Свакодневна читања

[Sanja Т.]

СРЕДА ШЕСНАЕСТА ПО ПЕДЕСЕТНИЦИ СВЕТО ПИСМО - ДАНАШЊЕ ЧИТАЊЕ

 

Гал. 214 (6:2-10)

Браћо, носите бремена један другога, и тако испуните закон Христов. 3. Јер ако ко мисли да је нешто, а није ништа, вара самога себе. 4. А сваки нека испита своје дјело, и тада ће сам у себи имати похвалу, а не у другоме; 5. јер ће сваки своје бреме носити. 6. А који се учи ријечи, нека дијели сва добра са оним који га учи. 7. Не варајте се, Бог се не да обмањивати; јер што човјек посије оно ће и пожњети. 8. Јер који сије у тијело своје, од тијела ће пожњети трулеж, а ко сије у дух, од Духа ће пожњети живот вјечни. 9. А добро чинити да нам не досади, јер ћемо у своје вријеме пожњети ако не малакшемо. 10. Зато, дакле, док имамо времена, чинимо добро свима, а особито својима по вјери.

Мк. 29 (7:14-24)

У вријеме оно, дозвавши Исус сав народ рече им: Послушајте ме сви, и разумијте. 15. Ништа нема што би човјека могло опоганити од онога што споља улази у њега, него што излази из њега оно је што погани човјека. 16. Ко има уши да чује, нека чује! 17. И када дође од народа у кућу, питаху га ученици његови за причу. 18. И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Зар не разумијете да што год у човјека споља улази не може га опоганити? 19. Јер му не улази у срце него у трбух, и излази напоље, чистећи сва јела. 20. Још рече: Што излази из човјека оно погани човјека. 21. Јер изнутра, из срца људскога, излазе зле помисли, прељубе, блуд, убиства, 22. крађе, лакомства, пакости, лукавство, разврат, зло око, хула на Бога, гордост, безумље. 23. Сва ова зла изнутра излазе, и погане човјека. 24. И уставши оданде отиде у крајеве тирске и сидонске.

Светитељ Теофан Затворник. Мисли за сваки дан у години.

Изнутра из срца људског излазе мисли зле, прељубе, блуд, убиства, крађе, лакомства, пакости, лукавство, разврат, зло око, хула на Бога, гордост, безумље (Мк.7,21-22). Овде су набројани само најраширенији греси. Међутим, и сви други, и већи и мањи, излазе из срца. Вид у коме се они јављају јесте зла помисао. Прво семе зла које пада на мисао јесте: "Да се учини то и то". Одакле и како оно пада? Један део тих помисли се може објаснити извесним законима сејања и сједињавања идеја и ликова. Међутим, само један део. Други, знатнији део, долази од самопокретног раздражења страсти. Живећи у срцу, страст не може а да не захтева задовољење. Тај захтев се испољава позивом на ово или оно, а са позивом је сједињен овај или онај предмет. Одатле мисао: "А, ето шта треба урадити!" Отуда се, на пример, код глади осећа позив на храну. Са позивом пада на мисао и сама храна, а са њом жеља да се дође до овог или оног и да се оно поједе. Tpeћи, и можда најобимнији део, происходи од нечистих сила. Њима је испуњен ваздух и оне се у чопору врзмају око људи. Сваки по своме роду развија дејство на лица са којима се cpeћe. Од њих лети зло као искре од ужареног железа. Где постоји пријемчивост, искра се унедрава, а са њом и мисао о злом делу. Тиме, и ни са чим другим се не може објаснити (иначе необјашњиво) рађање злих помисли услед послова који немају никакво сродство са њима. Међутим, сва та разлика у узроцима не захтева и разлику у поступању са злим помислима. Закон је један: ако се јави зла помисао - одмах је одбаци, и посао је завршен. Не одбациш ли је у првом тренутку, у другом ћe бити теже, а у трећем још теже. И већ нећеш приметити како ћe се родити саосећање, жеља и решење, и како ћe се јавити и средства... Па, ето и греха под руком. Прво противљење злим помислима је трезвоумље и бодрост са молитвом. 

[Sanja Т.]

ЧЕТВРТАК ШЕСНАЕСТИ ПО ПЕДЕСЕТНИЦИ СВЕТО ПИСМО - ДАНАШЊЕ ЧИТАЊЕ

 

Еф. 216 (1:1-9)

Павле, апостол Исуса Христа по вољи Божијој, светима који су у Ефесу, и вјернима у Христу Исусу; 2. Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа. 3. Благословен Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, који нас је благословио у Христу сваким благословом духовним на небесима, 4. као што нас и изабра у Њему прије постања свијета да будемо свети и непорочни пред Њим, у љубави, 5. Предодредивши нас себи на усиновљење кроз Исуса Христа, по благонаклоности воље своје, 6. на похвалу славе благодати своје, којом нас облагодати у Љубљеноме, 7. у коме имамо избављење крвљу његовом, опроштење гријехова по богатству благодати Његове, 8. коју је преумножио у нама у свакој мудрости и разборитости, 9. обзнанивши нам тајну воље своје, по благовољењу Својему.

Мк. 30 (7:24-30)

У вријеме оно, дође Исус у крајеве тирске и сидонске, и ушавши у кућу, хтједе да то нико не дозна; но није се могао сакрити. 25. Јер чувши за њега жена у чијој кћери бијаше дух нечисти, дође и паде к ногама његовим. 26. А та жена бијаше незнабошкиња родом Сирофеничанка, и мољаше га да истјера демона из кћери њезине. 27. А Исус јој рече: Пусти да се најприје дјеца нахране; јер није право узети хљеб од дјеце и бацити псима. 28. А она одговори и рече му: Да, Господе, али и пси испод трпезе једу од мрва дјетињих. 29. И рече јој: За ову ријеч, иди, изишао је демон из кћери твоје. 30. И дошавши кући нађе кћер да лежи на постељи, а демон бјеше изишао.

Светитељ Теофан Затворник. Мисли за сваки дан у години.

Шта је подстакло Сирофеничанку да приђе Господу и да буде тако упорна у искању? (Мк.7,24-30). Убеђење, које се у њој образовало. Она је била убеђена да је Спаситељ моћан да исцели њену кћер и зато му је пришла. Била је убеђена да Он неће оставити њену молбу неиспуњену. Стога није престајала да тражи. Убеђења су збир свег живота, васпитања, уобичајених мисли, утисака од оног што нас окружује, учења која срећемо и разноврсних случајева и занимања у животу. Под дејством свега тога мисао ради и долази до извесних убеђења. При томе треба имати на уму да свуда постоји и одасвуд се тиска у душу човека истина Божија. Истина лежи у срцу човека. Истина Божија је запечаћена и у свакој твари. Има је н у обичајима и у наравима људским. Има је и у учењима, мање или више. Али, свугде има и лажи. Ко је од истине, сабира истину, и пун је истинитих и спасоносних убеђења. Ко, пак, није од истине, сабира лаж и пун је лажних убеђења и погубних заблуда. Да ли од човека зависи да је од истине или да није од истине, нека свако сам расуди. Суд Божији, међутим, очекује све...

[Sanja Т.]

ПЕТАК ШЕСНАЕСТИ ПО ПЕДЕСЕТНИЦИ СВЕТО ПИСМО - ЧИТАЊЕ ЗА ДАНАС

 

Еф. 217 (1:7-17)

Браћо, имамо избављење крвљу Христовом, опроштење гријехова по богатству благодати његове, 8. коју је преумножио у нама у свакој мудрости и разборитости, 9. обзнанивши нам тајну воље своје, по благовољењу својему које унапријед одреди у Њему, 10. за остварење пуноће времена, да се све састави у Христу, оно што је на небу и што је на земљи, у Њему, 11. у коме и постасмо насљедници унапријед одређени према намјери Онога који све чини по савјету воље своје, 12. да будемо на похвалу славе његове, ми који смо се унапријед надали у Христа, 13. у којему и ви, чувши ријеч истине, јеванђеље спасења вашега, и повјеровавши у Њега, бисте запечаћени обећаним Духом Светим, 14. Који је залог насљедства нашега, за искупљење тековине, на похвалу славе његове. 15. Зато и ја, чувши за вашу вјеру у Господа Исуса и љубав према свима светима, 16. Не престајем благодарити за вас спомињући вас у својим молитвама: 17. Да вам Бог Господа нашега Исуса Христа, Отац славе, даде Духа мудрости и откривења.

Мк. 32 (8:1-10)

У вријеме оно, кад бијаше много народа и не имађаху шта јести, призва Исус ученике своје и рече им: 2. Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта да једу. 3. А ако их отпустим гладне кућама њиховим, малаксаће на путу; јер су неки од њих дошли издалека. 4. И одговорише му ученици његови: Откуд их може неко нахранити хљебом овдје у пустињи? 5. И запита их: Колико имате хљебова? А они рекоше: седам. 6. И заповједи народу да посједају по земљи: и узевши оних седам хљебова и заблагодаривши, преломи, па даде ученицима својим да поставе, и поставише народу. 7. И имаху мало рибица; и благословивши их, рече да и њих поставе. 8. И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица. 9. А оних што су јели бијаше око четири хиљаде; и отпусти их. 10. И одмах уђе у лађу са ученицима својим, и дође у предјеле далманутске.

Светитељ Теофан Затворник. Мисли за сваки дан у години.

Нахранивши четири хиљаде душа са седам хлебова, Господ одмах уђе у лађу... и дође у пределе далманутске (Мк.8,1-10), баш као да ништа нарочито није урадио. Таква је истинска врлина - дела и само дела, а не o6paћa пажњу на оно што је учињено. Она увек заборавља оно што је за њом, стремећи ка ономе што је пред њом. Код оних који су испуњени добротом, то се одвија као по природи. Снажан човек подиже велики терет без напора, а слаби се напреже и са малим товаром. Тако и снажни добротом свако добро дело врши без напрезања, чим му се само укаже прилика. Сиромашни добротом, пак, без напора ништа не може учинити. Прилика му је пред очима, а он се све погледа и све се осврће. Добро срце је жедно доброг дела и није задовољно када не нађе довољно прилика да своју жељу испуни, као што човек не бива сит док се не наједе. Гладан човек не заборавља јело све док не утоли глад. Кад је, пак, глад утољена, јело се заборавља. Тако и онај ко је истински добар стално мисли на добро дело све док га не уради, а затим га одмах заборавља.

 

[Драган_Петровић]

За оне који воле у аудио формату.

http://www.prijateljboziji.com/download.php?file=upload/audio/jevandjelje-dana/2015/septembar/jevandjelje-dana-18-09-marku-zac-32.mp3

[Драган_Петровић]

Молим помоћ модерације да горњи линк у поруци буде постављен као да се пушта у неком плејеру....... ако је могуће.

[Драган_Петровић]

Извињавам се. На телефону ми не показује плејер а сада сам видио на рачунару да има. Можете избрисати ову и претходну поруку.

[Sanja Т.]

СУБОТА ШЕСНАЕСТА ПО ПЕДЕСЕТНИЦИ СВЕТО ПИСМО ДАНАШЊЕ ЧИТАЊЕ

 

1 Кор. 146 зач. (X, 23-28).

Браћо, све ми је слободно, али све не користи; све ми је слободно, али све не изграђује. 24. Нико нека не тражи што је његово, него сваки оно што је другога. 25. Све што се продаје на тржишту једите, ништа не испитујући савјести ради; 26. јер је Господња земља и све што је на њој. 27. Ако ли вас неко од невјерника зове, и хоћете ићи, једите све што вам се принесе, ништа не испитујући савјести ради. 28. Ако ли вам неко рече: Ово је идолска жртва, не једите ради онога који вас извијести и ради савјести; јер је Господња земља и све што је на њој. 

Мт. 101 зач. (XXIV, 34-44).

Рече Господ Својим ученицима: Заиста вам кажем: Овај нараштај неће проћи док се све ово не збуде. 35. Небо и земља ће проћи, али ријечи моје неће проћи. 36. А о дану томе и о часу нико не зна, ни анђели небески, до Отац мој сам. 37. Јер како је било у дане Ноја, тако ће бити и долазак Сина Човјечијега. 38. Јер као што у дане пред потопом јеђаху и пијаху, жењаху се и удаваху до онога дана кад Ноје уђе у ковчег, 39. и не схватише док не дође потоп и однесе све; тако ће бити и долазак Сина Човјечијега. 40. Тад ће бити два на њиви: један ће се узети, а други оставити. 41. Двије ће мљети на жрвњевима; једна ће се узети, а друга оставити. 42. Стражите, дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш. 43. Али ово знајте: Кад би знао домаћин у које ће вријеме доћи лопов, стражио би и не би дао да му провали кућу. 44. Зато и ви будите спремни; јер у који час не мислите доћи ће Син Човјечији.

Светитељ Теофан Затворник. Мисли за сваки дан у години.

Стражите јер не знате у који ће час доћи Господ ваш (Мт. 24,42). Стражити не значи седети скрштених руку, већ размишљати о изненадном доласку Господњем, и увек се понашати и поступати онако како захтева сусрет са Њим, чиме се одстрањује бојазан да ћe се заслужити укор или осуда. Како то остварити? Врло просто. Испуњавањем Његових заповести, с тим да се ни једна не нарушава. Ако се и деси да неку нарушимо, oдмаx треба да се чистимо покајањем и дужним измирењем са своје стране. Тада ћe код нас све бити чисто. Грех не остављај ни једног тренутка на души: одмах се кај, плачи у срцу своме и трчи ка духовном оцу да се исповедиш и добијеш разрешење. Затим се опет прихвати испуњавања заповести Божијих. Ако будеш ревностан у вођењу исправног живота, убрзо ћеш се исправити. Једино немој остајати дуго у стању пада. Падања ћe у таквом устројству бити све ређа и ређа, па ћe се и сасвим прекратити, уз помоћ свеисцељујуће благодати Божије. Тада ћe се у тебе уселити радосно уверење да нећеш неспреман срести Господа.

[Sanja Т.]

НЕДЕЉА ШЕСНАЕСТА ПО ПЕДЕСЕТНИЦИ СВЕТО ПИСМО - ЧИТАЊЕ ЗА ДАНАС

 

2 Кор. 181 зач. (6:1-10).

Браћо, сарађујући с Њим, молимо вас да не примите узалуд благодат Божију; 2. Јер говори: У вријеме погодно послушах те, и у дан спасења помогох ти. Ево сад је најпогодније вријеме, ево сад је дан спасења! 3. Никако ни у чему не дајући спотицање, да се служба не куди, 4. него се у свему показујмо као слуге Божије: у трпљењу многом, у невољама, у биједама, у тјескобама; 5. у ранама, у тамницама, у бунама, у трудовима, у бдјењима, у постовима, 6. у чистоти, у знању, у дуготрпљењу, у благости, у Духу Светоме, у љубави нелицемјерној, 7. у ријечи истине, у сили Божијој, са оружјем праведности десним и лијевим, 8. у слави и срамоти, у грдњи и похвали, као варалице и истинити, 9. као незнани и познати, као они који умиру а ево живимо, као кажњавани али не убијани, 10. као жалошћени а увијек радосни, као сиромашни а многе богатећи, као они који ништа немају а све посједују.

Мт. 105 зач. (25:14-30).

Рече Господ причу ову: човјек неки полазећи на пут дозва слуге своје и предаде им благо своје; 15. И једноме даде пет таланата, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи; и одмах отиде. 16. А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата. 17. Тако и онај што прими два, доби и он још два. 18. А који прими један, отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свога. 19. А послије дугог времена дође господар ових слуга, и стаде сводити рачун са њима. 20. И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: Господару, предао си ми пет таланата; ево још пет таланата које сам добио с њима. 21. А господар његов рече му: Добро, слуго добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега. 22. А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару, предао си ми два таланта; ево још два таланта која сам добио с њима. 23. А господар његов рече му: Добро, слуго добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега. 24. А приступивши и онај што је примио један талант рече: Господару, знао сам да си ти тврд човјек: жањеш гдје ниси сијао, и скупљаш гдје ниси вијао; 25. Па се побојах и отидох те сакрих талант твој у земљу; и ево ти твоје. 26. А господар његов одговарајући рече му: Зли и лијени слуго, знао си да жањем гдје нисам сијао, и скупљам гдје нисам вијао. 27. Требало је зато моје сребро да даш мјењачима; и дошавши, ја бих узео своје са добитком. 28. Узмите, дакле, од њега талант, и подајте ономе што има десет таланата. 29. Јер свакоме који има даће се, и претећи ће му; а од онога који нема, и што има узеће се од њега. 30. А неваљалога слугу баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба. Ово рекавши повика (Исус): Ко има уши да чује нека чује.

Светитељ Теофан Затворник. Мисли за сваки дан у години.

Прича о талантима наводи на мисао да је овај живот време тргoвине. Треба, дакле, да пожуримо како бисмо искористили време, као што на тргу свако жури да прода оно што може. Чак и онај ко изнесе опанке или лику не седи скрштених руку, него се труди да привуче купце како би своју робу продао, а затим купио што му је нужно. Нико од оних који су примили живот од Господа не може рећи да нема ни један таланат. Сваки има нешто, и то не само једну [ствар]. Према томе, свако има чим да тргује и да ствара добит. Не обазири се на страну и не број колико су други добили, него добро погледај на себе и пажљиво одреди шта је у теби и шта можеш на то још додати. Затим се потруди на том плану без лењости. На Суду те неће питати зашто ниси стекао десет таланата ако си имао само један, нити ћe те питати зашто си на свој таланат стекао само један таланат, већ ћe рећи: "Шта си стекао - таланат, пола таланта или његов десети део?" И награда неће бити по томе што си примио, него по томе што си стекао. И човек се неће моћи ничим оправдати: ни својом незнатношћу, ни сиромаштвом, ни необразованошћу. Јер, ако није дано, неће се ни питати. Међутим, ти си имао руке и ноге. Стога ћe те питати: "Шта си са њима стекао?" Имао си језик, те ћe питати: "Шта си са њиме добио?" Тако се на Суду Божијем изједначава неједнакост земаљских околности.

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

ОМИЛИЈЕ

НЕДЕЉА ШЕСНАЕСТА

Јеванђеље о талантима

Матеј 25, 14-30. Зач. 105.

Бог ствара неједнакост; људи ропћу на неједнакост. Јесу ли људи мудрији од Бога? Кад Бог ствара неједнакост, значи да је неједнакост мудрија и боља него једнакост.

Бог ствара неједнакост због добра људи; људи не могу да виде своје добро у неједнакости.

Бог ствара неједнакост због красоте неједнакости; људи не могу да виде красоту у неједнакости.

Бог ствара неједнакост због љубави, која се разгорева и подржава неједнакошћу; људи не могу да виде љубав у неједнакости.

То је прастари људски бунт заслепљености против видовитости, лудости против мудрости, зла против добра, ругобе против лепоте, злобе против љубави. Још су Ева и Адам, предали се Сатани, да би само били једнаки с Богом. И још је Каин убио брата Авеља зато што им жртве нису биле једнако праве пред Богом. Од тада до сада траје борба грешних људи против неједнакости. А и од пре тога до сада Бог ствара неједнакост. Од пре тога, велимо, јер Бог је и ангеле створио неједнаким.

Бог жели да људи буду неједнаки по свему спољашњем, као: по богатству, моћи, чину, учености, положају и т.д., и не препоручује у томе никакво надметање. Не тражите прва места, заповеда Господ Исус. Бог жели надметање људи у умножавању унутрашњих добара: вере, доброте, милосрђа, љубави, кротости и благости, смирености и послушности. Бог је дао и спољашња и унутрашња добра. Но спољашња добра код човека Он сматра јевтинијим и незначајнијим од унутрашњих добара. Спољашња добра Он је дао на уживање и животињама као и људима. Но богату ризницу унутрашњих, духовних добара Он је расуо само по душама људским. Бог је дао човеку нешто више него животињама, зато Он тражи од човека више него од животиња. Тај вишак састоји се у духовним даровима.

Спољашња добра Бог је дао човеку, да послуже унутрашњим. Јер све спољашње служи као средство унутрашњем човеку. Све времено одређено је на службу вечном; и све смртно одређено је на службу бесмртном. Човек који иде обратним путем, и који своје духовне дарове све утроши искључиво на стицање спољашњих, времених добара, богатства, власти, чина, светске славе, личи на сина који од оца наследи много злата, па све злато распе на куповање пепела.

За људе који су осетили у души својој положене дарове Божје, све спољашње постаје малозначајно: Као основна школа за оног ко дође на велику школу.

Само за спољашња добра боре се незналице а не мудраци. Мудраци воде једну тежу и кориснију борбу - борбу за умножавање унутрашњих добара.

За спољашњу једнакост боре се они, који не умеју или не смеју да завире у себе, нити да запосле себе на унутрашњој, на главној њиви свога човечанског бића.

Бог не гледа на то, шта је један човек у овоме свету и шта има, и како је одевен, и нахрањен, и научен, и од људи поштован - Бог гледа на срце човека. Другим речима: Бог не гледа на спољашње стање и положај човека, него на његов унутрашњи напредак, узраст и богаћење духом и истином. О томе говори данашње јеванђеље прича о талантима, или о духовним даровима, које је Бог положио у душу свакога човека, показује велику унутрашњу неједнакост људи по самој природи њиховој. Но она показује и много више. Својим орловским замахом ова прича прелеће сву дужину историје душе човечје, од почетка до краја. Ко би само ову једну једину причу Спаситељеву потпуно разумео и њену поруку својим животом испунио, стекао би вечно спасење у царству Божјем.

Човек неки полазећи на пут дозва слуге своје и предаде им благо своје. И једноме даде пет шаланата, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи; и отиде одмах. Под човеком треба разумети Свевишњега Бога, дародавца свих добрих дарова. Под слугама се разумеју ангели и људи. Полазећи на пут значи дуготрпљење Божје. Таланти су духовни дарови, којима Бог обдарује Своја разумна створења. Да су сви ти дарови велики показује њихово намерно назвање талантима. Јер један таланат је био крупан новац, и представљао је вредност од 500 златних дуката. Велимо, Господ је намерно назвао дарове Божје талантима, да покаже величину тих дарова; да покаже, да је преблаги Творац богато обдарио створења Своја. Тако су велики ти дарови, да и онај који је примио један талант, примио је сасвим довољно. Под човеком се разуме и сам Христос Господ, што се види из речи јеванђелиста Луке: један човек од добра рода. Тај човек од добра рода јесте сам Христос Господ, јединородни Син Божји, Син Најбољега. И још се то јасно види из даљих речи истога јеванђелиста: отиде у даљну земљу да прими себи царство, и да се врати (Лк. 19, 12). После Свога вазнесења Господ Исус отишао је на небо, да прими Себи царство, обећавши свету, да ће се опет вратити на земљу, као Судија. Када се под човеком разуме Господ Исус, онда се под слугама Његовим разумеју апостоли, епископи, свештеници и сви верни. На свакога од њих излио је Дух Свети многе добре дарове, но различите и неједнаке, да би друг друга допуњавали и тако сви скупа морално се усавршавали и духовно расли. Дарови су различни, али је Дух један; и различне су службе, али је један Господ; и различне су силе, али је један Бог који чини све у свему. А у свакоме се појављује Дух на корист; и тај исти Дух раздељује по својој власти свакоме како хоће (1. Кор. 12, 4-11). Кроз тајну крштења сви верни добијају обиље тих дарова, а кроз остале тајне црквене дарови се ти од стране Бога појачавају и умножавају. Под пет таланата неки тумачи разумеју пет чувстава човекових, под два таланта душу и тело, а под једним талантом јединство природе човекове. Пет телесних чувстава дато је човеку на службу духа и спасења. Телом и душом човек треба брижљиво да служи Богу и богати се богопознањем и добрим делима. И цео човек, као јединство, треба да се стави у службу Бога. У детињству човек живи са пет чувстава, са пуним чувственим животом; у зрелијем узрасту човек осећа двојство у себи и борбу између тела и духа; а у зрелом духовном узрасту човек се осећа као јединствени дух, побеђујући деобу себе на пет и на два. Но баш у том зрелом узрасту, кад човек помисли да је победилац, прети му највећа опасност од непослушности према Богу. Достигавши највећу висину он тада пада у најдубљу пропаст, и закопава свој талант.

Свакоме даје Бог дарове према његовој моћи, то јест према томе колико сваки може носити и употребити. Наравно, Бог раздаје дарове људима и према плану Светога домостројства. Као што стројитељи једнога доба нити имају исте способности, нити раде исти посао, него овај има ову способност а онај ону, и свак ради према својој способности!

И отиде одмах. Ове речи означавају брзину Божјег стварања. И кад је Творац стварао свет, створио га је брзо. И кад је Господ Исус дошао на земљу реди Новог Стварања, ради обновљења света, Он је брзо свршио Свој посао: објавио и раздао дарове, и одмах отишао.

[Драган_Петровић]

http://www.prijateljboziji.com/download.php?file=upload/audio/jevandjelje-dana/2015/septembar/jevandjelje-dana-20-09-mateju-zac-105.mp3

[Sanja Т.]

РОЂЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - ЧИТАЊА СВЕТО ПИСМО - ДАНАШЊЕ ЧИТАЊЕ

 

На вечерњој:

Пост. (28:11-17)

Изиђе Јаков од студенца заветног, и изиђе у Харан, и дође на једно место, и онде заноћи, јер сунце беше зашло; и узе камен на оном месту, и метну га себи под главу, и заспа на оном месту. И усни, а то лестве стајаху на земљи а врхом тицаху у небо, и гле, анђели Божји по њима се пењаху и силажаху; и гле, на врху стајаше Господ, и рече: Ја сам Господ Бог Аврама оца твог и Бог Исаков; ту земљу на којој спаваш теби ћу дати и семену твом; и семена ће твог бити као праха на земљи, те ћеш се раширити на запад и на исток и на север и на југ, и сви народи на земљи благословиће се у теби и у семену твом. И ево, ја сам с тобом, и чуваћу те куда год пођеш, и довешћу те натраг у ову земљу, јер те нећу оставити докле год не учиним шта ти рекох. А кад се Јаков пробуди од сна, рече: Зацело је Господ на овом месту; а ја не знах. И уплаши се, и рече: Како је страшно место ово! Овде је доиста кућа Божја, и ово су врата небеска. 

Јез. (43:27-44:4)

Овако говори Господ: Нека од осмог дана и после приносе свештеници на олтару жртве ваше паљенице и жртве ваше захвалне, и примићу вас, говори Господ Господ. И одведе ме опет к вратима спољашњим од светиње, која гледају на исток, а она беху затворена. И рече ми Господ: Ова врата нека буду затворена и да се не отварају, и нико да не улази на њих, јер ће Господ Бог Израиљев ући на њих; и биће затворена. Као кнез ће сести на њима да једе хлеб; кроз трем од Еламских врата ће ући и истим путем изаћи. И одведе ме к северним вратима према дому; и видех, и гле, дом Господњи беше пун славе Господње. 

Прич. (9:1-11)

Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова; Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој. Посла девојке своје, те зове сврх висина градских: Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели: Ходите, једите хлеба мог, и пијте вино које сам растворила. Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума. Ко учи подсмевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг. Не карај подсмевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те. Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведног, и знаће више. Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светих ствари разум. Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу. 

На јутарњој:

Лк. 4 зач. (I, 39-49, 56)

У вријеме оно, уставши Марија отиде хитно у горски крај, у град Јудин. 40. И уђе у дом Захаријин, и поздрави Јелисавету. 41. А кад Јелисавета чу поздрав Маријин, заигра дијете у утроби њезиној, и Јелисавета се испуни Духа Светога, 42. И повика узвишеним гласом и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје! 43. И откуд мени ово да дође мати Господа мојега мени? 44. Јер гле, када глас поздрава твојега дође у уши моје, заигра дијете од радости у утроби мојој. 45. И благо оној која вјерова, да ће се извршити што јој је казао Господ. 46. И рече Марија: Велича душа моја Господа; 47. И обрадова се дух мој Богу, Спасу мојему, 48. Што погледа на смјерност слушкиње своје; јер гле, од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји; 49. Што ми учини величину Силни, и свето име његово. 56. И остаде Марија са њом око три мјесеца, и врати се дому своме. 

На Литургији:

Флп. 240 зач. (II, 5-11).

Браћо, нека је у вама иста мисао која је и у Христу Исусу, Који будући у обличју Божијем, није сматрао за отимање то што је једнак са Богом, него је себе понизио узевши обличје слуге, постао истовјетан људима, и изгледом се нађе као човјек; унизио је себе и био послушан до смрти, и то до смрти на крсту, зато и Њега Бог високо уздиже, и дарова му Име које је изнад свакога имена. Да се у Име Исусово поклони свако кољено што је на небесима и на земљи и под земљом; и, да сваки језик призна да је Исус Христос Господ на славу Бога Оца. 

Лк. 54 зач. (X, 38-42; XI, 27-28).

У вријеме оно, уђе Исус у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у кућу своју. И у ње бјеше сестра по имену Марија, која сједе код ногу Исусових и слушаше бесједу његову. А Марта се заузела да га што боље услужи, и приступивши му рече: Господе, зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне. А Исус одговарајући рече јој: Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много, а само је једно потребно. Али је Марија добри дио изабрала који јој се неће одузети. А док он то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече му: Блажена утроба која те је носила, и дојке које си сисао! А он рече: Ваистину, блажени су они који слушају ријеч Божију и држе је.

[Sanja Т.]

21.09./08.09.БЕСЕДА О ЈЕДНОДУШНОСТИ СИНА И ОЦА БЕСЕДА СВ. НИКОЛАЈА СРПСКОГ

 

Син не може ништа чинити сам од 
себе него што види да отац чини (Јов. 5, 19). 

Како треба разумети речи ове, браћо? Да ли онако како су неки јеретици разумевали, на име, да је Син мањи од Оца и немоћнији од Оца? Не, никако. Уста која тако тумачише речи Господње, бешчешће говорише. Него ове речи треба разумети, како су их разумели и Оци наши свети, на име: да је Син раван Оцу у свему, и да због њихова равенства хотења и љубави и мудрости Син не може ништа чинити на супрот вољи Очевој, ни љубави Очевој, ни мудрости Очевој. Тако ни Отац не може чинити ништа на супрот Сина, нити Дух Свети на супрот Оца и Сина. Све што Отац хоће и воли и мисли, то и Син и Дух Свети хоће и воли и мисли. Хармонија несравњива, јединство неразделно, биће неисказано! Јасно је, дакле, да Син и не може и не хоће чинити ништа сам од себе, на Своју руку, без хармоније и јединства са силом Очевом и вољом Очевом. Да је ово тумачење тачно, сведочи сам Господ даљим Својим речима: као што отац васкрсава мртве и оживљује, тако и син које хоће оживљује. Видите ли равенство воље и силе? Оно што хоће Отац, хоће и Син; оно што може Отац, може и Син. Да нико, дакле, не дели божанство, и не навлачи проклетство на себе. Бог се не може разделити, и онај, ко покуша делити Божанство, и једно лице умањавати а друго узвишавати, не може се спасти. 
Пресвета Тројице, Боже наш, три по ипостаси а један по суштини, животе, светлости и љубави, призри на нас и помилуј нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.

 

 

 

   8. 9/21. 9. РОЖДЕСТВО ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ; ПРАЗНИК СВ. БОГОРОДИЦЕ КАЛИШКЕ; ПРАЗНИК ИКОНЕ СВ. БОГОРОДИЦЕ ПОЧАЈЕВСКЕ

 

http://eparhijaniska.rs/%D1%81%D0%B2%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0/%D0%B6%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%85/1835-8-9-21-9-%D1%80%D0%BE%D0%B6%D0%B4%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D1%81%D0%B2-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B5-%D1%81%D0%B2-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B5

[Драган_Петровић]

РОЂЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - ЧИТАЊА

СВЕТО ПИСМО - ДАНАШЊЕ ЧИТАЊЕ - АУДИО

Лк. 54 зач. (X, 38-42; XI, 27-28).

http://www.prijateljboziji.com/download.php?file=upload/audio/jevandjelje-dana/2015/septembar/jevandjelje-dana-21-09-luki-zac-54.mp3

http://www.prijateljboziji.com/%D0%88%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D1%99%D0%B5-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0/2015-09-21/44.html

[Драган_Петровић]

Читање Светог Јеванђеља по Марку за дан 22.09.2015. Зачало 50.

http://www.prijateljboziji.com/download.php?file=upload/audio/jevandjelje-dana/2015/septembar/jevandjelje-dana-22-09-marku-zac-50.mp3

[Sanja Т.]

УТОРАК СЕДАМНАЕСТИ ПО ПЕДЕСЕТНИЦИ СВЕТО ПИСМО - ДАНАШЊЕ ЧИТАЊЕ

 

Еф. 222 (2:19-3:7)

Браћо, нисте више странци ни дошљаци, него сте суграђани светих и домаћи Божији, 20. Назидани на темељу апостола и пророка, гдје је угаони камен сам Исус Христос, 21. на коме сва грађевина, складно спојена, расте у храм свети у Господу; 22. У кога се и ви заједно уграђујете у обиталиште Божије у Духу. 1. Ради тога сам ја, Павле, сужањ Христа Исуса за вас незнабошце. 2. Ако сте пак чули за устројство благодати Божије која је мени дана за вас, 3. да се мени по откривењу обзнани тајна, као што раније писах укратко, 4. одакле читајући можете схватити моје познавање тајне Христа, 5. која у другим нараштајима није била обзнањена синовима човјечијим, како се сада Духом откри његовим светим апостолима и пророцима; 6. Да су незнабошци сунасљедници и сутјелесници и судионици обећања његова у Христу Исусу кроз јеванђеље, 7. којему постадох слуга по дару благодати Божије, која ми је дана по дјејству силе његове.

Мк. 50 (11:11-23)

У вријеме оно, уђе Исус у Јерусалим, и у храм; и промотривши све, кад би увече, изиђе у Витанију са Дванаесторицом. 12. И сутрадан кад изиђоше из Витаније, огладње. 13. И видјевши издалека смокву с лишћем, дође не би ли што нашао на њој; и дошавши њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не бијаше вријеме смокава. 14. И проговоривши Исус рече јој: Од сада нико не јео са тебе рода довијека! И слушаху ученици његови. 15. И дођоше опет у Јерусалим: и ушавши Исус у храм, стаде изгонити оне који продаваху и куповаху у храму; и испремета столове оних што мијењаху новце, и сједишта оних што продаваху голубове. 16. И не дозвољаваше да ко пронесе какав суд кроз храм. 17. И учаше говорећи им: Није ли писано: Дом мој назваће се дом молитве свима народима? А ви начинисте од њега пећину разбојничку. 18. И чуше књижевници и првосвештеници, и тражаху како би га погубили; јер га се бојаху; јер се сав народ веома дивљаше науци његовој. 19. И кад би увече, изиђе изван града. 20. А ујутру пролазећи видјеше смокву гдје се осушила из коријена. 21. И опоменувши се Петар рече му: Учитељу, гле, смоква што си је проклео осушила се. 22. И одговарајући Исус рече му: Имајте вјеру у Бога. 23. Јер заиста вам кажем: Ако ко рече гори овој дигни се и баци се у море, а не посумња у срцу својему, него узвјерује да ће бити као што говори, биће му што год рече.

Светитељ Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години.

Сва покривена лишћем, смоква је била наизглед дивна, али се није удостојила благослова од Господа, будући да није имала плода. Плода, пак, ниje било зато што није било унутрашње плодотворне силе. Колико таквих смокава има у наравственом смислу! Наизглед је све у реду, а унутра нема ничега. Има људи који су озбиљни, часни и све по хришћански испуњавају, али који духа живота у Христу Исусу немају. Због тога и немају плодова живота. Оно што је у њима само се назива плод, премда у ствари није. У чему је, пак, дух живота у Христу Исусу? О томе можемо рећи: у њему је једно од Господа, а друго од нас. Од Господа је плодотворна духовна сила, а од нас је само пријемник те силе. О последњем више треба да се побринемо. Његов корен је осећање да гинеш, и да би, кад не би било Господа, заиста погинуо. Из њега се, за сав живот, при свим делима и напорима, рађа скрушеност и смирење у срцу. Осим тога, пошто је будућност неизвесна а непријатеља има много, и пошто је спотицање могуће у сваком тренутку - јављају се страх и трепет у грађењу спасења и непрестани вапај: "Како сам знаш, спаси ме!" Тешко ономе ко се утврђује на било чему другом осим на Господу. Тешко ономе који се труди за било шта осим за Господа! Стога ти, који се трудиш на делима која се сматрају богоугодним, запитај себе за кога се трудиш? Ако савест смело одговори: "Само за Господа", биће добро, а ако не, онда зидаш кућу на песку. Ето неколико указања о унутрашњем плодотворном духу. По томе и остало разуми.

[Sanja Т.]

СРЕДА СЕДАМНАЕСТА ПО ПЕДЕСЕТНИЦИ СВЕТО ПИСМО - ДАНАШЊЕ ЧИТАЊЕ

 

Еф. 223 (3:8-21)

Браћо, мени, најмањему од свих светих, даде се ова благодат да благовијестим међу незнабошцима неистраживо богатство Христово, 9. и да расвијетлим свима у чему је устројство тајне од вјечности сакривене у Богу, који је саздао све кроз Исуса Христа, 10. да се кроз Цркву сада обзнани началствима и властима на небесима многострука мудрост Божија, 11. по вјечној намјери коју изврши у Христу Исусу Господу нашему, 12. у коме имамо слободу и приступ с поуздањем кроз вјеру у Њега. 13. Зато вас молим да не малакшете због невоља мојих за вас, које су слава ваша. 14. Ради тога преклањам кољена своја пред Оцем Господа нашега Исуса Христа, 15. од кога сваки род на небесима и на земљи има своје име, 16. да вам по богатству славе своје даде силу, да ојачате Духом његовим у унутарњем човјеку, 17. да се Христос вјером усели у срца ваша, 18. да бисте, укорјењени и утемељени у љубави, могли разумјети са свима светима шта је ширина и дужина, и дубина и висина, 19. и познати љубав Христову која превазилази разум, да бисте се испунили сваком пуноћом Божијом. 20. А Ономе који може још и неупоредиво више учинити од онога што ми иштемо или мислимо, по сили која дјејствује у нама, 21. Њему нека је слава у Цркви у Христу Исусу кроз све нараштаје у вијекове вијекова. Амин.

Мк. 51 (11:22-26)

Рече Господ Својим ученицима: Имајте вјеру у Бога. 23. Јер заиста вам кажем: Ако ко рече гори овој дигни се и баци се у море, а не посумња у срцу својему, него узвјерује да ће бити као што говори, биће му што год рече. 24. Зато вам кажем: Све што иштете у својој молитви, вјерујте да ћете примити; и биће вам. 25. И кад стојите на молитви, праштајте ако шта имате против кога; да и Отац ваш који је на небесима опрости вама сагрјешења ваша. 26. Ако ли пак ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити вама сагрјешења ваша.

Из Пролога светог Николаја Охридскох и Жичког

Беседа о ширини и дужини и дубини и висини

Да бисте могли разумјети са свима

светима, што је ширина и дужина и

дубина и висина (Еф. 3, 18).

Ево плода вере и љубави! Ево дарова царских, које доноси Цар Христос кад се усели у срце човеково. Разумевање тајни спасоносних; разумевање свега онога што је за живот човеков важно. Но то разумевање није лично ни изузетно, није самолично и оригинално, него се оно поклапа са разумевањем свих светих. Јер ко су свети, ако не богаташи у вери и љубави? Њима се дарова разумевање тајни Божјих због њихове вере и љубави. Пробај, дакле, твоје разумевање на њиховом разумевању, па ако видиш разлику, знај да си ти у неправу. Ако ли се твоје разумевање поклапа с њиховим, значи достигао си њихову меру вере и љубави, и значи Христос се уселио у срце твоје. Тада ћеш разумети шта је ширина љубави Божје, којом обухвати у план спасења и Јевреје и незнабошце; и шта је дужина Промисла Божјег, којом од правремена спремаше план спасења, па редом кроз закон и пророке и чудеса многа; и шта је дубина смирења Христова, због кога се и у Ад спусти лично, да спасе душе праведника; и шта је висина славе Христове, коју као човек прими после свршетка Свога спасоносног дела на земљи. Као Крст Христов тако стоји ширина и дужина, и дубина и висина, све обухватајући, све објашњавајући, све призивајући, све милујући, све узвисујући.

О Господе Исусе, благи Господе наш, помилуј нас и спаси. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Светитељ Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години.

Ако ви не опраштате другима сагрешења према вама, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити вама сагрешења ваша, рекао је Господ (Мк.11,26). Ко је тај што другима не опрашта? Праведник, или онај који себе сматра таквим? Ономе ко себе сматра праведником остаје само да суди о другима, да проналази приговоре и тражи казне за кривце. Ономе, пак, ко се oceћa грешним, зар је стало до других? Његов се језик неће покренути на осуђивање другог, нити на захтевање надокнаде од њега, будући да га његова властита савест непрестано изобличава и непрестано му прети праведним судом Божијим. Шта, зар је боље грешити него праведновати? Не, увек ревнуј за праведност, али при свој својој праведности сматрај себе непотребним слугом, и то не двосмислено (при чему би испред стајала мисао о непотребности, а позади се скривало осећање праведности), него уз потпуно свесно осећање личне грешности. Када дођеш до тог степена (што без труда неће бити могуће, будући да се он не стиче одједном), нећеш више тражити кажњавање брата, ма колико да ти сагреши, с обзиром да ће ти твоја савест говорити: "Заслужујеш не само то, него и много више". И опростићеш. Опростивши, пак, и сам ћеш се удостојити опроштаја. И тако за читав живот: опроштај за опроштајем. Због тога ћеш и на Суду добити свеопроштај.