Праштање – ментално и физичко здравље

[Mironosica]

prvi put se susrećem sa tim,svi Sveti Oci govore kako treba praštati ali šta ako nisi u mogućnosti?

 

sačekaj da budeš u mogućnosti

uskoro počinje Božićni post

ako budeš htela da se pričestiš trebalo bi pre toga da se ispovediš

drugo pitanje koje će ti sveštenik postaviti na ispovesti je " Da li praštaš ? "

tad ćeš imati priliku da čuješ šta on misli o tome

koliko sam ja videla na ovoj temi ,niko nije rekao da je lako oprostiti

to je borba sa samim sobom

samo polako

[Volim_Sina_Bozjeg]

Koliko vam je teško tražiti od nekoga oprost?

Ono, direktno.

Ne umem moj dobri čoveče.

[Gordana .]

 отац Михаило Биковић - О врлини праштања 

[rahela]

i danas me ujede jedna zmija,otrovnica,podseti me na pakao koji sam iskusila,ne samo ja nego i cela moja porodica,kad smo finansijski bili na rubu propasti,kad je moja majka morala biti sama u drugoj kući mesec dana,a kuća je pored šume,plašila se da spava sama,kad smo svi bili maltene odlepili zbog mafije.I jutros moj otac sretne tog čoveka koji nas je sahranio i gle:on je ljut zato što sam rekla istinu o njemu.Zar treba da se izvinim zlikovcu?Rane koje nosim su duboke i samo onaj ko je nešto slično doživeo može shvatiti u kakvom sam položaju.Za sada ne mogu da oprostim nikome,a kad ću,sam Bog zna.

[Volim_Sina_Bozjeg]

i danas me ujede jedna zmija,otrovnica,podseti me na pakao koji sam iskusila,ne samo ja nego i cela moja porodica,kad smo finansijski bili na rubu propasti,kad je moja majka morala biti sama u drugoj kući mesec dana,a kuća je pored šume,plašila se da spava sama,kad smo svi bili maltene odlepili zbog mafije.I jutros moj otac sretne tog čoveka koji nas je sahranio i gle:on je ljut zato što sam rekla istinu o njemu.Zar treba da se izvinim zlikovcu?Rane koje nosim su duboke i samo onaj ko je nešto slično doživeo može shvatiti u kakvom sam položaju.Za sada ne mogu da oprostim nikome,a kad ću,sam Bog zna.

Nemoj ići u krajnost ako neko javno pokazuje da se opšte ne kaje za naneti ti greh naravno da nemaš na osnovu čega da oprostiš....

 

Možeš samo da se moliš za takvu dušu jer radi isto što i djavo Bogu (ne kaje se namerno i svesno).

[Vera-ljubav-nada]

Nije toliko nemoguće oprostiti nekome ko nam je naneo ogromno zlo, ako smo već dosegli neki duhovni nivo, ali, postavlja se drugo pitanje...da li kontaktirati ponovo sa osobama koje su nam nanele jako puno zla i koje opet mogu da nam, svojim smicalicama, nanesu još gore posledice u važnim životnim pitanjima (npr.posao, lični život, odnosi sa prijateljima, neki projekti i sl.)? Ja mislim da se takvih treba kloniti, izbegavati ih u širokom luku, posebno ako kod njih nema ni nagoveštaja pokajanja i koji bi vaš oproštaj doživeli kao potvrdu da su bili u pravu. Tu bi dobro došao sada aktuelni citat Vladike Njegoša

"Spustavah se ja na Vaše uže, umalo se uže ne pretrže, otada smo viši prijatelji, u glavu mi pamet ućeraste"

Ne znam šta ostali misle o tome, oprostiti u sebi, Hrista radi, ali izbegavati te osobe, koje opet mogu da naude? Ili biti mazohista i dovoditi sebe i bližnje u opasnost, druženjem sa lošim ljudima, koji vas vrlo mudro ogovaraju i potkopavaju vam tlo pod nogama u svakom smislu?

[rahela]

čudno mi je da mene grize savest zato što ne mogu da oprostim ljudima koji su celoj mojoj porodici namerno učinili zlo a ti zlikovci traže da im se izvinim zato što sam rekla istinu o njima!?I pri tom oni su ljuti,kako njih ne zaboli savest?Umesto ja da se naljutim zbog svega oni su uvredjeni.Zaista,živeći u današnjem materijalnom svetu teško se ostaje normalan.

[Gordana .]

Опрости себи. Па онда полако и њима. Не због њих, већ због Бога, твоје породице и себе. Јер горчина коју носиш трује тебе и твоје, наноси вам штету већу него ли сво зло које су вам ти људи нанели. Док им не опростиш они ти чине зло, јер ти није добро. Немој им давати ту моћ, опрости им, заборави на њих, Господ ће већ уредити како ће са њима а како са тобом. А ако не опростиш, ни у теби нема место за Љубав и Живот, а то је сам Господ наш.

[emilija]

Nije toliko nemoguće oprostiti nekome ko nam je naneo ogromno zlo, ako smo već dosegli neki duhovni nivo, ali, postavlja se drugo pitanje...da li kontaktirati ponovo sa osobama koje su nam nanele jako puno zla i koje opet mogu da nam, svojim smicalicama, nanesu još gore posledice u važnim životnim pitanjima (npr.posao, lični život, odnosi sa prijateljima, neki projekti i sl.)? Ja mislim da se takvih treba kloniti, izbegavati ih u širokom luku, posebno ako kod njih nema ni nagoveštaja pokajanja i koji bi vaš oproštaj doživeli kao potvrdu da su bili u pravu. Tu bi dobro došao sada aktuelni citat Vladike Njegoša

"Spustavah se ja na Vaše uže, umalo se uže ne pretrže, otada smo viši prijatelji, u glavu mi pamet ućeraste"

Ne znam šta ostali misle o tome, oprostiti u sebi, Hrista radi, ali izbegavati te osobe, koje opet mogu da naude? Ili biti mazohista i dovoditi sebe i bližnje u opasnost, druženjem sa lošim ljudima, koji vas vrlo mudro ogovaraju i potkopavaju vam tlo pod nogama u svakom smislu?

_____________________________________________________________________________________________________

Sestro draga, blagosloven je Bog prema  onima koji su u mogucnosti da takve osobe izbegavaju.

Ostati stalno na istom nivou "ja prastam i mucim se i dajem ti zeleno svetlo da nastavis" je pogubno za nas, nismo mi na tom duhovnom nivou da blagoslovimo dok nas mlate.

 

Pogubno je i za onoga ko nas kinji, jer nista se promenilo nije..osim..osim ako ga nasha upornost otrezni.

Ali ko od nas obicnih moze to da izdrzhi?

 

Meni u takvoj situaciji ostaje jedino - da se klonim, da prastam za sve proslo, da se molim za tu osobu i da molim Gospoda da mi da snage da isteram i poslednju kap otrova iz sebe.

 

Pitah za to Oca Nikolaja, ruskog svestenika, vec na izmaku snage od pokushaja da prastam nekom ko me uporno ponizava a on reche: "Pa dete, ti imas SLOBODU da biras s kim ces se druziti a s kim ne"

To je bio samo odgovor na deo mog pitanja, ali i to je nesto....

[emilija]

čudno mi je da mene grize savest zato što ne mogu da oprostim ljudima koji su celoj mojoj porodici namerno učinili zlo a ti zlikovci traže da im se izvinim zato što sam rekla istinu o njima!?I pri tom oni su ljuti,kako njih ne zaboli savest?Umesto ja da se naljutim zbog svega oni su uvredjeni.Zaista,živeći u današnjem materijalnom svetu teško se ostaje normalan.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

pa nije "cudno", zashla si na duhovni put i znash da treba da dostignesh stanje oprastanja i ljubavi;

 

Dugo sam mucila sebe istim problemom, ne shvatajuci da imamo zacrtan cilj i znamo kako bi trebalo ali ne znamo da to ne moze odmah , precenjujemo svoje snage a podcenjujemo slabosti. Tu je i sujeta, pa nerazvijena vera, pa dug put pred nama i ono-da i na samom kraju necemo znati dokle smo stigli na tom putu.

 

Kad posustanem i jednostavno neshto NE MOGU, bar ne sada, ostaje molitva i pouzdanje u Boga da ce pomoci za resto.....

[emilija]

Da, Gordana rece - oprostiti i sebi....

Inace slazem se s Dinablasterom da nema razlike u oprostu prema pokajanim, nepokajanim, to su sad neka nasha tumacenja sto moze biti opasno za neutvrdjene u veri.

 

Oprastati svima bez razlike, s tim sto covek mora da nadje onu tanku liniju da , koliko moze, oprosti svima ali i zastiti sebe....uostalom, znamo da se radi o uskim i tesnim vratima inace mi teorija-  da oprastamo samo onima koji (nam) se pokaju vuche vishe na laHka, siroka vrata, oprostite ali tako zvuchi. Inace svako za svoje misljenje moze naci citate kod svetih Otaca ako se izvuku iz konteksta a moja malenkost je stekla utisak, generalni da mi ne mozemo vagati i odredjivati ko se pokajao a ko nije i kome treba da oprostimo, kome ne....

 

svima, sedam puta sedamdeset i sedam....

[emilija]

a sta cemo s onima koje kinji neko koga ne mogu izbeci???

Ima i takvih situacija..

dan i noc pa godinama, pa kakva su tek to iskusenja!

 

A Gospod dobri opet zna koliko mi mozemo podneti.

Velika iskushenja za ljude duhovne znace mozda i veci napredak, veca borba, veca snaga????

 

Mozda se od njih vishe ocekuje?

 

Neka nam Gospod svima da snage da izadjemo na kraj sa samim sobom....

[emilija]

ako bih prihvatila misljenje da treba da oprostimo samo onima koji su se pokajali

pa jao lepote i divote od podviznistva, pa to bi mi odnelo godine muka, godine prosle i buduce, nema sta vise da lupam glavu

znaci, nema od oprosta nishta , imam savrshen alibi da se zlurado smejem shto ne moram da prashtam.

 

Da, Gospod nije oprostio nekima koji se nisu pokajali..

ali On je Gospod a ne ja.

Ko sam ja da odlucujem ko je dostojan mog oprosta ?

 

A sta cemo s onim da treba ljubiti neprijatelje svoje?

Pa neprijatelji nam stalno cine zlo, ne pada im na pamet da se kaju, generalno....pa kako da ga ljubim , tj pokushavam (s osrednjim uspehom) ako sam mu zapamtila zlo i ne prastam???

 

Ima jos nesto:

 

Oprostiti a ne zaboraviti ne mozhe!

Ne zaboraviti je isto shto i ne oprostiti. Postoje dva smisla ovoga "ne zaboraviti".

Ne misli se tu na nezaborav kao zlopamcenje. kako mogu da nekom oprostim ako sam naneto  zlo umesto na lomacu spakovala u plakar , da mi je pri ruci, da imam cime mahati nekom nad glavom??

 

mislim da se ovo "ne zaboraviti" odnosi samo na malu opreznost da bi covek bolje znao da cuva sebe.....

[emilija]

ponekad, kad napadnu zle misli, kad krenu pitanja, pa zasto, pa kako, setim se da sam ja mozda nekada nekoga povredila, ostetila, nanela zlo pa kazem- ako je ovo za ono-neka je.

 

Napominjem da je sve ovo sto sam rekla moje misljenje, ne tvrdim nista i nikoga ne ubedjujem ni u sta, ponajmanje sama tumacim svete spise, tek da se zna:)

[emilija]

Koliko vam je teško tražiti od nekoga oprost?

Ono, direktno.

Nije mi tesko.