Jump to content

Свакодневна читања

Оцени ову тему


JESSY

Препоручена порука

  • Одговори 1.9k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

ЧЕТВРТАК СЕДАМНАЕСТИ ПО ПЕДЕСЕТНИЦИ СВЕТО ПИСМО - ЧИТАЊЕ ЗА ДАНАС

 

Еф. 225 (4:14-19)

Браћо, да не будемо више мала дјеца, коју љуља и заноси сваки вјетар учења, обманом људском, и лукавством ради довођења у заблуду; 15. Него да будемо истински у љубави да у свему узрастемо у Онога који је глава - Христос. 16. Од кога све тијело, састављано и повезивано помоћу свих зглавака, тако да један другог потпомаже по мјери сваког појединог члана, чини да тијело расте на изграђивање самога себе у љубави. 17. Ово, дакле, говорим и свједочим у Господу да више не живите као што живе и остали незнабошци у празноумљу своме, 18. помрачених мисли, отуђени од живота Божијега због незнања које је у њима, због окамењености срца њиховога. 19. Они отупјевши предадоше себе разузданости, па чине сваку нечистоту с похлепом.

Мк. 52 (11:27-33)

У вријеме оно, дође Исус у Јерусалим; и кад хођаше по храму дођоше њему првосвештеници и књижевници и старјешине, 28. и рекоше му: Каквом власти то чиниш, или ко ти даде ту власт да ово чиниш? 29. А Исус одговарајући рече им: И ја ћу вас да упитам једну ријеч, и одговорите ми, па ћу вам казати каквом власти ово чиним. 30. Крштење Јованово да ли би с неба или од људи? Одговорите ми. 31. И помишљаху у себи говорећи: Ако речемо: с неба; рећи ће: зашто му, дакле, не вјеровасте? 32. А да речемо: од људи? — бојаху се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк бјеше. 33. И одговарајући рекоше Исусу: Не знамо. А Исус одговарајући рече им: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.

Светитељ Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години.

Спаситељ доказује своје небеско посланство сведочанством Јована Претече, а [првосвештеници] ћуте, будући да се ништа није могло рећи против. Па ипак - не верују (Мк.11,30-33). Други пут је Господ и делима доказивао своје посланство, а они измислише приговор: Помоћу кнеза демонског... Па, када се и тај изговор показао сасвим неуместан, опет заћуташе, али не повероваше. Тако је свагда са неверницима: ма шта им говорили, и ма како убедљиво доказивали истину - они не верују, премда не могу да кажу ништа против. Рекао би човек да је код њих ум парализован. Међутим, како о другим предметима расуђују здраво? Само кад се поведе реч о вери, они почињу да се заплићу у речима и појмовима. Заплићу се такође када износе своје погледе у замену за поставке вере, од Бога дате. При томе сумња код њих нараста до тог степена да почињу да мисле као да су на чврстој стени. Но, послушајте само читаву њихову теорију: и дете ћe схватити да је као паукова мрежа. Они, пак, то не виде. Несхватљива заслепљеност! Упорност неверника може се објаснити одсуством хтења да се верује. Али, одакле само то нехтење? И откуда оно само стиче такву власт да и умног човека приморава да се свесно држи нелогичног начина мишљења? Није ли та тама од оца таме?

 
Link to comment
Подели на овим сајтовима

ПЕТАК СЕДАМНАЕСТИ ПО ПЕДЕСЕТНИЦИ СВЕТО ПИСМО - ДАНАШЊЕ ЧИТАЊЕ

 
Еф. 226 (4:17-25)

Браћо, ово говорим и свједочим у Господу да више не живите као што живе и остали незнабошци у празноумљу своме, 18. помрачених мисли, отуђени од живота Божијега због незнања које је у њима, због окамењености срца њиховога. 19. Они отупјевши предадоше себе разузданости, па чине сваку нечистоту с похлепом. 20. А ви тако не упознасте Христа, 21. ако ли га чусте и у Њему научени бисте, као што и јесте истина у Исусу, 22. да ви одбаците ранији начин живота старога човјека, који пропада у жељама варљивим, 23. а да се обнављате духом ума својега, 24. и обуците се у новога човјека, сазданога по Богу у праведности и светости истине. 25. Зато одбацивши лаж, говорите истину сваки са својим ближњим.

Мк. 53 (12:1-12)

Рече Господ причу ову: Посади човјек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и сагради кулу, и даде га виноградарима, па отиде. 2. И када дође вријеме, посла виноградарима слугу да прими од виноградара рода виноградскога. 3. А они га ухватише, избише и послаше празних руку. 4. И опет им посла другога слугу; и онога нападоше камењем, и разбише му главу, и послаше га осрамоћена. 5. И опет посла другога, и њега убише; и многе друге, једне избише а друге побише. 6. А он имаше још јединога сина свога, вољенога, па им најзад посла и њега, говорећи: Постидјеће се сина мојега. 7. А виноградари они рекоше међу собом: Ово је насљедник, ходите да га убијемо, и наше ће бити насљедство. 8. И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда. 9. Шта ће, дакле, учинити господар винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима. 10. Зар нисте читали у Писму ово: Камен који одбацише зидари, он постаде глава од угла; 11. То би од Господа и дивно је у очима нашим. 12. И тражаху да га ухвате, али се побојаше народа; јер разумјеше да за њих говори причу; и оставивши га отидоше.

Светитељ Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години.

Причом о винограду изображена је старозветна Црква и Божије старање о њој. Пошто је новозаветна Црква наследила старозаветну, и на њу се може односити ова прича. И опет, пошто је и сваки Хришћанин такође црква живога Бога, прича се и на њега може применити. Последње је за нас посебно важно. Шта, дакле, представља виноград? Душу, која је примила очишћење грехова, благодат препорода, дар Светог Духа као залог наслеђа вечног Царства, реч Божију, свете тајне, анђела - чувара. Ко су посленици? Свест и слобода. Они примају дарове и дају обећање да се труде око њих и да Господу приносе плодове. Ко су неисправни посленици? Они који xoћe да се користе преимућствима Хришћана, колико им је потребно у спољашњем поретку живота, али неће да Господу приносе достојне духовне плодове. Кога Господ шаље к њима? Савест са страхом Божијим, реч Божију, учитеље и пастире. Њима xoћe да уразуми неисправне. Али, они нећe да се исправе и не oбpaћajy пажњу на њих. Једни их гоне и труде се да заглуше њихов глас, а други иду дотле да и против самог Господа почињу да непријатељствују, одбацујући веру у Њега на разне начине. Крај тога је: Злочинце ће злом смрћу пoгyбити.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

СУБОТА СЕДАМНАЕСТА ПО ПЕДЕСЕТНИЦи СВЕТО ПИСМО - ДАНАШЊЕ ЧИТАЊЕ

 
1 Кор. 156 зач. (XIV, 20-25).

Браћо, не будите дјеца умом, него злоћом дјетињите, а умом будите савршени. 21. У Закону је написано: Туђим језицима и туђим уснама говорићу народу овоме, и ни тако ме неће послушати, говори Господ. 22. Тако су језици не знак вјерујућим, него невјерујућим, а пророштво не невјерујућим, него вјерујућим. 23. Ако се, дакле, скупи сва Црква на једно мјесто, па сви узговоре језике. а уђу неупућени или невјерујући, неће ли рећи да лудујете? 24. А ако сви пророкују, и уђе какав невјерујући или неупућени, бива покаран од свију и суђен од свију, 25. и тако тајне срца његова бивају откривене: и тада ће пасти ничице и поклониће се Богу, објављујући да је заиста Бог са вама. 

Мт. 104 зач. (XXV, 1-13).

Рече Господ причу ову: Тада ће бити Царство небеско као десет дјевојака које узеше свјетиљке своје и изиђоше у сретање женику. 2. А пет њих бијаху мудре и пет луде. 3. Јер луде, узевши свјетиљке своје, не узеше са собом уља. 4. А мудре узеше уље у посудама са свјетиљкама својим. 5. А будући да женик одоцни, задријемаше све, и поспаше. 6. А у поноћи стаде вика: Ево женик долази, излазите му у сретање. 7. Тада устадоше све дјевојке оне и украсише свјетиљке своје. 8. А луде рекоше мудрима: Дајте нам од уља вашега, јер се наше свјетиљке гасе. 9. А мудре одговорише говорећи: Да не би недостало и нама и вама, боље идите продавцима и купите себи. 10. А кад оне отидоше да купе, дође женик, и спремне уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата. 11. А послије дођоше и оне друге дјевојке говорећи: Господару, Господару! Отвори нам. 12. А он одговарајући рече им: Заиста вам кажем, не познајем вас. 13. Стражите, дакле, јер не знате дана ни часа у који ће Син Човјечији доћи.

Светитељ Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Чита се прича о десет девојака. Свети Макарије овако описује њен смисао: "Пет мудрих девојака, као трезвоумне, пожурише ка ономе необичноме за своју природу, и узевши уље и сасуде свога срца (тј. одозго даровану благодат Духа), уђоше са Жеником у небеску ложницу. Друге, пак, луде девојке, оставши привржене сопственој природи, не бејаху бодре, нити се постараше да, док се још налажаху у телу, у своје сасуде узму уље радости, него се из лењости, или због самоубеђења у своју праведност, предадоше некаквом сну. Стога и нису биле пуштене на свадбу Царства, не угодивши небеском Женику. Спутаване светским везама и замаљском љубављу, оне нису сву своју љубав и приврженост посветиле небеском Женику, нити са собом принесоше уље. Душе које траже оно необично за своју природу, тј. светињу Духа, свом својом љубављу се вежу за Господа. Стога иду за Њим, одвраћајући се од свега, ка Њему устремљујући молитве и помисли. Оне се и удостојавају примања уља небеске благодати. Душе пак, које остају у својој природи, гмижу по земљи својим помислима, о земљи мисле, и ум њихов живот свој има на земљи. Оне мисле да припадају Женику, будући украшене телесним украсима. Међутим, не примивши уље радости, оне се нису препородиле Духом одозго" (Бес.4, 6).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ВОЗДВИЖЕЊЕ ЧАСНОГ И ЖИВОТВОРНОГ КРСТА ГОСПОДЊЕГ - ЧИТАЊА СВЕТО ПИСМО - ДАНАШЊЕ ЧИТАЊЕ

 
Веч.

Изл. (XV, 22 - XVI, 1).


Крену Мојсеј синове Израиљеве од Мора Црвеног, и пођоше у пустињу Сур; и три дана ишавши по пустињи не нађоше воду. 23. Оданде дођоше у Меру, али не могоше пити воду у Мери, јер беше горка; отуда се прозва место Мера. 24. Тада стаде народ викати на Мојсеја, говорећи: Шта ћемо пити? 25. И Мојсеј завапи ка Господу, а Господ му показа дрво, те га метну у воду, и вода поста слатка. Онде му даде уредбу и закон, и онде га окуша. 26. И рече: Ако добро узаслушаш глас Господа Бога свог, и учиниш што је право у очима Његовим, и ако пригнеш ухо к заповестима Његовим и сачуваш све уредбе Његове, ниједну болест коју сам пустио на Египат нећу пустити на тебе; јер сам ја Господ, исцелитељ твој. 27. И дођоше у Елим, где беше дванаест извора и седамдесет палми; и онде стадоше у логор код воде. 1. Од Елима се подигоше, и сав збор синова Израиљевих дође у пустињу Син, која је између Елима и Синаја. 

Прич. (III, 11-18).

Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досаде укори Његови. 12. Јер кога љуби Господ оног кори, и као отац сина који му је мио. 13. Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум. 14. Јер је боље њу куповати него злата и сребра ризнице. 15. Скупља је од драгог камења, ништа јој зло неће одолети; благоразумна је свима који је љубе, све скупоцено недостојно ју је. 16. Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава; из уста њених излази правда, закон и милост на језику носи. 17. Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне. 18. Дрво је животно свима који се хватају за њу, и тврда је помоћ онима који на њој почивају, као на Господу. 

Иса. (LX, 11-16).

Овако говори Господ: отвориће се врата твоја, Јерусалиме, и неће се затворити ни дању ни ноћу, да ти се доведе сила народа, и цареви њихови да се доведу. 12. Јер народ и царство, које ти не би служило, погинуће, такви ће се народи сасвим затрти. 13. Слава ливанска теби ће доћи, јела, брест и шимшир, да украсе место светиње Моје да би прославио место ногу Мојих. 14. И синови оних који су те мучили доћи ће к теби клањајући се, и сви који те презираше падаће к стопалима ногу твојих, и зваће те градом Господњим, Сионом Светог Израиљевог. 15. Што си био остављен и мрзак тако да нико није пролазио кроза те, место тога ћу ти учинити вечну славу, и весеље од колена до колена. 16. Јер ћеш млеко народа сисати, и сисе царске дојићеш, и познаћеш да сам ја Господ Спаситељ твој и Избавитељ твој, Бог Израиљев. 



Јутр.

Јн. 42 зач. (од пола), (XII, 28-36).


Рече Господ: Оче, прослави име своје! Тада глас дође с неба: И прославих, и опет ћу прославити! 29. А народ који стајаше, када то чу, говораше да је гром загрмио; а други говораху: Анђео ми је говорио. 30. Исус одговори и рече: Овај глас није био мене ради но вас ради. 31. Сад је суд овоме свијету; сад ће кнез овога свијета бити избачен напоље. 32. И када ја будем подигнут са земље, све ћу привући себи. 33. А ово говораше, указујући каквом ће смрћу умријети. 34. Народ му одговори: Ми чусмо из Закона да Христос остаје вавијек; и како ти говориш да се Сину Човјечијему ваља подигнути? Ко је тај Син Човјечији? 35. А Исус им рече: Још је мало времена свјетлост са вама; идите док свјетлост имате да вас тама не обузме; а ко иде по тами не зна куда иде. 36. Док свјетлост имате вјерујте у свјетлост, да будете синови свјетлости. Рекавши ово, Исус отиде и сакри се од њих.



Лит.

1 Кор. 125 зач. (I, 18-24).


Браћо, ријеч о крсту је лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо. 19. Јер је написано: Погубићу мудрост мудрих, и разум разумних одбацићу. 20. Гдје је мудрац? Гдје књижевник? Гдје препирач овога вијека? Зар не претвори Бог мудрост овога свијета у лудост? 21. Пошто, дакле, у премудрости Божијој свијет мудрошћу не позна Бога, изволи се Богу да лудошћу проповиједи спасе оне који вјерују. 22. Јер и Јудејци ишту знаке, и Јелини траже мудрост. 23. А ми проповиједамо Христа распетога, Јудејцима саблазан, а Јелинима лудост; 24. Онима пак позванима, и Јудејцима и Јелинима, Христа, Божију силу и Божију премудрост.

Јн. 60 зач. (XIX, 6-11, 13-20, 25-28, 30-35).

У вријеме оно, одржаше вијећање архијереји и старци против Исуса да Га убију. И доведоше Га Пилату, говорећи: Распни га, распни! Пилат им рече: Узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривицу. 7. Одговорише му Јудејци: Ми имамо закон и по закону нашему мора да умре, јер начини себе Сином Божијим. 8. Када, дакле, Пилат чу ову ријеч, побоја се већма. 9. И опет уђе у судницу, и рече Исусу: Одакле си ти? А Исус му не даде одговора. 10. Пилат му тад рече: Зар мени не одговараш? Не знаш ли да имам власт да те распнем и власт имам да те пустим? 11. Исус одговори: Не би имао власти никакве нада мном када ти не би било дано одозго; 13. Пилат, дакле, чувши ову ријеч, изведе Исуса напоље, и сједе на судијску столицу, на мјесту званом Литостротон, а јеврејски Гавата. 14. А бјеше петак уочи Пасхе, око шестога часа; и он рече Јудејцима: Ево цар ваш! 15. А они повикаше: Узми, узми, распни га! Пилат им рече: Зар цара вашега да разапнем? Одговорише првосвештеници: Немамо цара осим ћесара. 16. Тада, дакле, предаде га њима да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше. 17. И носећи крст свој изиђе на мјесто звано Лобања, а јеврејски Голгота. 18. Ондје га разапеше, и са њим другу двојицу, с једне и са друге стране, а Исуса у средини. 19. Пилат пак написа и натпис, па постави на крст; а бјеше написано: Исус Назарећанин цар јудејски. 20. И овај натпис читаше многи Јудејци, јер близу града бјеше мјесто гдје разапеше Исуса; и бјеше написано јеврејски, јелински и римски. 25. А стајаху код Исусова крста мати његова, и сестра матере његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина. 26. А Исус видјевши матер и ученика кога љубљаше гдје стоји поред ње, рече матери својој: Жено, ето ти сина! 27. Потом рече ученику: Ево ти мајке! И од онога часа узе је ученик к себи. 28. Послије тога, знајући Исус да се већ све свршило, 30. преклонивши главу, предаде дух. 31. А будући да бјеше петак, па да не би тијела остала на крсту у суботу, јер бијаше велики дан она субота, Јудејци замолише Пилата да им се пребију голијени, па да их скину. 32. Онда дођоше војници, и првоме пребише голијени и другоме распетоме с њим: 33. А дошавши до Исуса, кад видјеше да је већ умро, не пребише му голијени, 34. него један од војника прободе му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода. 35. И онај који је видио, посвједочио је, и истинито је свједочанство његово.
Link to comment
Подели на овим сајтовима

ПОНЕДЕЉАК ОСАМНАЕСТИ ПО ПЕДЕСЕТНИЦИ СВЕТО ПИСМО - ДАНАШЊЕ ЧИТАЊЕ

 
 
Еф. 227 (4:25-32)

Браћо, одбацивши лаж, говорите истину сваки са својим ближњим; јер смо удови један другоме. 26. Гњевите се али не гријешите; сунце да не зађе у гњеву вашему; 27. Нити дајите мјеста ђаволу. 28. Крадљивац нека више не краде, него боље нека се труди да ради својим рукама оно што је добро да би имао давати ономе коме је потребно. 29. Никаква рђава ријеч да не излази из уста ваших, него само добра за изграђивање онога што је потребно, да донесе благодат онима који слушају. 30. И не жалостите Светога Духа Божијега, којим сте запечаћени за дан избављења. 31. Свака горчина и гњев и љутина и вика и хула са сваком злобом, нека су далеко од вас. 32. А будите међу собом благи, милостиви, праштајући један другоме, као што је и Бог у Христу опростио вама.

Лк. 10 (3:19-22)

У вријеме оно, Ирод четверовласник, кога кораше Јован због Иродијаде жене брата његова, и због свих зала која учини Ирод, 20. додаде на све још и ово: затвори Јована у тамницу. 21. А догоди се када се бјеше крстио сав народ, и када се Исус крстио, док се он мољаше Богу, отвори се небо, 22. и сиђе на њега Дух Свети у тјелесном облику као голуб, и чу се глас са неба говорећи: Ти си Син мој љубљени, ти си по мојој вољи.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години.

Ирод је оличење раздраженог самољубља, које од непријатности због узнемирене савести, разобличене правдом, очекује да се избави насиљем. Свети Јован Претеча је оличење правде коју гони самољубље, нашавши погодну прилику. Ма колико се правда умекшавала снисхођењем у обртима речи, какве само нежност љубави која не жели нанети другоме ране у срцу може да изнађе, ипак ће лик праведности пред очи савести да стане и подигне буру изобличења. Кратковидост индивидуалности не може да схвати да изобличавање не долази споља, него изнутра. Стога се свом својом силом стара да устане на спољашњег изобличитеља. Затворииши му уста, она очекује да заглуши и унутрашњи глас. Међутим, у томе не успева. Јер, брига и не треба да се тамо усмерава. Треба умирити савест. Тада се унутрашњи мир не може нарушити, ма колико било спољашњих изобличитеља. Он се њима може само пробудити, пошто се присиљава да унутар себе сабере умирујућа убеђења - веру у распетог Господа, искреност покајања и исповести, чврстину решења да се ништа не ради против савести. Ето на шта треба да обратимо пажњу! Јер, ко ће све Јоване затворити у тамнице! Речи правде Божије шире се свуда по земљи, и свака од њих за тебе може бити Јован изобличитељ.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

УТОРАК ОСАМНАЕСТИ ПО ПЕДЕСЕТНИЦИ СВЕТО ПИСМО - ДАНАШЊЕ ЧИТАЊЕ

 
Еф. 230 (5:20-26)

Браћо, захваљујући свагда за све Богу и Оцу у име Господа нашега Исуса Христа, 21. покоравајући се један другоме у страху Божијем. 22. Жене, покоравајте се својим мужевима као Господу. 23. Јер муж је глава жени као што је и Христос глава Цркви, и Он је спаситељ тијела. 24. Но као што се Црква покорава Христу, тако и жене у свему својим мужевима. 25. Мужеви, волите своје жене као што и Христос заволе Цркву и себе предаде за њу, 26. да је освети, очистивши је крштењем у води ријечју.

Лк. 11 (3:23-4:1)

У вријеме оно, Исус имаше око тридесет година кад поче; и бјеше, као што се мишљаше, син Јосифа, сина Илијева, 24. сина Мататова, сина Левијева, сина Мелхијева, сина Јенејева, сина Јосифова, 25. сина Мататијева, сина Амосова, сина Наумова, сина Еслимова, сина Нагејева, 26. сина Маатова, сина Мататијева, сина Семејева, сина Јосифова, сина Јудина, 27. сина Јоананова, сина Рисајева, сина Зоровавељова, сина Салатиилова, сина Ниријева, 28. сина Мелхијева, сина Адијева, сина Косамова, сина Елмодамова, сина Ирова, 29. сина Јосијина, сина Елиезерова, сина Јоримова, сина Мататова, сина Левијева, 30. сина Симеонова, сина Јудина, сина Јосифова, сина Јонанова, сина Еликимова, 31. сина Мелејева, сина Маинанова, сина Мататина, сина Натанова, сина Давидова, 32. сина Јесејева, сина Овидова, сина Воозова, сина Салмонова, сина Наасонова, 33. сина Аминадавова, сина Арамова, сина Јорамова, сина Есромова, сина Фаресова, сина Јудина, 34. сина Јаковљева, сина Исакова, сина Авраамова, сина Тарина, сина Нахорова, 35. сина Серухова, сина Рагавова, сина Фалекова, сина Еверова, сина Салина, 36. сина Каинанова, сина Арфаксадова, сина Симова, сина Нојева, сина Ламехова, 37. сина Матусалова, сина Енохова, сина Јаредова, сина Малелеилова, сина Каинанова, 38. сина Еносова, сина Ситова, сина Адамова, сина Божијега. 1. Исус пак пун Духа Светога врати се са Јордана, и би одведен Духом у пустињу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

СРЕДА ОСАМНАЕСТА ПО ПЕДЕСЕТНИЦИ СВЕТО ПИСМО - ДАНАШЊЕ ЧИТАЊЕ

 
Еф. 231 (5:25-33)

Браћо, волите своје жене као што и Христос заволе Цркву и себе предаде за њу, 26. да је освети, очистивши је крштењем у води ријечју, 27. да је стави преда се, славну Цркву, која нема мрље ни боре, или што томе слично, него да буде света и непорочна. 28. Тако су дужни и мужеви да воле своје жене као своја тијела; јер који воли своју жену, самога себе воли. 29. Јер нико никад не омрзну на своје тијело, него га храни и његује, као и Господ Цркву. 30. Јер смо удови тијела његова, од меса његова, и од костију његових. 31. Тога ради оставиће човјек оца својега и матер и прилијепиће се жени својој, и биће двоје једно тијело. 32. Тајна је ово велика, а ја говорим о Христу и о Цркви. 33. Тако и ви, сваки да воли онако своју жену као и себе самога.

Лк. 12 (4:1-15)

У вријеме оно, Исус се врати са Јордана пун Духа Светога , и би одведен Духом у пустињу. 2. И четрдесет дана куша га ђаво, и не једе ништа у те дане; и кад се они навршише, онда огладње. 3. И рече му ђаво: Ако си Син Божији, реци овоме камену да постане хљеб. 4. И одговори му Исус говорећи: Писано је: Не живи човјек само о хљебу, него о свакој ријечи Божијој. 5. И изведе га ђаво на гору високу и показа му сва царства овога свијета за трен ока. 6. И рече му ђаво: Теби ћу дати сву власт ову и славу њихову, јер је мени предана, и коме хоћу дајем је. 7. Ти,дакле, ако се поклониш преда мном, биће сва твоја. 8. И одговарајући Исус рече му: Иди од мене, Сатано, јер је писано: Господу Богу својему клањај се, и њему јединоме служи. 9. И одведе га у Јерусалим и постави га на крило храма, и рече му: Ако си Син Божији, скочи одавде доље. 10. Јер је писано да ће анђелима својим заповједити за тебе да те сачувају, 11. и узеће те на руке да се не спотакнеш о камен ногом својом. 12. И одговарајући Исус рече му: Казано је: Не кушај Господа Бога својега. 13. И када заврши ђаво све кушање, отиде од њега за неко вријеме. 14. И врати се Исус у сили Духа у Галилеју; и отиде глас о њему по свој околини. 15. И он учаше по синагогама њиховим, и сви га хваљаху.



Светитељ Теофан Затворник. Мисли за сваки дан у години.

Ђаво Богочовеку приступа са искушењем (Лк.4,1-13). И од људи ко бива ослобођен од тога? Онај који врши вољу лукавог не трпи нападе, него само бива усмераван на све веће и веће зло. Чим, пак, човек почне да долази к себи и да помишља на нови живот по вољи Божијој, одмах се покреће сва војска сатанска: како који зна жури да расеје добре мисли и намере покајника. Ако не успеју да га од тога одврате, они се старају да ометају добро покајање и исповест. Ако, пак, ни у томе не успеју, труде се да посеју кукољ усред плодова покајања и напора у очишћењу срца. Не успеју ли да улију свој дух, покушавају да искриве добро. Одбијани у унутрашњости, нападају споља. И тако до краја живота. Чак ни умрети не дају у миру. И по смрти јуре за душом док не прође ваздушна пространства у којима лебде и имају своје јазбине. "О како је то неутешно и страшно!" За верујуће, међутим, ту нема ничег страшног. Јер, над оним ко је богобојажљив они немају никакве силе, већ само галаме унаоколо. Трезвоумни молитвеник пушта стреле на њих, и они се држе далеко од њега, не смејући да му приступе. Јер, они се боје истинског пораза. Они у понечему успевају само због наших пропуста. Уколико ослабимо у пажњи, или дозволимо да се заведемо њиховим призрацима, они почињу да нас смелије узнемиравају. Ако се на време не опоменемо свог пропуста они нас опкољавају, а уколико се душа досети преваре - опет одскачу и из далека посматрају не би ли опет како пришли. Тако дакле, буди трезвоуман, бди, моли се, и непријатељ ти ништа неће моћи учинити.
Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...