Свакодневна читања

[БанеЛ]

Недеља друга по Пасхи - Антипасха (Томина недеља)

Недеља друга по Пасхи - Антипасха (Томина недеља)

 

Дап. 14 зач. (V, 12-20).

У дане оне, рукама апостолским биваху многи знаци и чудеса у народу; и бијаху сви једнодушно у тријему Соломоновом. Од осталих пак нико не смједе да им се придружи, али их народ хваљаше; и све се више умножаваху они који вјероваху у Господа, мноштво људи и жена, тако да су на улице износили болеснике и полагали на постељама и носилима, да би кад прође Петар бар сјенка његова осјенила кога од њих. А стицаше се и мноштво народа из околних градова у Јерусалим доносећи болесне и од нечистих духова мучене, и сви се исцјељиваху. Али се подиже првосвештеник и сви који бијаху с њим, секта садукејска, и испунише се зависти, и дигоше руке своје на апостоле, и бацише их у општи затвор. А анђео Господњи отвори ноћу врата тамнице, изведе их и рече: идите и станите у храму па говорите народу све ријечи овога живота. 


Јн. 65 зач. (XX, 19-31).

А кад би увече онога првога дана седмице, и док су врата била затворена, гдје се бијаху ученици његови сакупили због страха од Јудејаца, дође Исус, и стаде на средину и рече им: Мир вам! И ово рекавши, показа им руке и ребра своја. Тада се ученици обрадоваше видјевши Господа. А Исус им рече опет: Мир вам! Као што је Отац послао мене, и ја шаљем вас. И ово рекавши, дуну и рече им: Примите Дух Свети! Којима опростите гријехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су. А Тома, звани Близанац, један од Дванаесторице, не бјеше са њима када дође Исус. А други му ученици говораху: Видјели смо Господа. А он им рече: Ако не видим на рукама његовим ране од клинова, и не метнем прст свој у ране од клинова, и не метнем руку своју у ребра његова, нећу вјеровати. И послије осам дана опет бијаху унутра ученици његови и Тома с њима. Дође Исус кад бијаху врата затворена, и стаде на средину и рече: Мир вам! Затим рече Томи: Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран. И одговори Тома и рече му: Господ мој и Бог мој! Рече му Исус: Зато што си ме видио, повјеровао си; блажени који не видјеше а вјероваше. А и многа друга знамења учини Исус пред ученицима својим, која нису записана у књизи овој. А ова су записана да вјерујете да Исус јесте Христос, Син Божији, и да вјерујући имате живот у име његово.

Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

Томина Недеља - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

 

Господ мој и Бог мој!, узвикнуо је свети апостол Тома. Осећате ли са каквом се снагом он ухватио за Господа и како га снажно држи? Ни дављеник се не држи чвршће за даску која му даје неку наду на спасење од дављења. Можемо рећи да још не верује онако како би требало онај ко се не односи тако према Господу. Ми говоримо: „Господ Спаситељ“, мислећи при том да је Он Спаситељ свих, а апостол говори: „Мој Господ Спаситељ“. Онај ко говори: „Мој Спаситељ“, oceћa своје спасење, које истиче из Њега. Осећање спасења је сразмерно и осећању пропасти из које је Спаситељ извукао спасенога. Осећање погибли код човека који по природи воли живот, а који зна да сам себе не може спасти, присиљава на искање Спаситеља. И када га нађе и осети силу спасења која из Њега излази, он се хвата чврсто за Њега и неће да се одвоји, макар га због тога лишили и самог живота. Догађаји такве врсте у духовном животу Хришћанина не замишљају се само умом, него се збивају на самом делу. Како вера, тако и сједињење са Христом, код њих постаје јако као живот и смрт. Само такви искрено узвикују: „Ко ће ме раставити…“!

[БанеЛ]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Читања из Светог Писма - Понедељак други по Пасхи 

Понедељак други по Васкрсу

 

 

Дап. 9 зач. (III, 19-26).

У дане оне, рече Петар народу: покајте се, дакле, и обратите се да се очистите од гријехова својих, да дођу од лица Господњега времена утјехе, и да пошље унапријед назначенога вам Христа Исуса, којега треба да прими небо до времена васпостављања свега о чему је Бог говорио устима свију светих пророка својих од вајкада. Јер Мојсеј оцима рече: Господ Бог ваш подигнуће вам Пророка из ваше браће, као мене; њега послушајте у свему што год вам каже. И биће да ће се свака душа, која не послуша тога Пророка, истријебити из народа. А и сви пророци од Самуила и даље који год говорише, такође најавише ове дане. Ви сте синови пророка и завјета који учини Бог с оцима вашим говорећи Аврааму: У сјемену твојему благословиће се сва племена на земљи. Вама прво Бог подигавши Сина својега Исуса, посла га да вас благослови и одврати свакога од злих дјела ваших. 


Јн. 6 зач. (II, 1-11).

У време оно, у трећи дан би свадба у Кани Галилејској, и ондје бјеше мати Исусова. А позван бјеше и Исус и ученици његови на свадбу. И кад неста вина, рече мати Исусова њему: Немају вина. Исус јој рече: Шта хоћеш од мене, жено? Још није дошао час мој. Рече мати његова слугама: Што год вам рече учините. А ондје бјеше шест камених судова за воду, постављених по обичају јудејског очишћења, који хватаху по двије или по три мјере. Рече им Исус: Напуните судове водом. И напунише их до врха. И рече им Исус: Захватите сад и носите пехарнику. И однесоше. А кад окуси пехарник вино које је постало од воде, и не знађаше откуда је, а слуге знадијаху које су захватиле воду, позва пехарник женика. И рече му: Сваки човјек најприје добро вино износи, а када се опију, онда лошије; а ти си чувао добро вино до сада. Овим, у Кани Галилејској, учини Исус почетак знамења, и показа славу своју; и вјероваше у њега ученици његови.

Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

Понедељак други по Васкрсу - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

 

Покајте се, дакле, и обратите се да се очистите од грехова својих (Дап.3,19). Тако говори свети апостол Петар Јудејцима који су распели Господа, тешећи их [мишљу да су грех] учинили из незнања. Ми, пак, по други пут својим гресима распињемо у себи Господа и то не више из незнања. А Он нас, као многомилостив, прима кад се кајемо и из свег срца Њему обраћамо. А то смо ми учинили у Великом посту. Свако је приступао Господу са сузама покајања због грехова својих. Уколико смо искреније плакали, утолико смо снажније осећали свежину помиловања која је долазила од Господа, преко руку и преко разрешне молитве свештеника. А сада, шта нам остаје да радимо? Да се чувамо од нових падова да не бисмо опет упадали у грех распињања Господа. Апостол говори да је Господа Исуса небо примило само до времена васпостављања свега (Дап.3,21). Затим ће Он поново доћи и устројити Суд. Каквим очима ће да погледају на Њега они који су га проболи! Зар нећемо и ми бити у истом реду са њима уколико престанемо да приносимо плодове покајања и опет се вратимо на старо.

[БанеЛ]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Читања из Светог Писма - Уторак други по Пасхи

Уторак други по Васкрсу

 

 

Дап. 10 зач. (IV, 1-10).

У дане оне, док говораху Апостоли народу, наиђоше на њих свештеници и војвода храма и садукеји, срдећи се што они уче народ и јављају у Исусу васкрсење из мртвих. И дигоше на њих руке, и метнуше их у затвор до ујутру, јер већ бјеше вече. А многи од оних који чуше ријеч повјероваше, и достиже број људи око пет хиљада. И би сутрадан да се скупише кнезови њихови и старјешине и књижевници у Јерусалим, и Ана првосвештеник и Кајафа и Јован и Александар и колико их год бјеше од рода првосвештеничкога; и поставивши их у средину питаху: Каквом силом или у чије име учинисте ви ово? Тада Петар, испунивши се Духа Светога, рече им: Кнезови народни и старјешине Израиљеве, ако нас данас испитујете због доброчинства болесном човјеку, како он оздрави, нека је на знање свима вама, и свему народу Израиљеву, да у име Исуса Христа Назарећанина, којега ви распесте, којега Бог подиже из мртвих, њиме стоји овај пред вама здрав. 

Јн. 10 зач. (III, 16-21).

Рече Господ: Тако Бог завоље свијет да је Сина својега Једнороднога дао, да сваки који вјерује у њега не погине, него да има живот вјечни. Јер не посла Бог Сина својега на свијет да суди свијету, него да се свијет спасе кроз њега. Који у њега вјерује не суди му се, а који не вјерује већ је осуђен, јер није вјеровао у име Јединороднога Сина Божијега. А ово је суд што је свјетлост дошла на свијет, а људи више завољеше таму неголи свјетлост; јер њихова дјела бијаху зла. Јер сваки који чини зло мрзи свјетлост и не иде ка свјетлости, да се не разоткрију дјела његова, јер су зла. А ко истину твори, иде ка свјетлости, да се виде дјела његова, јер су у Богу учињена.

Тумачење светог Теофана Затворника - Мисли за сваки дан у години

 

Уторак други по Васкрсу - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

 

Који не верује већ је осуђен (Јн.3,18). Зашто? Зато што он остаје у тами из љубави према њој, иако око њега сија светлост. Мракољубље, мржња према светлости, чини га потпуним кривцем, и без навођења самих дела таме. Љубав, пак, према истини онога који је осећа изводи из таме заблуде и приводи ка светлости истине. Очигледан пример је свети апостол Павле. Искрени љубитељ истине, он је из све душе, без икаквих интереса, био предан ономе што је сматрао истинитим. Када му је, међутим, била указана [права) истина, и то не у ономе што је он сматрао истинитим, он је истог часа напустио све старо (које се показало неистинитим) и свим срцем се прилепио новоме (које се на опипљив начин показало истинитим). Исто бива и са сваким искреним љубитељем истине. Истина о Христу је јасна као дан: тражи и наћи ћеш. Помоћ одозго увек чека спремна за искреног тражитеља. Стога је [очигледно] да онај ко остаје у тами неверја воли таму, и због тога је већ осуђен.

[БанеЛ]

Читања из Светог Писма - Среда друга по Пасхи

Среда друга по Васкрсу

 

 

Дап. 11 зач. (IV, 13-22).

У дане оне, видећи Јудеји смелост Петрову и Јованову, и знајући да су људи неуки и прости, дивљаху се, а препознаше их и да су били са Исусом, но гледајући исцељеног човека где стоји с њима, не могаху ништа рећи против. Онда им заповедише да изиђу напоље из Синедриона, па се саветоваху међу собом, говорећи: Шта ћемо чинити овим људима? Јер знаменито чудо што се догоди кроз њих очигледно је свима који живе у Јерусалиму, и не можемо порећи. Али да се не би даље ширило по народу, да им строго запретимо да никоме од људи више не говоре о Имену овоме. И дозвавши их заповедише им да ништа не говоре нити уче о Имену Исусову. А Петар и Јован одговарајући им рекоше: Судите, је ли право пред Богом да слушамо вас више него Бога? Јер ми не можемо да не говоримо оно што видесмо и чусмо. А они запретивши им отпустише их, не налазећи ништа како би их мучили, и то због народа; јер сви хваљаху Бога за оно што се догодило. Јер више од четрдесет година беше ономе човеку, на коме се догоди ово чудо оздрављења. 

Јн. 15 зач. (V, 17-24).

Рече Господ дошавпим Му Јудејима: Отац мој до сада дела, и ја делам. И зато још више тражаху Јудејци да га убију, не само што нарушаваше суботу, него што и Бога називаше својим Оцем градећи се једнак Богу. А Исус одговори и рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него што види да Отац чини; јер што Он чини, то исто чини и Син; јер Отац љуби Сина, и све му показује што сам чини; и показаће му већа дела од ових да се ви чудите. Јер као што Отац подиже мртве и оживљава, тако и Син које хоће оживљава. Јер Отац не суди никоме, него је сав суд дао Сину. Да сви поштују Сина као што поштују Оца. Ко не поштује Сина не поштује ни Оца који га је послао. Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који ме је послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.

Тумачење светог Теофана Затворника - Мисли за сваки дан у години

 

Среда друга по Васкрсу - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

 

 

Судите да ли је право пред Богом да слушамо вас више него Бога? Јер ми не можемо да не говоримо оно што видесмо и чусмо (Дап.4,19-20).

Тако су говорили властодршцима свети апостоли Петар и Јован када им забрањиваху да говоре о васкрслом Господу Исусу, непосредно пошто су Његовим именом исцелили хромог од утробе материне. Међутим, апостоли се нису бојали претњи, јер им очевидност истине није дозвољавала да ћуте. „Ми смо видели и чули и руке су наше опипале“, касније је додао свети Јован (1.Јн.1,1). Они су очевидци, а очевидци су, по правилима људског сазнања, најверодостојнији сведоци истине. С обзиром на то, ниједна област људског сазнања нема сличних сведока. Иако је од тада прошло осамнаест и по векова[1], снага њиховог сведочења се ниуколико није смањила, а тиме ни очевидност истине коју они сведоче. Ако људи падају у неверје – а данас их је много – падају не због нечег другог, него услед недостатка здравог размишљања. Heћe да расуде и бивају привучени привидима којима лажност срца радо придаје неку вероватност. Јадне душе! Гину, уображавајући да су најзад ступиле на прави пут. Оне се особито радују што су прве ступиле на ту колотечину и постале предводнице другима. Међутим, није велика радост седети у друштву неваљалих људи.

[БанеЛ]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Читања из Светог Писма - Четвртак други по Пасхи

Четвртак други по Васкрсу

 

 

Дап. 12 зач. (IV, 23-31).

У дане оне, када отпустише Апостоле, ови дођоше својима и јавише шта им рекоше првосвештеници и старешине. А кад они чуше, једнодушно подигоше глас Богу и рекоше: Господе, ти који си створио небо и земљу и море и све што је у њима; ти си устима Давида, слуге својега, рекао: Зашто се буне незнабошци, и народи помишљају залудне ствари? Устадоше цареви земаљски и кнезови сабраше се заједно на Господа и на Помазаника његовог. Јер се заиста сабраше у овоме граду на Светога Сина твојега Исуса, којега си помазао, Ирод и Понтијски Пилат са незнабошцима и с племенима Израиљевим, да учине оно што рука твоја и савет твој унапред одреди да буде. И сад, Господе, погледај на њихове претње, и дај слугама твојим да са сваком смелошћу говоре реч твоју, пружајући и ти руку своју на исцељивање, да бивају знаци и чудеса именом Светога Сина твојега Исуса. И пошто се они помолише Богу, затресе се место гдје бијаху сабрани, и испунише се сви Духа Светога, и говораху реч Божију са смелошћу. А у народа који поверова беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све бјеше заједничко. И апостоли с великом силом даваху сведочанство о васкрсењу Господа Исуса Христа, и благодат велика беше на свима њима. Јер нико међу њима не беше у оскудици, пошто сви који имађаху њиве или куће, продаваху и доношаху новце од проданога, и полагаху пред ноге апостолима; и даваше се свакоме према потреби коју је имао. А Јосија, прозвани од апостола Варнава, што значи: син утехе, Левит, родом са Кипра, имао је њиву, и продавши је донесе новце и положи пред ноге апостолима. 


Јн. 16 зач. (V, 24-30).

Рече Господ дошавшим Му Јудејима: Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који ме је послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га оживеће. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи; и даде му власт и да суди, јер је Син Човјечији. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега, и изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда. Ја не могу ништа чинити сам од себе.

Тумачење светог Теофана Затворника - Мисли за сваки дан у години

 

Четвртак други по Васкрсу - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

 

И изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда (Јн.5,29).

Ето чиме ће се све завршити! Као што реке теку свака у своје море, тако ћe и ток живота свакога од нас најзад доспети на место које му одговара по карактеру. И они који ћe васкрснути у живот, биће на Суду. Међутим, Суд ће само да запечати њихово оправдање и опредељење на живот. Други ћe, пак, васкрснути само зато да би чули осуду на вечну смрт. Живот и смрт њихова огледа се још у овом животу: једни чине жива дела, а други – мртва и умртвљујућа дела. Жива дела су она која се врше по заповестима уз радост духа и у славу Божију, а умртвљујућа – која се врше насупрот заповестима, уз богозаборав и ради угађања себи и својим страстима. Мртва дела су она која се по изгледу не противе заповестима, али се врше без икакве мисли о Богу и вечном спасењу – само из побуда неког од облика самољубља. Бог је живот – живот је само оно у чему Он има удела. Тако, дакле, пут онога код кога постоје само мртва и умртвљујућа дела води на осуду смрти, а пут онога који има жива дела води ка стицању вечног живота у Последњи дан.

[БанеЛ]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Читања из Светог Писма - Петак други по Пасхи

Петак други по Васкрсу

 

Дап. 13 зач. (V, 1-11).

У дане оне, неки човек, по имену Ананија, са женом својом Сапфиром продаде имање, и сакри од новаца са знањем и жене своје, и доневши један део положи пред ноге апостолима. А Петар рече: Ананија, зашто испуни сатана срце твоје да слажеш Духу Светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву? Кад је била у тебе, не беше ли твоја? И кад је продаде, не беше ли у твојој власти? Зашто си такву ствар метнуо у срце своје? Ниси слагао људима него Богу. А кад чу Ананија речи ове, паде и издахну; и велики страх обузе све који чуше ово. И уставши младићи узеше га и изнесоше те сахранише. А кад прође око три часа, уђе и жена његова не знајући шта се догодило. А Петар је упита: Кажи ми јесте ли за толико продали њиву? А она рече: Да, за толико. А Петар јој рече: Зашто се договористе да искушате Духа Господњега? Гле, ноге оних који твога мужа сахранише пред вратима су, и тебе ће изнети. И одмах паде крај ногу његових и издахну. А младићи ушавши нађоше је мртву, па је изнесоше и сахранише код мужа њезина. И велики страх обузе сву Цркву и све који чуше ово. 

Јн. 17 зач. (V, 30 - VI, 2).

Рече Господ дошавшим Му Јудејима: Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим вољу своју но вољу Оца који ме је послао. Ако ја сведочим сам за себе, сведочанство моје није истинито. Други је који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство којим сведочи за мене. Ви сте послали к Јовану, и он је посведочио за истину. А ја не примам сведочанство од човека, него ово говорим да се ви спасете. Он беше светиљка која гораше и светљаше; а ви хтедосте мало времена да се радујете светлости његовој. Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер дела која ми даде Отац да их свршим, ова дела која ја чиним сведоче за мене да ме је Отац послао. И Отац који ме посла он је и посведочио за мене. Нити сте глас његов икада чули, ни лице његово видели. И реч његову немате да обитава у вама; зато што ви не верујете Ономе кога Он посла. Истражујете Писма, јер ви мислите да у њима имате живот вечни; а баш она сведоче о мени; и нећете да дођете к мени да имате живот. Славу од људи не примам, него вас познајем да љубави Божије немате у себи. Ја сам дошао у име Оца својега и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити. Како ви можете веровати када примате славу један од другога, а славу која је од јединога Бога не тражите? Не мислите да ћу вас ја тужити Оцу; има који вас оптужује, Мојсеј, у кога се ви уздате. Јер да веровасте Мојсеју, веровали бисте и мени; јер он писа о мени. А кад његовим Писмима не верујете, како ћете веровати мојим речима? После тога отиде Исус преко Галилејског, Тиверијадског мора. И за њим иђаше мноштво народа, јер гледаху знамења његова која чињаше на болесницима. А Исус изиђе на гору, и онде сеђаше са ученицима својим. А беше близу Пасха, празник јудејски.


Тумачење светог Теофана Затворника - Мисли за сваки дан у години

 

Петак други по Васкрсу - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

 

Због чега су сагрешили Ананија и Сапфира? Због тога што су заборавили да Бог све види – и њихова дела и помисли. Да су се сећали тога да Бог све види, и споља и изнутра, и то јасније него сви људи, па и они сами, никад им не би пало на памет да згреше пред апостолима. Од тога потичу и сви наши греси и грешне замисли. Ми се трудимо да наше грехе сакријемо од људских погледа и сматрамо да смо тиме нешто учинили. Људи нам, не видећи наша дела, одају поштовање као праведницима, премда се суштина наше ништавности ниуколико не мења. Знајући то, нека се свако пита: „Зашто сатана у срце моје ставља да лажем Богу у лице?“ Очи Његове, светлије од сунца, виде и најскривеније тајне срца: ни нoћ, ни море, ни подземље не могу се сакрити од Њега. Ceћaj се тога и према томе управљај своје спољашње и унутрашње понашање, макар те и нико не видео. Када би Свевидећи био неко нама стран – још бисмо се и могли равнодушно односити према Његовом свезнању. Међутим, пошто је Он и Судија, и пошто суд свој, по своме свезнању, некад извршује и пре него што то ми очекујемо, бити равнодушан – није безопасно. Може бити да је код Њега већ решено да се над нама изврши суд онога часа кад помислимо да се са својим гресима још можемо скривати у тамној лажи: „Не види Бог“.

 

[БанеЛ]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Читања из Светог Писма - Субота друга по Пасхи

Субота друга по Васкрсу

 

Дап. 15 зач. (V, 21-33).

У дане оне, чувши то, Апостоли уђоше ујутру у храм, и учаху. Пошто пак дође првосвештеник и који бијаху с њим, сазваше Синедрион и све старјешине синова Израиљевих, и послаше у тамницу да ове доведу. А кад слуге отидоше и не нађоше их у тамници, онда се вратише и јавише, говорећи: Тамницу нађосмо чврсто закључану и чуваре гдје стоје пред вратима, али кад отворисмо, унутра ни једнога не нађосмо. А кад чуше ове ријечи свештеник и војвода храма и првосвештеници бијаху у недоумици шта се то догодило с њима. А неко дође и јави им говорећи: Ено они људи што их бацисте у тамницу стоје у храму и уче народ. Тада отиде војвода с момцима и доведе их не на силу; јер се бојаху народа да их не побије камењем. А кад их доведоше, поставише их пред Синедрион, и запита их првосвештеник говорећи: Нисмо ли вам строго забранили да не учите о Имену овом? А ви сте ето напунили Јерусалим вашим учењем, и хоћете да баците на нас крв овога Човјека. А Петар и апостоли одговарајући рекоше: Богу се треба покоравати више него људима. Бог отаца наших васкрсе Исуса, којега ви убисте објесивши на дрво. Њега Бог десницом својом узвиси за Началника и Спаситеља, да даде Израиљу покајање и опроштење гријехова. И ми смо његови свједоци ових ријечи, и Дух Свети којега Бог даде онима који се њему покоравају. А кад они то чуше, разјарише се веома и договараху се да их побију.


Јн. 19 зач. (VI, 14-27).

Људи, видјевши знамење које учини Исус, говораху: Ово је заиста Пророк који треба да дође на свијет. А кад разумије Исус да хоће да дођу да га ухвате и учине царем, он отиде опет на гору сам. Када пак наста вече, сиђоше ученици његови на море, и ушавши у лађу пођоше преко мора у Капернаум. И већ бјеше пао мрак, а Исус не бјеше дошао к њима. А море се подизаше од великога вјетра. Пошто су, дакле, веслали око двадесет и пет или тридесет стадија, угледаше Исуса како иде по мору и приближава се лађи, па се препадоше. А он им рече: Ја сам; не бојте се! И хтједоше га узети у лађу: и одмах се лађа обрете на земљи у коју иђаху. Сутрадан народ који је стајао с оне стране мора, видје да ондје не бјеше друге лађице осим оне једне у коју уђоше ученици његови, и да не уђе Исус са ученицима својим у лађицу него само ученици његови отидоше; а друге лађице из Тиверијаде дођоше близу онога мјеста гдје једоше хљеб када Господ заблагодари. Када, дакле, видје народ да Исуса не бјеше ондје, ни ученика његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум тражећи Исуса. И нашавши га с оне стране мора, рекоше му: Рави, када си дошао овамо? Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што сте знамења видјели, него што сте хљеба јели и наситили се. Трудите се не за јело које пролази, него за јело које остаје за живот вјечни, које ће вам дати Син Човјечији, јер овога потврди Бог Отац.


Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

Субота друга по Васкрсу - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

 

Оно што су раније Петар и Јован говорили властодршцима, касније рекоше и сви апостоли: Богу се треба покоравати више него људима. Бог отаца наших васкрсе Исуса кога ви убисте обесивши на дрво. Њeгa Бог узвиси десницом својом за Начелника и Спаситеља, да даде Израиљу покајање и опроштење грехова. И ми смо Његови сведоци ових речи, и Дух Свети којега Бог даде онима који се њему покоравају (Дап.5,29-32). Каква искреност, пунота, одређеност и јасноћа исповедања! Бог је тако уредио да Распети буде Спаситељ наш кроз остављење грехова у покајању. А сведоци су – апостоли очевидци и Дух Свети који очевидно делује у њима и у свима који су поверовали. Ти сведоци и данас сведоче. Говор апостола [нас обавезује] једнако као да смо ми сами све видели и слушали. И Дух благодати непрестано делује у светој Цркви преко чуда, обраћења грешника и, нарочито, преко обновљења оних који марљиво служе Господу, кроз њихово освећење и испуњење очевидним благодатним даровима. Последње даје већу силу првоме, и оба заједно довољно су снажни да изазову снажно убеђење у истину Христову у свим душама које су истинољубиве. Нека је благодарност Богу истине који нам своју истину тако очигледно јавља!..

[БанеЛ]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Недеља трећа по Пасхи - Светих жена Мироносица

 

Дап. 16 зач. ( VI, 1-7 ).

И у ове дане, када се множаху ученици, подигоше јелинисти вику на Јевреје што се њихове удовице заборављаху кад се дијељаше помоћ сваки дан. Онда Дванаесторица, сазвавши мноштво ученика, рекоше: Не доликује нама да оставивши ријеч Божију служимо око трпеза. Потражите, дакле, браћо, између вас седам освједочених људи, пуних Духа Светога и мудрости, које ћемо поставити на ову службу. А ми ћемо у молитви и у служби ријечи приљежно остати. И ријеч ова би угодна свему народу. И изабраше Стефана, човјека испуњенога вјером и Духом Светим, и Филипа. и Прохора, и Никанора, и Тимона, и Пармена, и Николу прозелита из Антиохије. Ове поставише пред апостоле и они помоливши се Богу положише руке на њих. И ријеч Божија растијаше и веома се множаше број ученика у Јерусалиму, и велико мноштво свештеника покораваху се вјери. 


Мк. 69 зач. ( XV, 43 - XVI, 8 ).

У време оно, дође Јосиф, из Ариматеје, угледан савјетник, који и сам Царство Божије чекаше, и усуди се те уђе Пилату и заиска тијело Исусово. А Пилат се зачуди да је већ умро; и дозвавши капетана, запита га: Је ли давно умро? И дознавши од капетана, даде тијело Јосифу. И он купивши платно и скинувши га, обави платном, и положи га у гроб који бјеше исјечен у камену, и навали камен на врата гроба. А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху гдје га полагаху. И пошто прође субота, Марија Магдалина и Марија Јаковљева и Саломија купише мирисе да дођу да га помажу. И врло рано у први дан недјеље дођоше на гроб око изласка сунца. И говораху међу собом: Ко ће нам одвалити камен од врата гроба? И погледавши видјеше да камен бјеше одваљен; а бјеше врло велики. И ушавши у гроб, видјеше младића обучена у бијелу хаљину гдје сједи с десне стране; и уплашише се. А он им рече: Не плашите се. Исуса тражите Назарећанина, распетога. Устаде, није овдје; ево мјеста гдје га положише. Него идите и кажите ученицима његовим и Петру, да ће пред вама отићи у Галилеју; тамо ћете га видјети, као што вам рече. И изишавши побјегоше од гроба, јер их ухвати страх и трепет, и ником ништа не казаше, јер се бојаху.

Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

Недеља друга по Васкрсу - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

 

Неуморне жене! Оне нису дале сна очима, ни трепавицама дремања све док нису нашле Љубљенога! А мушкарци као да траже чврсто тло: иду на гроб, виде га празна и остају у недоумици шта би значило то што га нису нашли. Значи ли то да је код њих било мање љубави него код жена? Не, ту је била љубав која расуђује, која се боји погрешке, будући да се ради о љубави високе вредности и с обзиром на [природу] Онога на кога се односи. Међутим, када су сазнали и опипали, и они су, не језиком као Тома, него срцем исповедали: „Господ мој и Бог мој“. Тада их већ ништа није могло одвојити од Господа. Мироносице и апостоли су обрасци две стране нашег живота: осећања и расуђивања. Без осећања живот није живот; без расуђивања живот је слеп – много се троши а произилази мало здравог плода. Зато треба стећи и једно и друго. Осећање нека иде напред и нека побуђује; расуђивање нека одређује време, место, начин и, уопште, устројство бићa онога што срце наговести да треба остварити. Унутра – срце иде напред, а у пракси – расуђивање. Но, кад осећања постану извежбана у расуђивању о добру и злу, можемо се ослонити и на само срце. Јер, као што из живог дрвета сами од себе иду најпре пупољци, па цветови и плодови, тако и из срца почиње да истиче само добро које се разумно таложило у току живота.

[БанеЛ]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Читања из Светог Писма - Понедељак трећи по Пасхи

Понедељак трећи по Васкрсу

 

 

 

Дап. 17 зач. (VI, 8 - VII, 5, 47-60).

У дане оне, Стефан пун вере и силе чињаше знаке и чудеса велика у народу. Тада устадоше неки из синагоге која се зове Либертинска, Киринска и Александријска и од оних из Киликије и Азије, и препираху се са Стефаном, и не могаху противстати мудрости и духу којим говораше. Тада подметнуше људе који рекоше: Чули смо га да говори хулне речи на Мојсеја и на Бога. И побунише народ и старешине и књижевнике, и нападоше и ухватише га, и доведоше пред Синедрион, па изведоше лажне сведоке који говораху: Овај човек не престаје да хули на ово свето место и на Закон. Јер смо га чули где говори: Овај Исус Назарећанин разориће ово место и измениће обичаје које нам предаде Мојсеј. И погледавши на њега сви који сеђаху у Синедриону, видеше лице његово као лице анђела. А првосвештеник рече: Је ли то тако? А он рече: Људи браћо и оци, чујте! Бог славе јави се оцу нашему Аврааму кад беше у Месопотамији, пре него се досели у Харан. И рече му: Изиђи из земље своје и од рода својега и из дома оца својега, и дођи у земљу коју ћу ти показати. Тада изиђе из земље Халдејске, и досели се у Харан: и оданде, по смрти оца његова, пресели га у ову земљу у којој ви сада живите. И не даде му наследства у њој ни стопе, и обећа да ће је дати у посед њему и семену његову после њега, док он још немаше детета. А Соломон му сазида дом. Али Свевишњи не живи у рукотвореним храмовима, као што говори пророк: Небо ми је престо, а земља подножје ногама мојима; какав ћете ми дом сазидати, говори Господ; или које је место за почивање моје? Није ли рука моја створила све ово? Тврдоврати и необрезани срцем и ушима, ви се свагда противите Духу Светоме; како оци ваши, тако и ви. Којега од пророка не протераше оци ваши? И побише оне који предсказаше долазак Праведника, којега сада ви издајници и убице постадосте, ви који примисте Закон наредбама анђелским, и не одржасте. Кад ово чуше, разјарише се врло у срцима својима, и шкргутаху зубима на њега. А он, пун Духа Светога, погледа на небо и видје славу Божију и Исуса где стоји с десне стране Богу, и рече: Ево видим небеса отворена и Сина Човечјега где стоји с десне стране Богу. А они повикавши иза гласа затиснуше уши своје, и навалише једнодушно на њега, па избацивши га изван града стадоше га каменовати. А сведоци метнуше хаљине своје код ногу младића по имену Савла, и каменоваху Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе, прими дух мој! Онда клече на колена и повика иза гласа: Господе, не урачунај им грех овај! И ово рекавши, усну.

 

Јн. 13 зач. (IV, 46-54).

У време оно, Исус пак дође опет у Кану Галилејску, где претвори воду у вино. И беше неки царев човек чији син боловаше у Капернауму. Овај чувши да је Исус дошао из Јудеје у Галилеју, отиде к њему и мољаше га да сиђе и да му исцели сина; јер беше на самрти. Каза му, дакле, Исус: Ако не видите знаке и чудеса. нећете да поверујете. Рече му царев човек: Господе, дођи док није умрло дете моје. Рече му Исус: Иди, син твој је жив. И верова човек речи коју му рече Исус и пође. А већ док он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: Дете је твоје живо. Тада их упита за час у који му би лакше; и казаше му: Јуче у седми час пусти га грозница. Тада разуме отац да то беше у онај час у који му рече Исус: Син твој је жив. И верова он и сва кућа његова. Ово је опет друго знамење које учини Исус дошавши из Јудеје у Галилеју.

 

Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

Понедељак трећи по Васкрсу - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

 

 

Свети Стефан говори: Свевишњи не живи у рукотвореним храмовима… Какав ћете ми дом сазидати, говори Господ, или које је место за почивање моје? (Дап.7,48-49). Само нерукотворени храм срца може Бога да прими, као што је рекао Господ: Ако ме неко љуби, реч моју држаће, и Отац мој љубиће њега; и њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити (Јн.14,23). Ми не можемо да схватимо како се то дешава. Ипак, то је тако, јер је очигледно да тада Бог чини у нама да хоћемо и да творимо по Његовом благовољењу (Фил.2,13). И зато не расуђуј о томе, него само дај Господу срце своје, и при томе – дај без деобе. Он сам ће од њега себи да направи храм. Ако нешто не буде предато, неће моћи да се направи целовит храм. Јер, нешто ће бити трошно, нешто разбијено. И испашће, ако уопште нешто испадне, храм са развалинама, или без крова, или без врата. У таквом се, пак, храму не може живети. Ни Господ неће у њему пребивати. То ће бити храм само по имену, док ће на делу представљати само гомилу камења.

[БанеЛ]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Читања из Светог Писма - Уторак трећи по Пасхи

Уторак трећи по Васкрсу

 

 

Дап. 18 зач. (VIII, 5-17).

У дане оне Филип сишавши у град самаријски проповедаше им Христа. А народ је пазио једнодушно на оно што им говораше Филип, слушајући и гледајући знаке које чињаше; јер духови нечисти с великом виком излажаху из многих који их имаху, и многи узети и хроми оздравише. И би велика радост у граду ономе. А беше отпре у граду неки човек, по имену Симон, који чараше и довођаше у чудо народ самаријски, говорећи да је он нешто велико. Њега сви пажљиво слушаху, и мало и велико, говорећи: Ово је велика сила Божија. А зато га слушаху пажљиво што их је много времена чинима задивљавао. Но када повероваше Филипу који проповедаше јеванђеље о Царству Божијему и о имену Исуса Христа, крштаваху се и људи и жене. Тада и сам Симон поверова и крстивши се остаде код Филипа; и гледајући знаке и чуда велика где се збивају, дивљаше се врло. А кад чуше апостоли у Јерусалиму да је Самарија примила реч Божију, послаше им Петра и Јована. Ови сишавши помолише се Богу за њих да приме Духа Светога; јер још ни на једнога од њих не беше сишао, него беху само крштени у име Господа Исуса. Тада полагаху руке на њих, и они примаху Духа Светога.

Јн. 20 зач. (VI, 27-33).

Рече Гопод дошавшим к Њему Јудејима: трудите се не за јело које пролази, него за јело које остаје за живот вечни, које ће вам дати Син Човјечији, јер овога потврди Бог Отац. А они му рекоше: Шта да чинимо да бисмо творили дела Божија? Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете у Онога кога Он посла. А они му рекоше: Какав, дакле, знак ти показујеш да видимо и да ти верујемо? Шта ти чиниш? Оцеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб са неба даде им да једу. Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: није вам Мојсеј дао хлеб са неба него Отац мој даје вам истинити хлеб са неба; јер хлеб је Божији онај који силази с неба и даје живот свету.

 

Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

Уторак трећи по Васкрсу - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

 

Симон (врач) и сам поверова и крстивши се остаде код Филипа (Дап.8,13). И веровао је и крстио се, а ништа од њега није испало. Треба разумети да у устројству његове вере нешто није било у реду. Искрена вера је одрицање од свога ума. Ум треба да се оголи и да се као чиста табла принесе вери. Она ће се тада на њему уписати онаква каква јесте, без икаквих примеса страних мисли и утицаја. Међутим, када у уму остају његови ставови, по утиснућу вере појављује се мешавина утицаја: сазнање се ремети, налазећи се између утицаја вере и мудровања ума. Такав је био и Симон – образац свих јеретика; такви су и сви који са својим мудровањем ступају у област вере, како раније, тако и сада. Они се уплићу у веру, при чему од њих не излази ништа осим штете – за њих саме, ако пребивају у ћутању, или за друге – ако се та збрка не задржава само у њима, него излази на видело услед њихове жеђи да буду учитељи. Одатле увек произилази одређена група људи која мање или више греши у односу на веру, и која пројављује несрећну увереност у непогрешивост и бедно призивање свих да стану у ред за њом.

[БанеЛ]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Свети Георгије Победоносац - Читања из Светог Писма

 

 

На вечерњој служби:

Ис. 43. 9-14

Сви народи нека се скупе, и нека се саберу племена; ко је између њих напред казао то или нам казао шта је било пре? Нека доведу сведоке своје и оправдају се; или нека чују, и кажу: Истина је. Ви сте моји сведоци, вели Господ, и слуга мој кога изабрах, да бисте знали и веровали ми и разумели да сам ја; пре мене није било Бога нити ће после мене бити. Ја сам, ја сам Господ, и осим мене нема Спаситеља. Ја објавих, и спасох, и напред казах, и никоји туђ бог међу вама, и ви сте ми сведоци, вели Господ, и ја сам Бог. Ја сам од пре него дан поста, и нико не може избавити из моје руке; кад радим, ко ће смести? Овако говори Господ Избавитељ ваш, Светац Израиљев.

Прем. 3:1-9

Душе праведника су у руци Божјој, и неће их се дотаћи невоља. Изгледало је у очима неразумних да су умрли, и сматран је за погибао исход њихов, а одлазак од нас - уништење; они, међутим, пребивају у миру, јер ако су у очима људи и кажњени, нада је њихова пуна бесмртности; и мало намучени, велико ће добро задобити, пошто их Бог испроба и нађе их достојне себе самога; као злато у огњеној пећи испроба их, и као свеплодну жртву прими их. И у вријеме када их посјети засијаће, и као искра у стрњици плануће. Судиће племенима и загосподариће народима, и зацариће се над њима Господ вавијек. Који се у Њега поуздају познаће истину, и вјерни ће у љубави пребивати у Њему, јер благодат и милост је са светима Његовим.

Прем. 4:7-15

Праведник, деси ли се да сконча, у покоју ће бити; јер часна старост није у мноштву љета, нити се мјери бројем година; сједина људима је разборитост и зрео узраст - живот неупрљан. Угодан Богу поставши омиље Му, и живећи међу грешницима би пресељен; прими га себи, да не би зло измијенило разум његов ,или лукавство преварило душу његову. Јер злобна завист помрачује добра, и похотљиво маштање развраћа ум незлобив. Ко се за кратко усаврши, напуни много година; јер је омилила Господу душа његова, зато и похита из зле средине; а свјетина видје и не схвати и на ум јој не дође нешто тако, да је благодат и милост на избраницима Његовим, и промишљање над светима Његовим.

 

На јутарњој служби

Лк. 63 зач. (XII, 2-12).

Рече Господ ученицима Својим: ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати. Зато, оно што у мраку рекосте, чуће се на видјелу; и што на ухо шаптасте у одајама, проповиједаће се на крововима. А кажем вама, пријатељима својим: Не бојте се оних који убијају тијело и потом не могу ништа више учинити. Него ћу вам указати кога да се бојите: Бојте се онога који, пошто убије, има власт бацити у пакао; да, кажем вам, њега се бојте. Не продаје ли се пет врабаца за двије паре? И ниједан од њих није заборављен пред Богом. А у вас је и свака длака на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца. Него вам кажем: Који год призна мене пред људима, признаће и Син Човјечији њега пред анђелима Божијим; а који се одрече мене пред људима, тога ћу се одрећи пред анђелима Божијим. И сваки који рече ријеч против Сина Човјечијега, опростиће му се, а који похули на Светога Духа неће му се опростити. А кад вас доведу у синагоге и пред началства и власти, не брините се како ћете или шта одговорити или шта ћете казати; јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи. 

 

На Литургији

Дап. 29 зач. (XII, 1-11).

У дане оне подиже цар Ирод руке да мучи неке од Цркве. И погуби Јакова брата Јовановог мачем. И видјевши да је то по вољи Јудејцима, настојаше да ухвати и Петра; а бијаху дани бесквасних хљебова. Њега и ухвати и баци у тамницу, и предаде га четирима стражама од по четири војника да га чувају, намјеравајући да га послије Пасхе изведе пред народ. Петра, дакле, чуваху у тамници, а Црква се усрдно мољаше за њега Богу. А када хтједе Ирод да га изведе, те ноћи спаваше Петар између двојице војника, окован у двоје вериге, и стражари пред вратима чуваху тамницу. И гле, анђео Господњи се појави, и свјетлост обасја просторију, и куцнувши Петра у ребра пробуди га говорећи: Устани брзо! И спадоше му вериге с руку. И анђео му рече: Опаши се, и обуј обућу своју. И учини тако. И рече му: Обуци хаљину своју, па хајде за мном. И изишавши иђаше за њим, и не знадијаше да је стварност то што анђео чињаше, него мишљаше да гледа виђење. А кад прођоше прву стражу и другу, дођоше вратима гвозденим која воде у град; она им се сама отворише, и изишавши прођоше једну улицу, и анђео одмах одступи од њега. И када дође Петар себи, рече: Сада заиста знам да Господ посла анђела својега те ме избави из руку Иродових и од свега што је очекивао народ јудејски. 

Јн. 52 зач. (XV, 17 - XVI, 2).

Рече Господ ученицима Својим: ово вам заповиједам: да љубите једни Друге. Ако вас мрзи свијет, знајте да је мене омрзнуо прије вас. Кад бисте били од свијета, свијет би своје љубио, а како нисте од свијета него вас ја изабрах од свијета, зато вас мрзи свијет. Опомињите се ријечи коју вам ја рекох: није слуга већи од господара својега. Ако мене гонише, и вас ће гонити: ако моју ријеч одржаше, и вашу ће одржати. Али све ће вам ово чинити због имена мојега, јер не познају Онога који ме посла. Да нисам дошао и говорио им, не би гријеха имали; а сад изговора немају за гријех свој. Који мрзи мене и Оца мојега мрзи. Да не творих међу њима дјела која нико други није творио, не би гријеха имали: а сада су и видјели, и омрзнули и мене и Оца мојега. Али да се испуни ријеч написана у Закону њихову: Омрзнуше ме ни за што. А када дође Утјешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће свједочити за мене. А и ви ћете свједочити, јер сте од почетка са мном. Ово сам вам казао да се не саблазните. Изгониће вас из синагога; али долази час када ће сваки ко вас убије мислити да Богу службу приноси.

 

Среда трећа по Васкрсу

 

 

Дап. 19 зач. (VIII, 18-25).

У дане оне, кад виде Симон да се полагањем апостолских руку даје Дух Свети, донесе им новаца, говорећи: Дајте и мени ту власт да кад положим руке на некога прими Духа Светога. А Петар му рече: Новци твоји с тобом да буду на погибао, што си помислио да се дар Божији може добити за новце. Нема теби дела ни удела у овој речи, јер срце твоје није право пред Богом. Зато се покај од те злоће твоје, и моли се Богу еда би ти се опростила помисао срца твога; јер те видим да си у горкој жучи и у оковима неправде. А Симон одговарајући рече: Помолите се ви за мене Господу да не наиђе на мене ништа од онога што сте рекли. А они, засведочивши и говоривши реч Господњу, вратише се у Јерусалим, и многим селима самаријским проповедаху јеванђеље.

Јн. 21 зач. (VI, 35-39).

Рече Господ дошавшим Му Јудејима: Ја сам хлеб живота: који мени долази неће огладнети, и који у мене верује неће никад ожеднети. Него вам рекох: и видели сте ме, и не верујете. Све што ми даје Отац мени ће доћи; и онога који долази мени нећу истерати напоље. Јер сам сишао с неба не да творим вољу своју, него вољу Оца, који ме посла. А ово је воља Оца који ме посла, да све што ми је дао ништа од тога не изгубим, него да то васкрснем у последњи дан.

 

Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

Среда трећа по Васкрсу - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

 

Свети Петар говори Симону: Нема теби дела ни удела у овој речи, јер срце твоје није право пред Богом. Зато се покај од те злоће твоје, и моли се Богу да би ти се опростила помисао срца твога (Дап.8,21-22). Нема удела! А Симон није ни помислио да је отишао тако далеко. Он није урадио нешто видљиво, нити нешто неприлично, већ је само неисправно помислио. Та помисао је, међутим, апостола довела у недоумицу да ли ће му се она опростити чак и ако се покаје, и ако се буде молио Богу. Ето шта значи устројство срца и помисли које излазе из одређеног устројства! Човек по спољашности може изгледати једно, а изнутра може бити нешто сасвим друго. И то изнутра види само Бог и они којима открије Дух Божији који испитује срца. Са каквим страхом и дрхтањем треба, дакле, да градимо своје спасење! И како искрено и усрдно треба да се молимо Богу: Срце чисто сачини у мени и дух прав обнови у унутрашњости мојој (Пс.50): И на Суду може да се деси нешто страшно и незамисливо. Господ може рећи: „Не познајем вас“, и то онима који не само да су били убеђени да су Божији, него су их и очи свих таквима виделе. А шта ће тек са нама бити? Стога можемо само да призивамо: „Спаси нас Господе, како сам знаш! Како сам знаш, подај спасоносно устројство срцу нашем!“

 

ИЗ ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА светог Николаја Охридског и Жичког

1. Св. вел. муч. Ђорђе. Овај славни и победоносни светитељ беше рођен у Кападокији као син богатих и благочестивих родитеља. Отац му пострада за Христа, и мајка му се пресели у Палестину. Када порасте Ђорђе оде у војску, где доспе у двадесетој својој години до чина трибуна, и као такав беше на служби при цару Диоклецијану. Када овај цар отпоче страшно гоњење на хришћане, ступи Ђорђе пред њега и одважно исповеди, да је и он хришћанин. Цар га баци у тамницу, а нареди да му се ноге ставе у кладе а на прси тежак камен. По том нареди, те га везаше на точак, под којим беху даске са великим ексерима, и да га тако окрећу, док му цело тело не поста као једна крвава рана. По том га закопа у ров, тако да му само глава беше ван земље, и остави га у рову три дана и три ноћи. По том преко некога мађионичара даде му смртоносни отров. Но при свим овим мукама Ђорђе се непрестано мољаше Богу, и Бог га исцељиваше тренутно, и спасаваше од смрти на велико удивљење народа. Када и мртваца једног молитвом васкрсе, тада многи примише веру Христову. Међу овима беше и жена царева Александра, и главни жрец Атанасије, и земљоделац Гликерије, и Валерије, Донат и Терина. Најзад осуди цар Ђорђа и своју жену Александру на посечење мачем. Блажена Александра издахну на губилишту пре посечења, а св. Ђорђе би посечен 303 год. Чудесима, која се десише на гробу св. Ђорђа нема броја. Нема броја ни његовим јављањима у сну и на јави многима, који га споменуше и његову помоћ поискаше од онда до дана данашњега. Разгоревши се љубављу према Христу Господу светом Ђорђу не беше тешко све оставити ради те љубави: и чин, и богатство, и царску почаст, и пријатеље, и сав свет. За ту љубав Господ га награди венцем неувеле славе на небу и на земљи и животом вечним у царству Свом. Још му дарова Господ силу и власт да помаже у бедама и невољама свима онима који га славе и његово име призивају.

ЧИТАЊА ИЗ СВЕТОГ ПИСМА НА ДАН СВЕТОГ ГЕОРГИЈА

2. Св. муч. Лазар Нови. Овај новомученик, Лазар, беше родом Бугарин из Габрова. Као младић остави своје место рођења и оде у Анадолију. У неком селу, Соми, чуваше Лазар овце. Но као хришћанин изазове гнев Турака против себе, и би бачен у тамницу од некога аге. После дугих мучења нечовечних истјазања, која Лазар јуначки поднесе из љубави према Христу, овај млади мученик би убијен, 23 априла 1802 год. у својој 28 години. Господ га прими у вечне дворе Своје, и прослави га на небу и на земљи. Над моштима св. Лазара догодише се многобројна чудеса.

[БанеЛ]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Читања из Светог Писма - Четвртак трећи по Пасхи

Четвртак трећи по Васкрсу

 

 

 

Дап. 20 зач. (VIII, 26-39).

У дане оне, Анђео Господњи рече Филипу говорећи: Устани и иди према југу на пут који силази од Јерусалима у Газу; он је пуст. И уставши пође. И гле, човек Етиопљанин, ушкопљеник, властелин Кандакије царице етиопске, што беше над свима њеним ризницама, који беше дошао у Јерусалим као поклоник, па се враћаше, и седећи на колима својим читаше пророка Исаију. А Дух рече Филипу: Приступи и прилепи се тим колима. А Филип притрчавши, чу га где чита пророка Исаију, и рече: Да ли разумеш то што читаш? Како бих могао ако ме ко не упути? И умоли Филипа да се попне и седне са њим. А место из Писма које читаше беше ово: Као овца на заклање одведе се, и као јагње немо пред оним који га стриже, тако не отвара уста својих. У његовом понижењу укиде се суд његов. А род његов ко ће исказати? Јер се узима са земље живот његов. Онда ушкопљеник одговори и рече Филипу: Молим те, за кога ово говори пророк? За себе или за некога другога? А Филип отворивши уста своја, и почевши од Писма овога, проповеди му јеванђеље о Исусу. Како пак иђаху путем, дођоше на неку воду, и рече ушкопљеник: Ево воде, шта ме спречава да се крстим? А Филип му рече: Ако верујеш од свега срца, може. А он одговарајући рече: Верујем да је Исус Христос Син Божији. И заповеди да стану кола, и сиђоше оба у воду, и Филип и ушкопљеник, и крсти га. А кад изиђоше из воде, Дух (Свети паде на ушкопљеника, а анђео) Господњи узе Филипа, и више га не виде ушкопљеник, него отиде путем својим радујући се.

 

Јн. 22 зач. (VI, 40-44).

Рече Господ дошавшим Њему Јудејима: а ово је воља Оца који ме посла, да сваки који види Сина и верује у њега има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан. Тада гунђаху Јудејци на њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба, и говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како, дакле, он говори: С неба сам сишао? А Исус им одговори и рече: Не гунђајте међу собом. Нико не може доћи мени ако га не привуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан. У Пророцима је написано: И биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, долази к мени. Не да је ко видио Оца, осим Онога који је од Бога: он је видио Оца. Заиста, заиста вам кажем: Који верује у мене има живот вечни.

 

Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

Четвртак трећи по Васкрсу - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

 

Свети Филип пита оглашеног: Да ли разумеш то што читаш? Он одговори: Како бих могао ако ме ко не упути? (Дап.8,3031). Како се често налазе у сличној ситуацији они који читају реч Божију и светоотачка дела! Оно што читају не улази им у главу. Ум не може читано да прими и обухвати. Једном речју, ради се о нечему што им је страно, о предметима из њима непознате области. Ето потребе за тумачем који разуме о чему је реч. Свети Филип је имао духа којим је и пророковао, те му није било тешко да протумачи оно што је било нејасно оглашеном. Тако је и са нама данас: треба да нађемо човека који би се налазио на таквом ступњу живота и знања да му неће бити тешко да протумачи тешкоће које за нас постоје у разумевању Писма, будући да поседује шири духовни хоризонт. Онај који стоји на нижем степену не види све што види онај који је на вишем. Стога он може само да нагађа. Може се десити да се нама нејасно место тиче предмета вишег степена, и да тумач кога смо нашли такође стоји на ступњу који је нижи од потребног за његово објашњење. Стога ни он неће моћи како треба да разјасни то место, већ ће га протумачити с обзиром на своје виђење, а ми ћемо и даље остати у тами што се њега тиче. И заиста је чудно како се прихватају тумачења Писма људи који су сасвим туђи области о којој се ради. И код њих ништа не испада како треба. Међутим, да се уздижу својим тумачењем – они не заборављају.

[БанеЛ]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Читања из Светог Писма - Петак трећи по Пасхи

Петак трећи по Васкрсу

 

 

Дап. 21 зач. (VIII, 40 - IX, 19).

У дане оне, Филип се обрете у Азоту; и пролазећи проповедаше јеванђеље свима градовима, док не дође у Кесарију. А Савле, још дишући претњом и убиством на ученике Господње, приступи првосвештенику, и затражи од њега посланице у Дамаск за синагоге, да ако кога нађе који је од овога Пута, и људе и жене, свезане доведе у Јерусалим. А кад путоваше и дође близу Дамаска, изненада обасја га светлост са неба, и паднувши на земљу чу глас где му говори: Савле, Савле, зашто ме гониш? А он рече: Ко си ти, Господе? А Господ рече: Ја сам Исус којега ти гониш, (тешко ти је против бодила праћати се. А он дрхтећи од страха рече: Господе, шта ћу да чиним? А Господ му рече), него устани и уђи у град, па ће ти се казати шта треба да чиниш. А људи који путоваху с њим стајаху неми, чујући глас, а никога не видећи. А Савле устаде са земље и отвореним очима својим никога не виђаше. Они га узеше за руку и уведоше у Дамаск. И беше три дана слеп, и не једе, нити пи. А у Дамаску беше један ученик, по имену Ананија, и рече му Господ у виђењу: Ананија! А он рече: Ево ме, Господе! А Господ њему: Устани и иди у улицу која се зове Права, и тражи у дому Јудином по имену Савла Таршанина; јер гле, он се моли Богу, и виде у виђењу човека, по имену Ананију, где уђе и метну руку на њега да прогледа. А Ананија одговори: Господе, чуо сам од многих за тога човека колико зла почини светима твојима у Јерусалиму. И овде има власт од првосвештеника да веже све који призивају Име твоје. А Господ му рече: Иди, јер ми је он сасуд избрани, да изнесе Име моје пред незнабошце и цареве и синове Израиљеве; а ја ћу му показати колико му ваља пострадати за Име моје. И отиде Ананија, и уђе у кућу, и метнувши руке на њега рече: Савле брате, Господ Исус, који ти се јави на путу којим си ишао, послао ме је да прогледаш и да се испуниш Духа Светога. И одмах отпаде од очију његових као крљушт, и прогледа, и уставши крсти се; И узевши храну, окрепи се.

Јн. 23 зач. (VI, 48-54).

Рече Господ дошавшим Њему Јудејима: Ја сам хлеб живота. Оци ваши једоше ману у пустињи, и помреше. Ово је хлеб који силази с неба: да који од њега једе не умре. Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; ако ко једе од овога хлеба живеће вавијек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу ја дати за живот света. Јудејци се пак препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо? А Исус им рече: Заиста. заиста вам кажем: ако не једете тело Сина Човечијега и не пијете крви његове, немате живота у себи. Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вечни;и ја ћу га васкрснути у последњи дан.

Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

Петак трећи по Васкрсу - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

 

Свети Павле је у почетку ревносно бранио старозаветни поредак, јер је искрено веровао да се у његовој неизмењивости састоји безусловна воља Божија. Није ревновао због отачке вере, него зато што је сматрао да Богу службу приноси. У томе је био дух његовог живота – себе посветити Богу и све своје снаге посветити на вршење онога што је Њему угодно. Због тога је за његово преобраћање и за подстицање да остави старозаветно и да приђе новозаветном, било довољно очигледно му показати да Бог више неће Стари Завет него – Нови. Он је одмак своје благовољење пренео са једног на други. То се и догодило кад му се Господ јавио на путу за Дамаск. Тада је њему постало јасно да он своју ревност не усмерава где би требало и да не угађа Богу, већ да иде против Његове воље. Тај увид у значење његове делатности, уз помоћ благодати Божије, одмах је изменио његово стремљење, те је он узвикнуо: Господе, шта ћу да чиним? (Дап.9,6). И од тог момента је он сву своју ревност обратио на оно што му је било указано. Он више никада није заборавио тај догађај, него га се читавог свог живота са благодарношћу ceћao, подгревајући њиме своју ревност и не штедећи снаге у делању за Господа свога. Тако раде, а тако и треба да раде сви они који су се искрено обратили Господу.

[БанеЛ]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Читање из Светог Писма - Субота трећа по Пасхи

Субота трећа по Васкрсу

 

 

Дап. 22 зач. (IX, 20-31).

У дане оне, би Савле неколико дана са ученицима који бијаху у Дамаску. И одмах по синагогама проповиједаше Исуса да је он Син Божији. А сви који слушаху чуђаху се и говораху: Није ли ово онај што у Јерусалиму сатираше оне који призивају Име ово, и не дође ли овдје за то да их везане води првосвештеницима? А Савле све више јачаше, па збуњиваше Јудејце који живе у Дамаску, доказујући да је ово Христос. А кад се наврши подоста дана, договорише се Јудејци да га убију. Али Савле дознаде за њихову завјеру; а они чуваху врата дан и ноћ да би га убили; но ученици га узеше ноћу и спустише преко зида у котарици. Када пак дође Савле у Јерусалим, покушаваше да се придружи ученицима; и сви га се бојаху, не вјерујући да је ученик. А Варнава га узе и доведе апостолима, и исприча им како је на путу видио Господа и како му је говорио, и како је у Дамаску смјело проповиједао у име Исусово. И заједно с њима је улазио у Јерусалим и излазио и слободно проповиједао у име Господа Исуса, и говораше и препираше се с јелинистима, а они вребаху да га убију. А када браћа ово сазнаше, сведоше га у Кесарију и испратише га у Тарс. Међутим, Цркве по свој Јудеји и Галилеји и Самарији уживаху мир напредујући и ходећи у страху Господњем, и умножаваху се утјехом Светога Духа.

 

Јн. 52 зач. (XV, 17 - XVI, 2).

Рече Господ Својим ученицима: ово вам заповиједам: да љубите једни Друге. Ако вас мрзи свијет, знајте да је мене омрзнуо прије вас. Кад бисте били од свијета, свијет би своје љубио, а како нисте од свијета него вас ја изабрах од свијета, зато вас мрзи свијет. Опомињите се ријечи коју вам ја рекох: није слуга већи од господара својега. Ако мене гонише, и вас ће гонити: ако моју ријеч одржаше, и вашу ће одржати. Али све ће вам ово чинити због имена мојега, јер не познају Онога који ме посла. Да нисам дошао и говорио им, не би гријеха имали; а сад изговора немају за гријех свој. Који мрзи мене и Оца мојега мрзи. Да не творих међу њима дјела која нико други није творио, не би гријеха имали: а сада су и видјели, и омрзнули и мене и Оца мојега. Али да се испуни ријеч написана у Закону њихову: Омрзнуше ме ни за што. А када дође Утјешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће свједочити за мене. А и ви ћете свједочити, јер сте од почетка са мном. Ово сам вам казао да се не саблазните. Изгониће вас из синагога; али долази час када ће сваки ко вас убије мислити да Богу службу приноси.

Тумачење светог Теофана Затворника - Мисли за сваки дан у години

Субота трећа по Васкрсу - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

 

Када је свети Павле почео да проповеда у Дамаску, сви су се чудили говорећи: Није ли ово онај што сатираше оне који призиваше Име ово? (Дап.9,21). То се увек дешава: они у чијој се среди ни неко обрати од неверја ка вери или од греха ка врлини, исказују чуђење због онога што се десило са обраћеним. „Код њега је све било као и код нас, а сад је одједном постало све другачије – и говор, и изглед, и поступци и мисли и подухвати и места кретања“. То је као кад би неко ко је ишао на запад одједном променио свој правац и пошао на исток. Та два живота су супротна и један другог искључују. Ко би хтео да их сједини, или да споји у целину део из једног и део из другог, узалуд би губио време и труд, будући да не би имао никаквог успеха. Каква је ту заједница! Само они који не разумеју у чему је ствар, могу да говоре: „Због чега тако строго!“

[БанеЛ]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Читања из Светог Писма - Недеља четврта по Пасхи, о раслабљеном

Недеља четврта по Васкрсу - Раслабљеног

 

 

Дап. 23 зач. (IX, 32-42).

У дане оне, догоди се да Петар обилазећи све, сиђе и светима који живљаху у Лиди. И нађе тамо једнога човјека по имену Енеја, који већ осам година лежаше на одру, јер бјеше узет. И рече му Петар: Енеје, исцјељује те Исус Христос; устани и простри сам себи! И одмах устаде. И видјеше га сви који живљаху у Лиди и Сарону, и обратише се Господу. А у Јопи бјеше једна ученица, по имену Тавита, што преведено значи Срна, и она бјеше пуна добрих дјела и милостиња које чињаше. И догоди се у те дане да се она разбоље и умрије; онда је окупаше и положише у горњу собу. И будући да је Лида близу Јопе, ученици чувши да је Петар у њој, послаше два човјека молећи га да без оклијевања дође до њих. А Петар уставши отиде с њима; и кад дође, уведоше га у горњу собу и скупише се око њега све удовице плачући и показујући кошуље и хаљине што је радила Срна док је била с њима. А Петар изгнавши све напоље, клече на кољена и помоли се Богу, и окренувши се тијелу рече: Тавито, устани! А она отвори очи своје, и видјевши Петра придигну се и сједе. Он пак давши јој руку подиже је; и дозвавши свете и удовице показа је живу. И ово се разгласи по свој Јопи, и многи вјероваше у Господа.

 

Јн. 14 зач. (V, 1-15).

У време оно, изиђе Исус у Јерусалим. А у Јерусалиму код Овчијих врата постоји бања, која се јеврејски зове Витезда, и има пет тријемова. У њима лежаше велико мноштво болесника, слијепих, хромих, сухих, који чекаху да се вода заталаса. Јер анђео Господњи повремено силажаше и узбуркаваше воду; и који би први ушао пошто се узбурка вода, оздравио би, ма од какве болести боловао. А ондје бијаше неки човјек који тридесет и осам година бјеше болестан. Кад видје Исус овога гдје лежи, и разумје да је већ много година болестан, рече му: Хоћеш ли здрав да будеш? Одговори му болесник: Господе, човјека немам, да ме спусти у бању када се узбурка вода: а док ја дођем, други сиђе прије мене. Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи! И одмах оздрави човјек, и узе одар свој и хођаше. А тај дан бјеше субота. Тада говораху Јудејци исцијељеном: Субота је, није ти допуштено да носиш одар. Он им одговори: Који ме учини здравим он ми рече: Узми одар свој и ходи. А они га запиташе: Ко је тај човјек који ти рече: Узми одар свој и ходи? А излијечени не знађаше ко је; јер се Исус бјеше удаљио због многог народа на ономе мјесту. Потом га нађе Исус у храму и рече му: Ето постао си здрав, више не гријеши, да ти се што горе не догоди. Човјек отиде и јави Јудејцима да је Исус тај који га учини здравим.

 

Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

Недеља трећа по Васкрсу - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

 

Ето постао си здрав, више не греши, да ти се шта горе не догоди (Јн.5,14). Грех не погађа само душу, него и тело. У неким случајевима је то врло очигледно. У другим случајевима то није тако јасно, премда истина да су болести тела све и увек од греха, и због греха – остаје истина. Грех се збива у души и одмах делује на њу чинећи је болесном. Међутим, пошто је живот телу од душе, код болесне душе ни живот не може бити здрав. Наносећи мрак и тугу, грех не може благотворно утицати на крв у којој се налази основа телесног здравља. Но, ако се сетимо да грех одваја од Бога који је извор живота, и чини да човек долази у несагласност са свим законима који делују у њему самом и у природи – зачудићемо се како грешник уопште остаје жив после греха. То је само по милости Божијој која чека покајање и обраћење. Из тога следи да болесник треба пре сваког другог дела да пожури да се очисти од греха и да своју савест помири са Богом. Тиме ће се поставити основа за благотворно дејство лекова. Један знаменити лекар није приступио лечењу све док се болесник није исповедио и причестио Светим Тајнама. И што је болест била тежа, утолико је он упорније захтевао [духовну припрему].