Jump to content

Органска храна - храна будућности


Препоручена порука

недеља, 28. јул 2013, 09:01 -> 10:31

ВИДЕО ПРИЛОГ

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0/1367756/%D0%9E%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0+-+%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0+%D0%B1%D1%83%D0%B4%D1%83%D1%9B%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8.html

Органска храна - храна будућности

 

Производња незагађене, на природан начин гајене, такозване органске хране у свету је потреба, а не само тренд. У Аустрији, где је 15 одсто пољопривредне прозводње органска храна, може се добро и зарадити. Међутим, у Србији где је свега један одсто хране произведено као органска, питање је колико је то сада и исплативо.

 

Органска храна се у свету све више тражи, па не чуди што и интересовање за њену производњу расте. У Србији ова производња заузима тек један одсто укупне пољопривредне производње. Проверавали смо колико је овакав начин гајења пољопривредних култура исплатив.

 

На 105 хектара Елмер Фишернојберг узгаја чак 65 различитих култура. Годишње произведе више од 1.000 тона шаргарепе, још толико целера и лука, 600 тона кромпира, а ту су и парадајз, краставац, патлиджан, зачинско биље. Хладњачу и складишта изградио је помоћу кредита. Камата је бар пет пута нижа него у Србији, а рок отплате до 20 година.

 

"Производе достављамо на кућну адресу, спаковане у гајбице, а субвенције државе и ЕУ су 800 евра по хектару, али ако се зна да је наш обрт годишње девет милиона евра, онда може да се види колико је та подршка мала, јер ја у производњу сваке године улажем од 500 хиљада до милион евра, пошто морам да пратим најновије стандарде", каже Фишернојбергер.

 

Да од органске производње може да се живи и ако обрађујете малу површину тврди Роберт Бродњак, некада кувар, па радник у софтверској фирми у Бечу. Пре две године купио је два хектара земље и преорјентисао се на пољопривреду.

 

"Већину производа продајемо на имању, а једном недељно идемо у Беч на пијацу. Неке купце морам да одбијем, јер немам довољно робе. Ипак, не желим да повећавам површину. Месечно у просеку могу да зарадим око 2.200 евра", истиче Роберт Бродњак, произвођач поврћа.

 

За разлику од Роберта, Марија Хуфер, планира да свој засад винограда са садашњих 20-ак хектара прошири колико год буде могла. Годишње произведе 100 хиљада литара органског вина. Чак 70 одсто производње извози.

 

"У Аустријији је дозвољена производња 6.000 литара квалитетног вина по хектару. Ми производимо мање - до четири и по хиљаде литара вина по хектару, јер заиста много водимо рачуна о квалитету", каже Марија Хуфер, виноградар и винар.

 

Органска производња у Аустрији заузима 15 посто укупне пољоприврдне производње и из године у годину све се више проширује. Поврће, воће, житарице произведене на овај начин све се више траже. Што не чуди ако се зна да употреба органске хране овде постаје начин живота.

 

У Србији је производња органске хране тек у зачетку, а на југу земље готово да је и нема. Од ученика који су обишли произвођаче у Аустрији очекује се да подстакну такав начин производње.

 

"Почела бих да се бавим органском производњом зато што је здравија од конвенционалне, јер се не третира пестицидима и хемикалијама", каже Кристина Стошић ученица уз Лесковца.

 

Органска производња се у Србији спорије шири, јер поизвођачи често немају праве информације.

 

"Има страха од губитка неке економске добити у органској пољопривредној производњи и чињеница је да се добија мало мањи принос производа, али зато је квалитет бољи, цена може да се прилагоди томе", каже Љубинка Сантај, вођа пројекта "Подршка производње органске хране у Јужној Србији".

 

Овако произведен парадајз или патлиджан могу да коштају и до седам евра по килограму, паприка и преко осам евра, а јабуке скоро четири и по евра. Иако скупа за наше потрошаче органска храна све је популарнија у свету. И како кажу стручњаци, тржиште ће се само проширивати.

Наука верујућих каже:

Апсолутан је само Бог

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Bas sam ovih dana proucavala dostupnost organske hrane u Beogradu, jer mi je nesto bila potrebna, i prijatno sam se iznenadila.

 

Nije neka velika ponuda, ali moze se naci na par pijaca (najveca je na NBG-u). Takodje, ima i prodavnica (ja sam bas kupila neki dan u Hilandarskoj) koje dva puta nedeljno snadbevaju proizvodjaci organskom hranom. Na netu sam pronasla i da je moguce, preko neta naruciti proizvode koje vam dostavljaju na kucnu adresu...

 

Sve u svemu, s obzirom na ocekivnja, bas sam bila lepo iznenadjena. Cene su dosta vise od istih proizvoda koji nisu "organski", tako da mislim da proizvodjaci mogu pokriti troskove i pristojno zaraditi. E sad, verujem da je traznja slaba, posto je to dosta skupo za prosecnog potrosaca i da je to osnovna kocnica brzem razvoju proizvodnje organske hrane kod nas. Medjutim, ako bi se lepo organizovala mreza distribucije (za izvoz) verujem da bi to mogao biti lep izvor prihoda u Srbiji.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Вероватно ћу почети да се бавим тиме. Оно што себи будем узгајао то ћу и да продајем. Јер ,,што не би желео да теби чине, не чини другима''. :)

Наука верујућих каже:

Апсолутан је само Бог

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Недавно сам био на селу и јео сам такав парадајз који не може да се пореди са оним у продаји у мом крају и на пијаци. То је један посебан киселкасти укус, то је прави, реални парадајз, укус какав једини храни чула. Покушавам да купим такав парадајз у мом крају али не вреди, нема га.

Наука верујућих каже:

Апсолутан је само Бог

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Вероватно ћу почети да се бавим тиме. Оно што себи будем узгајао то ћу и да продајем. Јер ,,што не би желео да теби чине, не чини другима''. :)

 

Samo napred, drzimo fige :)!

 

Imas na netu koja je procedura za dobijanje sertifikata. Nisam se udubljivala, jer me ne interesuje proizvodnja, ali mi se cini da je potrebna neka analiza zemljista itd... Takodje, pronasla sam da postoje i sajmovi organske hrane, gde bi sigurno mogao dobiti sve info iz prve ruke (od samih proizvodjaca) :)

 

Ovo je jedna od farmi na koju sam naletela, koji nude kupovinu preko neta  http://www.organskafarmalaf.rs/. Mozda i njih mozes kontaktirati pa napraviti neku saradnju...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Mike, batali ti to ... pusti austrijance ...

 

Rokni ti brate neko GMO seme, i zali dobro sa pesticidima da pocrka sve osim tvog semena i mirna Bosna ...

 

U svetu su ludi za GMO hranom a jedva se nalazi ... a ovo , organsko ... to ti je bre ca one afrikance a ne za jevropu ...

Svaka čast Vučiću! Spasio si Srbiju iz ruku lopova i društvenih parazita! 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Navešću primer kako su lukavi prodavci po mega marketima. Jedan put kada sam išao da kupim krastavce i ostalo ja vidim da su neki bili posebno upakovani i stoji naznaka na akciji i mnogi nisu provalili da je to organska hrana i većina ljudi je to kupila. Šta ovo govori drugima da se namerno diže cena neorganskoj hrani kako bi ljudi kupovali organsku hranu. Ona se po izgledu ne razlikuje od neorganske ali se razlikuje po tome što može svašta da se strpa u organsku hranu. Više sam puta viđao kako se gura organska hrana sa neorganskom na primer u Univer Exportu i to paradajz najviše guraju. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ja dosta proizvodim organsku hranu, medjutim kako oni koji imaju sertifikat za proizvodnju zdrave hrane unistavaju stetocine koje takve biljke napadaju ko lude, znaci zlaticu, lisne vasi, gumbare, krtice.kako ih ekoloski bez sredstava unistavaju?

Organska hrana nije zdrava za ljude jer stvara veći rizik za kancer nama se nameće to na silu. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...