Свакодневна читања

[Несташна]

СРЕДА СВЕТЛЕ СЕДМИЦЕ

 

Дап. 5 зач. (2 : 26-36).

У дане оне, рече Петар народу: људи Израиљци, чујте ријечи ове: Исуса Назарећанина, човјека од Бога потврђена међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко њега међу вама, као што и сами знате, овога, по одређеном савјету и промислу Божијем преданог узесте и рукама безаконика приковасте и убисте. Њега Бог васкрсе, раздријешивши муке смрти, јер не бјеше могуће да га она држи. Јер Давид говори за њега: Господа непрестано гледах пред собом, јер ми је с десне стране, да се не поколебам. Зато се развесели срце моје и обрадова се језик мој, па још и тијело моје почиваће у нади. Јер нећеш оставити душу моју у аду, нити ћеш дати да Светац твој види труљење. Показао си ми путеве живота, испунићеш ме весеља лицем твојим. Људи браћо, нека је допуштено са слободом рећи вам за праоца Давида да и умрије, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овога дана. Будући, дакле, да је био пророк, и знајући да му се Бог заклетвом заклео да ће од плода бедара његових по тијелу подигнути Христа да сједи на пријестолу његову, предвидјевши говори за васкрсење Христово да не би остављена душа његова у аду, нити тијело његово видје труљења. Овога Исуса васкрсе Бог, чему смо сви ми свједоци. Десницом, дакле, Божијом вазнесе се, и примивши од Оца обећање Светога Духа, изли ово што ви сада видите и чујете. Јер Давид не изиђе на небеса, него сам говори: Рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим. Чврсто, дакле, нека зна сав дом Израиљев да је и Господом и Христом учинио Бог њега, овога Исуса, кога ви распесте. 

Јн. 4 зач. (1 : 35-51).

У вријеме оно, стајаше Јован и двојица од ученика његових. И угледавши Исуса гдје иде, рече: Гле, Јагње Божије! И чуше га оба ученика кад говораше, и отидоше за Исусом. А Исус обазревши се и видјевши их, гдје иду за њим, рече им: Шта тражите? А они му рекоше: Рави, што преведено значи: учитељу, гдје станујеш? Рече им: Дођите и видите! И отидоше, и видјеше гдје станује; и остадоше код њега онај дан. А бијаше око десетога часа. А један од двојице који чуше од Јована и одоше за њим бијаше Андреј, брат Симона Петра. Он нађе најприје брата својега Симона, и рече му: Нашли смо Месију, што преведено значи: Христос. И доведе га Исусу. И Исус погледавши на њега рече: Ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, што значи Петар. Сутрадан хтједе Исус изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном! А Филип бјеше из Витсаиде, из града Андрејева и Петрова. Филип нађе Натанаила и рече му: Нашли смо онога за кога писа Мојсеј у Закону и Пророци: Исуса, сина Јосифова, Назарећанина. И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити што добро? Рече му Филип: Дођи и види! А Исус видје Натанаила гдје долази к њему и рече за њега: Ево правог Израиљца у коме нема лукавства. Рече му Натанаило: Откуда ме познајеш? Одговори Исус и рече му: Прије него те позва Филип, видјех те кад бијаше под смоквом. Одговори Натанаило и рече му: Рави, ти си Син Бо-жији, ти си цар Израиљев. Одговори Исус и рече му: Зато што ти казах да те видјех под смоквом, вјерујеш? Видјећеш више од овога. И рече му: Заиста, заиста вам кажем: од сада ћете видјети небо отворено и анђеле Божије како узлазе и силазе на Сина Човјечијега.


Тумачење светог Теофана Затворника - Мисли за сваки дан у години


Истину Васкрсења разум може доказивати својим разлозима на основу Писма, и силу његових извођења не може да не призна ни неверујући, уколико му није заглушено осећање за истину. Верници, међутим, немају потребу за доказима, будући да је Црква Божија препуна светлости Васкрсења. И један и други указатељ на истину је добар и убедљив. Против разлога разума, ипак, могу да се изроде и истакну противразлози, а и вера може да се напада и уздрмава недоумицама и сумњама које долазе и споља и изнутра. Зар нема, дакле, тврде ограде за истину Васкрсења? Има! Она ће се испољити у процесу истребљивања изопачености душе и тела, и успостављању почетака новог живота путем силе Васкрсења, преузете још у светом крштењу. Такав човек ће ходити у светлости Васкрсења. Њему ће изгледати безуман свако ко говори против Васкрсења, као што ће ономе који иде по дану изгледати без памети онај који говори да је ноћно време.

[Несташна]

 

ЧЕТВРТАК СВЕТЛЕ СЕДМИЦЕ

 

Дап. 6 зач. (II, 38-43).

У дане оне, рече Петар народу: Покајте се, и да се крсти сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење гријехова; и примићете дар Светога Духа. Јер обећање је за вас и за дјецу вашу и за све даљне које ће дозвати Господ Бог наш. И другим многим ријечима свједочаше, и мољаше их говорећи: Спасите се од овога покваренога рода. Тада они који радо примише ријеч његову крстише се; и додаде се у тај дан око три хиљаде душа. И бијаху постојани у науци апостолској, и у заједници, у ломљењу хљеба и у молитвама. А уђе страх у сваку душу, јер апостоли чинише многа чудеса и знаке у Јерусалиму.

Јн. 8 зач. (III, 1-15).

У вријеме оно, бијаше човјек међу фарисејима, по имену Никодим, кнез јудејски. Он дође Исусу ноћу и рече му: Рави, знамо да си учитељ од Бога дошао; јер нико не може ова знамења творити која ти твориш ако није Бог с њим. Одговори Исус и рече му: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди одозго. не може видјети Царства Божијега. Рече му Никодим: Како се може човјек родити кад је стар? Еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се? Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом. не можс ући у Царство Божије. Што је рођено од тијела, тијело је; а што је рођено од Духа, дух је. Не чуди се што ти рекох: ваља вам се родити одозго. Дух дише гдје хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде: тако је сваки који је рођен од Духа. Одговори Никодим и рече му: Како може то бити? Исус одговори и рече му: Ти си учитељ Израиљев, а то ли не знаш? Заиста, заиста ти кажем да оно што знамо говоримо и што смо видјели свједочимо, и свједочанство наше не примате. Кад вам казах оно што је земаљско па не вјерујете, како ћете вјеровати ако вам кажем оно што је небеско? И нико се није попео на небо осим Онај који сиђе с неба, Син Човјечији који је на небу. И као што Мојсеј подиже змију у пустињи, тако треба да се подигне Син Човјечији, да сваки који вјерује у њега не погине, него да има живот вјечни.

Тумачење светог Теофана Затворника - Мисли за сваки дан у години

Заиста је пун врлине труд оних који здравим разлозима побијају лаж која се са напором диже против истине Васкрсења. И ти читај и наоружавај се тим разлозима. Но, при свему томе не лењи се да у себи све више и више начиниш простора за улазак силе Васкрсења Христовог. Што се више будеш трудио, све ћеш више дисати ваздухом Васкрсења, те ћe безопасније постати све стреле вражје које се одапињу против те истине. Питаш: "Шта треба да се ради у вези са тим?" Ништа посебно! Буди само оно што си дужан да будеш по завету у који си ступио светим крштењем, које и јесте наше васкрсење. Пљунуо си на сатану и на сва дела његова: продужи да се тако према њему односиш. Сјединио си се са Христом: остани са Њим. Дела таме и светлости су позната. Бежи од првих и труди се око других. Но, чини то без икаквих уступака, чак и најмањих, како би се у животу држао правила: нема заједнице светлости са тамом, нити Христа са Велијаром.

[Несташна]

ПЕТАК СВЕТЛЕ СЕДМИЦЕ

 

Дап. 7 зач. (III, 1-8).

У дане оне, Петар и Јован иђаху заједно горе у храм у девети час молитве. И бијаше неки човјек хром од утробе матере своје, којега ношаху и полагаху сваки дан пред врата храма која се зову Красна да проси милостињу од оних који улазе у храм. Овај видјевши Петра и Јована да хоће да уђу у храм, затражи милостињу. А Петар погледавши на њега с Јованом рече: Погледај на нас! А он их пажљиво гледаше очекујући да од њих нешто добије. А Петар рече: Сребра и злата немам, него што имам то ти дајем: У име Исуса Христа Назарећанина устани и ходи. И узе га за десницу и подиже. И одмах се утврдише његова стопала и глежњи; и скочивши стаде, и хођаше, и уђе с њима у храм ходећи и скачући и хвалећи Бога.

Јн. 7 зач. (II, 12-22).

У време оно, сиђе Исус у Капернаум, Он и мати његова и браћа његова и ученици његови, и ондје остадоше не много дана. И близу бјеше Пасха јудејска, и отиде Исус у Јерусалим. И нађе у храму оне што продају говеда и овце и голубове. и мјењаче новца гдје сједе. И начинивши бич од узица. изагна све из храма, и овце и говеда: а мјењачима просу новац и столове испретура. И рече онима што продају голубове: Носите то одавде! Не правите од дома Оца мога, дом трговине. А ученици се његови сјетише да је написано: Ревност за дом твој изједа ме. Јудејци пак одговорише и рекоше му: Какав нам знак показујеш да то чиниш? Исус одговори и рсче им: Развалите овај храм и за три дана ћу га подићи. А Јудејци рекоше: Четрдесет и шест година зидан је овај храм, а ти ћеш за три дана да га подигнеш? А он говораше о храму тијела својега. Када пак устаде из мртвих. сјетише се ученици његови да ово говораше, и вјероваше Писму и ријечи коју рече Исус.


Тумачење светог Теофана Затворника - Мисли за сваки дан у години

Свети оци су за неке људе, славне по свом хришћанском животу, похвално говорили да васкрсоше још пре општег васкрсења. У чему је тајна таквог живота? У томе што су они усвојили карактеристичне црте живота после васкрсења, описане у речи Божијој, учинивши их својим особинама. Будући живот се представља као слободан од свега телесног: нема женидбе ни удадбе, нема храњења трулежном храном, а само тело постаје духовно. И тако, ко живи као одрешен од свега телесног, у себе прима елементе живота после васкрсења. Потруди се да у теби замре све телесно, и васкрснућеш пре општег васкрсења. Пут ка томе указује и апостол када говори: По Духу ходите и похоту телесну нећете чинити (Гал.5,16). Он уверава да се тим путем заиста може достигнути очекивано: Ко сеје, говори он, у дух, од духа ће пожњети живот вечни (Гал.6,8).

[Sanja Т.]

СУБОТА СВЕТЛЕ СЕДМИЦЕ

СВЕТО ПИСМО - ЧИТАЊЕ ЗА ДАНАС

 

 

 

 

Дап. 8 зач.(III, 11-16).

У дане оне, док се исцијељени хроми држаше Петра и Јована, сав народ задивљен навали њима у тријем који се зваше Соломонов. А видећи то, Петар се обрати народу: Људи Израиљци, што се чудите овоме или шта гледате у нас, као да смо својом силом или побожношћу учинили да овај ходи? Бог Авраамов и Исаков и Јаковљев, Бог отаца наших, прослави Сина својега Исуса, кога ви предадосте, и одрекосте га се пред лицем Пилатовим када он пресуди да га пусти. А ви се одрекосте Свеца и Праведника и испросисте човјека убицу да вам поклони. А Начелника живота убисте, којега Бог васкрсе из мртвих, чему смо ми свједоци. И ради вјере у име његово, овога кога видите и познајете утврди име његово, и вјера која је од њега подари му ово исцјељење пред свима вама. 

Јн. 11 зач. (III, 22-33).

У време оно, дође Исус и ученици његови у јудејску земљу, и ту борављаше с њима и крштаваше. А и Јован крштаваше у Енону близу Салима, јер ондје бјеше много воде; и долажаху те се крштаваху. Јер још не бијаше Јован бачен у тамницу. Тада настаде распра међу ученицима Јовановим и неким Јудејцем око очишћења. И дођоше Јовану и рекоше му: Рави, онај што бјеше с тобом преко Јордана, за кога си ти свједочио, ено крштава, и сви иду њему. Јован одговори и рече: Не може човјек ништа примати ако му не буде дано с неба. Ви ми сами свједочите да рекох: Нисам ја Христос него сам послан пред њим. Ко има невјесту женик је, а пријатељ жеников стоји и слуша га, и радошћу се радује гласу женикову. Ова, дакле, радост моја испуњена је. Он треба да расте, а ја да се умањујем. Који одозго долази над свима је. Који је са земље од земље Је, и од земље говори; а који долази с неба над свима је; и што је видио и чуо, то свједочи; и свједочанство његово нико не прима. Који прими свједочанство његово, потврди да је Бог истинит.


Тумачење светог Теофана Затворника - Мисли за сваки дан у години

У нама постоје два живота - телесни и духовни. Дух наш као да је погребен у телу. Када почне да васкрсава, оживљен благошћу Божијом, он се извлачи из скривености под телом и појављује у својој духовној чистоти, и то део по део. Када се сав извуче из те везаности као из гроба, он излази у обновљени живот и сам по себи постаје жив и делатан. Тело, пак, гроб, само по себи јесте мртво и без дејства, премда се заједно са духом налази у једном и истом лицу. То је тајна онога што говори апостол: А где је Дух Господњи, онде је слобода (2.Кор.3,17). То је слобода од трулежности која облаже наш нетрулежни дух, или од страсти, које кваре нашу природу. Тај дух, који је ступио у слободу код деце Божије, личи на лептира са крилима пуним разних боја, који је прхнуо из своје чауре. А ово су дивне боје духа: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вера, кротост, уздржање (Гал.5.22).

[Несташна]

НЕДЕЉА ДРУГА ПО ПАСХИ - АНТИПАСХА (ТОМИНА НЕДЕЉА)

 

Дап. 14 зач. (V, 12-20).

У дане оне, рукама апостолским биваху многи знаци и чудеса у народу; и бијаху сви једнодушно у тријему Соломоновом. Од осталих пак нико не смједе да им се придружи, али их народ хваљаше; и све се више умножаваху они који вјероваху у Господа, мноштво људи и жена, тако да су на улице износили болеснике и полагали на постељама и носилима, да би кад прође Петар бар сјенка његова осјенила кога од њих. А стицаше се и мноштво народа из околних градова у Јерусалим доносећи болесне и од нечистих духова мучене, и сви се исцјељиваху. Али се подиже првосвештеник и сви који бијаху с њим, секта садукејска, и испунише се зависти, и дигоше руке своје на апостоле, и бацише их у општи затвор. А анђео Господњи отвори ноћу врата тамнице, изведе их и рече: идите и станите у храму па говорите народу све ријечи овога живота. 

Јн. 65 зач. (XX, 19-31).

А кад би увече онога првога дана седмице, и док су врата била затворена, гдје се бијаху ученици његови сакупили због страха од Јудејаца, дође Исус, и стаде на средину и рече им: Мир вам! И ово рекавши, показа им руке и ребра своја. Тада се ученици обрадоваше видјевши Господа. А Исус им рече опет: Мир вам! Као што је Отац послао мене, и ја шаљем вас. И ово рекавши, дуну и рече им: Примите Дух Свети! Којима опростите гријехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су. А Тома, звани Близанац, један од Дванаесторице, не бјеше са њима када дође Исус. А други му ученици говораху: Видјели смо Господа. А он им рече: Ако не видим на рукама његовим ране од клинова, и не метнем прст свој у ране од клинова, и не метнем руку своју у ребра његова, нећу вјеровати. И послије осам дана опет бијаху унутра ученици његови и Тома с њима. Дође Исус кад бијаху врата затворена, и стаде на средину и рече: Мир вам! Затим рече Томи: Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран. И одговори Тома и рече му: Господ мој и Бог мој! Рече му Исус: Зато што си ме видио, повјеровао си; блажени који не видјеше а вјероваше. А и многа друга знамења учини Исус пред ученицима својим, која нису записана у књизи овој. А ова су записана да вјерујете да Исус јесте Христос, Син Божији, и да вјерујући имате живот у име његово.

Тумачење светог Теофана Затворника - Мисли за сваки дан у години

Господ мој и Бог мој!, узвикнуо је свети апостол Тома. Осећате ли са каквом се снагом он ухватио за Господа и како га снажно држи? Ни дављеник се не држи чвршће за даску која му даје неку наду на спасење од дављења. Можемо рећи да још не верује онако како би требало онај ко се не односи тако према Господу. Ми говоримо: "Господ Спаситељ", мислећи при том да је Он Спаситељ свих, а апостол говори: "Мој Господ Спаситељ". Онај ко говори: "Мој Спаситељ", oceћa своје спасење, које истиче из Њега. Осећање спасења је сразмерно и осећању пропасти из које је Спаситељ извукао спасенога. Осећање погибли код човека који по природи воли живот, а који зна да сам себе не може спасти, присиљава на искање Спаситеља. И када га нађе и осети силу спасења која из Њега излази, он се хвата чврсто за Њега и неће да се одвоји, макар га због тога лишили и самог живота. Догађаји такве врсте у духовном животу Хришћанина не замишљају се само умом, него се збивају на самом делу. Како вера, тако и сједињење са Христом, код њих постаје јако као живот и смрт. Само такви искрено узвикују: "Ко ће ме раставити..."!

[Несташна]

ПОНЕДЕЉАК ДРУГИ ПО ПАСХИ

 

Дап. 9 зач. (III, 19-26).

У дане оне, рече Петар народу: покајте се, дакле, и обратите се да се очистите од гријехова својих, да дођу од лица Господњега времена утјехе, и да пошље унапријед назначенога вам Христа Исуса, којега треба да прими небо до времена васпостављања свега о чему је Бог говорио устима свију светих пророка својих од вајкада. Јер Мојсеј оцима рече: Господ Бог ваш подигнуће вам Пророка из ваше браће, као мене; њега послушајте у свему што год вам каже. И биће да ће се свака душа, која не послуша тога Пророка, истријебити из народа. А и сви пророци од Самуила и даље који год говорише, такође најавише ове дане. Ви сте синови пророка и завјета који учини Бог с оцима вашим говорећи Аврааму: У сјемену твојему благословиће се сва племена на земљи. Вама прво Бог подигавши Сина својега Исуса, посла га да вас благослови и одврати свакога од злих дјела ваших. 

Јн. 6 зач. (II, 1-11).

У време оно, у трећи дан би свадба у Кани Галилејској, и ондје бјеше мати Исусова. А позван бјеше и Исус и ученици његови на свадбу. И кад неста вина, рече мати Исусова њему: Немају вина. Исус јој рече: Шта хоћеш од мене, жено? Још није дошао час мој. Рече мати његова слугама: Што год вам рече учините. А ондје бјеше шест камених судова за воду, постављених по обичају јудејског очишћења, који хватаху по двије или по три мјере. Рече им Исус: Напуните судове водом. И напунише их до врха. И рече им Исус: Захватите сад и носите пехарнику. И однесоше. А кад окуси пехарник вино које је постало од воде, и не знађаше откуда је, а слуге знадијаху које су захватиле воду, позва пехарник женика. И рече му: Сваки човјек најприје добро вино износи, а када се опију, онда лошије; а ти си чувао добро вино до сада. Овим, у Кани Галилејској, учини Исус почетак знамења, и показа славу своју; и вјероваше у њега ученици његови.


Тумачење светог Теофана Затворника - Мисли за сваки дан у години

Покајте се, дакле, и обратите се да се очистите од грехова својих (Дап.3,19). Тако говори свети апостол Петар Јудејцима који су распели Господа, тешећи их [мишљу да су грех] учинили из незнања. Ми, пак, по други пут својим гресима распињемо у себи Господа и то не више из незнања. А Он нас, као многомилостив, прима кад се кајемо и из свег срца Њему обраћамо. А то смо ми учинили у Великом посту. Свако је приступао Господу са сузама покајања због грехова својих. Уколико смо искреније плакали, утолико смо снажније осећали свежину помиловања која је долазила од Господа, преко руку и преко разрешне молитве свештеника. А сада, шта нам остаје да радимо? Да се чувамо од нових падова да не бисмо опет упадали у грех распињања Господа. Апостол говори да је Господа Исуса небо примило само до времена васпостављања свега (Дап.3,21). Затим ће Он поново доћи и устројити Суд. Каквим очима ће да погледају на Њега они који су га проболи! Зар нећемо и ми бити у истом реду са њима уколико престанемо да приносимо плодове покајања и опет се вратимо на старо.

[Несташна]

УТОРАК ДРУГИ ПО ПАСХИ

 

Дап. 10 зач. (IV, 1-10).

У дане оне, док говораху Апостоли народу, наиђоше на њих свештеници и војвода храма и садукеји, срдећи се што они уче народ и јављају у Исусу васкрсење из мртвих. И дигоше на њих руке, и метнуше их у затвор до ујутру, јер већ бјеше вече. А многи од оних који чуше ријеч повјероваше, и достиже број људи око пет хиљада. И би сутрадан да се скупише кнезови њихови и старјешине и књижевници у Јерусалим, и Ана првосвештеник и Кајафа и Јован и Александар и колико их год бјеше од рода првосвештеничкога; и поставивши их у средину питаху: Каквом силом или у чије име учинисте ви ово? Тада Петар, испунивши се Духа Светога, рече им: Кнезови народни и старјешине Израиљеве, ако нас данас испитујете због доброчинства болесном човјеку, како он оздрави, нека је на знање свима вама, и свему народу Израиљеву, да у име Исуса Христа Назарећанина, којега ви распесте, којега Бог подиже из мртвих, њиме стоји овај пред вама здрав. 

Јн. 10 зач. (III, 16-21).

Рече Господ: Тако Бог завоље свијет да је Сина својега Једнороднога дао, да сваки који вјерује у њега не погине, него да има живот вјечни. Јер не посла Бог Сина својега на свијет да суди свијету, него да се свијет спасе кроз њега. Који у њега вјерује не суди му се, а који не вјерује већ је осуђен, јер није вјеровао у име Јединороднога Сина Божијега. А ово је суд што је свјетлост дошла на свијет, а људи више завољеше таму неголи свјетлост; јер њихова дјела бијаху зла. Јер сваки који чини зло мрзи свјетлост и не иде ка свјетлости, да се не разоткрију дјела његова, јер су зла. А ко истину твори, иде ка свјетлости, да се виде дјела његова, јер су у Богу учињена.

Тумачење светог Теофана Затворника - Мисли за сваки дан у години

Који не верује већ је осуђен (Јн.3,18). Зашто? Зато што он остаје у тами из љубави према њој, иако око њега сија светлост. Мракољубље, мржња према светлости, чини га потпуним кривцем, и без навођења самих дела таме. Љубав, пак, према истини онога који је осећа изводи из таме заблуде и приводи ка светлости истине. Очигледан пример је свети апостол Павле. Искрени љубитељ истине, он је из све душе, без икаквих интереса, био предан ономе што је сматрао истинитим. Када му је, међутим, била указана [права) истина, и то не у ономе што је он сматрао истинитим, он је истог часа напустио све старо (које се показало неистинитим) и свим срцем се прилепио новоме (које се на опипљив начин показало истинитим). Исто бива и са сваким искреним љубитељем истине. Истина о Христу је јасна као дан: тражи и наћи ћеш. Помоћ одозго увек чека спремна за искреног тражитеља. Стога је [очигледно] да онај ко остаје у тами неверја воли таму, и због тога је већ осуђен.

[Несташна]

СРЕДА ДРУГА ПО ПАСХИ

 

Дап. 11 зач. (IV, 13-22).

             У дане оне, видећи Јудеји смјелост Петрову и Јованову, и знајући да су људи неуки и прости, дивљаху се, а препознаше их и да су били са Исусом, но гледајући исцијељеног човјека гдје стоји с њима, не могаху ништа рећи против. Онда им заповједише да изиђу напоље из Синедриона, па се савјетоваху међу собом, говорећи: Шта ћемо чинити овим људима? Јер знаменито чудо што се догоди кроз њих очигледно је свима који живе у Јерусалиму, и не можемо порећи. Али да се не би даље ширило по народу, да им строго запријетимо да никоме од људи више не говоре о Имену овоме. И дозвавши их заповједише им да ништа не говоре нити уче о Имену Исусову. А Петар и Јован одговарајући им рекоше: Судите, је ли право пред Богом да слушамо вас више него Бога? Јер ми не можемо да не говоримо оно што видјесмо и чусмо. А они запријетивши им отпустише их, не налазећи ништа како би их мучили, и то због народа; јер сви хваљаху Бога за оно што се догодило. Јер више од четрдесет година бјеше ономе човјеку, на коме се догоди ово чудо оздрављења. 

Јн. 15 зач. (V, 17-24).

Рече Господ дошавпим Му Јудејима: Отац мој до сада дјела, и ја дјелам. И зато још више тражаху Јудејци да га убију, не само што нарушаваше суботу, него што и Бога називаше својим Оцем градећи се једнак Богу. А Исус одговори и рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него што види да Отац чини; јер што Он чини, то исто чини и Син; јер Отац љуби Сина, и све му показује што сам чини; и показаће му већа дјела од ових да се ви чудите. Јер као што Отац подиже мртве и оживљава, тако и Син које хоће оживљава. Јер Отац не суди никоме, него је сав суд дао Сину. Да сви поштују Сина као што поштују Оца. Ко не поштује Сина не поштује ни Оца који га је послао. Заиста, заиста вам кажем: Ко моју ријеч слуша и вјерује Ономе који ме је послао, има живот вјечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.

Тумачење светог Теофана Затворника - Мисли за сваки дан у години

Судите да ли је право пред Богом да слушамо вас више него Бога? Јер ми не можемо да не говоримо оно што видесмо и чусмо (Дап.4,19-20). Тако су говорили властодршцима свети апостоли Петар и Јован када им забрањиваху да говоре о васкрслом Господу Исусу, непосредно пошто су Његовим именом исцелили хромог од утробе материне. Међутим, апостоли се нису бојали претњи, јер им очевидност истине није дозвољавала да ћуте. "Ми смо видели и чули и руке су наше опипале", касније је додао свети Јован (1.Јн.1,1). Они су очевидци, а очевидци су, по правилима људског сазнања, најверодостојнији сведоци истине. С обзиром на то, ниједна област људског сазнања нема сличних сведока. Иако је од тада прошло осамнаест и по векова[1], снага њиховог сведочења се ниуколико није смањила, а тиме ни очевидност истине коју они сведоче. Ако људи падају у неверје - а данас их је много - падају не због нечег другог, него услед недостатка здравог размишљања. Heћe да расуде и бивају привучени привидима којима лажност срца радо придаје неку вероватност. Јадне душе! Гину, уображавајући да су најзад ступиле на прави пут. Оне се особито радују што су прве ступиле на ту колотечину и постале предводнице другима. Међутим, није велика радост седети у друштву неваљалих људи.

[Несташна]

ЧЕТВРТАК ДРУГИ ПО ПАСХИ

 

Дап. 12 зач. (IV, 23-31).

У дане оне, када отпустише Апостоле, ови дођоше својима и јавише шта им рекоше првосвештеници и старјешине. А кад они чуше, једнодушно подигоше глас Богу и рекоше: Господе, ти који си створио небо и земљу и море и свс што је у њима; ти си устима Давида, слуге својега, рекао: Зашто се буне незнабошци, и народи помишљају залудне ствари? Устадоше цареви земаљски и кнезови сабраше се заједно на Господа и на Помазаника његовог. Јер се заиста сабраше у овоме граду на Светога Сина твојега Исуса, којега си помазао, Ирод и Понтијски Пилат са незнабошцима и с племенима Израиљевим, да учине оно што рука твоја и савјет твој унапријед одреди да буде. И сад, Господе, погледај на њихове пријетње, и дај слугама твојим да са сваком смјелошћу говоре ријеч твоју, пружајући и ти руку своју на исцјељивање, да бивају знаци и чудеса именом Светога Сина твојега Исуса. И пошто се они помолише Богу, затресе се мјесто гдје бијаху сабрани, и испунише се сви Духа Светога, и говораху ријеч Божију са смјелошћу. А у народа који повјерова бјеше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све бјеше заједничко. И апостоли с великом силом даваху свједочанство о васкрсењу Господа Исуса Христа, и благодат велика бјеше на свима њима. Јер нико међу њима не бјеше у оскудици, пошто сви који имађаху њиве или куће, продаваху и доношаху новце од проданога, и полагаху пред ноге апостолима; и даваше се свакоме према потреби коју је имао. А Јосија, прозвани од апостола Варнава, што значи: син утјехе, Левит, родом са Кипра, имао је њиву, и продавши је донесе новце и положи пред ноге апостолима.

Јн. 16 зач. (V, 24-30).

Рече Господ дошавшим Му Јудејима: Заиста, заиста вам кажем: Ко моју ријеч слуша и вјерује Ономе који ме је послао, има живот вјечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га оживјеће. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи; и даде му власт и да суди, јер је Син Човјечији. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега, и изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда. Ја не могу ништа чинити сам од себе.

Тумачење светог Теофана Затворника - Мисли за сваки дан у години

И изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда (Јн.5,29). Ето чиме ће се све завршити! Као што реке теку свака у своје море, тако ћe и ток живота свакога од нас најзад доспети на место које му одговара по карактеру. И они који ћe васкрснути у живот, биће на Суду. Међутим, Суд ће само да запечати њихово оправдање и опредељење на живот. Други ћe, пак, васкрснути само зато да би чули осуду на вечну смрт. Живот и смрт њихова огледа се још у овом животу: једни чине жива дела, а други - мртва и умртвљујућа дела. Жива дела су она која се врше по заповестима уз радост духа и у славу Божију, а умртвљујућа - која се врше насупрот заповестима, уз богозаборав и ради угађања себи и својим страстима. Мртва дела су она која се по изгледу не противе заповестима, али се врше без икакве мисли о Богу и вечном спасењу - само из побуда неког од облика самољубља. Бог је живот - живот је само оно у чему Он има удела. Тако, дакле, пут онога код кога постоје само мртва и умртвљујућа дела води на осуду смрти, а пут онога који има жива дела води ка стицању вечног живота у Последњи дан.

[Несташна]

ПЕТАК ДРУГИ ПО ПАСХИ

 

Дап. 13 зач. (V, 1-11).

                                                                                                               У дане оне, неки човјек, по имену Ананија, са женом својом Сапфиром продаде имање, и сакри од новаца са знањем и жене своје, и донијевши један дијел положи пред ноге апостолима. А Петар рече: Ананија, зашто испуни сатана срце твоје да слажеш Духу Светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву? Кад је била у тебе, не бјеше ли твоја? И кад је продаде, не бјеше ли у твојој власти? Зашто си такву ствар метнуо у срце своје? Ниси слагао људима него Богу. А кад чу Ананија ријечи ове, паде и издахну; и велики страх обузе све који чуше ово. И уставши младићи узеше га и изнесоше те сахранише. А кад прође око три часа, уђе и жена љегова не знајући шта се догодило. А Петар је упита: Кажи ми јесте ли за толико продали њиву? А она рече: Да, за толико. А Петар јој рече: Зашто се договористе да искушате Духа Господњега? Гле, ноге оних који твога мужа сахранише пред вратима су, и тебе ће изнијети. И одмах паде крај ногу његових и издахну. А младићи ушавши нађоше је мртву, па је изнесоше и сахранише код мужа њезина. И велики страх обузе сву Цркву и све који чуше ово. 

Јн. 17 зач. (V, 30 - VI, 2).

Рече Господ дошавшим Му Јудејима: Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим вољу своју но вољу Оца који ме је послао. Ако ја свједочим сам за себе, свједочанство моје није истинито. Други је који свједочи за мене; и знам да је истинито свједочанство којим свједочи за мене. Ви сте послали к Јовану, и он је посвједочио за истину. А ја не примам свједочанство од човјека, него ово говорим да се ви спасете. Он бјеше свјетиљка која гораше и свијетљаше; а ви хтједосте мало времена да се радујете свјетлости његовој. Али ја имам свједочанство веће од Јованова; јер дјела која ми даде Отац да их свршим, ова дјела која ја чиним свједоче за мене да ме је Отац послао. И Отац који ме посла он је и посвједочио за мене. Нити сте глас његов икада чули, ни лице његово видјели. И ријеч његову немате да обитава у вама; зато што ви не вјерујете Ономе кога Он посла. Истражујете Писма, јер ви мислите да у њима имате живот вјечни; а баш она свједоче о мени; и нећете да дођете к мени да имате живот. Славу од људи не примам, него вас познајем да љубави Божије немате у себи. Ја сам дошао у име Оца својега и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити. Како ви можете вјеровати када примате славу један од другога, а славу која је од јединога Бога не тражите? Не мислите да ћу вас ја тужити Оцу; има који вас оптужује, Мојсеј, у кога се ви уздате. Јер да вјеровасте Мојсеју, вјеровали бисте и мени; јер он писа о мени. А кад његовим Писмима не вјерујете, како ћете вјеровати мојим ријечима? Послије тога отиде Исус преко Галилејског, Тиверијадског мора. И за њим иђаше мноштво народа, јер гледаху знамења његова која чињаше на болесницима. А Исус изиђе на гору, и ондје сјеђаше са ученицима својим. А бијаше близу Пасха, празник јудејски.


Тумачење светог Теофана Затворника - Мисли за сваки дан у години

Због чега су сагрешили Ананија и Сапфира? Због тога што су заборавили да Бог све види - и њихова дела и помисли. Да су се сећали тога да Бог све види, и споља и изнутра, и то јасније него сви људи, па и они сами, никад им не би пало на памет да згреше пред апостолима. Од тога потичу и сви наши греси и грешне замисли. Ми се трудимо да наше грехе сакријемо од људских погледа и сматрамо да смо тиме нешто учинили. Људи нам, не видећи наша дела, одају поштовање као праведницима, премда се суштина наше ништавности ниуколико не мења. Знајући то, нека се свако пита: "Зашто сатана у срце моје ставља да лажем Богу у лице?" Очи Његове, светлије од сунца, виде и најскривеније тајне срца: ни нoћ, ни море, ни подземље не могу се сакрити од Њега. Ceћaj се тога и према томе управљај своје спољашње и унутрашње понашање, макар те и нико не видео. Када би Свевидећи био неко нама стран - још бисмо се и могли равнодушно односити према Његовом свезнању. Међутим, пошто је Он и Судија, и пошто суд свој, по своме свезнању, некад извршује и пре него што то ми очекујемо, бити равнодушан - није безопасно. Може бити да је код Њега већ решено да се над нама изврши суд онога часа кад помислимо да се са својим гресима још можемо скривати у тамној лажи: "Не види Бог".

[Несташна]

СУБОТА ДРУГА ПО ПАСХИ

 

Дап. 15 зач. (V, 21-33).

У дане оне, чувши то, Апостоли уђоше ујутру у храм, и учаху. Пошто пак дође првосвештеник и који бијаху с њим, сазваше Синедрион и све старјешине синова Израиљевих, и послаше у тамницу да ове доведу. А кад слуге отидоше и не нађоше их у тамници, онда се вратише и јавише, говорећи: Тамницу нађосмо чврсто закључану и чуваре гдје стоје пред вратима, али кад отворисмо, унутра ни једнога не нађосмо. А кад чуше ове ријечи свештеник и војвода храма и првосвештеници бијаху у недоумици шта се то догодило с њима. А неко дође и јави им говорећи: Ено они људи што их бацисте у тамницу стоје у храму и уче народ. Тада отиде војвода с момцима и доведе их не на силу; јер се бојаху народа да их не побије камењем. А кад их доведоше, поставише их пред Синедрион, и запита их првосвештеник говорећи: Нисмо ли вам строго забранили да не учите о Имену овом? А ви сте ето напунили Јерусалим вашим учењем, и хоћете да баците на нас крв овога Човјека. А Петар и апостоли одговарајући рекоше: Богу се треба покоравати више него људима. Бог отаца наших васкрсе Исуса, којега ви убисте објесивши на дрво. Њега Бог десницом својом узвиси за Началника и Спаситеља, да даде Израиљу покајање и опроштење гријехова. И ми смо његови свједоци ових ријечи, и Дух Свети којега Бог даде онима који се њему покоравају. А кад они то чуше, разјарише се веома и договараху се да их побију.

Јн. 19 зач. (VI, 14-27).

Људи, видјевши знамење које учини Исус, говораху: Ово је заиста Пророк који треба да дође на свијет. А кад разумије Исус да хоће да дођу да га ухвате и учине царем, он отиде опет на гору сам. Када пак наста вече, сиђоше ученици његови на море, и ушавши у лађу пођоше преко мора у Капернаум. И већ бјеше пао мрак, а Исус не бјеше дошао к њима. А море се подизаше од великога вјетра. Пошто су, дакле, веслали око двадесет и пет или тридесет стадија, угледаше Исуса како иде по мору и приближава се лађи, па се препадоше. А он им рече: Ја сам; не бојте се! И хтједоше га узети у лађу: и одмах се лађа обрете на земљи у коју иђаху. Сутрадан народ који је стајао с оне стране мора, видје да ондје не бјеше друге лађице осим оне једне у коју уђоше ученици његови, и да не уђе Исус са ученицима својим у лађицу него само ученици његови отидоше; а друге лађице из Тиверијаде дођоше близу онога мјеста гдје једоше хљеб када Господ заблагодари. Када, дакле, видје народ да Исуса не бјеше ондје, ни ученика његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум тражећи Исуса. И нашавши га с оне стране мора, рекоше му: Рави, када си дошао овамо? Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што сте знамења видјели, него што сте хљеба јели и наситили се. Трудите се не за јело које пролази, него за јело које остаје за живот вјечни, које ће вам дати Син Човјечији, јер овога потврди Бог Отац.


Тумачење светог Теофана Затворника - Мисли за сваки дан у години

Оно што су раније Петар и Јован говорили властодршцима, касније рекоше и сви апостоли: Богу се треба покоравати више него људима. Бог отаца наших васкрсе Исуса кога ви убисте обесивши на дрво. Њeгa Бог узвиси десницом својом за Начелника и Спаситеља, да даде Израиљу покајање и опроштење грехова. И ми смо Његови сведоци ових речи, и Дух Свети којега Бог даде онима који се њему покоравају (Дап.5,29-32). Каква искреност, пунота, одређеност и јасноћа исповедања! Бог је тако уредио да Распети буде Спаситељ наш кроз остављење грехова у покајању. А сведоци су - апостоли очевидци и Дух Свети који очевидно делује у њима и у свима који су поверовали. Ти сведоци и данас сведоче. Говор апостола [нас обавезује] једнако као да смо ми сами све видели и слушали. И Дух благодати непрестано делује у светој Цркви преко чуда, обраћења грешника и, нарочито, преко обновљења оних који марљиво служе Господу, кроз њихово освећење и испуњење очевидним благодатним даровима. Последње даје већу силу првоме, и оба заједно довољно су снажни да изазову снажно убеђење у истину Христову у свим душама које су истинољубиве. Нека је благодарност Богу истине који нам своју истину тако очигледно јавља!..

[Несташна]

НЕДЕЉА ТРЕЋА ПО ПАСХИ - СВЕТИХ ЖЕНА МИРОНОСИЦА

 

Дап. 16 зач. ( VI, 1-7 ).

И у ове дане, када се множаху ученици, подигоше јелинисти вику на Јевреје што се њихове удовице заборављаху кад се дијељаше помоћ сваки дан. Онда Дванаесторица, сазвавши мноштво ученика, рекоше: Не доликује нама да оставивши ријеч Божију служимо око трпеза. Потражите, дакле, браћо, између вас седам освједочених људи, пуних Духа Светога и мудрости, које ћемо поставити на ову службу. А ми ћемо у молитви и у служби ријечи приљежно остати. И ријеч ова би угодна свему народу. И изабраше Стефана, човјека испуњенога вјером и Духом Светим, и Филипа. и Прохора, и Никанора, и Тимона, и Пармена, и Николу прозелита из Антиохије. Ове поставише пред апостоле и они помоливши се Богу положише руке на њих. И ријеч Божија растијаше и веома се множаше број ученика у Јерусалиму, и велико мноштво свештеника покораваху се вјери. 

Мк. 69 зач. ( XV, 43 - XVI, 8 ).

У време оно, дође Јосиф, из Ариматеје, угледан савјетник, који и сам Царство Божије чекаше, и усуди се те уђе Пилату и заиска тијело Исусово. А Пилат се зачуди да је већ умро; и дозвавши капетана, запита га: Је ли давно умро? И дознавши од капетана, даде тијело Јосифу. И он купивши платно и скинувши га, обави платном, и положи га у гроб који бјеше исјечен у камену, и навали камен на врата гроба. А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху гдје га полагаху. И пошто прође субота, Марија Магдалина и Марија Јаковљева и Саломија купише мирисе да дођу да га помажу. И врло рано у први дан недјеље дођоше на гроб око изласка сунца. И говораху међу собом: Ко ће нам одвалити камен од врата гроба? И погледавши видјеше да камен бјеше одваљен; а бјеше врло велики. И ушавши у гроб, видјеше младића обучена у бијелу хаљину гдје сједи с десне стране; и уплашише се. А он им рече: Не плашите се. Исуса тражите Назарећанина, распетога. Устаде, није овдје; ево мјеста гдје га положише. Него идите и кажите ученицима његовим и Петру, да ће пред вама отићи у Галилеју; тамо ћете га видјети, као што вам рече. И изишавши побјегоше од гроба, јер их ухвати страх и трепет, и ником ништа не казаше, јер се бојаху.

Тумачење светог Теофана Затворника - Мисли за сваки дан у години

Неуморне жене! Оне нису дале сна очима, ни трепавицама дремања све док нису нашле Љубљенога! А мушкарци као да траже чврсто тло: иду на гроб, виде га празна и остају у недоумици шта би значило то што га нису нашли. Значи ли то да је код њих било мање љубави него код жена? Не, ту је била љубав која расуђује, која се боји погрешке, будући да се ради о љубави високе вредности и с обзиром на [природу] Онога на кога се односи. Међутим, када су сазнали и опипали, и они су, не језиком као Тома, него срцем исповедали: "Господ мој и Бог мој". Тада их већ ништа није могло одвојити од Господа. Мироносице и апостоли су обрасци две стране нашег живота: осећања и расуђивања. Без осећања живот није живот; без расуђивања живот је слеп - много се троши а произилази мало здравог плода. Зато треба стећи и једно и друго. Осећање нека иде напред и нека побуђује; расуђивање нека одређује време, место, начин и, уопште, устројство бићa онога што срце наговести да треба остварити. Унутра - срце иде напред, а у пракси - расуђивање. Но, кад осећања постану извежбана у расуђивању о добру и злу, можемо се ослонити и на само срце. Јер, као што из живог дрвета сами од себе иду најпре пупољци, па цветови и плодови, тако и из срца почиње да истиче само добро које се разумно таложило у току живота.

[Несташна]

ПОНЕДЕЉАК ТРЕЋИ ПО ПАСХИ

 

Дап. 17 зач. (VI, 8 - VII, 5, 47-60).

У дане оне, Стефан пун вјере и силе чињаше знаке и чудеса велика у народу. Тада устадоше неки из синагоге која се зове Либертинска, Киринска и Александријска и од оних из Киликије и Азије, и препираху се са Стефаном, и не могаху противстати мудрости и духу којим говораше. Тада подметнуше људе који рекоше: Чули смо га да говори хулне ријечи на Мојсеја и на Бога. И побунише народ и старјешине и књижевнике, и нападоше и ухватише га, и доведоше пред Синедрион, па изведоше лажне свједоке који говораху: Овај човјек не престаје да хули на ово свето мјесто и на Закон. Јер смо га чули гдје говори: Овај Исус Назарећанин разориће ово мјесто и измијениће обичаје које нам предаде Мојсеј. И погледавши на њега сви који сјеђаху у Синедриону, видјеше лице његово као лице анђела. А првосвештеник рече: Је ли то тако? А он рече: Људи браћо и оци, чујте! Бог славе јави се оцу нашему Аврааму кад бјеше у Месопотамији, прије него се досели у Харан. И рече му: Изиђи из земље своје и од рода својега и из дома оца својега, и дођи у земљу коју ћу ти показати. Тада изиђе из земље Халдејске, и досели се у Харан: и оданде, по смрти оца његова, пресели га у ову земљу у којој ви сада живите. И не даде му насљедства у њој ни стопе, и обећа да ће је дати у посјед њему и сјемену његову послије њега, док он још немаше дјетета. А Соломон му сазида дом. Али Свевишњи не живи у рукотвореним храмовима, као што говори пророк: Небо ми је престо, а земља подножје ногама мојима; какав ћете ми дом сазидати, говори Господ; или које је мјесто за почивање моје? Није ли рука моја створила све ово? Тврдоврати и необрезани срцем и ушима, ви се свагда противите Духу Светоме; како оци ваши, тако и ви. Којега од пророка не протјераше оци ваши? И побише оне који предсказаше долазак Праведника, којега сада ви издајници и убице постадосте, ви који примисте Закон наредбама анђелским, и не одржасте. Кад ово чуше, разјарише се врло у срцима својима, и шкргутаху зубима на њега. А он, пун Духа Светога, погледа на небо и видје славу Божију и Исуса гдје стоји с десне стране Богу, и рече: Ево видим небеса отворена и Сина Човјечијега гдје стоји с десне стране Богу. А они повикавши иза гласа затиснуше уши своје, и навалише једнодушно на њега, па избацивши га изван града стадоше га каменовати. А свједоци метнуше хаљине своје код ногу младића по имену Савла, и каменоваху Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе, прими дух мој! Онда клече на кољена и повика иза гласа: Господе, не урачунај им гријех овај! И ово рекавши, усну.

Јн. 13 зач. (IV, 46-54).

У време оно, Исус пак дође опет у Кану Галилејску, гдје претвори воду у вино. И бјеше неки царев човјек чији син боловаше у Капернауму. Овај чувши да је Исус дошао из Јудеје у Галилеју, отиде к њему и мољаше га да сиђе и да му исцијели сина; јер бијаше на самрти. Каза му, дакле, Исус: Ако не видите знаке и чудеса. нећете да повјерујете. Рече му царев човјек: Господе, дођи док није умрло дијете моје. Рече му Исус: Иди, син твој је жив. И вјерова човјек ријечи коју му рече Исус и пође. А већ док он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: Дијете је твоје живо. Тада их упита за час у који му би лакше; и казаше му: Јуче у седми час пусти га грозница. Тада разумје отац да то бјеше у онај час у који му рече Исус: Син твој је жив. И вјерова он и сва кућа његова. Ово је опет друго знамење које учини Исус дошавши из Јудеје у Галилеју.

[Несташна]

УТОРАК ТРЕЋИ ПО ПАСХИ                     Дап. 18 зач. (VIII, 5-17).

У дане оне Филип сишавши у град самаријски проповиједаше им Христа. А народ је пазио једнодушно на оно што им говораше Филип, слушајући и гледајући знаке које чињаше; јер духови нечисти с великом виком излажаху из многих који их имаху, и многи узети и хроми оздравише. И би велика радост у граду ономе. А бјеше отприје у граду неки човјек, по имену Симон, који чараше и довођаше у чудо народ самаријски, говорећи да је он нешто велико. Њега сви пажљиво слушаху, и мало и велико, говорећи: Ово је велика сила Божија. А зато га слушаху пажљиво што их је много времена чинима задивљавао. Но када повјероваше Филипу који проповиједаше јеванђеље о Царству Божијему и о имену Исуса Христа, крштаваху се и људи и жене. Тада и сам Симон повјерова и крстивши се остаде код Филипа; и гледајући знаке и чуда велика гдје се збивају, дивљаше се врло. А кад чуше апостоли у Јерусалиму да је Самарија примила ријеч Божију, послаше им Петра и Јована. Ови сишавши помолише се Богу за њих да приме Духа Светога; јер још ни на једнога од њих не бјеше сишао, него бијаху само крштени у име Господа Исуса. Тада полагаху руке на њих, и они примаху Духа Светога.

Јн. 20 зач. (VI, 27-33).

Рече Гопод дошавшим к Њему Јудејима: трудите се не за јело које пролази, него за јело које остаје за живот вјечни, које ће вам дати Син Човјечији, јер овога потврди Бог Отац. А они му рекоше: Шта да чинимо да бисмо творили дјела Божија? Одговори Исус и рече им: Ово је дјело Божије да вјерујете у Онога кога Он посла. А они му рекоше: Какав, дакле, знак ти показујеш да видимо и да ти вјерујемо? Шта ти чиниш? Оцеви наши једоше ману у пустиљи, као што је написано: Хљеб са неба даде им да једу. Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: није вам Мојсеј дао хљеб са неба него Отац мој даје вам истинити хљеб са неба; јер хљеб је Божији онај који силази с неба и даје живот свијету.

[Несташна]

СРЕДА ТРЕЋА ПО ПАСХИ

 

Дап. 19 зач. (VIII, 18-25).

У дане оне, кад видје Симон да се полагањем апостолских руку даје Дух Свијети, донесе им новаца, говорећи: Дајте и мени ту власт да кад положим руке на некога прими Духа Светога. А Петар му рече: Новци твоји с тобом да буду на погибао, што си помислио да се дар Божији може добити за новце. Нема теби дјела ни удјела у овој ријечи, јер срце твоје није право пред Богом. Зато се покај од те злоће твоје, и моли се Богу еда би ти се опростила помисао срца твојега; јер те видим да си у горкој жучи и у оковима неправде. А Симон одговарајући рече: Помолите се ви за мене Господу да не наиђе на мене ништа од онога што сте рекли. А они, засвједочивши и говоривши ријеч Господњу, вратише се у Јерусалим, и многим селима самаријским проповиједаху јеванђеље.

Јн. 21 зач. (VI, 35-39).

Рече Господ дошавшим Му Јудејима: Ја сам хљеб живота: који мени долази неће огладњети, и који у мене вјерује неће никад ожедњети. Него вам рекох: и видјели сте ме, и не вјерујете. Све што ми даје Отац мени ће доћи; и онога који долази мени нећу истјерати напоље. Јер сам сишао с неба не да творим вољу своју, него вољу Оца, који ме посла. А ово је воља Оца који ме посла, да све што ми је дао ништа од тога не изгубим, него да то васкрснем у посљедњи дан.