Свакодневна читања

[Драган_Петровић]

Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 13.03.2016. Зачало 17.

http://www.prijateljboziji.com/download.php?file=upload/audio/jevandjelje-dana/2016/mart/jevandjelje-dana-13-03-mt-zac-17.mp3

http://www.prijateljboziji.com/%D0%88%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D1%99%D0%B5-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0/2016-03-13/44.html

[Sanja Т.]

  ПОНЕДЕЉАК ПРВЕ СЕДМИЦЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА

 

 

СВЕТО ПИСМО - ЧИТАЊЕ ЗА ДАНАС

 

 

 

 

 

 

 

на шестом часу:

 

 

Ис. 1 : 1-20

Виђење Исаије сина Амосовог, које виде за Јуду и за Јерусалим за времена Озије, Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудиних. 2. Чујте, небеса, и слушај, земљо; јер Господ говори: Синове одгојих и подигох, а они се окренуше од мене. 3. Во познаје господара свог и магарац јасле господара свог, а Израиљ не познаје, народ мој не разуме. 4. Да грешног народа! Народа огрезлог у безакоњу! Семена зликовачког, синова покварених! Оставише Господа, презреше Свеца Израиљевог, одступише натраг. 5. Што бисте још били бијени кад се све више одмећете? Сва је глава болесна и све срце изнемогло. 6. Од пете до главе нема ништа здраво, него убој и модрице и ране гнојаве, ни исцеђене ни завијене ни уљем заблажене. 7. Земља је ваша пуста, градови ваши огњем попаљени; ваше њиве једу туђини на ваше очи, и пустош је као што опустошавају туђини. 8. И оста кћи сионска као колиба у винограду, као сеница у градини од краставаца, као град опкољен. 9. Да нам Господ над војскама није оставио мало остатка, били бисмо као Содом, изједначили бисмо се с Гомором. 10. Чујте реч Господњу, кнезови содомски, послушајте закон Бога нашег, народе гоморски! 11. Шта ће ми мноштво жртава ваших? Вели Господ. Сит сам жртава паљеница од овнова и претилине од гојене стоке, и не марим за крв јунчију и јагњећу и јарећу. 12. Кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да газите по мом трему? 13. Не приносите више жртве залудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине. 14. На младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити. 15. Зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви. 16. Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дела својих испред очију мојих, престаните зло чинити. 17. Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченог, дајите правицу сиротој, браните удовицу. 18. Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити: ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна. 19. Ако хоћете слушати, добро земаљско јешћете. 20. Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше.


на вечерњој:

Пост. 1 : 1-13

У почетку створи Бог небо и земљу. 2. А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом. 3. И рече Бог: Нека буде светлост. И би светлост. 4. И виде Бог светлост да је добра; и растави Бог светлост од таме. 5. И светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први. 6. Потом рече Бог: Нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде. 7. И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако. 8. А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други. 9. Потом рече Бог: Нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже суво. И би тако. 10. И суво назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и виде Бог да је добро. 11. Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако. 12. И пусти земља из себе траву, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво, које рађа род, у коме је семе његово по његовим врстама. И виде Бог да је добро. 13. И би вече и би јутро, дан трећи.

Прич. 1 : 1-20

Приче Соломона сина Давидовог, цара Израиљевог, 2. Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне, 3. Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право, 4. Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост. 5. Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост, 6. Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове. 7. Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу. 8. Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје. 9. Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом. 10. Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај; 11. Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта; 12. Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; 13. Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена; 14. Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима; 15. Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове. 16. Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв. 17. Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици; 18. А они вребају своју крв и заседају својој души. 19. Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима. 20. Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој.



Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

"Дође пост, мати целомудрености" [тј. душевне чистоте]. А какво је било време до тога дана? Време блуђења? Душа је блудела са свим што би јој се као пријатно пружало пред очима - и са лицима, и са стварима, а још више са греховним страстима. Сваки има своју страст којој у свему угађа. Но, сада учинимо крај томе. Нека сваки схвати своју Далилу која га веже и предаје злим непријатељима, и нека је напусти. И биће ти дано више него Сампсону: не само да ће коса, тј. благе мисли, израсти, и не само да ће се вратити снага, тј. јачина воље, него ће се и очи отворити, тј. ум ће постати светао и погледаће те Господ. Јер, сада се налазиш у правој светлости. Ево, сад је најпогодније време! Ево, сад је дан спасења!

[Sanja Т.]

    УТОРАК ПРВЕ СЕДМИЦЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА СВЕТО ПИСМО - ЧИТАЊЕ ЗА ДАНАС

 

 

 

 

 

 

 

На 6-м часу: 

 

Ис. I, 19 - II, 3.

Овако говори Господ: ако хоћете слушати, добро земаљско јешћете. 20. Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше. 21. Како поста курва верни град? Пун беше правице, правда наставаше у њему, а сада крвници. 22. Сребро твоје поста троска, вино твоје помеша се с водом. 23. Кнезови су твоји одметници и другови лупежима; сваки милује мито и иде за даровима; сиротој не дају правице, и парница удовичка не долази пред њих. 24. Зато говори Господ, Господ над војскама, силни Израиљев: Аха! Разрачунаћу се са противницима својим, и осветићу се непријатељима својим. 25. И окренућу руку своју на те, и сажећи ћу троске твоје да те пречистим, и уклонићу све олово твоје. 26. И поставићу ти опет судије као пре, и саветнике као испочетка; тада ћеш се звати град праведни, град верни. 27. Сион ће се откупити судом, и правдом они који се у њ врате. 28. А одметници и грешници сви ће се сатрти, и који остављају Господа, изгинуће. 29. Јер ћете се посрамити од гајева које желесте, и застидети се од вртова које изабрасте. 30. Јер ћете бити као храст коме опада лишће и као врт у коме нема воде. 31. И биће јунак као кучине и дело његово као искра, и обоје ће се запалити, и неће бити никога да угаси. 1. Реч која дође у виђењу Исаији сину Амосовом за Јуду и за Јерусалим. 2. Биће у потоња времена гора дома Господњег утврђена уврх гора и узвишена изнад хумова, и стицаће се к њој сви народи. 3. И ићи ће многи народи говорећи: Ходите да идемо на гору Господњу, у дом Бога Јаковљевог, и учиће нас својим путевима, и ходићемо стазама Његовим. Јер ће из Сиона изаћи закон, и реч Господња из Јерусалима.

На вечерњој: 

Пост. I, 14-23.

Рече Бог: Нека буду видела на своду небеском, да деле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама; 15. И нека светле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако. 16. И створи Бог два видела велика: видело веће да управља даном, и видело мање да управља ноћу, и звезде. 17. И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу. 18. И да управљају даном и ноћу, и да деле светлост од таме. И виде Бог да је добро. 19. И би вече и би јутро, дан четврти. 20. Потом рече Бог: Нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески. 21. И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што проврвеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховим. И виде Бог да је добро; 22. И благослови их Бог говорећи: Рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи. 23. И би вече и би јутро, дан пети.

Прич. I, 20-33.

Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој; 21. У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе; 22. Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање? 23. Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје. 24. Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари, 25. Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити; 26. Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите; 27. Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука. 28. Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи. 29. Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше; 30. Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја. 31. Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих. 32. Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова. 33. Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Чита се о стварању, првобитном стању, паду и обећању спасења у Господу нашем Исусу Христу. Пази и поучавај се! Сада је за тебе време твоје обнове. Припадни Господу и Он ће ти подарити светлост која ће просветити твоју греховну таму, поставити основу за твоје колебљиве мисли и жеље грехољубивог срца твога - благу намеру да чврсто и непоколебиво Њему служиш, успоставити копно и море: свему ће у теби дати своје место. Тада ћеш почети да рађаш, у почетку траву, зелен и дрвеће - зачетке врлина, а затим и жива створења - савршено духовна и богоугодна дела, док се, на крају, у теби не обнове образ и подобије Божије, које си имао на почетку. Све ће то да ти учини Господ за ових шест дана духовног делања твоје побожности, уколико их будеш проводио са пажњом, страхом Божијим и скрушењем срца.

[Sanja Т.]

  СРЕДА ПРВЕ СЕДМИЦЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА

СВЕТО ПИСМО - ЧИТАЊЕ ЗА ДАНАС

 

 

 

 

На 6-м часу: 

 

Ис. II, 3-11

Овако говори Господ: из Сиона ће изаћи закон, и реч Господња из Јерусалима. 4. И судиће међу народима, и караће многе народе, те ће расковати мачеве своје на раонике, и копља своја на српове, неће дизати мача народ на народ, нити ће се више учити боју. 5. Доме Јаковљев, ходи да идемо по светлости Господњој. 6. Али си оставио свој народ, дом Јаковљев, јер су пуни зала источних и гатају као Филистеји, и мили су им синови туђински. 7. И земља је њихова пуна сребра и злата, и благу њиховом нема краја; земља је њихова пуна коња, и колима њиховим нема краја. 8. Пуна је земља њихова идола; делу руку својих клањају се, што начинише прсти њихови. 9. И клањају се прости људи, и савијају се главни људи; немој им опростити. 10. Уђи у стену, и сакриј се у прах од страха Господњег и од славе величанства Његовог. 11. Поносите очи човечје понизиће се, и висина људска угнуће се, а Господ ће сам бити узвишен у онај дан.

На веч.: 

Пост. I, 24 - II, 3.

Рече Бог: Нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховим, стоку и ситне животиње и звери земаљске по врстама њиховим. И би тако. 25. И створи Бог звери земаљске по врстама њиховим, и стоку по врстама њеним, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховим. И виде Бог да је добро. 26. Потом рече Бог: Да начинимо човека по свом обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе земље и од свих животиња што се мичу по земљи. 27. И створи Бог човека по обличју свом, по обличју Божјем створи га; мушко и женско створи их. 28. И благослови их Бог, и рече им Бог: Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свих звери што се миче по земљи. 29. И још рече Бог: Ево, дао сам вам све биље што носи семе по свој земљи, и сва дрвета родна која носе семе; то ће вам бити за храну. 30. А свим зверима земаљским и свим птицама небеским и свему што се миче на земљи и у чему има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако. 31. Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома. И би вече и би јутро, дан шести. 1. Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова. 2. И сврши Бог до седмог дана дела своја, која учини; и почину у седми дан од свих дела својих, која учини; 3. И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела својих, која учини.

Притч. II, 1-22.

Сине мој, ако примиш речи моје, и заповести моје сахраниш код себе, 2. Да пази ухо твоје на мудрост, и пригнеш срце своје к разуму, 3. Ако призовеш мудрост, и к разуму подигнеш глас свој, 4. Ако га устражиш као сребро, и као сакривено благо ако добро устражиш; 5. Тада ћеш разумети страх Господњи, и познање Божије наћи ћеш. 6. Јер Господ даје мудрост, из Његових уста долази знање и разум. 7. Чува правима шта доиста јесте, штит је онима који ходе у безазлености, 8. Да би се држали стаза правих, а Он чува пут светаца својих. 9. Тада ћеш разумети правду и суд и шта је право, и сваки добри пут. 10. Кад дође мудрост у срце твоје, и знање омили души твојој, 11. Помњивост ће пазити на те, разум ће те чувати, 12. Избављајући те од зла пута, од људи који говоре опаке ствари, 13. Који остављају праве путе да иду путевима мрачним, 14. Који се радују зло чинећи, и играју у злим опачинама; 15. Којих су путеви криви, и сами су опаки на стазама својим; 16. Избављајући те од жене туђе, од туђинке, која ласка својим речима, 17. Која оставља вођу младости своје, и заборавља завет Бога свог. 18. Јер к смрти води дом њен, и к мртвима стазе њене. 19. Ко год уђе к њој не враћа се, нити излази на пут животни. 20. Зато ходи путем добрих, и држи се стаза праведничких. 21. Јер ће праведници наставати на земљи, и безазлени ће остати на њој. 22. А безбожни ће се истребити са земље, и безаконици ће се ишчупати из ње.


Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Ако призовеш премудрост и разуму даш глас свој, и осећање призиваш великим гласом, разумећеш страх Господњи и наћи ћеш познање Божије (Прич.2,3-5). Страх Господњи је корен богоугодног живота. Када приђе страх Божији, као творачка сила, све у теби преустројава и обнавља прекрасан поредак - козмос духовни. Међутим, како стећи страх Божији? Он је већ у теби, али је заглушен. Ти га, пак, васкрсни. Зарад тога дај глас разуму и отвори срце своје за примање савета истине. До сада разум није долазио до речи: био је у ропству и није смео да говори здраве речи. Стога га пусти нека сада говори. Он ће почети да говори о Божијем сведржитељству, које и тебе држи и које може у сваком тренутку да те напусти; затим ће говорити о Божијој свудаприсутности и свезнању, којим Он у теби све види и гневи се на тебе за све зло у теби; па о Божијем правосуђу, које је готово да те одмах накаже, али се устеже због милости; па о смрти, која је у сваком тренутку готова да те шчепа и преда суду и казни. Слушај и приводи срце своје у осећање тих истина. Ако за њих разбудиш своје осећање, и страх Божији ће ти прићи. Ето зоре живота.

 

•  

[Sanja Т.]

  ЧЕТВРТАК ПРВЕ СЕДМИЦЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА СВЕТО ПИСМО - ЧИТАЊЕ ЗА ДАНАС

 

 

 

 

 

На 6-м часу: 

Ис. II, 11-21.

Господ ће сам бити узвишен у онај дан. 12. Јер ће доћи дан Господа над војскама на све охоле и поносите и на сваког који се подиже, те ће бити понижени, 13. И на све кедре ливанске велике и високе и на све храстове васанске, 14. И на све горе високе и на све хумове издигнуте, 15. И на сваку кулу високу и на сваки зид тврди, 16. И на све лађе тарсиске и на све ликове миле. 17. Тада ће се поноситост људска угнути и висина се људска понизити, и Господ ће сам бити узвишен у онај дан. 18. И идола ће нестати сасвим. 19. И људи ће ићи у пећине камене и у рупе земаљске од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу. 20. Тада ће бацити човек идоле своје сребрне и идоле своје златне, које начини себи да им се клања, кртицама и слепим мишевима, 21. Улазећи у раселине камене и у пећине камене од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу.

На веч.:

Пост. II, 4-19.

То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо, 5. И сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу, 6. Али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу. 7. А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива. 8. И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онде намести човека, ког створи. 9. И учини Господ Бог, те никоше из земље свакаква дрвећа лепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла. 10. А вода течаше из Едема натапајући врт, и оданде се делише у четири реке. 11. Једној је име Фисон, она тече око целе земље вилске, а онде има злата, 12. И злато је оне земље врло добро; онде има и бдела и драгог камена ониха. 13. А другој је реци име Геон, она тече око целе земље хуске. 14. А трећој је реци име Хидекел, она тече к асирској. А четврта је река Ефрат. 15. И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да га чува. 16. И запрети Господ Бог човеку говорећи: Једи слободно са сваког дрвета у врту; 17. Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш. 18. И рече Господ Бог: Није добро да је човек сам; да му начиним друга према њему. 19. Јер Господ Бог створи од земље све звери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име.

Прич. III, 1-18.

Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје. 2. Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир. 3. Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог. 4. Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима. 5. Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се. 6. На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје. 7. Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла. 8. То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим. 9. Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог; 10. И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих. 11. Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово. 12. Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио. 13. Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум. 14. Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата. 15. Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом. 16. Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава. 17. Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне. 18. Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Бој се Бога и удаљавај се од сваког зла (Прич.3,7). Врхунац твоје побожности нека се састоји у зацарењу страха Божијег и укорењивању тврде намере да се уклањаш од сваког зла, па макар те то коштало чак и живота. Немој се задовољавати само спољашњим изгледом побожности, него се побрини о својој унутрашњости: уђи у себе и гледај начин свог мишљења, тј. да ли је сагласан са нелажним речима Божијим; погледај на своје склоности и расположења, тј. да ли су онаква каква од тебе Господ очекује у Јеванђељу; погледај на читав свој живот, тј. да ли је у свему сагласан са заповестима Божијим. И онда све богопротивно оплачи и замрзни, одлучивши да се више на то не враћаш. Учинивши тако - бићеш премудар.

 

•  

[Sanja Т.]

ПЕТАК ПРВЕ СЕДМИЦЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА СВЕТО ПИСМО - ЧИТАЊЕ ЗА ДАНАС

 

 

 

 

 

На 6-м часу: 

 

Ис. III, 1-14.

Гле, Господ, Господ над војскама узеће Јерусалиму и Јуди потпору и помоћ, сваку потпору у хлебу и сваку потпору у води, 2. Јунака и војника, судију и пророка и мудраца и старца, 3. Педесетника и угледног човека, и саветника и вештог уметника и човека речитог. 4. И даћу им кнезове младиће, и деца ће им бити господари. 5. И чиниће силу у народу један другом и сваки ближњем свом; дете ће устајати на старца и непоштен човек на поштеног. 6. И човек ће ухватити брата свог из куће оца свог говорећи: Имаш хаљину, буди нам кнез, овај расап нека је под твојом руком. 7. А он ће се заклети у онај дан говорећи: Нећу бити лекар, нити имам код куће хлеба ни хаљину, не постављајте ме кнезом народу. 8. Јер се обори Јерусалим и Јуда паде, јер се језик њихов и дела њихова противе Господу да драже очи славе Његове. 9. Шта се види на лицу њиховом сведочи на њих, разглашују грех свој као Содом, не таје; тешко души њиховој! Јер сами себи чине зло. 10. Реците праведнику да ће му добро бити, јер ће јести плод од дела својих. 11. Тешко безбожнику! Зло ће му бити, јер ће му се наплатити руке његове. 12. Народу мом чине силу деца, и жене су им господари. Народе мој! Који те воде, заводе те, и кваре пут хода твог. 13. Устаје Господ на парбу, стоји да суди народима. 14. Господ ће доћи на суд са старешинама народа свог и с кнезовима његовим, јер ви потрсте виноград, грабеж од сиромаха у вашим је кућама.

На веч.: 

Пост. II, 20 - III, 20.

Надеде Адам име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему. 21. И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и место попуни месом; 22. И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму. 23. А Адам рече: Сада ето кост од мојих кости, и тело од мог тела. Нека јој буде име човечица, јер је узета од човека. 24. Зато ће оставити човек оца свог и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело. 25. А беху обоје голи. Адам и жена му, и не беше их срамота. 1. Али змија беше лукава мимо све звери пољске, које створи Господ Бог; па рече жени: Је ли истина да је Бог казао да не једете са сваког дрвета у врту? 2. А жена рече змији: Ми једемо род са сваког дрвета у врту; 3. Само род с оног дрвета усред врта, казао је Бог, не једите и не дирајте у њ, да не умрете. 4. А змија рече жени: Нећете ви умрети; 5. Него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати шта је добро шта ли зло. 6. И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и да је дрво врло драго ради знања, узабра род с њега и окуси, па даде и мужу свом, те и он окуси. 7. Тада им се отворише очи, и видеше да су голи; па сплетоше лишћа смоковог и начинише себи прегаче. 8. И зачуше глас Господа Бога, који иђаше по врту кад захлади; и сакри се Адам и жена му испред Господа Бога међу дрвета у врту. 9. А Господ Бог викну Адама и рече му: Где си? 10. А он рече: Чух глас Твој у врту, па се поплаших, јер сам го, те се сакрих. 11. А Бог рече: Ко ти каза да си го? Да ниси јео с оног дрвета што сам ти забранио да не једеш с њега? 12. А Адам рече: Жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох. 13. А Господ Бог рече жени: Зашто си то учинила? А жена одговори: Змија ме превари, те једох. 14. Тада рече Господ Бог змији: Кад си то учинила, да си проклета мимо свако живинче и мимо све звери пољске; на трбуху да се вучеш и прах да једеш до свог века. 15. И још мећем непријатељство између тебе и жене и између семена твог и семена њеног; оно ће ти на главу стајати а ти ћеш га у пету уједати. 16. А жени рече: Теби ћу многе муке задати кад затрудниш, с мукама ћеш децу рађати, и воља ће твоја стајати под влашћу мужа твог, и он ће ти бити господар. 17. Па онда рече Адаму: Што си послушао жену и окусио с дрвета с ког сам ти забранио рекавши да не једеш с њега, земља да је проклета с тебе, с муком ћеш се од ње хранити до свог века; 18. Трње и коров ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско; 19. Са знојем лица свог јешћеш хлеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити. 20. И Адам надеде жени својој име Јева, зато што је она мати свима живима.

Прич. III, 19-34.

Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом. 20. Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом. 21. Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост; 22. И биће живот души твојој и накит грлу твом. 23. Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи. 24. Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан. 25. Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође. 26. Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати. 27. Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити. 28. Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш. 29. Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге. 30. Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло. 31. Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов. 32. Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова. 33. Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља. 34. Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.


Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Господ се противи гордима, а смиренима даје благодат (Прич.3,34). Особито се присети ових речи када кренеш на исповест. Ништа тако као гордост не веже језик да каже: "Грешан сам". Смири се пред Господом, не поштеди себе, не убој се лица људског. Откриј своју срамоту да би се умио, покажи своје ране да би се исцелио, кажи све неправде своје да би се оправдао. Што безосећајнији будеш био према себи, већу ће сажаљивост Господ на теби пројавити, те ћеш отићи са слатким осећањем помиловања. То и јесте благодат Господа нашег Исуса Христа, која се даје онима који себе смиравају искреним исповедањем својих грехова.

[Sanja Т.]

СУБОТА ПРВЕ СЕДМИЦЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА - СВ. ВЕЛИКОМУЧЕНИК ТЕОДОР ТИРОН СВЕТО ПИСМО - ЧИТАЊЕ ЗА ДАНАС

 

 

 

Јев. 303 (1:1-12)

 

Бог који је из давнине много пута и разним начинима говорио оцима преко Пророка, 2. У ове посљедње дане говорио је нама преко Сина, којега постави насљедником свега, кроз којега је и вијекове створио; 3. Он који је сјај славе и обличје бића Његовога и који држи све моћном ријечју својом, пошто сам взврши очишћење гријехова наших, сједе са десне стране Величанства на висинама, 4. И толико се показа већи од анђела колико је славније Име наслиједио него они. 5. Јер коме од анђела икада рече: Син мој јеси Ти, ја те данас родих? И опет: Ја ћу њему бити Отац, а он мени Син. 6. И опет, када уводи Првороднога у васељену, говори: И нека му се поклоне сви анђели Божији. 7. А за анђеле говори: Који чини анђеле своје духовима и слуге своје пламеном огњеним. 8. За Сина пак: Пријесто је твој, Боже, вавијек вијека; жезал правичности је жезал Царства твојега. 9. Заволио си правду и омрзао безакоње; због тога те помаза, Боже, Бог твој уљем радости више него другове твоје. 10. И опет: Ти, Господе, у почетку основа земљу, и небеса су дјело руку твојих; 11. Они ће проћи, а ти остајеш, и све ће остарјети као одијело, 12. И савићеш их као хаљину, и измјениће се, а ти си увијек исти, и године твоје неће минути.

2.Тим. 292 (2:1-10)

Чедо Тимотеју, јачај у благодати која је у Христу Исусу; 2. И што си чуо од мене пред многим свједоцима, то предај вјерним људима, који ће бити кадри и друге научити. 3. Ти се, дакле, злопати као добар војник Исуса Христа. 4. Ниједан се војник не уплиће у послове обичног живота, да би угодио војводи. 5. Ако се ко и бори, не добија вијенац ако се не бори по правилу. 6. Земљорадник који се труди треба први да окуси од плодова. 7. Разуми шта говорим; а Господ нека ти даде разборитост у свему. 8. Памти Исуса Христа васкрслога из мртвих, од сјемена Давидова, по јеванђељу мојему, 9. За које се злопатим до самих окова као злочинац, али се ријеч Божија не да свезати. 10. Због тога подносим све ради изабраних, да и они добију спасење које је у Христу Исусу са славом вјечном.

Мк. 10 (2:23-3:5)

У вријеме оно, иђаше Исус у суботу кроз усјеве да ученици његови почеше правити пут тргајући класје. 24. А фарисеји му говораху: Погледај, шта чине у суботу што није дозвољено! 25. А он им рече: Нисте ли никад читали шта учини Давид кад би у невољи и огладње он и они што бијаху с њим? 26. Како уђе у дом Божији за вријеме Авијатара првосвештеника и поједе хљебове предложења које нико није смио јести осим свештеника и даде их онима што бијаху с њим? 27. И говораше им: Субота постаде човјека ради, а не човјек суботе ради. 28. Зато је Син Човјечији господар и од суботе. 1. И уђе опет у синагогу, и ондје бјеше човјек који имаше суху руку. 2. И мотраху на њега неће ли га у суботу исцијелити да га окриве. 3. И рече човјеку са сухом руком: Стани на средину. 4. И рече њима: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу спасти, или погубити? А они ћутаху. 5. И погледавши на њих са гњевом, жалећи што су им срца окамењсна, рече човјеку: Пружи руку своју! И пружи; и постаде му рука здрава као и друга.

Јн. 52 (15:17-16:2)

Рече Господ Својим ученицима: Ово вам заповиједам: да љубите једни Друге. 18. Ако вас мрзи свијет, знајте да је мене омрзнуо прије вас. 19. Кад бисте били од свијета, свијет би своје љубио, а како нисте од свијета него вас ја изабрах од свијета, зато вас мрзи свијет. 20. Опомињите се ријечи коју вам ја рекох: није слуга већи од господара својега. Ако мене гонише, и вас ће гонити: ако моју ријеч одржаше, и вашу ће одржати. 21. Али све ће вам ово чинити због имена мојега, јер не познају Онога који ме посла. 22. Да нисам дошао и говорио им, не би гријеха имали; а сад изговора немају за гријех свој. 23. Који мрзи мене и Оца мојега мрзи. 24. Да не творих међу њима дјела која нико други није творио, не би гријеха имали: а сада су и видјели, и омрзнули и мене и Оца мојега. 25. Али да се испуни ријеч написана у Закону њихову: Омрзнуше ме ни за што. 26. А када дође Утјешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће свједочити за мене. 27. А и ви ћете свједочити, јер сте од почетка са мном. 1. Ово сам вам казао да се не саблазните. 2. Изгониће вас из синагога; Али долази час када ће сваки ко вас убије мислити да Богу службу приноси.

[Sanja Т.]

  НЕДЕЉА ПРВА ВЕЛИКОГ ПОСТА. ТОРЖЕСТВО ПРАВОСЛАВЉА

 

СВЕТО ПИСМО - ЧИТАЊЕ ЗА ДАНАС

 

 

 

Јев. 329 (11:24-26,32-12:2)

 

Браћо, вјером Мојсеј, када је одрастао, одрече да се назива син кћери Фараонове; 25. И више вољаше да страда са народом Божијим него да има привремену насладу гријеха, 26. Сматрајући поругу Христову за веће богатство од свега блага египатскога, јер гледаше на награду. 32. И шта још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао казивати о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду, Самуилу и о другим пророцима, 33. Који вјером побиједише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, 34. Угасише силу огњену, текоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бијаху силни у рату, поразише војске туђинске; 35. Неке жене примише своје мртве васкрсењем; други пак бијаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; 36. А други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; 37. Камењем побијени, престругани, измучени, од мача помријеше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; 38. Они којих свијет не бијаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. 39. И сви ови, освједочени у вјери, не добише обећање; 40. Зато што је Бог нешто боље предвидјео за нас, да не би они без нас достигли савршенство. 1. Зато и ми, имајући око себе толики облак свједока, одбацимо свако бреме и гријех који нас лако заводи, и са стрпљењем хитајмо у подвиг који нам предстоји, 2. Гледајући на Исуса, Начелника и Савршитеља вјере.

Јн. 5 (1:43-51)

У вријеме оно, хтједе Исус изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном! 44. А Филип бјеше из Витсаиде, из града Андрејева и Петрова. 45. Филип нађе Натанаила и рече му: Нашли смо онога за кога писа Мојсеј у Закону и Пророци: Исуса, сина Јосифова, Назарећанина. 46. И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити што добро? Рече му Филип: Дођи и види! 47. А Исус видје Натанаила гдје долази к њему и рече за њега: Ево правог Израиљца у коме нема лукавства. 48. Рече му Натанаило: Откуда ме познајеш? Одговори Исус и рече му: Прије него те позва Филип, видјех те кад бијаше под смоквом. 49. Одговори Натанаило и рече му: Рави, ти си Син Божији, ти си цар Израиљев. 50. Одговори Исус и рече му: Зато што ти казах да те видјех под смоквом, вјерујеш? Видјећеш више од овога. 51. И рече му: Заиста, заиста вам кажем: од сада ћете видјети небо отворено и анђеле Божије како узлазе и силазе на Сина Човјечијега.

[Sanja Т.]

ПОНЕДЕЉАК ДРУГЕ СЕДМИЦЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА

СВЕТО ПИСМО - ДАНАШЊЕ ЧИТАЊЕ

На 6-м часу:

Ис. IV, 2 - V, 7.

Овако говори Господ: У дан онај усијаће Бог у савету са славом на земљи, да узнесе и прослави остатак Израиља. 3. И ко остане у Сиону и ко још буде у Јерусалиму, зваће се свет, сваки ко буде записан за живот у Јерусалиму, 4. Кад Господ опере нечистоћу кћери сионских, и из Јерусалима очисти крв његову Духом који суди и сажиже. 5. Господ ће створити над сваким станом на гори сионској и над зборовима њеним облак дању с димом и светлост пламена огњеног ноћу, јер ће над свом славом бити заклон. 6. И биће колиба, да сеном заклања дању од врућине и да буде уточиште и заклон од поплаве и од дажда. 1. Запеваћу сада драгом свом песму драгог свог о винограду његовом. Драги мој има виноград на родном брдашцету. 2. И огради га, и отреби из њега камење, и насади га племенитом лозом, и сазида кулу усред њега, и ископа пивницу у њему, и почека да роди грожђем, а он роди вињагом. 3. Па сада, становници јерусалимски и људи Јудејци, судите између мене и винограда мог. 4. Шта је још требало чинити винограду мом шта му не учиних? Кад чеках да роди грожђем, зашто роди вињагом? 5. Сада ћу вам казати шта ћу учинити винограду свом. Оборићу му ограду, нека опусти; развалићу му зид, нека се погази; 6. Упарложићу га, неће се резати ни копати, него ће расти чкаљ и трње, и заповедићу облацима да не пуштају више дажд на њ. 7. Да, виноград је Господа над војскама дом Израиљев, и људи су Јудејци мили сад Његов; Он чека суд, а гле насиља, чека правду, а гле вике.

На веч.:

Пост. III, 21 - IV, 7.

Начини Господ Бог Адаму и жени његовој хаљине од коже, и обуче их у њих. 22. И рече Господ Бог: Ето, човек поста као један од нас знајући шта је добро шта ли зло; али сада да не пружи руку своју и узбере и с дрвета од живота, и окуси, те до века живи. 23. И Господ Бог изагна га из врта едемског да ради земљу, од које би узет; 24. И изагнав човека постави пред вртом едемским херувима с пламеним мачем, који се вијаше и тамо и амо, да чува пут ка дрвету од живота. 1. Иза тога Адам позна Јеву жену своју, а она затрудне и роди Кајина, и рече: Добих човека од Господа. 2. И роди опет брата његовог Авеља. И Авељ поста пастир а Кајин ратар. 3. А после неког времена догоди се, те Кајин принесе Господу принос од рода земаљског; 4. А и Авељ принесе од првина стада свог и од њихове претилине. И Господ погледа на Авеља и на његов принос, 5. А на Кајина и на његов принос не погледа. Зато се Кајин расрди веома, и лице му се промени. 6. Тада рече Господ Кајину: Што се срдиш? Што ли ти се лице промени? 7. Нећеш ли бити мио, кад добро чиниш? А кад не чиниш добро, грех је на вратима. А воља је његова под твојом влашћу, и ти си му старији.

Прич. III, 34 - IV, 22.

Господ се гордима противи, смиренима даје благодат. 35. Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота. 1. Слушајте, децо, наставу очеву, и пазите да бисте познали мудрост. 2. Јер вам добру науку дајем, не остављајте закон мој. 3. Кад бејах син у оца свог млад, и јединац у матере своје, 4. Он ме учаше и говораше ми: Нека прими срце твоје речи моје, држи заповести моје и бићеш жив. 5. Прибави мудрост, прибави разум; не заборављај и не одступај од речи уста мојих. 6. Немој је оставити, и чуваће те, љуби је, и храниће те. 7. Мудрост је главно; прибави мудрост, и за све имање своје прибави разум. 8. Подижи је и она ће те узвисити, прославиће те кад је загрлиш. 9. Метнуће ти на главу венац од милина, красну круну даће ти. 10. Слушај, сине мој, и прими речи моје, и умножиће ти се године животу. 11. Учим те путу мудрости, водим те стазама правим. 12. Кад усходиш, неће се стезати кораци твоји, и ако потрчиш нећеш се спотакнути. 13. Држи се наставе и не пуштај, чувај је, јер ти је живот. 14. Не иди на стазу безбожничку и путем неваљалих људи не ступај. 15. Остави га, не ходи по њему, уклони се од њега и мини га. 16. Јер не спавају ако не учине зла, и не долази им сан ако кога не оборе. 17. Јер једу хлеб безбожности и пију вино насиља. 18. А пут је праведнички као светло видело, које све већма светли док не буде прави дан. 19. А пут је безбожнички као мрак, не знају на шта ће се спотакнути. 20. Сине мој, слушај речи моје, пригни ухо своје беседи мојој. 21. Да ти не одлазе из очију; чувај их усред срца свог. 22. Јер су живот онима који их налазе и здравље свему телу њиховом.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега истиче живот (Прич.4, 22). Стекавши страх Божији, исповедивши се и причестивши се Светим Тајнама, Хришћанин у себи обнавља благодатне изворе који су потекли у нама светим крштењем, а који су потом толико пута били затрпавани нерадом и падовима у грех, да би затим толико пута опет били очишћавани покајањем. Сад су они поново очишћени од последњих падова. Чувајмо их, барем од сада, да се опет не затрпају непажњом, расејаношћу и небригом за оне делатности којима се одржава њихова чистота и њихов исправни ток. Продужимо пост, не дајмо осећањима на вољу, не прекидајмо усрдне молитве и сузе, не заборавимо дела љубави, потрудимо се око слушања речи Божије, а више од свега разговарајмо са Господом који је у нама, и том беседом подржавајмо у себи страх Божији и ревност за богоугађање, у чему се и састоји извор нашег духовног живота.

[Sanja Т.]

  УТОРАК ДРУГЕ СЕДМИЦЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА

 

СВЕТО ПИСМО - ЧИТАЊЕ ЗА ДАНАС

 

 

 

На 6-м часу: 

 

Ис. V, 7-16.

Тако говори Господ: виноград је Господа над војскама дом Израиљев, и људи су Јудејци мили сад Његов; Он чека суд, а гле насиља, чека правду, а гле вике. 8. Тешко онима који састављају кућу с кућом, и њиву на њиву настављају, да већ не буде места и ви сами останете у земљи. 9. Од Господа над војскама чух: Многе куће опустеће, у великим и лепим неће бити никога. 10. Јер ће десет рала винограда дати један ват, и гомер семена даће ефу. 11. Тешко онима који ране, те иду на силовито пиће и остају до мрака док их вино распали. 12. И на гозбама су им гусле и псалтири и бубњи и свирале и вино; а не гледају на дела Господња и не виде рад руку Његових. 13. Зато се народ мој одведе у ропство што не знају, и које поштује гладују, и људство његово гине од жеђи. 14. Зато се раширио гроб и развалио ждрело своје превећ, и сићи ће у њ слава његова и мноштво његово и врева његова и који се веселе у њему. 15. И погнуће се прост човек, и високи ће се понизити, и поносите очи обориће се; 16. Господ над војскама узвисиће се судом, и Бог Свети посветиће се правдом.

На веч.: 

Пост. IV, 8-15.

Рече Кајин Авељу братом својем: Пођимо у поље. Али кад беху у пољу, скочи Кајин на Авеља брата свог, и уби га. 9. Тада рече Господ Кајину: Где ти је брат Авељ? А он одговори: Не знам; зар сам ја чувар брата свог? 10. А Бог рече: Шта учини! Глас крви брата твог виче са земље к мени. 11. И сада, да си проклет на земљи, која је отворила уста своја да прими крв брата твог из руке твоје. 12. Кад земљу узрадиш, неће ти више давати блага свог. Бићеш потукач и бегунац на земљи. 13. А Кајин рече Господу: Кривица је моја велика да ми се не може опростити. 14. Ево ме тераш данас из ове земље да се кријем испред Тебе, и да се скитам и потуцам по земљи, па ће ме убити ко ме удеси. 15. А Господ му рече: Зато ко убије Кајина, седам ће се пута то покајати. И начини Господ знак на Кајину да га не убије ко га удеси.

Прич. V, 1-15.

Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје, 2. Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање. 3. Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља; 4. Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар. 5. Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени. 6. Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш. 7. Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих. 8. Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене, 9. Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме, 10. Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући, 11. И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје, 12. И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање! 13. И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху! 14. Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине. 15. Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

А Каин рече Господу: Кривица је моја толико велика да се не може опростити (Пост.4,13). Да ли је било исправно тако говорити пред лицем Бога који је, додуше, строг у правди, али и увек спреман да помилује онога ко се искрено каје? Но, завист је помрачила здраво расуђивање, преступ са предумишљајем је огорчио срце, и Каин је грубо одговорио самоме Богу: "Зар сам ја чувар брата свога?" (Пост.4,9). Бог хоће да омекша његово камено срце чекићем свога строгог суда. Међутим, он се не да и, затворивши се у својој огрубелости, иде ка ономе што је заслужио својом завишћу и убиством. И чудно је то, што је и после тога живео као и сви други: имао је децу, основао породицу и остале животне односе, премда је печат одбачености и очајања стално био на њему. Значи, то је било у његовој унутрашњости, у његовој савести, која је у свом односу према Богу била притискивана делима, страстима и греховним навикама. На то треба обратити посебну пажњу! Уједно, међутим, треба и веру своју васкрсавати и њоме знати да нема греха који побеђује милосрђе Божије, премда и јесте неопходно уложити време и труд да би се омекшало срце. Но, треба знати шта се жели - спасење или погибао!

[Sanja Т.]

  СВЕТИХ 40 МУЧЕНИКА СЕВАСТИЈСКИХ – МЛАДЕНЦИ

 

 

СВЕТО ПИСМО - ЧИТАЊЕ ЗА ДАНАС

 

 

 

Јев. 331 (12:1-10) 

Браћо, зато и ми, имајући око себе толики облак свједока, одбацимо свако бреме и гријех који нас лако заводи, и са стрпљењем хитајмо у подвиг који нам предстоји, 2. Гледајући на Исуса, Начелника и Савршитеља вјере, који умјесто предстојеће му радости претрпи крст, не марећи за срамоту, и сједе с десне стране Пријестола Божијега. 3. Помислите, дакле, на Њега, који је од грјешника поднио такво противљење против себе, да не малакшете и не клону душе ваше. 4. Још се не супротстависте до крви борећи се против гријеха, 5. И заборавили сте савјет који вам говори као синовима: Сине мој, не занемаруј карање Господње, нити клони када те он покара. 6. Јер кога љуби Господ онога и кара; и бије свакога сина којега прима. 7. Ако подносите карање, Бог поступа са вама као са синовима. Јер који је то син којега отац не кара? 8. Ако ли сте без карања, које су сви искусили, онда сте копилад а не синови. 9. Даље, кад су нас наши тјелесни оци карали, ми смо их слушали. Зар се нећемо много више покоравати Оцу духова и живјети? 10. Јер они нас караху за мало дана према своме нахођењу, а Он на корист нашу, да будемо заједничари светости његове.

Мт. 80 (1,1-16)

Рече Господ причу ову: Јер је Царство небеско слично човјеку домаћину који ујутру рано изиђе да најми посленике у виноград свој. 2. И погодивши се с посленицима по динар на дан, посла их у виноград свој. 3. И изишавши око трећега часа,1 видје друге гдје стоје на тргу беспослени. 4. И њима рече: Идите и ви у виноград мој, и што буде право даћу вам. 5. И они отидоше. И опет изишавши око шестога и деветога часа, учини тако. 6. А око једанаестога часа изишавши, нађе друге гдје стоје беспослени и рече им: Што стојите овдје цијели дан беспослени? 7. Рекоше му: Јер нас нико не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и што буде право примићете. 8. А кад би увече, рече господар винограда приставу својему: Дозови посленике и подај им плату почевши од посљедњих до првих. 9. И дошавши који су око једанаестога часа најмљени, примише по динар. 10. А када дођоше први, помислише да ће више примити, и примише и они по динар. 11. И примивши роптаху на домаћина. 12. Говорећи: Ево, ови посљедњи један час радише, па их изједначи с нама који поднијесмо тегобу дана и жегу. 13. А он одговарајући рече једноме од њих: Пријатељу, не чиним ти неправду. Ниси ли погодио са мном по динар? 14. Узми своје па иди; а ја хоћу и овоме посљедњему да дам као и теби. 15. Или зар ја нисам властан у своме чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар? 16. Тако ће бити посљедњи први и први посљедњи; јер је много званих а мало изабраних.

 

•  

[Sanja Т.]

СРЕДА ДРУГЕ СЕДМИЦЕ ВЕЛИКОГ ПОСТАСВЕТО ПИСМО - ЧИТАЊЕ ЗА ДАНАС

 

 

 

 

 

 

На 6-м часу:

 

Ис. V, 16-25.

Господ над војскама узвисиће се судом, и Бог Свети посветиће се правдом. 17. И јагањци ће пасти по свом обичају, и дошљаци ће јести с пустих места претилину. 18. Тешко онима који вуку безакоње узицама од таштине, и грех као ужем колским, 19. Који говоре: Нека похита, нека брзо дође дело Његово, да видимо, и нека се приближи и дође шта је наумио Светац Израиљев, да познамо. 20. Тешко онима који зло зову добро, а добро зло, који праве од мрака светлост, а од светлости мрак, који праве од горког слатко а од слатког горко. 21. Тешко онима који мисле да су мудри, и сами су себи разумни. 22. Тешко онима који су јаки пити вино и јунаци у мешању силовитог пића. 23. Који правдају безбожника за поклон, а праведнима узимају правду. 24. Зато као што огањ прождире стрњику и слама нестаје у пламену, тако ће корен њихов бити као трулеж и цвет њихов отићи ће као прах, јер одбацише закон Господа над војскама и презреше реч Свеца Израиљевог. 25. Зато се распали гнев Господњи на народ Његов, и махнув руком својом на њ удари га да се горе задрмаше и мртва телеса његова бише као блато по улицама. Код свега тога гнев се Његов не одврати, него је рука Његова још подигнута.

На веч.: 

 

Пост. IV, 16-26.

Oтиде Кајин испред Господа, и насели се у земљи наидској на истоку према Едему. 17. И позна Кајин жену своју, а она затрудне и роди Еноха. И сазида град и прозва га по имену сина свог Енох. 18. А Еноху роди се Гаидад; а Гаидад роди Малелеила: а Малелеило роди Матусала; а Матусал роди Ламеха. 19. И узе Ламех две жене: једној беше име Ада а другој Села. 20. И Ада роди Јовила; од њега се народише који живе под шаторима и стоку пасу. 21. А брату његовом беше име Јувал; од њега се народише гудачи и свирачи. 22. А и Села роди Товела, који беше вешт ковати свашта од бронзе и од гвожђа; а сестра Товелу беше Ноема. 23. И рече Ламех својим женама, Ади и Сели: Чујте глас мој, жене Ламехове, послушајте речи моје: убићу човека за рану своју и младића за масницу своју. 24. Кад ће се Кајин осветити седам пута, Ламех ће седамдесет и седам пута. 25. А Адам опет позна жену своју, и она роди сина, и наде му име Сит, јер ми, рече, Бог даде другог сина за Авеља, ког уби Кајин. 26. И Ситу се роди син, коме надеде име Енос. Тада се поче призивати име Господње.

 

Прич. V, 15 - VI, 3.

Сине мој, пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора. 16. Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама. 17. Имај их сам за се, а не туђин с тобом. 18. Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје; 19. Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако. 20. А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој, 21. Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове? 22. Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се; 23. Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће. 1. Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, дајеш руку своју туђинцу. 2. Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих. 3. Чини, сине мој, што ти заповедам, и спашћеш се.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Када су Мојсије и Арон почели да заступају свој народ пред фараоном, са жељом да буде отпуштен, као одговор је следило отежавање радова угњетених Израиљаца до тог степена да народ узропта на своје заступнике: Омразисте нас фараону (Изл. 5,21). Исто то осећа и душа грешника који се каје. Јер, када страх Божији и савест, тј. унутрашњи Мojcej и Арон, почну да одушевљавају душу да се подигне на ноге и да стресе са себе бреме греховног ропства - радост пролази све њене делове. Но, тада ни непријатељ не спава. Он је притишће помислима о тешкоћама које произилазе из [наводне] несавладивости греха и на њу наводи страхове са свих страна - страх за лично благостање, за спољашње односе, за част, па чак и за живот. И дешава се да човек прекида са покајањем, иако је тек је почео да се каје. Но, охрабри се брате! Господ над војскама узвисиће се судом, и Бог свети посветиће се правдом (Ис.5,16). Бог је јачи од непријатеља. Завапи ка Њему и чућеш исто што је чуо и Мојсије: Сад ћеш видети шта ћу учинити фараону (Изл.6,1). Враг нема власти над душом. Он је само може застрашивати ужасним привидима. Међутим, не дај се, претрпи, иди напред храбро говорећи у себи: "Чак ако и смрт дође, нећу напустити ово дело и поћи ћу смело тамо где ме зове Господ, духом покајања који сада делује у мени".

[Sanja Т.]

  ЧЕТВРТАК ДРУГЕ СЕДМИЦЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА СВЕТО ПИСМО - ЧИТАЊЕ ЗА ДАНАС

 

 

 

На 6-м часу: 

 

Ис. VI, 1-12.

Године које умре цар Озија видех Господа где седи на престолу високом и издигнутом, и скут Му испуњаваше цркву. 2. Серафими стајаху више Њега, сваки их имаше шест крила: двема заклањаше лице своје и двема заклањаше ноге своје, а двема летеше. 3. И викаху један другом говорећи: Свет, свет, свет је Господ над војскама; пуна је сва земља славе Његове. 4. И задрмаше се прагови на вратима од гласа којим викаху, и дом се напуни дима. 5. И рекох: Јао мени! Погибох, јер сам човек нечистих усана, и живим усред народа нечистих усана, јер Цара Господа над војскама видех својим очима. 6. А један од серафима долете к мени држећи у руци жив угљен, који узе с олтара клештима, 7. И дотаче се уста мојих, и рече: Ево, ово се дотаче уста твојих, и безакоње твоје узе се, и грех твој очисти се. 8. Потом чух глас Господњи где рече: Кога ћу послати? И ко ће нам ићи? А ја рекох: Ево мене, пошаљи мене. 9. А Он рече: Иди, и реци том народу: Слушајте али нећете разумети, гледајте али нећете познати. 10. Учини да одебља срце том народу и уши да им отежају, и очи им затвори, да не виде очима својим и ушима својим да не чују и срцем својим да не разумеју и не обрате се и не исцеле. 11. А ја рекох: Докле, Господе? А Он рече: Докле не опусте градови да буду без становника и куће да буду без људи, и земља докле сасвим не опусти, 12. И потом ће Бог продужити људе, и умножиће се преостали на земљи.

На веч.: 

Пост. V, 1-24.

Ово је племе Адамово. Кад Бог створи човека по обличју свом створи га. 2. Мушко и женско створи их, и благослови их, и назва их човек, кад бише створени. 3. И поживе Адам сто тридесет година, и роди сина по обличју свом, као што је он, и надеде му име Сит. 4. А родив Сита поживе Адам осам стотина година, рађајући синове и кћери; 5. Тако поживе Адам свега девет стотина тридесет година; и умре. 6. А Сит поживе сто пет година, и роди Еноса; 7. А родив Еноса поживе Сит осам стотина седам година, рађајући синове и кћери; 8. Тако поживе Сит свега девет стотина дванаест година; и умре. 9. А Енос поживе деведесет година, и роди Кајинана; 10. А родив Кајинана поживе Енос осам стотина петнаест година, рађајући синове и кћери; 11. Тако поживе Енос свега девет стотина пет година; и умре. 12. А Кајинан поживе седамдесет година, и роди Малелеила; 13. А родив Малелеила поживе Кајинан осам стотина и четрдесет година, рађајући синове и кћери; 14. Тако поживе Кајинан свега девет стотина десет година; и умре. 15. А Малелеило поживе шездесет пет година, и роди Јареда; 16. А родив Јареда поживе Малелеило осам стотина тридесет година, рађајући синове и кћери; 17. Тако поживе Малелеило свега осам стотина деведесет пет година; и умре. 18. А Јаред поживе сто и шездесет и две године, и роди Еноха; 19. А родив Еноха поживе Јаред осам стотина година, рађајући синове и кћери; 20. Тако поживе Јаред свега девет стотина шездесет две године, и умре. 21. А Енох поживе шездесет пет година, и роди Матусала; 22. А родив Матусала поживе Енох једнако по вољи Божјој триста година, рађајући синове и кћери; 23. Тако поживе Енох свега триста шездесет пет година; 24. И живећи Енох једнако по вољи Божјој, нестаде га јер га узе Бог.

Прич. VI, 3-20.

Чини, сине мој, како ти заповедам, и спасавај се, јер си допао у руке злих за ближњег свог; бодри ближњег свог за ког си јемчио. 4. Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема. 5. Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару. 6. Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај. 7. Нема вођу ни управитеља ни господара; 8. И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју. 9. Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог? 10. Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш, 11. У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек. 12. Човек неваљао и нитков ходи са злим устима; 13. Намигује очима, говори ногама, показује прстима; 14. Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу. 15. Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека. 16. На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој: 17. Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву, 18. Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло, 19. Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом. 20. Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Не дај сна очима својима, ни веђама својима дремања. Отми се као срна из руке ловца, и као птица из руке птичара (Прич.6,4 -5). То правило је дужан да узме као кормило свако ко је у своме срцу и пред Богом решио да живи по Његовим заповестима. Ни он не треба да даје сна очима својим - наравно, не спољашњим, него унутрашњим, тј. очима ума, како би оне непрестано гледале на срце и пажљиво посматрале све што се у њему дешава, пружајући могућност ревнитељу да препознаје вражје замке и да избегава њихове опасности. Сада срце постаје поприште борбе са непријатељем. јер, ту он непрестано сеје своје, што се одражава на помислима. Премда нису увек нечисте на очигледан начин, оне су ипак већим делом прикривене привидном добротом и исправношћу. А ланац свих помисли је вешто сплетена замка. Ко им допусти да се развијају без пажње, не може а да не буде њима завезан, нити да избегне опасност пада. Ето због чега, брате, треба да држиш око твога ума строго пажљивим за све оно што се дешава у теби и око тебе. Гледај и испитуј шта ти предлаже твој неодступни саветник са леве стране и расуди због чега ти он то предлаже, чему те то води, те никада нећеш упасти у његове замке. Ипак, не заборави да сама пажња није довољна, већ да треба да се удружи са трезвоумљем, бодрошћу и непрестаном молитвом Господу. Споји све то и бићеш неуловив.

[Sanja Т.]

      ПЕТАК ДРУГЕ СЕДМИЦЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА СВЕТО ПИСМО - ЧИТАЊЕ ЗА ДАНАС

 

 

 

 

 

 

На 6-м часу: 

 

Ис. VII, 1-14.

У време Ахаза сина Јотама сина Озије цара Јудиног дође Ресин цар сирски и Факеј син Ремалијин цар Израиљев на Јерусалим да га бију, али га не могоше узети. 2. И дође глас дому Давидовом и рекоше: Сирија се сложи с Јефремом. А срце Ахазово и срце народа његовог устрепта као дрвеће у шуми од ветра. 3. Тада рече Господ Исаији: Изађи на сусрет Ахазу, ти и Сеар-јасув, син твој, накрај јаза горњег језера, на пут код поља бељаревог. 4. И реци му: Чувај се и буди миран, не бој се и срце твоје нека се не плаши од два краја ових главњи што се пуше, од распаљеног гнева Ресиновог и сирског и сина Ремалијиног. 5. Што се Сирци и Јефрем и син Ремалијин договорише на твоје зло говорећи: 6. Хајдемо на јудејску да јој досадимо и да је освојимо и да поставимо у њој царем сина Тавеиловог. 7. Зато овако вели Господ Бог: Неће се то учинити, неће бити. 8. Јер је глава Сирији Дамаск, а Дамаску је глава Ресин; и до шездесет и пет година сатрће се Јефрем тако да више неће бити народ. 9. И глава је Јефрему Самарија, а Самарији је глава син Ремалијин. Ако не верујете, нећете се одржати. 10. И још рече Господ Ахазу говорећи: 11. Ишти знак од Господа Бога свог, ишти оздо из дубине или озго с висине. 12. А Ахаз рече: Нећу искати, нити ћу кушати Господа. 13. Тада рече Исаија: Слушајте сада, доме Давидов; мало ли вам је што досађујете људима, него досађујете и Богу мом? 14. Зато ће вам сам Господ дати знак; ето девојка ће затруднети и родиће Сина, и наденуће Му име Емануило.

На веч.: 

Пост. V, 32 - VI, 8.

Кад Ноју би пет стотина година, роди Ноје Сима, Хама и Јафета. 1. А кад се људи почеше множити на земљи, и кћери им се народише. 2. Видећи синови Божји кћери човечије како су лепе узимаше их за жене које хтеше. 3. А Господ рече: Неће се дух мој до века прети с људима, јер су тело; нека им још сто двадесет година. 4. А беше тада дивова на земљи; а и после, кад се синови Божји састајаху са кћерима човечијим, па им оне рађаху синове; то беху силни људи, од старине на гласу. 5. И Господ видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њиховог свагда само зле, 6. Покаја се Господ што је створио човека на земљи, и би му жао у срцу. 7. И рече Господ: Хоћу да истребим са земље људе, које сам створио, од човека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских; јер се кајем што сам их створио. 8. Али Ноје нађе милост пред Господом.

Прич. VI, 20 - VII, 1.

Сине мој, чувај заповест оца свог, и не остављај науке матере своје. 21. Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла. 22. Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те; 23. Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава; 24. Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа. 25. Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим. 26. Јер са жене блуднице спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу. 27. Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале? 28. Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже? 29. Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне. 30. Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан; 31. Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог. 32. Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини; 33. Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати. 34. Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете; 35. Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати. 1. Сине, чувај речи моје, и заповести моје сакриј код себе.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Неће дух мој до века пребивати са овим људима, јер су плот (Пост.6,3). У човеку постоје две супротности, а свест је само у једном - у личности људској. Карактер те личности се одређује с обзиром на то на коју ће се страну усмерити. Ако је на страни духа, и човек ће бити духован; а ако је на страни тела, и човек ће бити телесан. Дух ни у телесном човеку не нестаје, али бива поробљен и нема свога гласа. Он је ту поробљен и служи телу, као слуга господару, изналазећи за њега сва могућа задовољства. Исто тако ни у духовном (човеку) не ишчезава тело, већ се потчињава духу и служи му, губећи сва природна права - на храну због поста, на сан због бдења, на одмор због непрекидног труда и замарања, на насладу чула због усамљености и ћутања. Бог не пребива тамо где царује тело, зато што дух, као орган Његовог општења са човеком, ту не заузима свој прави положај. По први пут се приближавање Божије осећа кад дух почне да захтева своја права путем буђења страха Божијег и савести. А када и свест са слободом стане на ту страну, Бог општи са човеком и почиње да пребива у њему. Од тога часа почиње продуховљење душе и тела, целог унутрашњег и спољашњег човека, све док Бог не постане све и сва за тог човека. Тиме се човек, одуховивши се, обожује. Каква чудесна могућност, и како се ретко она схвата, поштује и тражи!

 

•  

[Sanja Т.]

СУБОТА ДРУГА ВЕЛИКОГ ПОСТА

СВЕТО ПИСМО - ЧИТАЊЕ ЗА ДАНАС

 

 

 

 

 

 

Јев. 309 (3:12-16)

 

Браћо, пазите да не буде у некоме од вас зло срце невјеровања, одступањем од Бога живога; 13. Него бодрите један другога сваки дан, докле год то „данас" траје, да који од вас не постане тврдокоран обманом гријеха. 14. Јер смо постали заједничари Христови, само ако првобитну вјеру до краја чврсто одржимо. 15. Док се још говори: Данас, ако глас његов чујете, немојте да буду тврдокорна срца ваша, као приликом огорчења. 16. А који су то што чуше и огорчише? Зар не сви који изиђоше из Египта вођени Мојсејем?

1.Сол. 270 (4:13-17)

Браћо, нећемо да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. 14. Јер ако вјерујемо да Исус умрије и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. 15. Јер вам ово казујемо ријечју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. 16. Јер ће сам Господ са заповјешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; 17. А потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.

Мк. 6 (1:35-44)

У вријеме оно, отиде Исус на пусто мјесто и ондје се мољаше Богу. 36. И за њим похиташе Симон и који бијаху с њим. 37. И нашавши га рекоше му: Сви те траже. 38. И рече им: Хајдемо у оближња села и градове да и ондје проповиједам, јер сам за то дошао. 39. И проповиједаше у синагогама њиховим по свој Галилеји, и демоне изгоњаше. 40. И дође к њему губавац молећи га, и на кољенима клечећи пред њим, и говорећи: Ако хоћеш, можеш ме очистити. 41. А Исус смиловавши се пружи руку, па дохвативши га се рече му: Хоћу, очисти се. 42. И кад му то рече, губа одмах отиде с њега, и очисти се. 43. И запријетивши му, одмах га удаљи. 44. И рече му: Гледај да никоме ништа не кажеш, него иди те се покажи свештенику, и принеси за очишћење своје што је заповједио Мојсеј за свједочанство њима.

Јн. 16 (5:24-30)

Рече Господ дошавшим Му Јудејима: Заиста, заиста вам кажем: Ко моју ријеч слуша и вјерује Ономе који ме је послао, има живот вјечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. 25. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га оживјеће. 26. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи; 27. И даде му власт и да суди, јер је Син Човјечији. 28. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега, 29. И изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда. 30. Ја не могу ништа чинити сам од себе; Како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим вољу своју но вољу Оца који ме је послао.

 
Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Изиђе [Исус] и отиде на пусто место и онде се мољаше Богу (Мк.1,35). Господ се моли као човек, или боље, као онај који се очовечио, тј. људском природом. Његова молитва је заступничка за нас, но у исто време просвећујућа за Његову човечанску природу, којој је падало у део да, ходећи уским путем, усваја оно Божанско. У последњем значењу, она је за нас образац и пример. Апостол Павле учи да се Дух моли у онима који су га примили, премда, не сам, него побуђујући молитвена, стремљења у духу човечијем. Ето праве молитве - духовне молитве. Но, таква је она тек на своме врхунцу. Пут до ње јесте молитвени труд људи који траже очишћење и освећење. Усамљеност и ноћ су околности које одговарају томе труду. Сам, пак, напор се састоји из мноштва поклона са срдачним уздисајима. Труди се и одстрани сваку лењост, па ће се и Господ сажалити над тобом и дати ти дух молитве, који ће у теби почети да делује као дисање у телу. Само почни! Ево сад је најпогодније време!