Jump to content

Ватикан и холокауст

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 417
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Стефан Првовенчани, а не Дечански...

 

da, oni si misle da je tamo Stefan Prvovjenčani ali tamo na videu je ovaj kralj Esteban Uroš III Dečanski

 

Según la leyenda, en 1314 su padre, tras una pelea, le envió a Constantinopla para que le cegasen, pero consiguió recuperar la visión.2 En 1320 se le permitió regresar a Serbia y tuvo que derrotar a varios pretendientes al trono antes de ser coronado en 1321. Entre ellos estaba su hermanastro Stefan Constantino, a quien derrotó y mató en 1322, y su primo Stefan Vladislav II, a quien derrotó y exilió en 1324.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Da, ali to je naopako, nas koji smo starosedeoci da proglasavaju drzavom, evo upravo se to danas ponavlja lol, pa sta ti mislis kolko strpljenja tu treba imati i da li ce jednog dana doci kraj tom strpljenju? :lol:

 

Kakav ti starosjedioc, razumiješ se u srednjovjekovno vladarsko pravo ko Mara i bubanj, mogao si sjedit tu od Adama i Eve al te se o to niko ništa nije ni pitao, ukoliko se ne bi rodio u plemićkoj porodici i bio "plave plemoćke krvi" niko te ni za šta ne bi pitao kao ustvari ni danas isto što te niko ne pita, hahahaha, s tom razlikom što su ti onda mogli lijepo išarat i leđa bičem, ahahahaha, a ne još da bi te nešto pitali i o nekakvoj politici s tobom razgovarali. Ako nisi bio plemić vrhunac tvoje karijere je onda mogao biti monah, sveštenik i episkop ili arhiepiskop. Suverenitet je bio vezan za plemićke porodice i vladare a dobivao i potvrđivao se miropomazanjem koje su imali pravo provesti i odobriti samo papa rimski i patrijarh carigradski u cijeloj Evropi, niko drugo. Mogao si naravno napravit sam sebi krunu i nabit si je na glavu i proglasit kraljem ili carem a vrijedilo bi ti to kao da si kupio plastičnu krunu s cvoćkama, takvu dječiju igračku na vašaru, mogao bi bit kraljem maksimalno svojoj ženi, ahahahaha. A ti bi bio obični kmet, hodao obučen u platno od jute od kakvog se danas prave vreće za krompir, orao, kopao, kulučio i pjevao borbene. "Ej, sagnjijem!" Samo za jednu ulovljenu ribicu u plemićkom ribnjaku bi ti tu tvoju ručicu usekli pa bi zbog te ribice bio svuda opoznat kao jedoruki Džo fisherman, ahahahaha. Drugi put bi radije ulovio žabu nego ribu, šta fali, žaba je bolja nego riba, pitaj Italijane.

 

ukhnem (u slobodnom prevodu uginem, sagnjijem)

ugini, sagnjij nesrećo jedna, ahahahaha

Link to comment
Подели на овим сајтовима

to vremeplov kad napravis onda idemo u avanture :D

Zayron: Pa tamo ni nema svađa oko vjere i nacije jer se o tom uošte ni ne priča. Priča se kakva je koja ribica i na šta se fata, na mrmka, na glistu, na kruh, hljeb ili angelbrot, na na lažni mamac itd. Evetualno o tom kako se koja peče i koja je ukusnija.

cloudking: "Ne postoje cuda... postoje samo stvari koje jos ne razumemo."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ten Catholic heroes of the Holocaust

 

As International Holocaust Remembrance Day approaches,

Simon Caldwell tells the remarkable stories of 10 lesser-known heroes

 

http://www.catholicherald.co.uk/features/2011/01/19/ten-catholic-heroes-of-the-holocaust/

 

 

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

MAGNUM-KRIMEN-Viktor-Novak_slika_L_20072

Први пут, познато дело академика проф. др Виктора Новака „Magnum Crimen”, објављено далеке 1948. године у Загребу – појављује се сада комплетно, са два поглавља, која су у претходним издањима избацивана. Та два спорна поглавља избачена су по налогу Владимира Бакарића. Књигу је, на енглеском, у два тома, објавила издавачка кућа „Гамбит” из Јагодине. Уводни текст написао је академик Василије Крестић, а поговор академик Милорад Екмечић.
...
„Magnum Crimen” – Пола вијека клерикализма у Хрватској” (magnum crimen – велики злочин), говори о развоју клерикализма у Хрватској од краја19. века до краја Другог светског рата. Аутор је Виктор Новак (1889–1977), хрватски римокатолички свештеник и професор Универзитета у Београду, шеф Историјског института САНУ и почасни члан Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу. На 1.119 страница, у 18 поглавља, представљен је развој клерикализма у Хрватској од почетка 20. века (од одржавања Свехрватског католичког конгреса у Загребу 1900. године) до краја Другог светског рата. Одмах по изласку из штампе, ватиканска курија је анатемисала књигу и ставила је на Index librorum prohibitorum (Списак забрањених књига).
...
Други део књиге говори о оснивању Независне државе Хрватске. Успостављањем НДХ клерикализам у Хрватској је ступио у својеврстан савез са усташким покретом и тако створио клерофашизам. Павелићеву НДХ тадашње вођство Римокатоличке цркве у Хрватској прогласило је за Civitas Dei (Божју државу). Аутор доказује да је овим ставом Римокатоличка црква у Хрватској, не само отворено подржавала усташки режим и његове методе решавања „српског питања”, већ и активно учествовала у њиховом спровођењу. Књига је пуна ратних сведочанстава и докумената, чиме се доказује активно учешће хрватског римокатоличког клера у организовању, извршењу, истребљењу и присилном преобраћању Срба у католичанство, као и истребљењу Јевреја и Рома у Краљевини Југославији. Надбискуп Степинац, у овој књизи, приказан је као тврди римокатолички крсташ који је јавно подржао оснивање НДХ. Он признаје усташе – као хрватске патриоте, моли се за дуг живот Павелића и његове успехе и брани усташе пред римским папом.

САНУ неће да шаље библиотекама „Magnum Crimen”
Magnum Crimen

„Ко прими на себе грехе света, постаће истински цар света.” Лао Це, пет векова пре Христа

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Интересује нас да ли је утврђивање чињеничног стања подразумевало и увид у доскора недоступне архивске изворе, што професор Живановић потврђује, наводећи следећи пример:

– На једном састанку у Њујорку саопштио сам да смо дошли до имена 371 католичког свештеника који су клали, убијали, мучили, силовали жртве и чинили свакојака друга зверства. Тада ми је чувени амерички научник Мајкл Бернбаум, који је био и у комисији за истраживање геноцида у Руанди, рекао да се у Србији и бившој Југославији ништа не ради, пошто они имају имена 1.400 католичких свештеника, несумњивих починилаца злочина. У овом тренутку МКИЈ је утврдила да је 1.371 католички свештеник чинио грозне, просто невероватне злочине у НДХ. Ако се зна да их је било око 2.000, то значи да су од три католичка свештеника двојица били кољачи. А готово сви су били припадници фрањевачког реда.

 

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Istina-o-Jasenovcu-se-skriva-decenijama.sr.html

„Ко прими на себе грехе света, постаће истински цар света.” Лао Це, пет векова пре Христа

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Majk Bernbaum lepo rekao, ništa ne radite jer ne znate kako se radi. Umesto da se koncetrišete na konkretne ubice sa imenom i prezimenom i mestom i datumom izvršenja zločina kao i svedocima, vi se izgubite uopštenom pričom o Vatikanu, a Vatikan je i u Južnoj Americi i Australiji na Kubi, Mauricijusu...

Pa polako svoditi priču...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Majk Bernbaum lepo rekao, ništa ne radite jer ne znate kako se radi. Umesto da se koncetrišete na konkretne ubice sa imenom i prezimenom i mestom i datumom izvršenja zločina kao i svedocima, vi se izgubite uopštenom pričom o Vatikanu, a Vatikan je i u Južnoj Americi i Australiji na Kubi, Mauricijusu...

Pa polako svoditi priču...

Slazem se.

Srpsko - hrvatski odnosi su cesto bili balast i problem u odnosu Vatikana i Srba.

Tako da smo iz Srpskog korpusa zbog toga izgubili more Srba rimokatolika.

Dubrovnik, Dalmaciju i druge dijelove danasnje hrvatske.

hrvati su na zalost produkt austrijske krune uz blagoslov pojedinih biskupa RKC, iz cisto politickih razloga.

A nasa, Srpska greska je bila ulazak u Jugoslaviju, trebalo se jos tada hrvatima dati nezavisnost, a Srbi bez obzira na vijersko uvijerenje vratiti nacionalnom korpusu i uci u Srbiju.

SPC je tu imala veliku gresku takodje insistiranjem da se rimokatolici i muslimani Srbi vrate Pravoslavlju.

„Многи од нас себе зову „либералима“. И тачно је да је реч „либерал“ некада означавала особе које су поштовале појединца и зазирале од служења масовним принудама. Али левичари су сада загадили тај некада поносан назив означавујћи њиме себе и свој програм већег владиног власништва над имовином и контроле над појединцима. И сада, као резултат, они од нас који верују у слободу морамо објашњавати како, када називамо себе либералима, заправо мислимо на либерале у класичном незагађеном смислу. Ово је у најбољем случају мучно и подложно неразумевању. Ево предлога: хајде да ми, који волимо слободу, заштитимо и за своје коришћење задржимо добру и часну реч „либертаријанац“.“

(Дин Расел)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Na osnovu jednog nezavisnog istorijskog tj. nekatoličkog izvora - spiska ljudi koji su najviše pomogali Židovima za vrijeme 2ww sam napravio ovaj spisak utemeljen na istorijskim činjenicama, boldovano na tom spisku su katolici. na njemu su i dvoje papa, a ja sam samo dodao Papu Jovana XXIII и Oskarа Schindlerа, o papi Jovanu XXIII tj. Angelu Roncaliju je na sajtu Raoul Wallenberg Foundation cijelo veliko poasebno poglavlje a iOskar schindker je československi sudetski Njemac rodom iz Svitave, čudi me da nije na tom spisku. O njemu je snimljen film "Šindlerov spisak" - "Schindler's List" a i on je bio katolik:

 

http://www.universalstudiosentertainment.com/schindlers-list/

 

Katolici zaslužni za sprečavanje holokausta

00. Pope Pius XII 
01.  Raoul Wallenberg 
02.  Dimitar Peshev?
03.  Aristides de Sousa Mendes 
04.  Frank Foley 
05.  Georg Ferdinand Duckwitz 
06.  Chiune Sugihara, orthodox 
07.  Giorgio Perlasca 
08.  Hugh O’Flaherty 
09.  Irena Sendler 
10.  Feng-Shan Ho
11. Oskar Schindler
12. Angelo Roncalli - Pope John XXIII

 

Samo dvoje na spisku su pravoslavci: Chiune SugiharaDimitar Peshev ali za ovog Dimitrija Peševa nisam sasvim siguran jer ima nekih indicija da bi mogao biti iz komunite plovdivskih grkokatolika, zato se o Vatikanu može govoriti samo kao tom koji je najviše na svijetu uradio za sprečavanje holokausta o čemu napišem nešto na posebnoj temi pod nazivom Uloga Vatikana u sprečavanju i borbi protiv holokausta jer imam materijala za čitavu posebnu temu, toliko da si to ne možete ni predstavit, trebaće mi najmanje sedmica dana da to pripremim, imam prevesti i jedan vrlo zanimljiv i važan zvanični u javni inter-religiozni hrišćansko-jevrejski tekst tj. dokument koji je produktom jevrejsko-hriščanskog dijaloga a koji o toj takvoj velikoj ulozi Vatikana u sorečavanju holokausta i borbi protiv njemu govori,  prevešću samo dio njega jer je predugačak a i za to će mi trebati par dana. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Tamo još nedostaje par najznačajnijih imena, napraviću novi spisak sa 15 imena, treba tamo dodati i Bugarsku pravoslavnu crku tj Sveti Sinod BPC koji je ove godine predložen za Nobelovu nagradu mira i sir Nicholasa Wintona.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Сведочењe српске Ане Франк

 

Ако бисмо покушали да опишемо живот седамдесетчетворогодишње Загорке Скиба из Копривне, прве речи гласиле би – живи сведок ужаса два најцрња стратишта Срба, Јасеновца и логора за српску децу, Јастребарског. Зорка, тада петогодишња девојчица, изгубивши оца и мајку, преживела је страхоте које човек не може да наслути ни у најцрњим мислима. Два пута надмудрила је сигурну смрт, али је маестрално доскочила и окорелим усташама. А била је дете. Деценијама је живела са туђим наметнутим католичким идентитетом, све док није стасала, и постала „своја“. Српкиња. Сада је Зорка наша национална, историјска вредност – драгоцени сведок, живи човек који добро памти све поменуте догађаје у Другом светском рату. И то до детаља.

delic_zorka_111-150x150.jpg

Имала сам шест година и навикла на умирање, више сам друговала са смрћу, мало са животом. Када ми је часна сестра руком захватила главу и повукла је уназад, ја сам кољача мирно али нетремице гледала. Оним чистим, милим, невиним, детињим погледом. Био је потпуно изгубљен. Уместо да до краја зарије нож, одједном га је извадио.

 

У ДЈЕЧЈОЈ ГРОБНИЦИ

„Ми дјеца, заточеници 'Јастребарског', препознавали смо се и одазивали на наређења по логорском броју, никако по имену које сам и сама почела да заборављам. Тај логор су држале часне сестре милосрднице Конгрегација 'Свети Винко Паулски' из Загреба, а сваког викенда у њега су навраћали Павелић, Степинац и Артуковић”, прича Зорка која је страхоте логора трпјела двије године. Тада је освануо дан који је мало њих преживјело.
- „Тог дана знала сам да нас воде на клање. Немоћно сам стала испод усташке каме, коју је држао мој крвник. Једним потезом зарезао ми је врат и крв је потекла. Тада сам га погледала широм отворених, потпуно чистих дјечјих очију. Ваљда се сажалио, а можда и због силног 'посла' није примијетио да сам бачена у јаму још жива. Из јаме сам се поред безброј мртвих дјечјих тјела извукла током ноћи”, сјећа се Зорка.

„Ко прими на себе грехе света, постаће истински цар света.” Лао Це, пет векова пре Христа

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Zalosno je sto se rimokatolici nikada nisu suocili sa problemom nacizma u svojim redovima.

 

I sada se vidi koliko je zapravo velika slicnost izmedju totalitarizma Hitlera i totalitarizma Vatikana.

Призван или не, Бог је увек ту

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...