Зашто верујем, тражење смисла у Богу, где је Бог у мом животу

[*Blue*]

  On 10. 3. 2014. at 21:03, Зосима рече

Призива Он све људе на свету, нико нема ексклузиву на  то, проблем је само у нама људима, колико смо вољни да се одазовемо том позиву...

Naravno, najcesce se ljudi okrenu Bogu kada im je najteze.. Zbog toga i dopusta stradanje.

[Arsenija]

Trenuto mi nije ni na kraj pameti.

Na žalost,brige ovoga sveta me opkloiše i ja u obliku semena još stojim  zakopana duboko u zemlji i čekam da niknem.

Bog ,ne znam gde je on.

Zašto me to opet pitate kad ne znam.

Bože,gde si !Tvoja ljubav ,to je moje sunce.

Dodji i oteraj tamne oblake  mojih misli.

[Zero]

  On 10. 3. 2014. at 21:16, Arsenija рече

Trenuto mi nije ni na kraj pameti.

Na žalost,brige ovoga sveta me opkloiše i ja u obliku semena još stojim  zakopana duboko u zemlji i čekam da niknem.

Bog ,ne znam gde je on.

Zašto me to opet pitate kad ne znam.

Bože,gde si !Tvoja ljubav ,to je moje sunce.

Dodji i oteraj tamne oblake  mojih misli.

Nažalost, tako i kod mene. Ali stalno me on podseća, navraća, kuca na vrata mog srca i, bez obzira što sve zna, čudno mu je što ne otvaram odmah...

[Zero]

Ali, večeras je bio uz mene. Mislim, uvek je On tu, ali večeras sam se vraćao sa par ljudi iz crkve, i prosto kad uz tebe ima Ljudi, kako da ne veruješ da i Bog stoji uz tebe

[Sloboda7]

Одлична тема...Мени је то јако тешко да постигнем иако идем на литургију и трудим се да живим хришћански...Некад сам можда и успевала, а сад имам утисак да сам назадовала, а не напредовала, поготову после великих духовних искушења које сам имала. Разочарења у неке особе у цркви, монахе итд...Плус свакодневна животна. Волела бих да се опет врати та некадашња вера, али не знам баш како...

[Данче*]

Зна Господ немоћ моју и зато остаје ми само да се ослањам и уздам у  Њему!

[Volim_Sina_Bozjeg]

Osećamo li Tvorca kao svog roditelja?

 

Vaspitava li nas svakodnevno, i da li mi volimo da ga poslušamo?

 

Živi Bog bi trebao da ima svakodnevni odnos sa nama, imamo li pokajanje i molitvu uvek spremnu svakodnevno?

 

Da li se kajemo onoliko iskreno kao što blagodarimo Ocu, za radost i sreću koju donosi Njegova blagodat, kroz razne životne situacije?

 

Volimo li ga iznad naše majke, oca, sestre, brata, žene?

 

Pričamo li sa Bogom svakodnevno? Dopuštamo li mu da nas svaki dan vaspitava, uči,miluje i ljubi?

 

 

[Volim_Sina_Bozjeg]

https://www.facebook.com/photo.php?v=778420362202322&set=vb.166337376743960&type=2&theater

[Deja Vu]

Нисам пронашао сличну тему, ако има, нека се споји или избрише. 

 

Просто и једноставно, зашто верујете у Бога, да Он постоји? 

 

Да ли је због неке људске логике ''ако је неко направио часовник, онда неко мора да направи и овај свет''? Или је због традиције. Рођени сте у хришћанској породици и од малих ногу су вас учили о Богу, вери итд. ? Или нешто треће? 

 

Дакле тај темељни разлог ваше вере. Данас можда верујете због неких других разлога, личног искуства, студирања теологије итд. али зашто сте почели да верујете у Бога? 

[Paradoksologija]

Niti imam razloga niti sam tako vaspitana.

 

Po meni je jedini dosledan i pošten intelektualni stav agnostički, jer dokaza nema - pre svega, nema dokaza o tome da li je kosmos smislen ili ne.

 

Verujem jer ne mogu drugačije nakon nekih stvari koje sam doživela. Kome da odem? (Jn &: 68) 

[grigorije22]

Ja sam kao mali poceo da verujem u Boga citajuci Novi zavet. Prosto sam poceo da verujem i to je to. A naravno posle sam "ojacao" veru argumentacijom o casovniku i inteligentnom dizajnu.

[Deki992]

Ja verujem u Boga ne znam zasto al mi je lepo tako.

[Драгана Милошевић]

Verujem jer smo tako u mogucnosti.

[Deja Vu]

Ех сад, верујете ето тако просто неразумно као да вам је вера пала с небеса. Па и да кажемо да јесте у смислу да је то падање дар божји, опет би требали имати неки темељ у детињству или касније, неки први узрок који вас је покренуо. 

 

Ево ја нпр. верујем од малена. Мајка ме водила у Цркву као малог, учила да се молим, па онда и у школи тако, упијао сам то као сунђер и као мали сам просто веровао, шта знам. Та вера је била простија него ова сада када мешам философију са вером. 

 

Касније, после одређеног периода  сам постао атестиран, негде око пубертета, па сам се вратио када сам размишљао учећи ХТМЛ за школу ''ако је неко испрограмирао овај програм на компу, онда је неко испрограмирао свет''. Ту се сусретнем са Мирољубом Петровићем и врати се ја у веру, сваке недеље у Цркву сам ишао. Касније сазнам да је тај Мирољуб неки тамо секташ, одбацим креационизам и дођем до овог стадијума. 

 

Сада верујем не због тога што не могу да објасним како је настао универзум, па то приписујем Богу, јер можда универзум јесте оно што јесте, него верујем због оног краја, због циља. Мислим да је Бог на крају, а не на почетку. Тако да тај циљ у виду највише слободе, истине итд. видим у Богу тј. у Богочовеку Исусу. То је оно мешање вере са философијом које сам споменуо. 

[grigorije22]

Moj temelj je bio Novi zavet,i nikada me majka nije vodila u Crkvu. Cak mi je zabranila da postim kada sam bio 8 razred,jer kao mali sam ja zato. E onda se desi da tad dobijem neku alergiju koji nikada vise nisam dobio, i odpostim citavu nedelju i pricestim se.