The Land of Painted Caves

[Ayla]

https://clyp.it/kwywaes2

[Ayla]

Divno li je biti sa sobom, miran i pun ljubavi. Divno li je ići putem, ne gurajući se kroz gomilu koja ide u suprotnom smjeru. Divno li je čuti svoje korake usklađene s ritmom otkucaja tvoga srca, i samo kao sinkopa uleti onaj najdraži zvuk stare i mudre okate čuvarice tvoga roda. Divno li je tako sa sobom progovoriti i zahvaliti se na svemu, reći ono - Bravo, mala!  ...i sve bez lažne skromnosti, ili ogavne ljeporečivosti. Divno li je imati mila sjećanja, pa i ona manje mila, a sva u tvojoj službi. Divno li je imati život, i živjeti ga živ, vidljiv i pun mirisa. Divno li je imati moju sjenku, moju kožu i moju sudbu.
Divna li je puna Luna večeras.
Divno je, i hvala nebesima.

[Amina]

 

 

Već sam jednom večeras podelila ovu pesmu na drugoj temi, ali sam želela da to uradim i ovde...

 

Nedostajao mi je forum, nedostajala mi je Ajlina tema.

[Ayla]

1 hour ago, Amina рече

 

 

Već sam jednom večeras podelila ovu pesmu na drugoj temi, ali sam želela da to uradim i ovde...

 

Nedostajao mi je forum, nedostajala mi je Ajlina tema.

Hvala, draga Amina.
Nedostajala si i ti

[Ayla]

Znam da je prirodno da pratimo...kažu dobro dok ide redom, ali i nije bio tvoj red. Znam šta si osjećala, ne na osnovu onoga što su mi rekli, već na osnovu onoga što sam prepoznala u tvom pogledu, zagrljaju, toplom osmijehu.
Pamtim svako dobro, pomoć, milost...pamtim tvoj smijeh dok sam te golicala i gnjavila....pamtim onu našu pjesmu koju smo ispod glasa pjevale...pamtim i tvoj komentar kada si me prvi put vidjela :"Kako je malena, kao ja kad sam stigla...kao ćikarica od porcelana."

 Razbili su me bako, a ti si pokušala da me sastaviš. Oprosti što ti nisam dala da završiš što si htjela. Oprosti mi što nisam bila jača, pokornija, trpeljivija...oprosti mi što sam pustila kada je možda trebalo jače da zagrizem. Oprosti mi što sam te krivila, ne što si rekla, nego što si druge pustila da kažu ono što nisu smjeli, ili nisu imali prava reći...što si zažmurila kada je trebalo pogledati. Nisam ti rekla, ali ja ne nosim tugu zbog tebe do danas, ali jesam danas. Tužna sam jer te ne zagrlih bar još jednom...sam još jednom, toplo kao nekada.
Oplakah te kao ćerka koju nisi imala, ali si je poslednjim dahom imenovala. Oplakah te kao dobro od kojeg me odvojiše, jedino dobro među njima, a ljutnju tebi pokazah...oprosti mi i na tome, jer ti nisi zaslužila to.
Hvala, voljena, cijenjena i nikad prežaljena svekrvo-mati...eto, rekoh ono što nisam mogla za sve one godine reći, a ti si čekala – Hvala, mama.

[Ayla]

Tahen el duhaj kohana?

Na sahal.

Pa sahal...

Dina Va.

[Ayla]

Hanay na sahy...

Dina Va.

 

[Ayla]

Mom anđelu je danas godina više. Stasala u pravu ljepoticu, jako i mudro biće, koje se ne plaši života. Posmatram je dok spava, i dalje vidim one meke crte djeteta, uokvirene djevojačkom ljepotom. Trzaj oka mi govori da sanja...i dalje u snu stisne moju ruku kada dodirnem njenu. I dalje se njeni prsti omotavaju oko mojih, i u snu. Ostao je onaj miris bebe u njenoj kosi, a oko usana primjećujem meku boru od smijeha. Raste čedo moje.
 

Jelena, hvala sine na svemu, i nek ti je srećan rođendan, radosti i snago moja.  

[Sanja Т.]

 Написано срцем. Док сам читала опис, као да сам могла да је додирнем.

Нека ти је жива и здрава срна твоја. Све најбоље јој желим од срца. 

[Ayla]

Hvala, Sanja 

[Ayla]

Danas, dok sam te slušala, proletjele su mi sve slike od tvog rođenja, sine. Tvoj prvi plač, moja sreća kada su mi te stavili na grudi, tvoji prvi koraci... upis u školu...prva slova... radost kada si naučio da voziš biciklo... odrana koljena i modrice kada se vratiš sa treninga... sve priče koje su imale srećan kraj, pa bambi nije ostao bez mame, a vuk je bio najbolji Crvenkapin drug... sve dječje bolesti koje smo preležali... prva ljubav... tvoja ljutnja kada bih ti se obratila sa - Milica i radosnica mamina, sunce sjajno i nanica moja (skakao si bijesan tada  ) ... puna kutija predivnih čestitki za moj rođendan, a na svakoj rukopis zreliji i poruka toplija... sve sumnje i strahovi, sva bodrenja i nadanja...sve je proletjelo. Moja doživotna radosti, brigo, i kako je nana znala reći - najveća ucjeno, sada si mladi čovjek, koji zrelo stoji ispred mene, i čini moj život ispunjenim. 
Ne moram reći kolika je moja sreća bila danas, i ne moram objašnjavati zašto sam ti se zahvalila, dok si me držao u zagrljaju, dok izgovaraš, po ko zna koji put - A što ti je, staramajko? (ha  )
Voljela bih te i drugačijeg, bila ponosna i da si manje spreman, manje uspješan, jer sam majka, ali nema veće sreće, nego kada ti dijete opravda život i postojanje.
Hvala, jer si ti zaslužan za to što jesi, to je tvoj trud, i tvoj uspjeh.

Svijete divni, moj sin je danas diplomirao, odnosno, završio specijalističke studije. 

[Paradoksologija]

Rasplaka me... Sve cestitke! 

[Ayla]

Hvala... hvala 

[Ayla]

"Nisam znala koliko sam jaka, dok nisam trebala oprostiti nekome kome nije bilo žao, i prihvatiti izvinjenje koje nikada nisam dobila.

Nisam znala koliko je duboka rana dok sama nisam počela vaditi bol, kao strano tijelo, i moliti za opraštanje grijeha onoga koji ne poznaje kajanje.
Nisam znala koliko sam sretna dok nisam rekla ono neoprostivo - Idem.
Nisam poznavala slobodu dok nisam udahnula. Sada mi ne treba glas da bih progovorila... pričam osmijehom,  a ni to ranije nisam znala."

[Ayla]

Maahao... hanay na sahy.