Зашто звона звоне ?

[Guest]

 

 

http://www.panoramio.com/user/536526/tags/Manastir%20Le%C5%A1je

[Guest]

 

 

http://www.panoramio.com/user/536526/tags/Manastir%20Le%C5%A1je

[Guest]

 

 

http://www.panoramio.com/user/536526/tags/Manastir%20Le%C5%A1je

[Guest]

 

 

http://www.panoramio.com/user/536526/tags/Manastir%20Le%C5%A1je

[НиколајСвесрпски]

Фул. Ово је екстра. Само проблем је што код мене у парохијској цркви имају два звоника од прилике по 25 метара и имамо устаљени режим звоњења али не и неку баш предобру мелодију. Прво почињу најмања звона која најбрже звоне она остала по величини. Углавном склопимо неку хармонију али кад су звона овако постављена звоњење се претвара у мерак.

[Јелина]

Док не нађеш боље изворе информација, овде макар можеш да видиш како се технички решава систем канапа за звона:

 

 

 

 

 

[JESSY]

Звона у цркви имају вишеструко значење. Сву намену звоњења можемо свести у три разлога:

Позив верника на богослужење, тј. да се верни обавесте о почетку богослужења;

Да се изрази свечано слављење и радост сабране Цркве на богослужењу

Назначење о посебно важним моментима богослужења како би се други подстакли да се својим молитвама прикључе онима који су у храму.

Цркве обично имају неколико звона, при чему се она међусобно разликују величином и снагом звука.
Звона звоне на почетку сваког заједничког богослужења:
1) пре почетка вечерњег богослужења,
2) пре јутарњег богослужења,
3) пре Св. Литургије.
Звони се на почетку празничног вечерња, свеноћног бденија, на почетку празничног јутрења (обично пре почетка певања полијелеја) и пред сам почетак Божанствене литургије.
Звоно звони и у част прослављања Пресвете Богородице, на сваком јутрењу звоно звони приликом певања "Часнију од Херувима"..такође и на свакој Божанственој литургији када се пева "Достојно јест".

Током читаве Светле Седмице на почетку и на крају сваког богослужења звони се на сва звона.
Приликом молебана, у дане храмовних празника и у другим свечаним приликама, обично се пре молебана звони. На литијама се звони и траје током саме литије.
За време Литургије пред читање Св.Јеванђеља за време певања "Свјати Боже".

Звоњење бива и приликом изношења тела покојника из куће, и приликом одласка са њим на гроб ради погреба.
Пред водоосвећење, звони се и пре посвећења у чин епископа.

О томе колико се дуго звони Типик каже: "удара (за свеноћно бденије) у велики кампан (врста звона) полако дванаест пута, појући Непорочне, или говорећи тихо 50. псалам" (Типик, гл. 1). На велике празнике како стоји у Типику: "удара се доста". За мање значајне свакодневне службе као што су полуноћница, повечерје и мало вечерње уобичајено је да се удара 12 пута.

[АлександраВ]

Чудесно дејство звона на човека било је познато још пре нове ере. По мишљењу Константина Мишуровског, историчара и звонара Московског кремља и Храма Христа Спаситеља, тајна је у томе што се у звоњави комбинују два супротна својства: ударни моменат и дуготрајни звук. „На људе који чују звоно снажан утисак оставља изненадна појава звука, а затим дубина и сложеност онога што следи. То је као када се човек буди из сна: најпре изненада отвара очи, а затим цео свет испуњава његову свест и живи својим животом. То је тренутак почетка живота. Ето зашто звоно има тако велики поучни значај, и зашто су звона тако добро прихваћена у хришћанству”.

Можда је то чисто руска теорија. Првобитно су звона у Европи имала сигналну функцију. Означавала су почетак и крај радног дана, пожаре и епидемије, а затим и почетак службе у храму. У Старој Русији су звона постала пре свега „звучне иконе” („Aural icons”), како их је назвао амерички кампанолог Едвард Вилијемс у своме раду „Звона Русије”, мада је задржана и њихова сигнална функција. Звона позивају људе у храм, прате службу и литију, одјекују на крштењу и на сахрани. Звоно је и Божији глас, и човекова молитва, и алегорија људског живота (на пример, у погребној звоњави комбиновање различитих звона симболизује људски живот, ударање у сва звона означава смрт тела, а празнични „трезвон” је васкрсење душе).

Као део православног богослужења звоно је постало и квинтесенција „саборности” која му је својствена, тј. појаве о којој су у више наврата писали Лав Толстој и Фјодор Достојевски, и која је укорењена дубоко у руском карактеру – у руским селима није било могуће опстати појединачно, и зато је све рађено заједничким снагама. Код звона се саборност испољава у свакој фази његовог постојања. Оно је створено да окупља људе у храм, да их сједињује за време богослужења и на неки начин да их привремено огради од свега овоземаљског.

Извор

 

[Рапсоди]

А за ким звона звона....?  Питајте  Хемингвеја ...

[JESSY]

 

[Arsenija]

Zvona na katolickim crvama zvone znatno cesce , a cini mi se i duze  ...

P.s. Nadam se da ste culi za podnevna zvona ... 

Подневна звона су звона која од 1456. године па све до данас звоне у подне са свих католичких цркви у свету.

Током опсаде Београда 1456, папа Калист III је 29. јуна издао наредбу да сваког дана у подне звоне звона са свих цркава као молитва небеским силама да притекну у помоћ браниоцима града и помогну хришћанским борцима у бици која се сматрала од виталне важности за цео хришћански свет. Иако је град био успешно одбрањен захваљујући мађарском племићу, Јаношу Хуњадију, папа никад није повукао ту наредбу, нити ју је повукао било ко од његових наследника, тако да и дан данас звона свих католичких цркви и даље звоне у подне, у част ове хришћанске победе.

Izvor

[JESSY]

Александар Басараб, звонар Саборног храма у Бару: Звук звона смирује човјека и балансира његов духовни живот

23. септембра 2016. - 13:14

Звонара на храму Светог Јована Владимира је, вјероватно, једина звонара на овим просторима на којој се звони ручно, каже звонар саборног храма у Бару Александар Басараб.

Он објашњава да се на храму, за сада, налази једанаест звона, од којих је највеће тешко 800 а најмање између 10-12 килограма, што све скупа чини звучни ред у којем су распоређени тонови од најнижег до највисочијег.

,,На овим звонима се могу звонити различите мелодије као што су Химна Светом Сави, тропар Светом Јовану Владимиру. За ручно звоњење је, у суштини, важно не толико мелодијско колико ритмичко-мелодијско звоњење, јер звона у суштини служе за оглашавање најважнијих временских догађаја у литургијском животу, као што је почетак Свете Литургије. Смисао је у томе да сав вјерни народ, који живи у близини, када чује звона са храма обрати посебну пажњу, знајући да се ту дешава нешто врло важно.Такође, звона се користе и да обавијесте и најаве долазак Архијереја“- објашњава звонар Басараб смисао црквених звона.

Басараб додаје да су звона барског Саборног храма изливена у граду Вороњеж у Русији, и да то нису само метали у облику звона,већ су на њима изливени разни мотиви.

,,На највећем звону налази се лик Светог Јована Владимира, затим цитати из Јеванђеља и разни украси са православним мотивима, тако да се може рећи да су ова звона више умјетнички производи, због свог прелијепог изгледа.
Сам тон и звук звона, по мишљењу научника и оних који се баве медицином, врло позитивно утиче на човјека, јер је у питању склоп тонова који је врло хармоничан и избалансиран“- каже Басараб.

Басараб објашњава да само звоно не даје један звук већ више тонова, што је уравнотежујуће и на тај начин смирујуће, кроз Свету Литургију и све оно што облагодаћује човјека, балансирајући његов духовни живот.

,,На храму у Бару налази се једанаест звона, подешених тако да њима може да управља један човјек,  јер се звони од најмањег до највећег са двије руке и обје ноге. Три најтежа и најдубља звона везана су на педале. Средњим звоном управља се лијевом руком, док се десном одједном може звонити на чак четири звона различите висине.“- објашњава звонар Саборног храма Светог Јована Вадимира у Бару, додајући да су ритмичке композиције толико разноврсне због безброј звонова. Басараб наглашава да је од свих православних земаља та традиција  најразвијенија у Русији, јер тамо постоји традиција звона, на примјер посебно звоно које оглашава долазак архијереја, посебно за водоосвећење… у Русији постоје различите врсте звоњења, док је на барском Саборном храму комбинована и једна и друга традиција.

,,Звона на Саборном храму у Бару монтирао је звонар из Санкт Петерсбурга. Док звона још нису била на звонари већ доље на плочи, он је показао како се њима рукује, објашњавајући нам те традиције, које су биле нека његова школа. Затим је дошао други звонар, који живи пар хиљада километара јужније из Москве, који нам је показао своју школу, много енергичнију и веселију. Ипак, и један и други звонар подвукли су да је добар звон више ритмичке него мелодијске природе.“- каже звонар саборног храма у Бару.

Басараб додаје да се по томе разликује православно од римокатоличког звоњења, гдје се, у већини цркава, користе специјалне направе, такозвани каралион, тако да се буквално свира као на клавиру. Тако долази до различитих мелодија,  али на тај начин, у суштини, не обавјештавамо  вјернике о неком догађају већ их само забављамо.

,,Нијесам истраживао, али мислим да је Саборни храм у Бару једини храм на овим просторима на коме се не звони механички већ ручно. Начин звоњаве потпуно се разликује од механичког звона. Језик удара у само тијело звона и, повлачећи се, ствара звук. Чак је и тај звук другачији од звука звона у римокатоличкој цркви, гдје се тијело звона окреће и удара у језик, тако да звук испада онако оштар,а јачина је увијек једнака и монотона. То становници Бара могу да чују и упореде. „-каже Басараб.

,,С обзиром да се звони руком, самим тим што једном удариш јаче, други пут слабије, добија се та нека природна разлика. На примјер на Божић, празник Рођења Господа нашега Исуса Христа, који је весео, радостан празник, можеш да звониш весело, радосно. Али пред службу Божију посвећену неким трагичним догађајима, које обележавамо, мораш да звониш потпуно у таквом духу, духу тог празника. Ја почнем од мирнијег тона, тужнијег карактера, додајући, мало по мало, неко друго звоно, које даје радосну боју, завршивши све, опет,у неком торжеству Православља „- објашњава Александар Басараб звонар Саборног храа Светог Јована Владимира у Бару.

 

http://www.mitropolija.com/aleksandar-basarab-zvonar-sabornog-hrama-u-baru-zvuk-zvona-smiruje-covjeka-i-balansira-njegov-duhovni-zivot/

[JESSY]

Црквена звона

 

  

 

Мало је оних који се никада нису упитали - „За ким звона,звоне“. Њихов звук је својеврстан гласник у историји човјечанства још из времена од прије Христа. У хришћанској традицији гласници су живота и смрти. Инспирација су била и бројним умјетницима и књижевницима. Неизвјесно је од када је звонки говор вијекова присутан у хришћанству. Из свега, знана је само једна истина: да су обиљежила вријеме и простор, мале и велике догађаје.