Свакодневна читања

[AnaLaz]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

31.10. (18.10) Свети апостол и јеванђелиста Лука - Читања из Светог Писма

 

Јут.

Јн. 67 (21:15-25)

У време оно јави се Исус учиницима својим пошто устаде из мртвих, и рече Симону Петру: Симоне Јонин, љубиш ли ме више него ови? Рече му: Да, Господе, ти знаш да те волим. Рече му: Напасај јагањце моје. Рече му опет по други пут: Симоне Јонин, љубиш ли ме? Рече му: Да, Господе, ти знаш да те волим. Рече му: Чувај овце моје. Рече му трећи пут: Симоне Јонин, волиш ли ме? Петар се ожалости што му рече трећи пут: волиш ли ме? И рече му: Господе, ти све знаш, ти знаш да те волим. Рече му Исус: Напасај овце моје. Заиста, заиста ти кажем: Када си био млађи, опасивао си се сам и ходио си куда си хтио; а кад остариш, раширићеш руке своје и други ће те опасати и одвести куда не желиш. А ово рече указујући каквом ће смрћу прославити Бога. И казавши ово, рече му: Хајде за мном! А Петар осврнувши се видје гдје за њима иде ученик кога Исус љубљаше, који се и на вечери наслони на прса његова и рече: Господе, ко је тај који ће те издати? Видјевши Петар овога, рече Исусу: Господе, а шта ће овај? Исус му рече: Ако хоћу да он остане док не дођем, шта је теби до тога? Ти хајде за мном. Онда изиђе ова ријеч међу браћом да онај ученик неће умријети; али Исус му не рече да неће умријети, него: Ако хоћу да он остане док не дођем, шта је теби до тога? Ово је онај ученик који свједочи о овоме, и написа ово, и знамо да је истинито свједочанство његово. А има и много друго што учини Исус, које кад би се редом написало, ни у сами свијет, мислим, не би стале написане књиге. Амин.

 

Лит.

Кол. 260 (4:5-9,14,18

Браћо, мудро се владајте према онима који су изван, користећи вријеме. Ријеч ваша да бива свагда у благодати, сољу зачињена, да знате како треба свакоме одговорити. За мене казаће вам све Тихик, љубљени брат и вјерни служитељ и сарадник у Господу, Којега послах к вама за то исто, да сазна како сте ви, и да утјеши срца ваша, С Онисимом, вјерним и љубљеним братом, који је од вас. Они ће вам казати све како је овдје. Поздравља вас Лука, љекар љубљени, и Димас. Поздрав мојом руком, Павловом. Опомињите се мојих окова. Благодат са вама! Амин.

Лк. 51 (10:16-21)

Рече Господ својим ученицима: Ко вас слуша, мене слуша, и ко се вас одриче, мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Онога који је мене послао. Вратише се пак Седамдесеторица са радошћу говорећи: Господе, и демони нам се покоравају у име твоје. А он им рече: Видјех сатану гдје паде са неба као муња. Ево вам дајем власт да стајете на змије и скорпије и на сву силу вражију, и ништа вам неће наудити. Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су имена ваша написана на небесима. У тај час обрадова се духом Исус и рече: Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разборитих, а открио то безазленима. Да, Оче, јер је тако била воља твоја.

31.10. (18.10) Свети Петар, митрополит цетињски - Читања из Светог Писма

 

Јут.

Мт. 11 (5:14-19)

Рече Господ ученицима својим: Ви сте свјетлост свијету; не може се град сакрити кад на гори стоји. Нити се ужиже свјетиљка и меће под суд него на свијећњак, те свијетли свима који су у кући. Тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и прославе Оца вашега који је на небесима. Не мислите да сам дошао да укинем Закон или Пророке: нисам дошао да укинем него да испуним. Јер заиста вам кажем: Док не прође небо и земља, неће нестати ни најмањега словца или једне црте из Закона док се све не збуде. Ако, дакле, ко укине једну од ових најмањих заповијести и научи тако људе, назваће се најмањи у Царству небескоме; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у Царству небескоме.

Лит.

Јев. 308 (3:5-11,17-19)

Браћо, Мојсеј беше веран у свему дому његову као слуга, за свједочанство онога што је имало да се каже, док је Христос као Син над домом његовим; а његов дом смо ми, ако смјело поуздање и наду којом се хвалимо до краја непоколебиво одржимо. Зато, како вели Дух Свети: Данас, ако глас његов чујете, немојте да буду тврдокорна срца ваша као приликом огорчења у дан кушања у пустињи, гдје ме искушаваше оцеви ваши, испитиваше ме, а гледали су дјела моја четрдесет година. Зато се разгњевих на покољење оно, и рекох: свагда лутају срцем, а сами не познаше путева мојих; зато се заклех у гњеву својему да неће ући у починак мој. А на које се Он гњевио четрдесет година? Није ли на оне који сагријешише, чије кости остадоше у пустињи? Којима ли се заклео да неће ући у починак његов, ако не онима који бијаху непокорни? И видимо да не могоше ући због невјеровања.

Јн. 35 (10:1-9)

Рече Господ Јудејима који су му дошли: Заиста, заиста вам кажем: Ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом мјесту, он је лопов и разбојник. А који улази на врата пастир је овцама. Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изводи их; и када своје овце истјера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов. А за туђином неће поћи, него ће побјећи од њега, јер не познају глас туђинаца. Ову причу каза им Исус, али они не разумјеше шта бијаше то што им говораше. Тада им рече Исус опет: Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата овцама. Сви који год дођоше прије мене лопови су и разбојници; али их овце не послушаше. Ја сам врата; ако ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.

Субота двадесет прва по Педесетници

 

2. Кор. 174 (3:12-18 )

Браћо, имајући такву наду са великом смјелошћу се понашамо, 13. А не као што Мојсеј меташе покривало на лице своје, да не би могли синови Израиљеви гледати свршетак онога што престаје. 14. Но заслијепише помисли њихове; јер до данашњег дана то исто покривало у читању Старога Завјета остаје неоткривено, јер се оно у Христу укида; 15. Него до данас, кад се чита Мојсеј, стоји покривало на срцу њиховом; 16. А када би се обратили ка Господу. укинуло би се покривало. 17. А Дух (Свети) је Господ; а гдје је Дух Господњи ондје је слобода. 18. Сви ми пак који откривеним лицем одражавамо славу Господњу, преображавамо се у тај исти лик, из славе у славу, као од Духа Господа.


Лк. 22 (6:1-10)

У вријеме оно, иђаше Исус у суботу кроз усјеве, а ученици његови тргали су класје, трли га рукама и јели. 2. А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините што се не смије чинити у суботу? 3. И одговоривши Исус рече им: Зар ни то нисте читали шта учини Давид кад огладње, он и који бијаху с њим? 4. Како уђе у дом Божији, и узе хљебове предложења, и једе, и даде онима што бијаху с њим, које никоме није било допуштено јести сем једино свештеницима. 5. И говораше им: Син Човјечији је господар и од суботе. 6. А догоди се и у другу суботу да он уђе у синагогу и учаше, и бјеше ондје човјек коме десна рука бјеше суха. 7. Мотраху пак на њега књижевници и фарисеји неће ли у суботу исцијелити, да би нашли оптужбу против њега. 8. А он знађаше помисли њихове, и рече човјеку који имаше суху руку: Устани и стани на средину! А он подигавши се стаде. 9. А Исус им рече: Запитаћу вас: шта треба у суботу: добро чинити или зло чинити? Душу спасти или погубити? А они ћутаху. 10. И погледавши на све њих, рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука му поста здрава као и друга.

Субота двадесет прва по Педесетници - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

 

 

Господњи ученици су тргали класје, трли рукама и јели у суботу. Дакле, чињаху дела врло мало важна и по спољашњости и по суштини својој. Међутим, фарисеји нису издржали већ их укорише (Лк.6,1-2). Шта их је навело да поведу реч о томе? По спољашњости – неразумна ревност, а у суштини – дух оговарања. Тај дух се качи за све, и све представља у мрачном виду безакоња и погубности. Та немоћ је у већој или мањој мери, готово општа за људе који не пазе на себе. Речи се још и могу избећи, али од осуђивачких мисли ретко ко ће успети да се уздржи. Неко чучи поред срца и подстиче га на осуђивање. Оно почиње да точи осуђивање. У исто време оговарач је и сам спреман на рђава дела, чим га нико не види. Он непромењиво стоји у рђавом настројењу у сваком погледу. Изгледа да он зато и суди и осуђује да би осећање правде, које је погођено и пригушено у њему самоме, надокнадио нападима на друге, премда и неоправданим. Онај, пак, ко је правдољубив и који стоји у правди, зна како је тешко бити исправан на делу, а још теже у осећањима, те никада неће почети да осуђује. Он је пре готов да снисхођењем покрије не само мале него и велике преступе других. Господ није судио фарисејима који су оговарали, него им је снисходљиво објаснио да су ученици прибегли поступку који свако може лако да оправда, уколико га просуди како треба. И готово увек бива овако: расуди о поступку ближњег и наћи ћеш да он уопште нема онај тежак и ужасан карактер, који се нама приказивао на први поглед.

[AnaLaz]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Понедељак двадесет други по Педесетници

 

Кол. 255 (2:13-20)

Браћо, Бог вас који сте били мртви у гријесима и у необрезању тијела вашега, оживи са Христом, опростивши нам све гријехе; 14. Избриса обвезницу која нас својим прописима оптуживаше и бјеше против нас, и уклони је приковавши је на крст; 15. Разоружавши началства и власти, жигоса их јавно, побједивши на њему. 16. Да вас, дакле, нико не осуђује за јело или пиће, или за какав празник, или за младине, или за суботе, 17. Што је сјенка онога што ће доћи, а тијело је Христово. 18. Нико да вас не обмањује тобожњом понизношћу и служењем анђелима, упуштајући се у оно што није видјео, и узалуд надимајући се тјелесним умом својим, 19. А не држећи се главе из које је све тијело помоћу зглавака и свеза састављено да расте растом Божијим. 20. Ако, дакле, умријесте са Христом за стихије свијета, зашто се држите прописа као да живите у свијету?


Лк. 43 (9:18-22)

У вријеме оно, када се Исус једанпут мољаше Богу насамо, с њим бијаху ученици, и запита их говорећи: Шта говори народ ко сам ја? 19. А они одговарајући рекоше: Једни веле да си Јован Крститељ, а други да си Илија; други опет да је неки од древних пророка васкрсао. 20. А он им рече: А ви шта кажете ко сам ја? А Петар одговарајући рече: Христос Божији. 21. А он им запријети и заповједи да то никоме не казују, 22. Рекавши да Сину Човјечијему треба много пострадати, и да ће га старјешине и првосвештеници и књижевници одбацити, и да ће бити убијен, и трећега дана да ће устати.

Понедељак двадесет друга по Педесетници - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

 

 

Шта говори народ ко сам ја упитао је Господ. Одговарајући, апостоли су изнели мнења која су по народу кружила о Њему, и која су се сва изградила по тадашњем начину схватања: један је говорио да је Он Јован Крститељ, други – да је Илија, а трећи опет, да је неки од древних пророка који је васкрсао (Лк.9,18). Како, пак, данас говоре? Такође различито, сваки по свом обрасцу мишљења. Какав ће одговор дати материјалисти, безбожници и бездушници из рода мајмуна, кад код њих нема ни Бога ни душе? Спиритисти се, слично аријанцима, издвајају одговором који је анатемисан на Првом васељенском сабору. Деисти виде Бога сувише удаљеног од света и, будући у немогућности да у свој систем сместе тајне Оваплоћења, одговарају као евионити, и социнијани. Сличне одговоре наћи ћете и у руском друштву, будући да наведене три врсте људи постоје и множе се и код нас. Ипак, нека је слава Господу што код нас преовладава број оних који искрено верују и који се строго држе апостолског исповедања да је Господ Исус Христос оваплоћени јединородни Син Божији који је још у рају обећан прародитељима нашим као Спаситељ и Искупитељ рода људског. Која ће страна претегнути, једино Бог зна. Ми се молимо за очување светлости Христове код нас и за одгнање таме лажних учења. Ми смо склони злу. Због тога неће бити за чуђење ако лаж заузме прво место. Она већ и сада откривено иде по трговима града, док се раније опрезно чувала од погледа верујућих Хришћана.

[AnaLaz]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

 

Уторак двадесет други по Педесетници

 

Кол. 256 (2:20-3:3)

Браћо, ако умријесте са Христом за стихије свијета, зашто се држите прописа као да живите у свијету? 21. Не додирни, не окуси, не опипај! 22. По заповијестима и наукама људским; а то све пропада употребом. 23. Ово је само на изглед мудрост у самовољном служењу и понизности и мучењу тијела, а није од неког значаја за задовољење тијела. 1. Ако сте, дакле, васкрсли са Христом, тражите оно што је горе гдје Христос сједи с десне стране Бога. 2. Мислите о ономе што је горе, а не што је на земљи. 3. Јер умријесте и ваш је живот сакривен са Христом у Богу.

Лк. 44 (9:23-27)

Рече Господ: Ако ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде. 24. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га; а ко изгуби живот свој мене ради, тај ће га сачувати. 25. Јер каква је корист човјеку ако сав свијет задобије а себе упропасти или себи науди? 26. Јер ко се постиди мене и мојих ријечи њега ће се Син Човјечији постидјети када дође у слави својој и Очевој и светих анђела. 27. А кажем вам заиста: Има неких међу овима што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде Царства Божијега.

Уторак двадесет други по Педесетници - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

 

 

Не стиди се да исповедаш Господа Исуса Христа оваплоћеним Сином Божијим, који нас је искупио својом крсном смрћу, а Васкрсењем и Вазнесењем својим нам открио улаз у Царство небеско. Уколико се постидиш и Он ће се постидети тебе када дође у слави својој и Очевој и светих анђела (Лк.9,26). Данас је у друштво ушла мода да се уопште не говори о Господу и о спасењу, док је раније само о томе било речи као о најважнијој ствари. Срце радо заволи реч о ономе чему је наклоњено. Значи ли то да је срце почело да буде мање наклоњено ка Господу? Судећи по речима, изгледа да је тако. Једни га уопште не знају, други су хладни према Њему, док они који имају топлину према Њему уопште не заводе реч. А и свештенство ћути. Дошло је до тога да је реч о Господу Спаситељу и о нашем главном делу – спасењу, искључена из круга тема које су прихваћене у друштву. „Шта,- рећи ћете,- зар треба само о томе говорити?“ Зашто само о томе? О свему се може говорити са те тачке посматрања, тако да сваки разговор буде осењен духом Христовим. Тада ће и бити могуће погодити ко говори – Хришћани или незнабошци. Сада, пак, ви то не можете познати ни по речима, ни по списима. Погледајте све журнале: о чему све тамо не пишу? Међутим, нико није рад да поведе реч о хришћанском животу. Мудријашко време!

[AnaLaz]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Среда двадесет друга по Педесетници

 

Кол. 259 (3:17-4:1)

Браћо, све што год чините ријечју или дјелом, све чините у име Господа Исуса Христа, захваљујући Богу Оцу кроз Њега. 18. Жене, покоравајте се својим мужевима, као што доликује у Господу. 19. Мужеви, љубите жене ваше и не срдите се на њих. 20. Дјецо, слушајте родитеље своје у свему, јер је ово угодно Господу. 21. Оцеви, не раздражујте дјеце ваше, да не клону духом. 22. Робови, будите послушни у свему вашим господарима по тијелу, не радећи само притворно као да људима угађате, него у простоти срца, бојећи се Бога. 23. И све што год чините, од срца чините, као Господу, а не као људима, 24. Знајући да ћете од Господа примити као награду насљедство, јер Господу Христу служите. 25. А који чини неправду, примиће што је скривио, и не гледа се ко је ко. 1. Господари, правду и једнакост указујте робовима, знајући да и ви имате Господа на небесима.


Лк. 47 (9:44-50)

Рече Господ Својим ученицима: Ставите ви у уши своје ове ријечи: Син Човјечији биће предан у руке људи. 45. А они не разумијеваху ову ријеч; јер бјеше сакривена од њих да је не схвате; и бојаху се да га запитају за ову ријеч. 46. А уђе помисао у њих ко би међу њима био већи. 47. А Исус знајући помисао срца њихова, узе дијете и постави га крај себе, 48. И рече им: Који прими ово дијете у име моје, мене прима; а који мене прими, прима Онога који је мене послао; јер који је најмањи међу свима вама, тај је велики. 49. А Јован одговарајући рече: Наставниче, видјесмо једнога гдје именом твојим изгони демоне, и забранисмо му, јер не иде с нама за тобом. 50. И рече му Исус: Не забрањујте, јер није против вас; а ко није против вас, с вама је.

Среда двадесет друга по Педесетници - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

 

 

Ко мене прима, прима Онога који је мене послао, рекао је Господ (Лк.9,48). Онај који га је послао јесте Бог. Према томе, ко исповеда Господа, исповеда Бога. Ко, пак, Њега не исповеда, ни Бога не исповеда. Рећи ћеш: „Ја исповедам Христа као великог, премудрог, свечовечанског учитеља“. Не! Исповедај га онако како је Он сам о себи говорио. Он говори да су Он и Отац једно, да су Лица једне Божанске суштине, особена, али једночасна и сапрестолна. Онај ко га не исповеда на тај начин, ма како га иначе величао, једнак је ономе који га уопште не исповеда. А ко Њега не исповеда, не исповеда ни Оца, не исповеда ни Бога. Ма каквим се богопоштоваоцем показивао, ти не поштујеш Бога уколико не исповедаш Господа Исуса Христа за Сина Божијег јединородног, који се ради нас оваплотио и који нас је својом крсном смрћу спасао. Није свеједно каквог Бога исповедамо, нити је само исповедање довољно. Они који се поклањају сунцу и звездама или неким измишљеним предметима, не називају се богопоштоваоцима зато што поштују нешто што није Бог. Ни онај ко не исповеда Господа није богопоштовалац, будући да не исповеда Њега који је истинити Бог. Истинити Бог није без Сина, савечног и сабеспочетног. Стога, уколико не исповедаш Сина, не исповедаш ни Бога истинитог. Каква је вредност твог исповедања, једини Бог ће расудити. Нама је Бога открио истинити Бог, и изван овог Откривења није могуће имати истинитог Бога.

[AnaLaz]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Четвртак двадесет други по Педесетници

 

 

Кол. 260 (4:2-9)

Браћо, у молитви будите истрајни; бдите у њој са захваљивањем, 3. Молећи се уједно и за нас, да нам Бог отвори врата ријечи, да казујемо тајну Христову, због које сам и свезан, 4. Да је објавим као што треба да говорим. 5. Мудро се владајте према онима који су изван, користећи вријеме. 6. Ријеч ваша да бива свагда у благодати, сољу зачињена, да знате како треба свакоме одговорити. 7. За мене казаће вам све Тихик, љубљени брат и вјерни служитељ и сарадник у Господу, 8. Којега послах к вама за то исто, да сазна како сте ви, и да утјеши срца ваша, 9. С Онисимом, вјерним и љубљеним братом, који је од вас. Они ће вам казати све како је овдје.


Лк. 48 (9:49-56)

У вријеме оно, приступи Исусу један од ученика Његових, и рече Му: Наставниче, видјесмо једнога гдје именом твојим изгони демоне, и забранисмо му, јер не иде с нама за тобом. 50. И рече му Исус: Не забрањујте, јер није против вас; а ко није против вас, с вама је. 51. И када се навршаваху дани његовог узлажења (на небо), он чврсто одлучи да иде у Јерусалим. 52. И посла гласнике пред собом; и они отидоше и дођоше у село самарјанско да припреме за њега. 53. И не примише га, зато што он иђаше у Јерусалим. 54. А кад видјеше ученици његови Јаков и Јован, рекоше: Господе, хоћеш ли да речемо да огањ сиђе с неба и да их истријеби, као и Илија што учини? 55. А он окренувши се запријети им и рече: Не знате каквога сте ви духа. 56. Јер Син Човјечији не дође да погуби душе људске него да спасе. И отидоше у друго село.

Четвртак двадесет други по Педесетници - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

 

 

Како се односити према онима који не верују, који не исповедају Господа? Исто онако како се Господ поставио према селу које га није примило. Показујући много жара, младалачка ревност је хтела да са неба на њих сиђе огањ. Међутим, Господ је задржавао: Не знате каквог сте ви духа… Господ Спаситељ није ништа урадио онима који га нису примили (иако прихватити Њега значи прихватити спасење). Обишавши их, Он је пошао у друго село (Лк.9,55-56). Њих је оставио себи самима. Тако и сада треба чинити. Пусти неверујуће да иду својим путем, а верујуће својим. Бог је Онај који ће све распоредити у своје време. За њих се треба молити и треба их жалити. Треба желети да и они познају истину и тражити прилику да им се помене о њој. Међутим, када гласно стану да нападају истину, треба им дати одговор са љубављу и поуком. И то је довољно.

 

[AnaLaz]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Петак двадесет други по Педесетници

 

Кол. 261 (4:10-18)

Браћо, поздравља вас Аристарх, који је сужањ са мном, и Марко, нећак Варнавин, за којега примисте заповјести, ако дође к вама, примите га, 11. И Исус, прозвани Јуст, који су из обрезања: они су једини моји сарадници за Царство Божије који ми бише утјеха. 12. Поздравља вас Епафрас, који је од вас, слуга Исуса Христа; он се једнако труди за вас у молитвама да будете савршени и испуњени сваком вољом Божијом. 13. Јер ја свједочим за њега да има велику ревност за вас и за оне који су у Лаодикији и за оне у Јерапољу. 14. Поздравља вас Лука, љекар љубљени, и Димас. 15. Поздравите браћу у Лаодикији, и Нимфана и домаћу цркву његову. 16. И када се ова посланица прочита код вас, настојте да се прочита и у Лаодикијској Цркви, а ону из Лаодикије да и ви прочитате. 17. И кажите Архипу: гледај службу коју си примио у Господу, да је испуњаваш. 18. Поздрав мојом руком, Павловом. Опомињите се мојих окова. Благодат са вама! Амин.


Лк. 50 (10:1-15)

У вријеме оно, изабра Господ и друге, Седамдесеторицу ученика Својих, и посла их два по два пред лицем својим у сваки град и мјесто куда намјераваше сам ићи. 2. И рече им: Жетве је много, а посленика мало: зато се молите господару жетве да изведе посленике на жетву своју. 3. Идите; ево ја вас шаљем као јагањце међу вукове. 4. Не носите кесу ни торбу ни обућу, и никога не поздрављајте на путу. 5. У коју год кућу уђете најприје кажите: Мир дому овоме! 6. И ако буде ондје син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се вама. 7. А у тој кући будите, и једите и пијте што у њих има, јер је посленик достојан плате своје; не прелазите из куће у кућу. 8. И у који год град уђете и приме вас, једите што вам се изнесе, 9. И исцјељујте болеснике који су у њему, и говорите им; Приближило вам се Царство Божије. 10. И у који год град уђете и не приме вас, изишавши на тргове његове, реците: 11. И прах што нам је прионуо од града вашега за ноге наше отресамо вам. Али ово знајте да вам се приближило Царство Божије! 12. Кажем вам да ће Содому бити лакше у Дан онај неголи граду томе. 13. Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се, сједећи у костријети и пепелу, покајали. 14. Али Тиру и Сидону биће лакше на Суду него вама. 15. И ти, Капернауме, који си се до неба подигао, до ада ћеш се сурвати.

Петак двадесет други по Педесетници - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

 

 

Да ли ће се онима који не примају Господа и на оном свету снисходити, као што им се снисходило овде на земљи? Не, неће. Шаљући седамдесеторицу на проповед, Господ је заповедио да на раскрсницама [места] где их не приме говоре: И прах што нам је прионуо од града вашег за ноге наше, отресамо вам. Али ово знајте да вам се приближило Царство Божије (Лк.10,11). Другим речима: „Ништа нам ваше није потребно. Ми вам не проповедамо из користољубља, већ ради објављивања мира и Царства Божијег. Нећете да прихватите благо? Како хоћете! Ми идемо даље“. Тако је заповеђено за садашње време. А шта за будуће? Содому ћe бити лакше у дан онај неголи граду томе (Лк.10,12)! Ради се, дакле, о томе да они који не верују, немају ради чега да се надају снисхођењу Господњем. Док су овде на земљи, остављено им је на вољу. Међутим, кад дође смрт, сва ће се грозота „гнева“ Божијег обрушити на њих. Велика је несрећа наћи се међу неверницима! Ни на земљи им није пријатно, будући да без Бога и Господа Исуса Христа, Спаситеља и Искупитеља, све изгледа мрачно и неутешно. А тамо? Њихово стање се ни речју не може описати, нити се уобразиљом може замислити. Утешније би било уништење, али ни оно неће бити омогућено.

[AnaLaz]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Свети великомученик Димитрије - читања

 

На вечерњој:


Пророштва Исаијиног читање

Ис. 63:15-19; 64:1-5, 8-9

Погледај с неба, Господе, и види из стана светиње своје и славе своје, где је ревност Твоја и сила Твоја? Где је мноштво милосрђа Твог и милости Твоје, јер си нас трпео? Ти си заиста Отац наш, ако и не зна Авраам за нас, и Израиљ нас не познаје; него си Ти, Господе, Отац наш, име Ти је, откако је века, Избавитељ наш. Зашто си нам дао да зађемо, Господе, с путева Твојих? Да нам отврдне срце да Те се не бојимо? Врати се ради слуга својих, ради племена наследства свог, да још мало наследимо гору свету Твоју. Противници наши погазише светињу Твоју: постасмо као испочетка, кад ниси над нама владао, нити је призивано име Твоје над нама. Ако отвориш небеса, затрепетаће од Тебе горе и растопиће се, као што се топи восак од лица огња, и попалиће огањ противнике, и објављено ће бити име Твоје противницима нашим: од лица твога ће се народи помести: када учиниш (дела) славна, затрепетаће од Тебе горе. Откако је века не чусмо, нити очи наши видеше Бога, осим Тебе, и дела Твоја, која ћеш учинити очекујућима милост. Милост ће стрести чинећих правду, и путеви ће се Твоји поменути: И сада, Господе, Отац наш Ти јеси, ми смо блато, дела руку Твојих смо сви: не гневи се на нас одвећ, и не помени довека безакоња наша, и погледај сада, јер смо народ Твој сви ми.

Пророштва Јеремијиног читање

Јер. 2:2-12

Овако вели Господ: Опомињем те се по милости у младости твојој и по љубави савршенства твога, кад ишао си по пустињи за Светим Израиљевим, говори Господ. Свет је Израиљ Господу, почетак плодова Његових: сви који га прождиру, и зло ће доћи на њих, рече Господ. Чујте реч Господњу, доме Јаковљев и сва племена дома Израиљевог. Овако говори Господ: какву неправду нађоше оци ваши у Мени, па се удаљише од Мене и иђаху за ништавним, и посташа ништавни, и не рекоше: гдје је Господ, који нас изведе из земље Египатске, и проведе нас кроз пустињу, кроз земљу ненастањену и непроходну, кроз земљу безводну и неплодну, кроз земљу по којој никад не хођаше човјек, и на којој човјек не пребиваше? И уведох вас у земљу Кармил, да једете род њен и блага њена: и уђосте, и оскврнисте земљу Моју, и наследство Моје претвористе у гадост. Свештеници не рекоше: где је Господ? И законопоштоваоци Ме не познаше, и пастири Ми безаконоваше, и пророци пророковаше Ваалом, и следоваше идолима. За то ћу се још судом прети с вама, рече Господ, и са синовима синова ваших прећу се. Тога ради дођите на острва хетимска и видите, и пошљите у Кидар, и разгледајте приљежно, и видите, је ли било такво шта учињено? Је ли који народ променио богове, ако и нису богови? А народ Мој промени славу своју на то, од чега се неће окористити. Ужасну се небо због овога, и задрхта одвећ много, говори Господ.

Премудрости Соломонових читање

Прем. 4:7-15

Праведник, деси ли се да сконча, у покоју ће бити; јер часна старост није у мноштву љета, нити се мјери бројем година; сједина људима је разборитост и зрео узраст - живот неупрљан. Угодан Богу поставши омиље Му, и живећи међу грешницима би пресељен; прими га себи, да не би зло измијенило разум његов ,или лукавство преварило душу његову. Јер злобна завист помрачује добра, и похотљиво маштање развраћа ум незлобив. Ко се за кратко усаврши, напуни много година; јер је омилила Господу душа његова, зато и похита из зле средине; а свјетина видје и не схвати и на ум јој не дође нешто тако, да је благодат и милост на избраницима Његовим, и промишљање над светима Његовим.



На Литургији:

Јев. 331 (12:6-13, 25-27)

Браћо, кога љуби Господ онога и кара; и бије свакога сина којега прима. 7. Ако подносите карање, Бог поступа са вама као са синовима. Јер који је то син којега отац не кара? 8. Ако ли сте без карања, које су сви искусили, онда сте копилад а не синови. 9. Даље, кад су нас наши тјелесни оци карали, ми смо их слушали. Зар се нећемо много више покоравати Оцу духова и живјети? 10. Јер они нас караху за мало дана према своме нахођењу, а Он на корист нашу, да будемо заједничари светости његове. 11. Јер свако карање, док траје, не чини се да је радост, него жалост, али послије даје мирни плод праведности онима који су кроз њега извјежбани. 12. Зато исправите клонуле руке и ослабљена кољена, 13. И поравните стазе за ноге своје, да се оно што је хромо не погорша, него напротив, да се излијечи. 25. Гледајте да не одбаците Онога који говори. Јер, кад не избјегоше казну они што одбацише онога који пророковаше на земљи, а камоли ми ако се одвратимо од Онога са небеса, 26. Чији глас онда потресе земљу, а сад обећа говорећи: Још једном ја ћу потрести не само земљу него и небо. 27. А ово „још једном" показује промјену онога што се колеба, као створеног, да би остало оно што се не колеба.

2. Тим. 292 (2:1-10)

Чедо Тимотеју, јачај у благодати која је у Христу Исусу; 2. И што си чуо од мене пред многим свједоцима, то предај вјерним људима, који ће бити кадри и друге научити. 3. Ти се, дакле, злопати као добар војник Исуса Христа. 4. Ниједан се војник не уплиће у послове обичног живота, да би угодио војводи. 5. Ако се ко и бори, не добија вијенац ако се не бори по правилу. 6. Земљорадник који се труди треба први да окуси од плодова. 7. Разуми шта говорим; а Господ нека ти даде разборитост у свему. 8. Памти Исуса Христа васкрслога из мртвих, од сјемена Давидова, по јеванђељу мојему, 9. За које се злопатим до самих окова као злочинац, али се ријеч Божија не да свезати. 10. Због тога подносим све ради изабраних, да и они добију спасење које је у Христу Исусу са славом вјечном.

Мт. 27 (8:23-27)

У вријеме оно, кад Исус уђе у лађу, за Њим уђоше ученици његови. 24. И гле, бура велика настаде на мору, тако да се лађа покри валовима; а он спаваше. 25. И пришавши ученици његови, пробудише га говорећи: Господе, спаси нас, изгибосмо! 26. И рече им: Зашто сте страшљиви, маловјерни? Тада уставши запријети вјетровима и мору, и настаде тишина велика. 27. А људи се зачудише говорећи: Ко је овај да га слушају и вјетрови и море?

Јн. 52 (15:17-27, 16:1-2)

Рече Господ својим ученицима: Ово вам заповиједам: да љубите једни Друге. 18. Ако вас мрзи свијет, знајте да је мене омрзнуо прије вас. 19. Кад бисте били од свијета, свијет би своје љубио, а како нисте од свијета него вас ја изабрах од свијета, зато вас мрзи свијет. 20. Опомињите се ријечи коју вам ја рекох: није слуга већи од господара својега. Ако мене гонише, и вас ће гонити: ако моју ријеч одржаше, и вашу ће одржати. 21. Али све ће вам ово чинити због имена мојега, јер не познају Онога који ме посла. 22. Да нисам дошао и говорио им, не би гријеха имали; а сад изговора немају за гријех свој. 23. Који мрзи мене и Оца мојега мрзи. 24. Да не творих међу њима дјела која нико други није творио, не би гријеха имали: а сада су и видјели, и омрзнули и мене и Оца мојега. 25. Али да се испуни ријеч написана у Закону њихову: Омрзнуше ме ни за што. 26. А када дође Утјешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће свједочити за мене. 27. А и ви ћете свједочити, јер сте од почетка са мном. 1. Ово сам вам казао да се не саблазните. 2. Изгониће вас из синагога; Али долази час када ће сваки ко вас убије мислити да Богу службу приноси.

Недеља двадесет друга по Педесетници

 

Гал. 215 (6:11-18)

Браћо, видите како вам великим словима написах својом руком! 12. Који хоће да се допадну по тијелу, они вас приморавају да се обрезујете, само да не буду гоњени за крст Христов. 13. Јер ни сами обрезани не држе закон, него хоће да се ви обрезујете да би се вашим тијелом хвалили. 14. А ја, Боже сачувај, да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашега Исуса Христа, којим се мени разапе свијет и ја свијету. 15. Јер у Христу Исусу нити обрезање што помаже нити необрезање, него нова твар. 16. И који год буду живјели по овоме правилу, мир на њих и милост, и на Израиљ Божији. 17. Убудуће да ми нико не ствара тешкоће, јер ја ране Господа Исуса на тијелу својему носим. 18. Благодат Господа нашега Исуса Христа са духом вашим, браћо. Амин.


Лк. 83 (16:19-31)

Рече Господ причу ову: човјек пак неки бјеше богат и облачаше се у скерлет и у свилу, и сјајно се весељаше сваки дан. 20. А бјеше неки сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред вратима његовим гнојав, 21. И жељаше да се насити мрвама које падаху са трпезе богатога; а још и пси долажаху и лизаху гној његов. 22. А кад умрије сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умрије и богаташ, и сахранише га. 23. И у паклу, налазећи се у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његову. 24. И он повика и рече: Оче Аврааме, смилуј се на ме и пошаљи Лазара нека умочи у воду врх од прста својега да ми расхлади језик; јер се мучим у овоме пламену. 25. А Авраам рече: Синко, сјети се да си ти примио добра своја у животу своме, а тако и Лазар зла; сада пак он се тјеши, а ти се мучиш. 26. И поврх свега тога, постављена је међу нама и вама провалија велика, да они који би хтјели одовуд к вама пријећи, не могу; нити они отуда к нама прелазе. 27. Тада рече: Молим те пак, оче, да га пошаљеш дому оца мојега; 28. Јер имам петорицу браће: нека им посвједочи да не би и они дошли на ово мјесто мучења. 29. Рече му Авраам: Имају Мојсеја и пророке, нека њих слушају. 30. А он рече: Не, оче Аврааме, него ако им дође неко из мртвих, покајаће се. 31. А он му рече: Ако не слушају Мојсеја и пророке, ако неко и из мртвих васкрсне, неће се увјерити.

Недеља двадесет друга по Педесетници - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

 

 

Прича о богаташу и Лазару показује да ће се они који нису живели како треба, изненада отрезнити, премда им неће бити могуће да поправе свој положај. Њихове очи ће се отворити и они ће јасно видети у чему је истина. Сетивши се да је на земљи много слепих, сличних њима, они ће желети да неко од умрлих буде послан да их увери да треба живети и ствари разумевати по указању Откривења Господњег. Међутим, и у томе ће бити одбијени зато што је за оне који желе да знају истину довољно само Откривење. За оне, пак, који не желе и не воле истину, ни само васкрсење мртвога неће бити убедљиво (Лк.16,19-31). Осећање овог богаташа из приче насигурно деле сви који одлазе одавде. По тамошњем убеђењу (које ће бити убеђење свих нас), јединствено руководство на путу живота јесте Откривење Господње. Међутим, за многе ће тамо бити касно за такво убеђење. Оно би у овом животу било добро дошло, иако га многи немају. Поверујемо, у крајњем случају, сведочанству тамошњих, преносећи себе у њихово стање. Они који се налазе у мукама неће лагати. Жалећи нас, они би хтели да се отворе наше очи како и ми не бисмо дошли на место њиховог мучења. О том предмету не бисмо смели да говоримо, као што, често, говоримо о обичним стварима: „Може бити да ће то некако и да прође“. Не, то већ неће проћи било како. Треба да имамо основано осведочење да нећемо допасти на место богаташа.

[AnaLaz]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Понедељак двадесет трећи по Педесетници

 

1. Сол. 262 (1:1-5)

Павле и Силван и Тимотеј Цркви Солунској која је у Богу Оцу и Господу Исусу Христу: Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа. 2. Захваљујемо Богу свагда за све вас помињући вас у молитвама својим, 3. Сјећајући се непрестано вашег дјела вјере, и труда љубави, и постојане наде у Господа нашега Исуса Христа пред Богом и Оцем нашим, 4. Знајући, браћо љубљена од Бога, да сте изабрани. 5. Јер јеванђеље наше није проповиједано вама само ријечју, него и у сили и у Духу Светоме, и са пуним убјеђењем, као што знате какви смо били међу вама ради вас.


Лк. 52 (10:22-24)

Рече Господ Својим ученицима: Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син, осим Оца, ни ко је Отац, осим Сина, и ако Син хоће коме открити. 23. И окренувши се ученицима насамо рече: Благо очима које виде што ви видите. 24. Јер вам кажем да су многи пророци и цареви жељели видјети што ви видите, и не видјеше; и чути што ви чујете, и не чуше.

Понедељак двадесет трећи по Педесетници - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

 

 

Нико не зна ко је Отац, осим Сина, и ако Син xoћe коме открити (Лк.10,22). Син је био на земљи и све неопходно нам открио – било сам, било кроз Духа Светог, који је деловао у апостолима. Према томе, о Оцу и о Божанским стварима можеш знати једино из онога што нађеш у Јеванђељу и Апостолским списима. Више од тога не тражи, и не мисли да ћеш било где другде наћи истину о Богу и плановима Божијим. Какво само благо ми имамо!.. Све је већ речено. Не лупај главом, него само са вером прими оно што је откривено. Откривено је да је Бог један по суштини, а тројичан Лицима: Отац, Син и Свети Дух. Прими ту истину са вером и држи је се. Откривено је да је Триипостасни Бог све створио речју, да све држи у својој десници и да о свему промишља. Прими ту истину са вером и држи је се. Откривено је да смо били у блаженом стању и да смо пали, и да се ради нашег обновљења и искупљења Син Божији, Друго Лице Пресвете Тројице, оваплотио, страдао, умро на Крсту, васкрсао и вазнео на небо. Прими ту истину са вером и држи је се. Откривено је да онај ко жели да се спасе мора да поверује у Господа и да, примивши Божанствену благодат у Светим Тајнама, живи по заповестима Господњим, борећи се са страстима и похотама, посредством одговарајућих подвига. Прими ту истину са вером и делај по њој. Откривено је да ће онај ко живи по указању Господњем по смрти ступити у свете обитељи, које носе предукус вечног блаженства, док ће онај ко живи супротним животом по смрти предокусити адске муке. Прими ту истину са вером и њоме уразумљуј и одушевљавај себе на добро и на подвиге. Све са вером примај и верно чувај. Нема потребе де се ломи глава ради измишљања било чега свога. Немој слушати оне који много мудријаше, јер су пошли у непознатом смеру.

[AnaLaz]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Уторак двадесет трећи по Педесетници

 

1. Сол. 263 (1:6-10)

Браћо, ви се угледасте на нас и на Господа, примивши ријеч у големој невољи са радошћу Духа Светога, 7. Тако да постадосте образац свима вјерујућима у Македонији и у Ахаји. 8. Јер је од вас одјекнула ријеч Господња не само у Македонији и у Ахаји, него се и у сваком мјесту разгласи вјера ваша у Бога, тако да нам није потребно што говорити. 9. Јер они сами причају о нама како нас ви дочекасте, и како се од идола обратисте Богу, да служите Богу живом и истинитом, 10. И да очекујете Сина његова с небеса, којега подиже из мртвих, Исуса, који нас избавља од гњева који долази.


Лк. 55 (11:1-10)

У вријеме оно, када се Исус мољаше Богу на једном мјесту па престаде, рече му неки од ученика његових: Господе, научи нас молити се, као што и Јован научи ученике своје. 2. А он им рече: Када се молите говорите:
Оче наш
који си на небесима,
да се свети име твоје;
да дође царство твоје;
да буде воља твоја
и на земљи као на небу.
3. Хљеб наш насушни дај нам сваки дан;
4. И опрости нам гријехе наше, јер и ми опраштамо свакоме дужнику својему;
и не уведи нас у искушење; него нас избави од злога.
5. И рече им: Који од вас има пријатеља и отиде му у поноћ и рече му: Пријатељу, дај ми три хљеба у зајам, 6. Јер ми дође пријатељ с пута и немам чиме да га послужим. 7. А он изнутра одговарајући да рече: Немој ме узнемиравати; већ су врата затворена, и дјеца су моја са мном у постељи; не могу устати да ти дам. 8. Кажем вам: Ако и не устане да му даде зато што му је пријатељ, али за његову безочност устаће и даће колико му треба. 9. И ја вама кажем: Иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се. 10. Јер сваки који иште, добија; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се.

Уторак двадесет трећи по Педесетници - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

 

 

Господ је дао општу молитву којом обухвата све наше потребе – духовне и телесне, унутрашње и спољашње, вечне и временске. Ипак, пошто једном молитвом није могуће обухватити све оно што у животу можемо искати од Бога, дато је и правило за појединачне молбе у разним случајевима: Иштите и дaћe вам се, тражите и наћи ћeтe, куцајте и отвориће вам се (Лк.11,1-10). У Цркви Божијој се тако и чини: сви Хришћани се моле општим молитвама за опште потребе, али сваки појединачно излаже пред Господа и своје потребе и нужде. Ми се општим молитвама молимо у установљеним чинодејствима, која сва заједно нису ништа друго него разјашњења и у разним видовима изложена молитва Господња [тј. „Оче наш“]. Појединачно се, пак, код куће, свако моли како уме, тражећи од Господа нешто за себе. И у храму се можемо молити за своје потребе, као што се и код куће можемо молити општом молитвом. Међутим, о једноме само треба водити бригу, тј. да, стојећи на молитви код куће или у цркви, у нашој души буде истинска молитва, истинско обраћање и узношење ума и срца нашег ка Богу. Како ко може, нека се труди. Само немој стојати као кип и не мрмљај молитве као навијена справа за свирање. Чак и да дуго стојиш и мрмљаш на тај начин, молитве нећеш имати, будући да ти ум лута и будући да ти је срце пуно празних осећања. Ако већ стојиш на молитви, потруди се још да привучеш и ум и срце? Привуци их, макар се и супротстављали. Тада ће се успоставити права молитва и привући милост Божија. Тада ће се испунити Божије обећање молитви: Иштите и дaћe вам се. Често се оно не испуњава због тога што нема молитвеног искања, него само искајућег положаја.

[AnaLaz]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Среда двадесет трећа по Педесетници

 

1. Сол. 264 (2:1-8)

Браћо, знате да долазак наш к вама није био узалуд; 2. Него, пошто најприје страдасмо и понижавани бисмо у Филипима, као што знате, ми се осмјелисмо у Богу нашем да вам казујемо јеванђеље Божије уз велику борбу. 3. Јер наша проповијед није од заблуде, нити од нечистоте, ни у лукавству, 4. Већ као што нас је Бог провјерио да смо способни да нам се повјери јеванђеље, тако говоримо, а не као они који угађају људима, него Богу који испитује срца наша. 5. Јер, као што знате, никада не наступасмо ради ласкања, нити због похлепе: Бог је свједок; 6. Не тражећи славе од људи, ни од вас ни од других. 7. Могли смо вам бити на терету као Христови апостоли; међутим, бијасмо благи међу вама као дојиља када негује своју дјецу. 8. Тако смо чезнули за вама, да смо готови били дати вам не само јеванђеље Божије него и душе наше, зато што нам бијасте омиљели.


Лк. 56 (11:9-13)

Рече Господ Својим ученицима: Иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се. 10. Јер сваки који иште, добија; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се. 11. Који је међу вама отац од кога ако син заиште хљеба, да му даде камен? Или ако заиште рибу, да му мјесто рибе даде змију? 12. Или ако заиште јаје, да му даде скорпију? 13. Када дакле ви, зли будући, умијете добре даре давати дјеци својој, колико ће више Отац ваш небески дати Духа Светога онима који ишту од њега?

Среда двадесет трећа по Педесетници - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

 

 

Господ побуђује на молитву обећањем услишења, објашњавајући га природним саосећањем оца који је благонаклон искањy своје деце. Међутим, Господ одмах наговештава и узрок због којег, понекад, не бивају услишене молитве и искања. Отац не даје деци камен уместо хлеба, ни змију уместо рибе (Лк.11,10-13). Кад земаљски отац не поступа на тај начин, тим пре тако неће поступати Отац небески. А наша искања често личе на искање змије и камена. Нама се чини да оно што тражимо представља хлеб и рибу, а Отац небески види да ће нам то бити камен или змија, те не даје што тражимо. Отац и мајка пред Богом изливају топле молитве за сина, тј. да му да све најбоље, износећи уједно и оно што сматрају најбољим за њега: да буде жив, здрав и срећан. Господ слуша њихову молитву и устројава за сина оно што је најбоље, само не по њиховом схватању, него онако како је заиста најбоље за њега: шаље болест од које син умире. За њих, за које се све завршава садашњим животом, оно што се десило није услишење, него супротност траженоме, или, пак, препуштање лица за које су се молили сопственој судбини. За верујуће, међутим, који знају да садашњи живот јесте само припрема за други, не може бити сумње да је син, за кога су се молили, оболео и умро заиста због тога што је молитва услишена и што је за њега било боље да оде одавде. Рећи ћеш: „Зашто се онда молити?“ Без молитве се не може. Међутим, у молитвама за одређене ствари увек треба имати на уму и истицати услов: „Дај нам, Господе, ако сам налазиш да је то спасоносно за нас“. Свети Исаак Сирин саветује да сваку молитву скраћујемо на овај начин: „Теби је, Господе, познато шта је мени корисно. Учини са мном по Твојој вољи“.

[AnaLaz]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Четвртак двадесет трећи по Педесетници

 

1. Сол. 265 (2:9-14)

Браћо, памтите труд наш и напор; јер дан и ноћ радећи да не бисмо били на терету икоме од вас, проповиједасмо вам јеванђеље Божије. 10. Ви и Бог сте свједоци како се свето и праведно и непорочно владасмо пред вама који вјерујете. 11. Као што знате како сваког појединог од вас, као отац дјецу своју, 12. Преклињасмо вас и храбрисмо и свиједочисмо, да се владате достојно Бога, који вас призива у своје Царство и славу. 13. Тога ради и ми непрестано захваљујемо Богу, што примивши ријеч Божију коју од нас чусте, прихватисте је не као ријеч човјечију, него што заиста и јесте као ријеч Божију, која и дјејствује у вама вјерујућима. 14. Јер ви, браћо, постадосте слични Црквама Божијим које су у Јудеји у Христу Исусу.


Лк. 57 (11:14-23)

У вријеме оно, изгоњаше Исус демона, и тај бјеше нијем; и кад изиђе демон, проговори нијеми; и дивљаше се народ. 15. А неки од њих рекоше: Помоћу Веелзевула, кнеза демонскога, изгони демоне. 16. А други кушајући га искаху од њега знак са неба. 17. А он знајући помисли њихове рече им: Свако царство које се раздијели само у себи, опустјеће, и дом који се раздијели сам у себи, пропашће. 18. Ако се и сатана раздијели сам у себи, како ће опстати царство његово? Јер говорите да помоћу Веелзевула изгоним демоне. 19. Ако ли ја помоћу Веелзевула изгоним демоне, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије. 20. А ако ли ја прстом Божијим изгоним демоне, дакле, стигло вам је Царство Божије. 21. Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру. 22. А када дође јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се уздао, и раздијели што је заплијенио од њега. 23. Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, расипа.

Четвртак двадесет трећи по Педесетници - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

 

 

Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је Његово у миру. А кад дође јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се уздао, и раздели што је запленио од њега (Лк.11,21-22). Овај опис објашњава како Господ разара ђаволску власт над душама. Док је душа у греху, зли дух у потпуности има превласт над њом. Додуше, он то не показује увек очигледно. Он је јачи од душе те се и не боји побуне са њене стране. Он влада и тиранише је без противљења. Међутим, када, привучен вером и покајањем, дође у душу, Господ разрива све сатанске узе, изгони беса и лишава га сваке власти над њом. Све док душа служи Господу, беси не могу њоме овладати. Јер, она је снажна Господом и силнија од њих. Кад, пак, начини пропуст и окрене се од Господа, бес опет напада и побеђује. Тада јој, бедној, бива горе него раније. То је свеопшти невидљиви поредак појава у духовном свету. Када би нам се отвориле умне очи, видели бисмо свеопшти рат духова са душама. Ту побеђује час једна, час друга страна, зависно од тога да ли душе са Господом опште вером, покајањем и ревношћу за добра дела, или од Њега одступају нерадом, небригом и хлађењем за добро.

[AnaLaz]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Петак двадесет трећи по Педесетници

 

1. Сол. 266 (2:14-19)

Браћо, постадосте слични Црквама Божијим које су у Јудеји у Христу Исусу, зато што и ви пропатисте од својих сународника исто што и они од Јудејаца, 15. Који убише и Господа Исуса и своје пророке, и нас прогонише, и Богу не угађају, и противни су свима људима, 16. Спречавајући нас да говоримо незнабошцима да би се спасли; и кроз то за свагда да наврше мјеру гријехова својих, али их на крају сустиже гњев. 17. А ми, браћо, одвојивши се од вас за неко вријеме, лицем а не срцем, још више с великом жељом настојасмо да видимо лице ваше. 18. Зато хтједосмо доћи к вама, бар ја Павле неколико пута, и спречи нас сатана. 19. Јер ко је наша нада или радост или вијенац хвале? Зар нисте то и ви пред Господом нашим Исусом Христом о његову доласку?


Лк. 58 (11:23-26)

Рече Господ: Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, расипа. 24. Кад нечисти дух изиђе из човјека, пролази кроз безводна мјеста тражећи покоја, и не налазећи говори: Вратићу се у дом свој откуда сам изишао. 25. И дошавши нађе пометен и украшен. 26. Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши обитавају ондје; и потоње стање бива човјеку ономе горе од првога.

Петак двадесет трећи по Педесетници - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

 

 

Који није са мном, против мене је; и који са мном не сабира расипа. Из тога следи да човек може да се труди цели век и да мисли да је сабрао много разноврсног добра, премда је све узалуд, будући да није сабирано са Господом. Шта значи сабирати са Господом? Трудити се и дејствовати по вери у Господа, по Његовим заповестима, уз помоћ Његове благодати, одушевљавати се Његовим обећањима. Једном речју – живети тако да дух нашег живота буде Дух Христов. У свету постоје две области: добро и зло, истина и лаж. Само добро и истина представљају право, трајно и драгоцено имање. Међутим, добро и истина су једино од Господа, и стичу се једино с Његовом помоћу. Одатле се да разумети да ко не сабира са Господом, не сабира истину и добро, тј. не сабира оно што се може назвати правим, трајним и драгоценим имањем. Пошто се осим тога ништа не може назвати трајним и драгоценим, разуме се зашто свако друго сабирање остаје бескорисно, представљајући узалудни труд, узалудни губитак снаге и времена.

[AnaLaz]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Субота двадесет трећа по Педесетници

 

2. Кор. 185 (8:1-5)

Браћо, извјештавамо вас о благодати Божијој која је дата у Црквама Македоније, 2. Да је у многоме кушању кроз невоље обиље радости њихове, и пуко сиромаштво њихово, изобиловало у богатству простодушности њихове; 3. Свједочим да по могућству и преко могућства добровољно даваху, 4. Са многим усрђем молећи нас да прихватимо милост и заједницу у служењу светима, 5. И не само колико се надасмо, него они себе најприје предадоше Господу и нама по вољи Божијој.


1. Сол. 270 (4:13-17)

Браћо, нећемо да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. 14. Јер ако вјерујемо да Исус умрије и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. 15. Јер вам ово казујемо ријечју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. 16. Јер ће сам Господ са заповјешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; 17. А потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.


Лк. 36 (8:16-21)

Рече Господ: нико не поклапа судом свјетиљку кад је запали, нити је меће под кревет, него је поставља на свијећњак да они који улазе виде свјетлост. 17. Јер нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видјело изићи. 18. Пазите, дакле, како слушате; јер ко има даће му се, а ко нема, узеће се од њега и оно што мисли да има. 19. Дођоше пак њему мати и браћа његова, и не могаху од народа да се састану с њим. 20. И јавише му говорећи: Мати твоја и браћа твоја стоје напољу, и хоће да те виде. 21. А он одговарајући рече им: Мати моја и браћа моја они су који слушају ријеч Божију и извршују је.

Субота двадесет трећа по Педесетници - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

 

 

Нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видело изићи (Лк.8,17). Наша рђава дела ће се, дакле, у своје време показати, ма колико се трудили да их сакријемо. О њима се, независно од нас, води записник. Каква је то хартија на којој се води тај записник? То је савест наша. Ми је понекад присиљавамо да ћути – и она заиста ћути. Ипак, премда и ћути, она врши своје дело, и води најтачнији летопис наших дела. Шта да радимо ако је на њему записано много рђавог? Потребно је избрисати написано. Чиме? Сузама покајања. Те сузе ће опрати све, тако да неће остати ни трага од онога што је рђаво и што је било записано. Ако, пак, не оперемо оно рђаво, бићемо принуђени да на Суду све написано сами прочитамо. Пошто ће тада нашом свешћу овладати правда, сами ћемо себи донети суд, док ће га Господ само потврдити. Та одлука ће бити неопозива, будући да ће свако сам себе осудити. До других му тада неће бити. И све ће се то завршити у трептају ока: погледаћеш и видећеш какав си. Тог часа ћеш од Господа свудаприсутног чути потврду суда. После тога је свему крај…

[AnaLaz]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Недеља двадесет трећа по Педесетници

 

Еф. 220 (2:4-10)

Браћо, Бог, који је богат у милости, због велике љубави своје којом нас завоље, 5. И нас, који бијасмо мртви због гријехова, оживи са Христом - благодаћу сте спасени - 6. И с Њим заједно васкрсе и заједно посади на небесима у Христу Исусу, 7. Да покаже у вијековима који долазе превелико богатство благодати своје добротом према нама у Христу Исусу. 8. Јер сте благодаћу спасени кроз вјеру; и то није од вас, дар је Божији; 9. Не од дјела, да се не би ко хвалисао. 10. Јер смо његова творевина, саздани у Христу Исусу за дјела добра, која Бог унапријед припреми да у њима ходимо.


Лк. 38 (8:26-39)

У вријеме оно, доплови Исус у земљу Гадаринску која је према Галилеји. 27. А кад он изиђе на земљу, срете га неки човјек из града у коме бијаху демони дуго времена, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима. 28. А кад видје Исуса, узвикнувши паде пред њим и из свега гласа рече: Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине Бога Вишњега? Молим те, не мучи ме! 29. Јер он заповједи духу нечистоме да изиђе из човјека; јер га мучаше много година, и везиваху га веригама и ланцима чувајући га, и кидаше везе, и тјераше га демон по пустињама. 30. А Исус га запита говорећи: Како ти је име? А он рече: Легион; јер многи демони бијаху ушли у њега. 31. И мољаху га да им не заповједи да иду у бездан. 32. А ондје пасијаше по гори велико крдо свиња, и мољаху га да им допусти да у њих уђу. И допусти им. 33. А пошто изиђоше демони из човјека, уђоше у свиње; и јурну крдо са стрмени у језеро, и утопи се. 34. А кад видјеше свињари шта се догодило, побјегоше и јавише у граду и по селима. 35. И изиђоше да виде шта се десило, и дођоше Исусу, и нађоше човјека из кога бијаху изишли демони гдје сједи одјевен и присебан код ногу Исусових; и уплашише се. 36. А они што бијаху видјели, обавијестише их како се спасе бјесомучни. 37. И мољаше га сав народ из околине гадаринске да оде од њих; јер бијаху обузети страхом великим. А он уђе у лађу и врати се. 38. А човјек из кога изиђоше демони мољаше га да би с њим био; али га Исус отпусти говорећи: 39. Врати се дому своме, и казуј шта ти учини Бог. И отиде проповиједајући по свему граду шта му учини Исус.

Недеља двадесет трећа по Педесетници - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

 

 

Гадарински ђаволом поседнути човек се, по свом исцелењу, прилепљује за Господа и жели да стално буде са Њим. Међутим, чувши Његову вољу, он иде и проповеда по целом граду о добру које је примио. Доброчинитељ привлачи и Његова воља постаје закон за онога коме је учињено добро. Језик не може да се заустави и да не разглашује о ономе што је од Њега добијено. Када бисмо увек имали у сећању сва добра која смо примили и која примамо од Господа, међу нама не би било незахвалних, не би било нарушилаца Његове свете воље, не би било оних који га не би љубили више од свега. Крштењем смо избављени од прародитељског греха и све његове погубности; у покајању се стално омивамо од грехова који се непрестано лепе за нас; промисао Божији нас штити од несрећа, често невидљивих за нас саме; наш живот добија усмерење које је најбезопасније за нас и најпогодније за наше циљеве. Најзад, све што имамо, од Господа смо примили. Због тога треба из све душе да прибегавамо Господу, да у свему испуњавамо Његову вољу, да прослављамо Његово пресвето име, и то пре свега животом и делима, како не бисмо били гори од гадаринског ђавоиманог, који се одмах показао толико мудар да је свима постао достојан пример за подражавање.

[AnaLaz]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Свети Георгије Победоносац - Читања из Светог Писма

 

 

 

На вечерњој служби:

Ис. 43. 9-14

Сви народи нека се скупе, и нека се саберу племена; ко је између њих напред казао то или нам казао шта је било пре? Нека доведу сведоке своје и оправдају се; или нека чују, и кажу: Истина је. Ви сте моји сведоци, вели Господ, и слуга мој кога изабрах, да бисте знали и веровали ми и разумели да сам ја; пре мене није било Бога нити ће после мене бити. Ја сам, ја сам Господ, и осим мене нема Спаситеља. Ја објавих, и спасох, и напред казах, и никоји туђ бог међу вама, и ви сте ми сведоци, вели Господ, и ја сам Бог. Ја сам од пре него дан поста, и нико не може избавити из моје руке; кад радим, ко ће смести? Овако говори Господ Избавитељ ваш, Светац Израиљев.

Прем. 3:1-9

Душе праведника су у руци Божјој, и неће их се дотаћи невоља. Изгледало је у очима неразумних да су умрли, и сматран је за погибао исход њихов, а одлазак од нас - уништење; они, међутим, пребивају у миру, јер ако су у очима људи и кажњени, нада је њихова пуна бесмртности; и мало намучени, велико ће добро задобити, пошто их Бог испроба и нађе их достојне себе самога; као злато у огњеној пећи испроба их, и као свеплодну жртву прими их. И у вријеме када их посјети засијаће, и као искра у стрњици плануће. Судиће племенима и загосподариће народима, и зацариће се над њима Господ вавијек. Који се у Њега поуздају познаће истину, и вјерни ће у љубави пребивати у Њему, јер благодат и милост је са светима Његовим.

Прем. 4:7-15

Праведник, деси ли се да сконча, у покоју ће бити; јер часна старост није у мноштву љета, нити се мјери бројем година; сједина људима је разборитост и зрео узраст - живот неупрљан. Угодан Богу поставши омиље Му, и живећи међу грешницима би пресељен; прими га себи, да не би зло измијенило разум његов ,или лукавство преварило душу његову. Јер злобна завист помрачује добра, и похотљиво маштање развраћа ум незлобив. Ко се за кратко усаврши, напуни много година; јер је омилила Господу душа његова, зато и похита из зле средине; а свјетина видје и не схвати и на ум јој не дође нешто тако, да је благодат и милост на избраницима Његовим, и промишљање над светима Његовим.

 

На јутарњој служби

Лк. 63 зач. (XII, 2-12).

Рече Господ ученицима Својим: ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати. Зато, оно што у мраку рекосте, чуће се на видјелу; и што на ухо шаптасте у одајама, проповиједаће се на крововима. А кажем вама, пријатељима својим: Не бојте се оних који убијају тијело и потом не могу ништа више учинити. Него ћу вам указати кога да се бојите: Бојте се онога који, пошто убије, има власт бацити у пакао; да, кажем вам, њега се бојте. Не продаје ли се пет врабаца за двије паре? И ниједан од њих није заборављен пред Богом. А у вас је и свака длака на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца. Него вам кажем: Који год призна мене пред људима, признаће и Син Човјечији њега пред анђелима Божијим; а који се одрече мене пред људима, тога ћу се одрећи пред анђелима Божијим. И сваки који рече ријеч против Сина Човјечијега, опростиће му се, а који похули на Светога Духа неће му се опростити. А кад вас доведу у синагоге и пред началства и власти, не брините се како ћете или шта одговорити или шта ћете казати; јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи. 

 

На Литургији

Дап. 29 зач. (XII, 1-11).

У дане оне подиже цар Ирод руке да мучи неке од Цркве. И погуби Јакова брата Јовановог мачем. И видјевши да је то по вољи Јудејцима, настојаше да ухвати и Петра; а бијаху дани бесквасних хљебова. Њега и ухвати и баци у тамницу, и предаде га четирима стражама од по четири војника да га чувају, намјеравајући да га послије Пасхе изведе пред народ. Петра, дакле, чуваху у тамници, а Црква се усрдно мољаше за њега Богу. А када хтједе Ирод да га изведе, те ноћи спаваше Петар између двојице војника, окован у двоје вериге, и стражари пред вратима чуваху тамницу. И гле, анђео Господњи се појави, и свјетлост обасја просторију, и куцнувши Петра у ребра пробуди га говорећи: Устани брзо! И спадоше му вериге с руку. И анђео му рече: Опаши се, и обуј обућу своју. И учини тако. И рече му: Обуци хаљину своју, па хајде за мном. И изишавши иђаше за њим, и не знадијаше да је стварност то што анђео чињаше, него мишљаше да гледа виђење. А кад прођоше прву стражу и другу, дођоше вратима гвозденим која воде у град; она им се сама отворише, и изишавши прођоше једну улицу, и анђео одмах одступи од њега. И када дође Петар себи, рече: Сада заиста знам да Господ посла анђела својега те ме избави из руку Иродових и од свега што је очекивао народ јудејски. 

Јн. 52 зач. (XV, 17 - XVI, 2).

Рече Господ ученицима Својим: ово вам заповиједам: да љубите једни Друге. Ако вас мрзи свијет, знајте да је мене омрзнуо прије вас. Кад бисте били од свијета, свијет би своје љубио, а како нисте од свијета него вас ја изабрах од свијета, зато вас мрзи свијет. Опомињите се ријечи коју вам ја рекох: није слуга већи од господара својега. Ако мене гонише, и вас ће гонити: ако моју ријеч одржаше, и вашу ће одржати. Али све ће вам ово чинити због имена мојега, јер не познају Онога који ме посла. Да нисам дошао и говорио им, не би гријеха имали; а сад изговора немају за гријех свој. Који мрзи мене и Оца мојега мрзи. Да не творих међу њима дјела која нико други није творио, не би гријеха имали: а сада су и видјели, и омрзнули и мене и Оца мојега. Али да се испуни ријеч написана у Закону њихову: Омрзнуше ме ни за што. А када дође Утјешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће свједочити за мене. А и ви ћете свједочити, јер сте од почетка са мном. Ово сам вам казао да се не саблазните. Изгониће вас из синагога; али долази час када ће сваки ко вас убије мислити да Богу службу приноси.