Ватикан и холокауст

[Родољуб Лазић]

Žalosni petak u Jasenovcu

Misno slavlje uz biskupe Đakovačko-osječke crkvene pokrajine predvodio je nadbiskup Želimir Puljić

Jasenovac, (IKA) - Prigodom Dana obnove čišćenja pamćenja i spomena mučenika, na "Žalosni petak", 15. travnja održano je središnje pokorničko-molitveno slavlje Požeške biskupije u jasenovačkoj župnoj crkvi. Slavlje je predvodio zadarski nadbiskup Želimir Puljić a uz njega su bili biskupi Đakovačko-osječke crkvene pokrajine, Marin Srakić, nadbiskup i metropolit - predsjednik Hrvatske biskupske konferencije, Antun Škvorčević, požeški biskup – domaćin slavlja, Đuro Gašparović, srijemski biskup te Đuro Hranić, pomoćni đakovačko-osječki biskup. Među svećenicima bio je zapadno-slavonski arhiđakon i pakrački župnik Matija Juraković, članovi požeškoga Stolnog kaptola na čelu s prepoštom Josipom Devčićem, svećenici Novljanskog dekanata predvođeni dekanom Milanom Vidakovićem te dekan Pakračkog dekanata Branko Gelemanović.

Biskup Škvorčević je na početku slavlja pozdravio sve nazočne biskupe, svećenike, redovnike i redovnice, sudionike križnog puta koji je u jutarnjim satima krenuo ovoga dana iz Lipovljana i popodne stigao u Jasenovac, sve župljane jasenovačke župe i hodočasnike iz drugih župa. Potom je biskup rekao: "Okupili smo se na središnju molitveno-pokorničku postaju Požeške biskupije ovoga Dana u Jasenovcu. Prosvijetljeni Isusovom riječju vjerujemo da oslobađa samo ona povijesna istina koja je očišćena kajanjem, praštanjem i pokorom te upravo tim putem želimo u svojim srcima i savjestima ostvariti slobodu, da bismo bez osjećaja mrženje i osvete obnovili spomen na nedužne žrtve." Tumačeći smisao molitvenog skupa u Jasenovcu na Dana obnove čišćenja pamćenja i spomena mučenika biskup je istaknuo: "Bog nas je sve 'sa sobom pomirio po Kristu i povjerio nam službu pomirenja' (2 Kor 5,18), uvjerava nas sv. Pavao. Upravo to je svrha ovog našeg molitvenog zajedništva. Tako nas je poučio i utemeljitelj Požeške biskupije sluga Božji papa Ivan Pavao II. prigodom svoga prvog pohoda Hrvatskoj 1994. godine kad je rekao da se put pomirenja i mira ostvaruje molbom za oproštenje onima kojima je naneseno zlo i davanjem oproštenja onima koji su nam nanijeli zlo. Mi i danas u tom raspoloženju sa svom kršćanskom iskrenošću stojimo pred počiniteljima zla i onima kojima je naneseno nasilje. Iskazujemo poštovanje prema svim žrtvama u Jasenovcu, bez razlike na vjersku, nacionalnu ili bilo koju drugu pripadnost." Potom je biskup kazao da se uz Jasenovačke žrtve ovoga Dana spominjemo i drugih žrtava te nastavio: "S istim osjećajima pristupamo i svim drugim žrtvama, poznatim ili još neotkrivenim grobovima gdje leže žrtve komunističkog zločina. Svoje poštovanje želimo iskazati i svima ubijenima, progonjenima, ponižavanima i preziranima na bleiburškom i drugim križnim putovima nakon II. svjetskog rata, na stratištima tijekom domovinskog rata, od Voćina i Škabrnje do Kusonja i Vukovara." Dodao je: "Današnja presuda hrvatskim generalima u Hagu, premda još nije konačna, čini ovogodišnji 'Žalosni petak' još žalosnijim, potiče nas da i ovaj trenutak povjerimo Bogu i njegovu sudu milosrđa i ljubavi te molimo za hrvatske branitelje i njihovo plemenito djelo." Biskup je zaključio svoj pozdrav riječima: "Neka Gospa jasenovačka moli s nama, prenese naše vapaje svome Sinu i pomogne da naša srca ne budu zatrovana ili ranjena zlom. Neka s nama moli za dostojanstvo i mir naše domovine."

Nadbiskup Puljić započeo je potom slavlje te je svima nazočnima uputio riječi pozdrava i zahvalio domaćem biskupu Antunu za poziv da dođe u Jasenovac. Čin kajanja po uzorku koji je papa Ivan Pavao II. upotrijebio za Veliki jubilej 2000. u Rimu predvodio je biskup Škvorčević. Nadbiskup Puljić je u homiliji najprije spomenuo da nas "Žalosni petak" podsjeća na nekadašnji blagdan Sedam žalosti BDM koji se slavio u petak prije Cvjetnice te je istaknuo glavne sastavnice tog marijanskog otajstva. Potom se osvrnuo na Dan obnove čišćenja pamćenja u Požeškoj biskupiji i rekao: "Na ovaj žalosni petak, nekadašnji blagdan sedam žalosti BDM, okupljaju se vjernici Požeške biskupije u ovoj crkvi u Jasenovcu, kako bi prema dalekovidnoj odluci njezinog pastira Antuna, od 5. siječnja 2001. a u duhu pastoralnih zadataka iz Velikog Jubileja slavili svake godine 'Dan obnove čišćenja pamćenja i spomena mučenika' kao izraz 'obraćenja i vjernosti Isusu Kristu, jedinom otkupitelju čovjeka'. A što znači 'čistiti memoriju' pokazao nam je sluga Božji Ivan Pavao II. kad je na prvu korizmenu nedjelju, 12. ožujka jubilarne 2000. 'postao glasom Crkve te, zagledan u raspetoga Krista u bazilici sv. Petra, zamolio oproštenje za svako njezino dijete. To pak 'čišćenje pamćenja osnažilo je, veli Papa, naše korake prema budućnosti i učinilo nas budnijima i poniznijima'". Nadbiskup Puljić je nastavio: "Upravo u tom duhu ova biskupija već deset godina slavi 'žalosni petak' kao biskupijski dan obnove čišćenja pamćenja i spomena žrtava ideološke, nacionalne i svake druge mržnje koja se očitovala na ovom prostoru.Okupljajući se ovdje već deset godina vjernici katolici mole Božje milosrđe te hodočašćem pokore i molitve daju duhovnu zadovoljštinu za zločine počinjene tijekom dvadesetog stoljeća na našim prostorima.Pedagogijom 'oprosti i moli oproštenje', oni žele otkloniti iz pamćenja osjećaje mržnje, mraka i duhovnu zarobljenost kako bi bili slobodni."

Zatim je nadbiskup Puljić spomenuo da su određeni krugovi kod nas manipulirali Jasenovcem kako bi optužili za njega hrvatski narod i Katoličku Crkvu te je istaknuo ono što je vrijedno učiniti pred zlom koje je ostavilo ovdje svoje tragove: "Pred likom jasenovačke Gospe i pred križem izrađenim od krovnih dijelova crkve koja je izgorjela u Domovinskom ratu mi večeras molimo za žrtve totalitarnih sustava 20. stoljeća. U Godini Gospe Voćinske posebice se sjećamo brojnih nedužno ubijenih ljudi u Voćinu, među kojima i voćinskog župnika Josipa Martinca, kao i njegova prethodnika Julija Bürgera koje su ubili komunisti. Ovogodišnji 'Dan obnove čišćenja pamćenja i spomena mučenika' na osobit način je vezan s voćinskim žrtvama. A pedagogija odgoja u vjeri, koju nam je ostavio sluga Božji Ivan Pavao II., postala je u ovoj biskupiji prepoznatljivim 'znakom' koji obećava i ohrabruje. A ova crkva Marijinog Uznesenja u Jasenovcu, kao i nova crkva sv. Mihovila u Staroj Gradiški postale su 'svetištem zahvalnosti' i 'učionicom povijesti'. Jer, dok je obrana Domovine bila presudna kao 'biološka pretpostavka da nas velikosrpska hegemonija ne uništi i zatre, čišćenje pamćenja i spomena mučenika u vidu nacionalne pomirbe presudni su kao moralna i duhovna pretpostavka' bez kojih nema istinske hrvatske budućnosti. 'Prava sreća čovjeka krije se u oprostu i pomirenju' koje će se dogoditi samo ako se beskompromisno suočimo s negativnim balastom prošlosti što su ga namrle lažne ideologije."

Nadbiskup Puljić je podsjetio na one koji su u vremenima zla ustrajali u dobru i postali žrtve te je kazao: "No povijesni put Crkve nije bio obilježen samo propustima i grijesima. Božja milost je toliko obilovala da je nadjačala slabosti i mane. Silno mnoštvo svetaca i mučenika danas svijetle na njezinu licu. Njihova svetost najveći je dar čovječanstvu po kojem se iskupljuje silno zlo u ljudskoj povijesti. Na ovaj žalosni petak spominjemo ih se jer bijahu svjedoci ljubavi i vjernosti. A većina od njih bijaše stigmatizirana, oklevetana kao neprijatelji čovječnosti. Kao takvi bili su primorani na 'šutnju' i potom uklonjeni sa svjetske pozornice. Prisjetimo se našega blaženog Alojzija Stepinca, kao i drugih vjernih Božjih svjedoka biskupa, svećenika, redovnica i redovnika, i silnog broja vjernika laika. Crkva stoga poziva svoju djecu neka idu njihovim putem i neka ih nasljeduju." Nadbiskup Puljić spomenuo je i donošenje presude hrvatskim generalima u Hagu te kazao: "Kao što nam je bilo teško kad je Vukovar pao, ali nismo se predali nego se nadali, tako i danas kad su nam generali osuđeni ne trebamo se predati jer istina će pobijediti."

Za Molitvu vjernih upotrijebljen je tekst iz liturgije čišćenja pamćenja i spomena mučenika pape Ivana Pavla II. godine 2000. u Rimu. Nakon popričesne molitve krenula je procesija glavnim trgom s likom jasenovačke Gospe, praćena pobožnošću i pjesmom nazočnih vjernika. Na povratku u crkvu biskup Škvorčević je molio čin predanja Majci Božjoj u kojoj je povjerio domovinu i sve nazočne brižnoj skrbi Isusove majke. Na kraju je zahvalio nadbiskupu Puljiću i biskupima Đakovačko-osječke crkvene pokrajine što su svojim sudjelovanjem iskazali poštovanje prema svima kojih se Požeška biskupije ovoga dana spominje te što su pomogli da hodočasnička molitva u Jasenovcu bude snažnija. Zahvalio je svećenicima i vjernicima što su i ove godine žrtvom i molitvom te hodočašćem u Jasenovac iskazali poštovanje prema žrtvama i pridonijeli da one ne budu predane zaboravu. Na jasenovačkoj molitvenoj postaji bio je nazočan iz javnog života saborski zastupnik i pakrački gradonačelnik Davor Huška, novljanski gradonačelnik Antun Vidaković, te načelnica Općine Jasenovac Marija Mačković.

Prije molitvenog slavlja u jasenovačkoj crkvi nadbiskup Marin Srakić i Želimir Puljić te biskupi Đuro Gašparović i Đuro Hranić, prevođeni domaćim biskupom Antunom Škvorčevićem posjetili su episkopa Savu Jurića u njegovu domu.

http://www.ika.hr/index.php?prikaz=vijest&ID=130886

Ово је просто генијално!

Пазите, метрополит Шкворчевић, председник Хрватске бискупске конференције, у Јасеновцу "Пригодом Дана обнове чишћења памћења и спомена мученика" каже:

Iskazujemo poštovanje prema svim žrtvama u Jasenovcu, bez razlike na vjersku, nacionalnu ili bilo koju drugu pripadnost." Potom je biskup kazao da se uz Jasenovačke žrtve ovoga Dana spominjemo i drugih žrtava te nastavio: "S istim osjećajima pristupamo i svim drugim žrtvama, poznatim ili još neotkrivenim grobovima gdje leže žrtve komunističkog zločina. Svoje poštovanje želimo iskazati i svima ubijenima, progonjenima, ponižavanima i preziranima na bleiburškom i drugim križnim putovima nakon II. svjetskog rata, na stratištima tijekom domovinskog rata, od Voćina i Škabrnje do Kusonja i Vukovara[

Значи, помињу се жртве у Јасеновцу (онако фино, уопштено, да се не не зна ни ко су жртве ни ко су злочинци) а одмах затим се одаје пошта и жртвама комунистичког злочина, и оним злочинцима-усташама који су убијени у Блајбургу и другде, као и "тијеком Домовинског рата". Све је то исто, одајемо пошту и убијеној деци у Јасеновцу и усташким крволоцима. И тако "чистимо памћење"!

Исто то, само другим речима, каже и други прелат, надбискуп Пуљић:

Okupljajući se ovdje već deset godina vjernici katolici mole Božje milosrđe te hodočašćem pokore i molitve daju duhovnu zadovoljštinu za zločine počinjene tijekom dvadesetog stoljeća na našim prostorima.

Долазимо у Јасеновац и молимо се за СВЕ  злочине на нашим просторима, јер нема разлике.

Zatim je nadbiskup Puljić spomenuo da su određeni krugovi kod nas manipulirali Jasenovcem kako bi optužili za njega hrvatski narod i Katoličku Crkvu te je istaknuo ono što je vrijedno učiniti pred zlom koje je ostavilo ovdje svoje tragove: "Pred likom jasenovačke Gospe i pred križem izrađenim od krovnih dijelova crkve koja je izgorjela u Domovinskom ratu mi večeras molimo za žrtve totalitarnih sustava 20. stoljeća. U Godini Gospe Voćinske posebice se sjećamo brojnih nedužno ubijenih ljudi u Voćinu, među kojima i voćinskog župnika Josipa Martinca, kao i njegova prethodnika Julija Bürgera koje su ubili komunisti. [/b

Наравно, хрватски народ и Католичка црква су недужни у погледу Јасеновца, и све је то манипулација.

А тоталитарни режими су који? У говорима римокатолички високодостојници два пута помињу комунистичке злочине , а наравно и "великосрпску хегемонију":

Jer, dok je obrana Domovine bila presudna kao 'biološka pretpostavka da nas velikosrpska hegemonija ne uništi i zatre, čišćenje pamćenja i spomena mučenika u vidu nacionalne pomirbe presudni su kao moralna i duhovna pretpostavka

Усташе и усташки режим не помињу ниједном!

Наравно, ту је и "блажени Алојзије Степинац" и невино осуђени хрватски генерали у Хагу, за које се надају да ће "истина ипак победити".

Ето тако се у Јасеновцу чисти памћење од СВИХ злочина у 20. веку, "без обзира на веру и народност", при чему се помену Срби као злочинци (великосрпска хегемонија која прети да уништи и затре хрватски народ) и усташе као жртве (у Блајбургу) а ниједном се не помену ни Срби као жртве у Јасеновцу и широм лијепе њихове, ни усташе као злочинци.

А у духу помирења и екуменског дијалога, исти ти високодостојници, које су све то изговорили, претходно су посетили и епископа СПЦ Саву Јурића.

Како је то лепо! Гестови наше сестринске Римокатоличке цркве, као што је ово молитвено славље у Јасеновцу, сведоче о искреној посвећености екуменском дијалогу и жељи да на темељима истине и правде оствари толико жељено јединство. Недвојбено.

[andrej]

А у духу помирења и екуменског дијалога, исти ти високодостојници, које су све то изговорили, претходно су посетили и епископа СПЦ Саву Јурића.

Како је то лепо! Гестови наше сестринске Римокатоличке цркве, као што је ово молитвено славље у Јасеновцу, сведоче о искреној посвећености екуменском дијалогу и жељи да на темељима истине и правде оствари толико жељено јединство. Недвојбено.

Господине Лазићу, изнели сте одличну анализу ситуације, с којом бих се умногоме и сам сложио. Заиста је срамно и недостојно изједначавати злочине усташа, који су то годинама и плански чинили КАО "НЕОВИСНА" ДРЖАВА (уз отворено учешће и подршку злочинима извесног дела римокатоличког клера) и комуниста (чији је злочин, углавном, био стрељање по кратком поступку једног дела ратних војних заробљеника из квислиншких формација - а не жена, деце и нејачи); осим тога, већину својих злодела (не рачунајући Голи Оток), комунисти су починили ПРЕ него што је формирана држава.

Нарочито је жалосно што и неки данашњи високи званичници РКЦ у Хрватској, кокетирају са усташтвом. На пример, овај несрећни врх-босански кардинал Пуљић, који је (иначе) учествовао и на заједничкој литургији у сарајевском саборном храму са нашим митрополитом дабробосанским Николајем Мрђом, такође је и узимао учешће у организацији Томпсонових концерата - чак их је поредио са "светим тројством" (надајмо се, несвесан оног "хита" који је Перковић често знао "запјевати": "Јасеновац и Градишка стара").

Дакле, већина ваше анализе коју сте горе изнели је тачна. Једино, осетио сам одређену потребу да интервенишем око дела који сам горе и цитирао.

Ви сте, господине Лазићу, свакако у праву када истичете да ово упорно неодбацивање усташтва наноси велику штету свим покушајима екуменског дијалога са РКЦ. Ако је Ватикан иоле искрен у жељи за било каквим приближавањем православљу, ово усташтво ће морати одлучно да буде искорењено. Римокатоличка црква у Хрватској је, од Ватикана повлаштена и размажена. Њиховом клеру је од Рима допуштено да буду формирани, готово по "националном" принципу - који је иначе супротан самој сржи римокатоличке еклисиологије.

Рим би, рецимо, показао изузетну демонстрацију добре воље и учинио велики корак у екуменском дијалогу (бар што се тиче СП Цркве - ако смем да то изнесем као моје лично размишљање и сугестију), када би све ове најекспонираније проусташке клерике преместио у мисије по Азији и Африци. Међу припадницима других раса и култура, ови уважени прелати би можда могли да пођу ка исцелењу од ових расистичко-шовинистичких духовних вируса, којима су изгледа заражени. С друге стране, ако би у Хрватску били доведени клерици који су пореклом негроиди или азијате, и верни народ Хрватске би добио јасну поруку од Рима, да расизам и фашизам нису концепти које једна црква, која се сматра хришћанском, на било какав начин може да подржи и прихвати.

Да сам лично у таквој позицији, ово је сугестија коју бих, на тихи и дипломатски начин, с православне стране изнео Ватикану. Лично, верујем да је Рим и искрено заинтересован (па и условљен) потребом да се приближи православљу, али, овакве ствари неко мора да тражи да би биле и добијене - или одбијене. У сваком случају, Родољубе, у праву сте и многи наши православни клирици исто тако размишљају - без одлучног и реалног раскида Рима са усташтвом, неће и не може бити ни озбиљног дијалога и пута ка некаквом приближавању. Чињеница је, да нас од крижарског освајања Цариграда па до Јадовна и Јасеновца, не дели више само догматика (у којој РКЦ и показује вољу да "попушта") него и врло крвава и болна историја. Верујем да свест о овим проблемима итекако постоји и у клеру РКЦ, а остаје да се види има ли воље да се проблеми и решавају.

[suza]

'Žalosni petak' još žalosnijim, potiče nas da i ovaj trenutak povjerimo Bogu i njegovu sudu milosrđa i ljubavi te molimo za hrvatske branitelje i njihovo plemenito djelo." jao  ovo  reci  neko ko kaze da pozna Boga ,dobro men svedno isus nije Bog niovako rekao da je a ko zna stase  sve vjeruje

[Zayron]

Нарочито је жалосно што и неки данашњи високи званичници РКЦ у Хрватској, кокетирају са усташтвом. На пример, овај несрећни врх-босански кардинал Пуљић, који је (иначе) учествовао и на заједничкој литургији у сарајевском саборном храму са нашим митрополитом дабробосанским Николајем Мрђом, такође је и узимао учешће у организацији Томпсонових концерата - чак их је поредио са "светим тројством" (надајмо се, несвесан оног "хита" који је Перковић често знао "запјевати": "Јасеновац и Градишка стара").

То сте изгледа добро побркали те људе и информације из новина и медија о њима а није ни чудо, постоје два надбискупа Пуљића, један је Желимир Пуљић, 1947 годиште, бивши бискуп дубровачки а сада задарски надбискуп и Винко Пуљић, 1945 годиште, кардинал и надбискуп Врхбосански који је заиста био у православном храму у Сарајеву али никада није пјевао никакве Томпсонове пјесме нити ходао по каквим његовим концертима!. Њега ћете на Томпсоновом концерту видјети отприлике исто тада када и Патријарха +Иринеја на концерту Металике или сличном. Ствар вам је искомпликовао изгледа тај трећи Пуљић који се зове ИСТО Винко Пуљић као кардинал и надбискуп Врхбосански али није никаквим бискупом већ обичним свећеником, жупником у некаквим Штињасима код Пуле.

Štinjaski župnik don Vinko Puljić:

http://www.gradpula.com/vijesti-iz-pule-i-istre/vinko-puljic-kajine-zar-biste-svecenstvo-strpali-u-zatvore.html

Vinko Puljić - kardinal i nadbiskup Vrhbosanski

http://hr.wikipedia.org/wiki/Vinko_Pulji%C4%87

http://en.wikipedia.org/wiki/Vinko_Pulji%C4%87

Želimir Puljić - nadbiskup i metropolita Zadarski

http://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%BDelimir_Pulji%C4%87

Inače sa sadašnjim nadbiskupom i metropolitom zadarskim Želimirom Puljićem, nekadašnjim biskupom dubrovačkim sam se upoznao osobno još za vremena i doba kad je bio profesorom na bogosloviji u Đakovu i Sarajevu, prije 30 godina znači, davno to bilo, hehehe!

[andrej]

4chsmu1 Хвала Зајроне  ekstra dada 4869

Јесте, у питању је штиљански жупник, истог имена и презимена.  joooj

MEA CULPA - MEA CULPA MAXIMA!  bangin

Ово је, невероватно: због истог имена и презимена, логично, помислио сам да је жупник у међувремену био "унапређен" у бискупа, па затим и у кардинала.

Више пута је о томе писано и ја сам податак тако и запамтио - на жалост, Ви сте први ко је ову страшну забуну разјаснио. Заиста, мени је сво време било чудно да један кардинал себи допушта толико екстремистички курс. А нисам проверавао да постоје два клерика ИСТОГ имена и презимена  prstgore

То донекле и мења ситуацију, мада мислим да остатак анализе коју је господин Лазић горе изнео и коју сам прокоментарисао ипак и даље стоји. А браћи римокатолицима се извињавам на ненамерној грешци.

[Zayron]

4chsmu1 Хвала Зајроне  ekstra dada 4869

Јесте, у питању је штиљански жупник, истог имена и презимена.   joooj

MEA CULPA - MEA CULPA MAXIMA!  bangin

Ово је, невероватно: због истог имена и презимена, логично, помислио сам да је жупник у међувремену био "унапређен" у бискупа, па затим и у кардинала.

Више пута је о томе писано и ја сам податак тако и запамтио - на жалост, Ви сте први ко је ову страшну забуну разјаснио. Заиста, мени је сво време било чудно да један кардинал себи допушта толико екстремистички курс. А нисам проверавао да постоје два клерика ИСТОГ имена и презимена  prstgore

То донекле и мења ситуацију, мада мислим да остатак анализе коју је господин Лазић горе изнео и коју сам прокоментарисао ипак и даље стоји. А браћи римокатолицима се извињавам на ненамерној грешци.

Свеједно, уз толико таквих сличних имена а сви су клерици сваком се то може замотат.

То није никакав проблем. Мени већи проблем чини неспремност хрватског епископата суочит се

и с мрачнијим странама хрватске прошлости и поставити им се лицем у лице па да су не знам какве

и које биле. Ја вам кажем да то сигурно није "курс Ватикана". Имам утисак да је Бенедикт XVI већ

неколико пута слао Бозанића и остале с врло тачним инструкцијама шта и како имају учинити и рећи

ВАМА СРБИМА, СРБСКОМ НАРОДУ И СРБСКОЈ ЦРКВИ али га они никада нису у томе послушали нити хоће!

[andrej]

Свеједно, уз толико таквих сличних имена а сви су клерици сваком се то може замотат.

То није никакав проблем. Мени већи проблем чини неспремност хрватског епископата суочит се

и с мрачнијим странама хрватске прошлости и поставити им се лицем у лице па да су не знам какве

и које биле. Ја вам кажем да то сигурно није "курс Ватикана". Имам утисак да је Бенедикт XVI већ

неколико пута слао Бозанића и остале с врло тачним инструкцијама шта и како имају учинити и рећи

ВАМА СРБИМА, СРБСКОМ НАРОДУ И СРБСКОЈ ЦРКВИ али га они никада нису у томе послушали нити хоће!

Занимљиво и ја тако мислим.

Али, како то објашњавате и шта мислите, на који начин та ситуација може да се превазиђе? Мени се чини да Хрвати отворено игноришу сваки покушај Ватикана да неутралише усташтво - а желим да верујем да таквих покушаја има, пошто је то (на крају крајева) у интересу Ватикана и више него у интересу православних.

Да ли би можда некакво "премештање" проблематичних клерика, о каквом сам горе писао, можда било оствариво и дало некаквих резултата? Сложићете се, претпостављам, да хрватска црква тренутно функционише по много "националистичкијем" принципу, од онога што би уобичајено римокатоличка духовно-еклисиолошка пракса допуштала? Сложићете се, верујем, и да су ове појаве исувише велики терет за било какав покушај приближавања? Шта је, по Вама, као римокатоличком вернику, могуће решење?

Свакако, волео бих да по овом питању чујем и мишљење друге римокатоличке браће на форуму.  4chsmu1

[Zayron]

Evo sad stav jednog od čeških ultrazilota katoličkih o ustašama:

Může mně někdo přiblížit, jaká byl vztah kard. Stepanice a Říma k ustašovskému dobytku? Něco jsem o tom četl, ale dám si odstup, třeba to byla propaganda, ale pokud vím, ustašovce museli mírnit i náckové. Jedna věc je schisma a druhá skutečné prasárny páchané Chorvatskými katoliky na Srbech. Byl bych trošku opatrnější Fakt, že se k nim budeme chovat slušně není žádný synkretismus, je třeba vzít na vědomí, že velká unie je zřejmě Boží prozřetelností nástrojem katolické obnovy, jetli nějaká ještě bude.

ustašovský dobytek su: ustaška stoka

ale pokud vím, ustašovce museli mírnit i náckové je: koliko znam ustaše su morali smirivat i nacisti

Jedna věc je schisma a druhá skutečné prasárny páchané Chorvatskými katoliky na Srbech znači:

Jedna stvar je šizma a druga su stvarna svinjstva počinjena hrvatskim katolicima nad Srbima

Fakt, že se k nim budeme chovat slušně není žádný synkretismus znači:

Činjenica da se k njima (pravoslavcima, Srbima) budemo (trebamo) ponašati pristojno nije nikakav sinkretizam

Ovo je napisao češki katolički ultrazilot! Tridentinac, sedevakantista itd. itd.

Član jednog od najzilotskijih katoličkih udruženja što danas postoje na svijetu!

[Родољуб Лазић]

Имам утисак да је Бенедикт XVI већ

неколико пута слао Бозанића и остале с врло тачним инструкцијама шта и како имају учинити и рећи

ВАМА СРБИМА, СРБСКОМ НАРОДУ И СРБСКОЈ ЦРКВИ али га они никада нису у томе послушали нити хоће

Уколико је овај утисак тачан, то би било добро и корисно. Али чисто сумњам. Чини ми се да би, с обзиром на стање с(а)вести код римокатоличког и вишег и нижег клера било много корисније када би са наше стране био заузет чвршћи и доследнији став. Јер докле год ми, уз пријатељски смешак и загрљај, прихватамо римокатоличке прелате и учествујемо у разним екуменистичким манифестацијама, а да ни на који начин не протестујемо због оваквих и сличних њихових ставова, ништа се неће променити у њиховим главама. А и зашто би? Ако их ми прихватамо упркос очитој неискрености у вођењу екуменистичког дијалога, то значи да они не морају ништа да промене.

[Бартендаз]

Имам утисак да је Бенедикт XVI већ

неколико пута слао Бозанића и остале с врло тачним инструкцијама шта и како имају учинити и рећи

ВАМА СРБИМА, СРБСКОМ НАРОДУ И СРБСКОЈ ЦРКВИ али га они никада нису у томе послушали нити хоће

Уколико је овај утисак тачан, то би било добро и корисно. Али чисто сумњам. Чини ми се да би, с обзиром на стање с(а)вести код римокатоличког и вишег и нижег клера било много корисније када би са наше стране био заузет чвршћи и доследнији став. Јер докле год ми, уз пријатељски смешак и загрљај, прихватамо римокатоличке прелате и учествујемо у разним екуменистичким манифестацијама, а да ни на који начин не протестујемо због оваквих и сличних њихових ставова, ништа се неће променити у њиховим главама. А и зашто би? Ако их ми прихватамо упркос очитој неискрености у вођењу екуменистичког дијалога, то значи да они не морају ништа да промене.

4chsmu1

[andrej]

Имам утисак да је Бенедикт XVI већ

неколико пута слао Бозанића и остале с врло тачним инструкцијама шта и како имају учинити и рећи

ВАМА СРБИМА, СРБСКОМ НАРОДУ И СРБСКОЈ ЦРКВИ али га они никада нису у томе послушали нити хоће

Уколико је овај утисак тачан, то би било добро и корисно. Али чисто сумњам. Чини ми се да би, с обзиром на стање с(а)вести код римокатоличког и вишег и нижег клера било много корисније када би са наше стране био заузет чвршћи и доследнији став. Јер докле год ми, уз пријатељски смешак и загрљај, прихватамо римокатоличке прелате и учествујемо у разним екуменистичким манифестацијама, а да ни на који начин не протестујемо због оваквих и сличних њихових ставова, ништа се неће променити у њиховим главама. А и зашто би? Ако их ми прихватамо упркос очитој неискрености у вођењу екуменистичког дијалога, то значи да они не морају ништа да промене.

Господине Лазићу, мислим да "ми" (у смислу наших, саборски овлаштених епископа за спољне односе), нисмо баш толико фини и попустиви, колико то делује када се погледају фотографије и снимци. Када се врата затворе, мислим да наши клирици скидају љубазне осмехе с лица или, још пре, уз задржавање тих осмеха итекако инсистирају да се и ова политичко-прозелитска питања, решавају упоредо са догматским. Друга страна, уз ништа мање љубазне осмехе, пружа "чврста уверавања" да је то свакако и званични став вВатикана, те да они "суштински" већ раде на деконструкцији усташког дискурса у хрватској цркви. Наши делегати су годинама (ако не и деценијама), смирено прихватали оваква уверења (не верујући им претерано, наравно - али, упорно на њима инсистирајући). Пошто се ствари нису мењале набоље, дијалог је све више замирао.

Истини за вољу, трба рећи да је учешће ркц клера било знатно умереније у тзв. "домовинском рату" него раније у НДХ. Римокатолици на то стално покушавају да укажу као на "значајан помак" и не разумеју како нас не радује превише чињеница да овог пута неки фратар није узео маљ или будак и с њим отварао главе женама и деци. На жалост, део хрватског римокатоличког клера, супротстављајући се (пасивно) по свој прилици и налозима самог папе (коме су ономад чак "увалили" да ЛИЧНО ПРИМИ тог истог несрећног Томпсона-Перковића), гради своју популарност код верника управо на промовисању усташтва.

Мени се, стога, чини да је једина рационална ствар коју Ватикан (уколико је искрен у жељи за зближавањем) може да уради, јесте да дислоцира проблематичне клерике негде у Африку или Азију - и да оданде доведу неке у Хрватску. Наравно, за почетак, свега неколико оних најтврдокорнијих, за пример. Мислим да би то била озбиљна изјава о промени курса и далеко значајнији потез од било каквог формалног извињавања. Било је ту и разних других испада клера - рецимо, она скандалозна изјава покојног призренског бискупа Марка Сопија.

Чињеница је да Ватикан нема довољно контроле над делом свог клера који има мисију на нашим просторима и чије понашање отежава сваки покушај међусобног разумевања, добронамерним људима на обе стране.

[Дејан]

Zatim je nadbiskup Puljić spomenuo da su određeni krugovi kod nas manipulirali Jasenovcem kako bi optužili za njega hrvatski narod i Katoličku Crkvu

Sad ispade da su Srbi sami sebe klali.

I ne znam što svako od katolika koji je bio u Jasenovcu redovno skreće temu na komunističke i druge zločine i ovaj zadnji rat.

Brate došao si u Jasenovac ili pričaj o njemu ili ćuti.

[Родољуб Лазић]

Господине Лазићу, мислим да "ми" (у смислу наших, саборски овлаштених епископа за спољне односе), нисмо баш толико фини и попустиви, колико то делује када се погледају фотографије и снимци. Када се врата затворе, мислим да наши клирици скидају љубазне осмехе с лица или, још пре, уз задржавање тих осмеха итекако инсистирају да се и ова политичко-прозелитска питања, решавају упоредо са догматским. Друга страна, уз ништа мање љубазне осмехе, пружа "чврста уверавања" да је то свакако и званични став вВатикана, те да они "суштински" већ раде на деконструкцији усташког дискурса у хрватској цркви. Наши делегати су годинама (ако не и деценијама), смирено прихватали оваква уверења (не верујући им претерано, наравно - али, упорно на њима инсистирајући). Пошто се ствари нису мењале набоље, дијалог је све више замирао.

Господине и брате Андреју, ово што сте написали изгледа као да је поткрепљено неким "инсајдерским" подацима. Можда је то што кажете збиља тако, мада ја имам неке друге податке, супротног карактера, које не бих овде јавно износио. Међутим, не видим зашто би наше негодовање било иза затворених врата. Зашто се јасно и гласно не изнесе став да не прихватамо овакво понашање? Зар се тиме што је споља све и даље фино, глатко и љубазно, не доводи у заблуду и верни народ? Која је поента таквог нашег понашања? Ако се то, наводно, одвија деценијама, колико нама времена и воље треба да "окренемо лист"? Јер ако једно понашање не даје резултата, очито је да треба нешто променити. Бескрајна попустљивост и млакост нису ни од какве користи. Ви кажете да је "дијалог замирао". Али ја видим да и даље сваке године у несмањеном обиму учествујемо у "молитвеним осминама", негујемо присне личне односе, једноставно ничим се не дистанцирамо и не показујемо незадовољство. А ја не могу да прихватим да је хришћански једно мислити а друго радити. Ако мислим да нешто није у реду, онда се нећу понашати као да је све у реду.

У чему је проблем да се на овакав текст којим је почета тема, јасно и одрешито каже нешто слично овоме што ми пишемо овде на форуму? Чега се то бојимо? Да ћемо их повредити или ожалостити?

Ако они себи дају слободу да се понашају и говоре како хоће, ми  не би требало да то ћутке и безвољно прихватамо.

[Родољуб Лазић]

Видим да је наслов теме неко променио, уместо мог "Јасеновац и Римокатоличка црква у Хрвата" стоји "Бискупи у Хрвата у Јасеновцу".

Прво, не знам зашто је промењен, одн. шта је спорно у том наслову?

Друго, пошто то стоји као "званичан наслов" и уз њега моје име као покретача теме, морам да изразим негодовање. Ако неко инсистира да ово буде наслов теме, онда молим да се моје име обрише. "Бискупи у Хрвата у Јасеновцу" је толико језички рогобатно да ја не желим ништа да имам са овим насловом.

[Zayron]

Zatim je nadbiskup Puljić spomenuo da su određeni krugovi kod nas manipulirali Jasenovcem kako bi optužili za njega hrvatski narod i Katoličku Crkvu

Sad ispade da su Srbi sami sebe klali.

I ne znam što svako od katolika koji je bio u Jasenovcu redovno skreće temu na komunističke i druge zločine i ovaj zadnji rat.

Brate došao si u Jasenovac ili pričaj o njemu ili ćuti.

Ma, mi to u Bosni kažemo: udarila Dila, na Halila! vi to kažete "GORDOST", mi "OHOLOST" a Česi PÝCHA!

Ista stvar a grijeh je to! Čega se pametan stidi, budala se ponosi. A nema to veze nikakve s hrišćanstvom!

To je takav naš balkanski mentalitet, svako bi prije "puknija ka balun ili mihur" a ne bi prizno svoju krivicu!

Ili svoj dio krivice ili bilo šta što s nekakvom tom krivicom bi moglo imati šta zajedničko! OMG! Sve, samo to NE!

tuzansmajli8904