости.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ово питање у философији се формулише и као проблем слободе воље. Ако све препуштамо Богу, онда где је ту људска слободна воља? Ако кажемо да је слободна воља у томе што смо се препустили Богу, то је делимичан одговор, добар можда у теорији, али не и у пракси, неизводљив. Човек је биће које једноставно мора да делује на ствари и дешавања око себе! Ако би све препустили Богу, чему онда праведни Божији суд, ако су све биле његове одлуке, а не наше? Коме ће судити, себи?

 

A kad se ceo ne prepustiš Bogu? Ako je u tvojoj slobodnoj volji samo Hristos kako onda možeš da kažeš da se ceo ne prepuštaš Bogu kao Tvorcu?

[Саша од Москве]

Ја сам се сломио када сам себе први пут посматрао из трећег лица...требало ми је времена да себи опростим неке ствари...тај процес још увек траје...

 

Само се сети Господове љубави, и да ће ти она сигурно помоћи да превазићеш оно лоше у себи због којег се кајеш

 

Замислиш како улазиш у собу и видиш себе како седиш у фотељи...погледаш тог малог грешника, приђеш му, помилујеш га по глави и кажеш му да му опрашташ и да ће све бити у реду...    :good2:

 

Веровао или не, али ја први пут кад сам чула ,,Господи помилуј'' замислила мог тату исто тако

 

Пробај да се захваљујеш Богу на сваком успеху...тако ћеш се бар увек сећати да ниси сама и нећеш се тако лако предавати гордости.

 

Да то је то, али сад ми паде на памет - то ме чува да не западам ни у чамотињу :good2:

[Пивопија]

  A kad se ceo ne prepustiš Bogu? Ako je u tvojoj slobodnoj volji samo Hristos kako onda možeš da kažeš da se ceo ne prepuštaš Bogu kao Tvorcu?

 

Уопште не разумем ово питање!

 

Ја уопште ни у мислима не раздељујем Бога као Творца и Христа, тако да кад кажем слободна воља мислим само на човека.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Уопште не разумем ово питање!

 

Ја уопште ни у мислима не раздељујем Бога као Творца и Христа, тако да кад кажем слободна воља мислим само на човека.

Svojom slobodnom voljom se prepuštam sav Hristu i držim Njegove zapovesti osluškujem Duha Svetoga i ništa ne radim a da nije kroz Hrista. Na tu svoju slobodnu volju mislim koja je kod mene podredjena Božjoj volji koja se nalazi po blagodati u meni samome. (Ne znam ako sam sad jasniji... )

[Дијана.]

Ми смо углавном толико детерминисани да смо оковани нужношћу. Слобода наше воље је у нашој свијести, што укључује и морално расуђивање; у нашем перцепирању те нужности, и у нашем одговору на њу. 

Препуштање вољи Божјој - имамо ли другог избора? Сваки дан понављамо "нека буде воља Твоја" - а да ли се миримо? Хм... И право је питање, а шта је воља Божија у том сваком појединачном случају? Чини ми се да сам то негдје читала, па колико се сјећам - оно што је у сагласности са заповијестима Божијим; и  са гласом савјести (наравно, под условом да је непомрачена); вођење духовника... 

[ЈелисаветаЖурка011]

Prepustam se Bogu... i to relativno od skoro. Od kad sam se pomirila sa smrcu i rekla sebi: "Kad ces vec kad tad umreti, makar u zivotu biraj da "umires" za Hrista". I od tada mi je zivot divan. Naravno imam poteskoca, ali gledam na njih drugacije, sa nekom radoscu, jer nemam cega da se plasim, sve je u Njegovim rukama. A on me neizmerno voli zato za sta da brinem?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Prepustam se Bogu... i to relativno od skoro. Od kad sam se pomirila sa smrcu i rekla sebi: "Kad ces vec kad tad umreti, makar u zivotu biraj da "umires" za Hrista". I od tada mi je zivot divan. Naravno imam poteskoca, ali gledam na njih drugacije, sa nekom radoscu, jer nemam cega da se plasim, sve je u Njegovim rukama. A on me neizmerno voli zato za sta da brinem?

Svidja mi se i da dodam On zna šta je nama potrebnije pre svake naše želje ili molbe.

[Aquilius Cratus]

Nazalost od svih postova samo Dijana je dotakla sustinu problema odnosno nacin na koji je najbolje razmisljati o ovome a da pri tome ostanemo bliski teoloskim shvatanjima istocnih otaca. Jer kroz sve ove vekove koliko god mi voleli da se hvalimo svom dubinom i duhovnom punocom koje se moze naci u istocnom hriscanstvu ogroman uticaj sa zapada, zaostavstina kartaginske skole, tako da je u mnogim shvatanjima pa i u ovome kod nas predominantan katolicki koncept. Kartaginsku skolu su mahom cinili pravnici, cinovnici ili ljudi sa nacinom razmisljanjao koji danas karakterisemo kao drustvene ili humanisticke nauke. U takvom nacinu misljenja toga doba koncept zakona, rimskog prava i vladavina suverena, cara, su neprikosnovene kategorije u kojima je moguce i nuzno shvatiti i pretstaviti ulazak samog Boga u istoriju. To je tako bilo i kod starih Jevreja. Bog ulazi u istoriju sam, mimo bilo kog coveka. Sta Bog naumi da cini kao svoju volju u svetu cinice takodje sam, neobaziruci se na bilo kog coveka a na svim ljudima koji vole Boga je samo da te novonastale okolnosti prihvate kao volju vecnog cara i samo time iskazuju svoju ljubav prema njemu. Takvo shvatanje Boga, Bozije volje i njenog prihvatanja se idealno poklopilo sa politickim shvatanjima pripadnicima kartaginske skole. Posto i Suveren u njihovom shvatanju moze da radi sta god hoce i kad on odluci da promeni neki deo poretka u svom carstvu duznost svih podanika je da to prihvate jer sve te male-velike privilegije i zadovoljstva koja uzivaju uzivaju samo po carevoj milosti koji im je dozvolio da rade to sto rade i da imaju to sto imaju ali svaka promena ma koliko isla njima na stetu mora biti prihvacena. To je i cena svega sto su/ce za zivota dobili. Kada se jos to poklopi sa takvim shvatanjem covekovog pada gde je Adamov zadatak bio privhatanje Volje bozije kao necinjenja necega vrhunac poslusnosti Bogu krug takve teologije i filozofije je zatvoren. Idealno za, iz te perspektive, nadolazeci cezaropapizam i papocezarizam. Svi ljudi su podanici cara a sa cerem zajedno i podanici Boga i ko od ljudi ne prihvata volju cara taj ne prihvata ni volju Boga. Kako maestralno smisljeno?! Koji vladar ne bi voleo da svi ljudi tako misle i veruju u takav koncept?!

 

Da vidimo sada da li se to uklapa u ucenje istocnih otaca o Volji Bozijoj. Ima li prostora da se ovakva imeprijalisticka teologija  uklopi sa onim sto o pravoj Volji recimo govori sveti Maksim ispovednik?! Po njemu covek moze da bude vodjen dvema voljama, gnomickom i pravom ili prirodnom Voljom (dalje nju oznacavam velikim slovom). Po stvaranju Adam je bio prizvan da svet prinese u zajednicu sa Bogom jer Bog zeli da sve sto je stvorio postoji vecno. Ali da bi to bilo moguce Adam je trebao da dopusti da njegova prava Volja koja ima izvoriste u Bogu udje u svet kroz njega samog, kroz Adama, i tako delujuci kroz Adam prozme ceo svet i tako ga ucini besmrnim po blagodati. To je sustina ali i najtezi deo za razumevanje i zbog njega cak i kroz ovu paradigmu sv Maksima ljudi nastavljaju da veruju u goreopisanu imeperjalisticku teologiju. Zasto? Pa zato sto zbunjuje to kako je ta prava Volja Adamova zaista njegova ako ima izvoriste u Bogu. Mnogi kazu nije li onda to opet samo Bozija volja, samo njemu imanetna, koja brise gnomicku volju coveka i preuzima coveka u svoju kontrolu kao lutkar lutku kojom glumi?! Nije! Ali da bi tu nedoumici odklonili moramo uci nesto dublje u to kako hriscani shvataju koncept Platonovih vecnih ideja. Platon je naime imao pretstavu po kojoj sve stvari koje postoje u fizickom svetu jesu samo senke, prividi, njihovih idealnih formi koje postoje nezavisno od fizickog sveta u svetu ideja. Svet ideja po Platonu je vecan nepromenljiv kao i sve ideje u njemu. Ovo svakako nije bilo prihvatljivo za hriscansku teologiju medjutim "kompromis" je napravljen tako sto su ideje premesten iz nekog sveta po sebi u um Boziji. To su logosi bica ili idealne forme svega sto je Bog stvorio, posto on svet vidi kao konacnu Istinu, savrsenu i besprekornu pa samim tim u umu mora imati takve ideje. Samim tim svaki covek koji je stvoren od Boga u Bozijem umu ima svoju idalnu formu. Svako od nas ima svoj maksimum koji moze dostici sjedinjenjem sa Bogom i taj maksimum je ta ideja. Pored same forme ta ideja sadrzi i volju koja nas vodi i pogoni da osobine te idealne forme manifestujemo ovde u istoriji. Zato je ta prava Volja koju treba da pustimo u svet kroz nas same zapravo NASA volja. Nije to neka tamo leva volja koja sa nama nema nista zajednicko i koju nam Bog nemece. Ne. To je nasa prava Volja, izvorna koja nas pogoni ka dostizanju nase licne savrsenosti kako stoji u Bozijoj promisli.

 

Nije Bog od Adama ocekivao da mu se klanja i da ispunjava Njegove naredbe i da se prihvatanje Njegove volje ogleda u Adamovom necinjenju, jer mora da popusti pred Carem careva. To ne bi bio Bog koji toliko voli coveka da zeli da ga prozima svojim energijama i da u svetu postoji iskljucivo kroz coveka, da ilovacu postavi na tron Boziji. Bog je zeleo da Adam prihvati Volju boziju bas zato sto je to zapravo prava Adamova Volja koja postoji zato da bi se Bog projavio kroz Adama a Adam dostigao svoje savrsenstvo. To je sustina Bogocovecanske teologije. Bog ne stvara coveka zbog sebe nego iz ljubavi prema samom coveku od stvara coveka da bi postojao kroz njega, da covek postane bog.

 

Zato je potpuno pogresna ova pricamo koju cesto ovde mozemo citati da se predavanje Bozijoj volji ogleda u nekom necinjenu. Kao nesto lose se desilo i onda je prihvatanje Volje spalo na pasivnost, ne radim nista, necu da se protivim Volji. Nekad odista prava Volja koja se projavi kroz coveka za njegovo dobro drzi u stanu pasivnosti ali veoma cesto Volja vodi coveka ka veoma konkretnoj akciji zato sto bas tada covek projavljuje obrise svoje idealne forme koju treba da dostigne. Nase zivote uglavnom vodi gnomicka volja, zivotinjaska volja nase pale prirode. Kada se dese lose stvari bilo naglo ili dugorocno mi reagujemo instiktivno po gnomickoj volji umor, strah, paraliza, nemoc, tuga, camotinja, bes, zavist, pozuda su stvari koje nas obuzmu i po tim tipovima gnomicke volje bivamo vodjeni sve dalje od nase idealne forme. Dok kada smo vodjeni pravom Voljom u teskim trenutcima radimo stvari koje najbolje mozemo u tom trenutku i tako bivamo za nesto bilzi nasoj idelnoj formi. Ta najbolje moguca stvar moze biti i pruzanje prve pomoci nekome u saboracajnoj nesreci, jer postoji hiljadu nacina da nas savladaju niske strasti gnomicke volje i da  pobegnemo sa lica mesta, ukocimo se od straha etc, ili pronalazenje najboljego moguceg resenja u veoma komplikovanoj situaciji na poslu ili diplomatsko razresenje neke komplikovane medjuljudske zavrzlame u porodici gde takdoje mozemo sve da upropastimo niskim strastiam gnomicke volje. U tome je poenta. Nije predavanje Bozijoj volji necinjenje i povlacenje pred carem koji sprovodi svoju volju u svetu mimo nas. Zato i jesmo carsko svestenstvo jer Bog svoju volju u svetu vrsi KROZ nas a ne mimo nas kao da smo robovi.

 

http://www.verujem.org/maksim_ispovednik/Naturally%20and%20by%20grace%20Maximus%20the%20Confessor%20on%20the%20operation%20of%20the%20will.pdf