Зашто верујем, тражење смисла у Богу, где је Бог у мом животу

[магдалена27]

Трудим се да се препустим Божијој вољи. Ако нешто не иде онако како сам замислила кажем себи ко зна зашто је то добро. Верујем да се то догађа уз Божију промисао, ако је добро, захвална сам Богу, ако није како сам желела опет ми је то за наук, јер вероватно у том тренутку није ни требало то да ми се деси јер из неког разлога нисам ни била спремна за тај догађај или шта већ.

[Amour]

Ja sam ranije bila daleko od tog prepustanja, ali onda su se desile neke manje lepe stvari i osetila sam potrebu da se ipak prepustim Bogu i nastavim dalje znajuci da se sve desava sa nekim razlogom i da je sve, na kraju krajeva, jos jedna zivotna lekcija. E sad, nije bilo lako da to prihvatim niti je sada lako da za sve sto ne ide onako kako bih ja htela, kazem jednostavno "sta sad, idemo dalje", ali covek se uci dok je ziv :-) A i moram priznati, otkako imam vise poverenja u Boga (a manje u neke moje ishitrene odluke) i dopustam mu da me vodi, bez tvrdoglavosti, nestrpljivosti i sl., mnogo je bolje. Iako to izgleda nekima kao tezi put, zapravo donosi veliko olaksanje i dopusta nam da spoznamo sebe. Bar ja to tako vidim :-)

[JESSY]

Ja sam ranije bila daleko od tog prepustanja, ali onda su se desile neke manje lepe stvari i osetila sam potrebu da se ipak prepustim Bogu i nastavim dalje znajuci da se sve desava sa nekim razlogom i da je sve, na kraju krajeva, jos jedna zivotna lekcija. E sad, nije bilo lako da to prihvatim niti je sada lako da za sve sto ne ide onako kako bih ja htela, kazem jednostavno "sta sad, idemo dalje", ali covek se uci dok je ziv :-) A i moram priznati, otkako imam vise poverenja u Boga (a manje u neke moje ishitrene odluke) i dopustam mu da me vodi, bez tvrdoglavosti, nestrpljivosti i sl., mnogo je bolje. Iako to izgleda nekima kao tezi put, zapravo donosi veliko olaksanje i dopusta nam da spoznamo sebe. Bar ja to tako vidim :-)

:good2:

[Srdjan Kotur]

Pročitah kod Starca Pajsija Svetogorca sledeće: "Kada vidim da u nekim okolnostima ne može da se pomogne ljudskim mogućnostima - manje, više mogu da dokučim do koje mere može da pomogne čovek i od kog trenutka, pa nadalje, treba to da prepusti Bogu - onda podižem ruke prema Bogu, upalim dve lampe, prepuštam problem Bogu i on odmah bude rešen. Bog zna da to ne činim od lenjosti."

Umete li vi da odredite meru do koje možete sopstvenim snagama da delujete na reševanju, recimo, nekog problema?

[Зорица Бубало]

Pročitah kod Starca Pajsija Svetogorca sledeće: "Kada vidim da u nekim okolnostima ne može da se pomogne ljudskim mogućnostima - manje, više mogu da dokučim do koje mere može da pomogne čovek i od kog trenutka, pa nadalje, treba to da prepusti Bogu - onda podižem ruke prema Bogu, upalim dve lampe, prepuštam problem Bogu i on odmah bude rešen. Bog zna da to ne činim od lenjosti."

Umete li vi da odredite meru do koje možete sopstvenim snagama da delujete na reševanju, recimo, nekog problema?

Још увек не умем, али се надам да ћу стићи до тога јер то је умеће живљења.

[Ненад Р.]

Ја се трудим колико год могу да се препустим Богу , али за сада ми то не успева у потпуности јер по некад се наљутим на некога (додуше кратко) понекад осећам неки неспокој . Трудићу се да те мањкавости што више смањим.

[Саша од Москве]

Umete li vi da odredite meru do koje možete sopstvenim snagama da delujete na reševanju, recimo, nekog problema?

 

Ovo mene interesuje od mojih početaka u veri. Još uvek ispitujem... Mislim da mi fali smirenja. Poprilično umem da poletim, da me nešto oduševi (ideja/cilj) ili da me razočara (rezultat/počeci/suočavanja/konflikti), reagujem na prvu loptu i uvek emotivno.

 

Još uvek ne znam da se smirim, pa da budem istrajna u molitvi (što mi prvo pada na pamet da može da pomogne da ne dolazim u ćorsokak), e ta moja ishitrenost i to što se taj moj ego javlja kad god ja malo popustim - mislim da je ,,dobitna kombinacija'' za nedoumice ovakvog tipa.

 

Verovatno je caka da ćeš saveznika u Bogu imati i da je ta sinergija ključ, pa da ne polaziš bez njega u nekakav poduhvat.

Nešto kao ovo:

 

Ја се баш препуштам, у смислу, да исходе неких одлука и активности које сам начинио не визуелизујем до бесвести и бесмисла...већ потпуно у облику "шта ми Бог да"...

То су оне ситуације за које глава није сигурна да су исправне, јер нема све информације па се мали мозак сатире да објасни....али душа некако зна и верује и нада се...

 

Верујем да ме сила добра води...увек сам тако осећао и нисам често грешио...само сам схватио да ће, ако начиним један корак према циљу и циљ начинити један према мени.

Схватио сам то као узајамно дејство и тако најчешће и бива...идеје долазе у раду и свако дело доноси нови посао...

 

Ali mene često parališe strah, onaj kojeg nisam svesna, pa me ,,neće'' ni molitve...

 

[JESSY]

Umete li vi da odredite meru do koje možete sopstvenim snagama da delujete na reševanju, recimo, nekog problema?

to je veoma dug i tezak put....ne znam da li to neko uopste i sazna ovde u ovom svetu....ali trenutno, u ovoj fazi u kojoj sam, par puta nesto pokusam i kada vidim da ne ide, odustajem.....ali ne prestajem da se molim Gospodu da mi to ispuni ako je volja Njegova i ako mi je na korist....jer kao sto znamo, cesto nam Gospod ne ispunjava odmah nase zelje, vec iskusava nasu veru....

[Саша од Москве]

jer kao sto znamo, cesto nam Gospod ne ispunjava odmah nase zelje, vec iskusava nasu veru....

 

meni je uvek bilo nekako nespojivo Božija ljubav i iskušenje, ja to neispunjavanje želja pre gledam kao učenje strpljenju, nekako mi nespojivo ljubav i kušanje

[JESSY]

meni je uvek bilo nekako nespojivo Božija ljubav i iskušenje, ja to neispunjavanje želja pre gledam kao učenje strpljenju, nekako mi nespojivo ljubav i kušanje

nisam mislila bas u najbukvalnijem smislu iskusenje....ali da, proverava da li smo dosledni i dovoljno jaki u veri....

[Mилена КШ]

Ovo mene interesuje od mojih početaka u veri. Još uvek ispitujem... Mislim da mi fali smirenja. Poprilično umem da poletim, da me nešto oduševi (ideja/cilj) ili da me razočara (rezultat/počeci/suočavanja/konflikti), reagujem na prvu loptu i uvek emotivno.

 

Još uvek ne znam da se smirim, pa da budem istrajna u molitvi (što mi prvo pada na pamet da može da pomogne da ne dolazim u ćorsokak), e ta moja ishitrenost i to što se taj moj ego javlja kad god ja malo popustim - mislim da je ,,dobitna kombinacija'' za nedoumice ovakvog tipa.

 

Verovatno je caka da ćeš saveznika u Bogu imati i da je ta sinergija ključ, pa da ne polaziš bez njega u nekakav poduhvat.

Nešto kao ovo:

 

 

Ali mene često parališe strah, onaj kojeg nisam svesna, pa me ,,neće'' ni molitve...

 

za boldovano  facenew22222222  facenew22222222  facenew22222222

[Ђуро Станивук]

Ali mene često parališe strah, onaj kojeg nisam svesna, pa me ,,neće'' ni molitve...

 

Не кажем да нема страха али ми је већи проблем рационалисање ситуацијама којима не могу да управљам...знам који је циљ и према њему правим избор...Не знам исход али то је већ на Божјој вољи...нада у добар резултат је средство за смирење...једном речју, оптимизам...

 

Када направиш избор начинила си важан корак јер елиминишеш проблем неодлучности..што је тежак терет, поготово у важним ситуацијама...а што си дуже неодлучна теже је..

Постављаш се у руке Господа и ти ако верујеш у Њега, немаш другу опцију него да се добром надаш...

У том случају, какав год исход одлуке био, време од избора до исхода ниси провела у агонији неизвесности, већ си га провела у награди успеха, а без обзира што је у том моменту имагинаран, огрејао ти је срце.

 

На крају, какв год исход био, он јесте и мора се прихватити...живот иде даље...битно је себе ослободити терета неизвесности...

[NikolijaN]

I to pitanje sam prepustio Bogu, da bi mi po mojoj maloj veri darovao Carstvo gde me želi potpunog i celog po volji Njegovoj.

Mislim da treba dati sve od sebe (a u skladu sa Bogom u dogovoru sa duhovnikom),uskladiti svoje želje i volju sa Božijim zakonima, a onda se prepustiti Volji Božijoj. :.mislise.

Aktivnost je neophodna da bi čovek pokazao da svojevoljno pripada Bogu u svemu što radi.

[Драшко]

ne ispunjava odmah nase zelje, vec iskusava nasu veru....

Не испуњава одмах јер Он најбоље зна кад је време за нешто

Молио сам се за једну ствар пар година, и већ малтене заборавио..... и одједном се остварило чак и онако како сам замислио а нисам се активно молио за "детаље" (беше пре једно 13 година)

Кад год сам скроз препустио Богу "проблем" нисам погинуо, нити умро, нити се распао од не знам ни ја чега "замишљеног" ...изашао сам читав и срећан

Није човек увек у таквом стању, да све препусти и треба вере и смирења за то.

Сад се трудим да Му предам све што ме "копка" а онда опет ми то не иде јер се тумбам изнутра, а једино Он може да ми да то што желим а ја се понашам још горе од мог детета "јел ћемо сад у играоницу, јел ћеш ми купити таблет за Нову Годину, јел сутра ово или оно".....

ухх добра ова кафа човече

[JESSY]

Не испуњава одмах јер Он најбоље зна кад је време за нешто

bravo..! to je pravo objasnjenje....nisam mogla u trenutku da se setim...... :good2:

Кад год сам скроз препустио Богу "проблем" нисам погинуо, нити умро, нити се распао од не знам ни ја чега "замишљеног" ...изашао сам читав и срећан Није човек увек у таквом стању, да све препусти и треба вере и смирења за то. Сад се трудим да Му предам све што ме "копка" а онда опет ми то не иде јер се тумбам изнутра, а једино Он може да ми да то што желим а ја се понашам још горе од мог детета "јел ћемо сад у играоницу, јел ћеш ми купити таблет за Нову Годину, јел сутра ово или оно".....