Православни пост – сврха, смисао, избор хране и разлози за придржавање правила поста

[Rašo]

Ваљда имају чашу воде... 

 

А приќа о Џеладин-бег и Митрополит Калиник, не видим да има неку везу са овом тему. Једно је јести мрсну храну да би неко не умро, а друго је јести мрсну храну због нашег стомакоугоѓењу и неко чудно смирење. 

Како нема везе, суштина приче је дата у првој реченици:"Велика је ствар пост, но љубав је још већа."

Љубав.

Ај прочитај причу још једном и до краја.

[Биљана]

Pa skoro su svi već sve rekli! Nemam šta novo za dodati!

Moje okruženje(prijatelji i rodbina) zna da ja postim, pa tako i kad zovu na neko veselje u toku posta, zaista se potrude da meni posebno spreme! A a ko bi se desilo da odem nekome u goste ko ne zna da ja postim, pa omrsila bih se! Svesno bih se omrsila. Pojela bih tu hranu koju je domaćin stavio ispred mene! On je možda dao i poslednji dinar da se spremi za goste i da iznese na trpezu sve najbolje što ima, a ja da to odbijem i uvrijedima ga.......ne ide to tako! Da domaćin zna da će imati i gostiju koji poste, sigurno bi spremio i nešto od posne hrane!

[R.Žiskar]

јер полазе од претпоставке да је домаћин из љубави изнео оно што је имао како би их угостио и треба сад да га стављају на стуб срама што није изнео посно, а још горе осуђивати га што и сам не пости.

Има ту једно али....

Домаћин који нас поштује и воли ће управо спремити макар мало посне хране јер се подразумева да нас није заволео преко ноћи, на прву лопту, већ да нас познаје дуже време.

И онда се поставља питање да лије заиста из своје превелике љубави изнео мрсно пред нас у време поста или је, не дај Боже, намерно спремио сву мрсну храну из жеље да прекршимо пост како би он сутра другима причао како Православци олако "ждеру кобасице" у време поста.

Свако има своје виђење и свако виђење треба поштовати док не тера друге да се понашају другачије од онога како им одговара. не видим проблем у томе да сваком домаћину кажемо да постимо и да због тога не једемо храну коју је изнео али да га волимо свим срцем и да нам је драго што смо с њим у друштву или што нас је позвао да са нама прослави ово или оно. Ако нас стварно воли, довољно му је наше присуство. И то ће га довољно усрећити, више него да смо смазали цело печено прасе. 

[Ignjatije]

Ево стихова за размишљање :

 

"Ако ли вас ко од неверника позове, и хоћете ићи, једите све што се пред вас донесе, и не премишљајте ништа савести ради. .. Ако дакле једете, ако ли пијете, ако ли шта друго чините, све на славу Божију чините.  Не будите на саблазан ни Јеврејима, ни Грцима, ни цркви Божијој,  Као што ја у свачему свима угађам, не тражећи своје користи него многих, да се спасу." (1. Коринћанима 10:27-33)

 

 

 

  "И видевши то фарисеји говораху ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима учитељ ваш једе и пије?  А Исус чувши то рече им: Не требају здрави лекара него болесни. . Него идите и научите се шта значи: Милости хоћу, а не прилога. Јер ја нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање  ...."  Матеј 9:11-13

[malina :)]

Има ту једно али....

Домаћин који нас поштује и воли ће управо спремити макар мало посне хране јер се подразумева да нас није заволео преко ноћи, на прву лопту, већ да нас познаје дуже време.

И онда се поставља питање да лије заиста из своје превелике љубави изнео мрсно пред нас у време поста или је, не дај Боже, намерно спремио сву мрсну храну из жеље да прекршимо пост како би он сутра другима причао како Православци олако "ждеру кобасице" у време поста.

Свако има своје виђење и свако виђење треба поштовати док не тера друге да се понашају другачије од онога како им одговара. не видим проблем у томе да сваком домаћину кажемо да постимо и да због тога не једемо храну коју је изнео али да га волимо свим срцем и да нам је драго што смо с њим у друштву или што нас је позвао да са нама прослави ово или оно. Ако нас стварно воли, довољно му је наше присуство. И то ће га довољно усрећити, више него да смо смазали цело печено прасе.

Да, само што не треба хришћанин да полази од претпоставке да домаћин има искључиво злу намеру према нама.  Ја сам сасвим убеђена да људи са којима смо блиски знају за пост и да неће изнети мрсну храну, већ ће се потрудити да нас угосте посном храном  без обзира да ли и они посте. И они неће правити проблем да се прилагоде нама и нашим потребама, али често они који посте мисле да сви треба да се прилагођавају њима, још се љуте ако то није тако.  Међутим, ја сам говорила о ситуацији када се деси да одемо код некога ко нас не зна толико да је упућен у наш пост, али жели да нас угости из најбоље намере и постави нам мрсну храну. Ја у тој намери видим љубав и поштовање и не би на то згазила да се деси не знам шта.

 

"А ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј, да те не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно." (Мт.6,17-18 )

 

Друго, онако како посте Срби није могуће да пости сав хришћански свет. Тако да се постови разликују од места до места. Свако прилагођава пост с обзиром на храну која му је доступна. Замислите, на пример, православног Ескима.. њему је риба основна намирница као нама хлеб. Дакле, пост није циљ сам по себи, већ средство, зато је и небитно ко шта једе, већ да ли остаје човек пре свега, да ли има љубави и разумевања за ближње.

[R.Žiskar]

има искључиво

Да, ја и нисам причао о искључивости него о варијанти. Која је могућа.

често они који посте мисле да сви треба да се прилагођавају њима, још се љуте ако то није тако.

Ја имам другачије искуство, не посте сви моји пријатељи али они који посте, за време поста избегавају да иду на прославе или нека славља са гозбама, ако оду, конзумирају оно што могу а да је посно. Ако нема посног, попијеш чашу воде и кажеш хвала. Они који посте не траже од осталих да не мрсе, само не учествују у таквом храњењу.Зар није веће наметање да неко ко пости треба да конзумира мрсно у време поста зато што домаћин не зна за пост?  И шта је са, рецимо, вегетеријанцима? Са веганима? Је л` и они морају да једу месо да не увреде домаћина?

Међутим, ја сам говорила о ситуацији када се деси да одемо код некога ко нас не зна толико да је упућен у наш пост, али жели да нас угости из најбоље намере и постави нам мрсну храну.

Ако је у питању најбоља намера, значи да таквом домаћину и те како можемо да поменемо да постимо, јер ће онај ко нас тако уважава, из најбоље намере, управо из те најбоље намере схватити и прихватити пост.

Не причам ја о наметању и рекламирању поста већ о томе да се поста не треба стидети. 

[Teofanija]

Bilo je tesko objasniti da postim...

A tek ono "zar i deca"? Morala sam da ispostujem domacina,vise puta.

Sada znaju da postim ,spreme nesto posno...

[R.Žiskar]

Ево стихова за размишљање :

Интересује ме овај први пасус који си поставио, у ком делу се односи на пост?

Ако добро читам, каже "Ако вас који од неверника позове..."па онда "ако и одете..." дакле, постоји избор. Али не видим како је то везано за конкретно време поста, јер овакав цитат може да важи и ван поста?

Други цитат ми је јасан, али не схватам опет какве везе има са постом? Јер је ту јасно да је у питању с ким, а не шта једеш. И да треба да будеш у друштву оних који имају мање вере од тебе а не да се гордиш и да се издвајаш и да говориш и понашаш се као да су они мање вредни, већ управо супротно, да будеш са њима и да им помажеш да открију радости веровања.

[Ignjatije]

Интересује ме овај први пасус који си поставио, у ком делу се односи на пост? Ако добро читам, каже "Ако вас који од неверника позове..."па онда "ако и одете..." дакле, постоји избор. Али не видим како је то везано за конкретно време поста, јер овакав цитат може да важи и ван поста?

 

У то време није постојао пост као данас, тако да се не може ни односити директно и конкретно на њега. Из цитата можеш извући поуку како да се поставиш када си код оних који не посте. Стих се односи на пагане, на незнабожце. Мада су око нас већина крштени, али не и литургијски верници, тако да о Исусу и вери можда и не знају пуно више од тадашњих незнабожаца (постојао неки Исус, разапели Га, Васкрсао је.. слави се као Бог) може се применити на ту ситуацију.

 

Други цитат ми је јасан, али не схватам опет какве везе има са постом? Јер је ту јасно да је у питању с ким, а не шта једеш. И да треба да будеш у друштву оних који имају мање вере од тебе а не да се гордиш и да се издвајаш и да говориш и понашаш се као да су они мање вредни, већ управо супротно, да будеш са њима и да им помажеш да открију радости веровања.

 

Слично као и предходном цитату. Сам Исус је био против претераног држања за форме без схватања и примене суштине.

[R.Žiskar]

Сам Исус је био против претераног држања за форме без схватања и примене суштине.

Дакле, ако схватимо и применимо суштину, онда не морамо ни на литургију, ни да се придржавамо поста, ни да идемо у цркву? Која је граница "претераног држања"? Мислим, по тој логици, они који верују у Бога али не иду у цркву, не иду на литургију, не придржавају се заповести и тако даље, представљају оно како православци треба да се понашају?

У то време није постојао пост као данас, тако да се не може ни односити директно и конкретно на њега. Из цитата можеш извући поуку како да се поставиш када си код оних који не посте.

Дакле, пост важи само кад си у кући и кад те нико не гледа а чим крочиш напоље  или ти неко дође ко не пости, боље је да прекинеш пост да не би испао лицемер? Па, мени ту нешто не штима.

Дакле, треба ли да кријемо да постимо? И то да кријемо тако што нећемо да постимо?

[Volim_Sina_Bozjeg]

imam pitanje da li je post obaveza ili podvig?

 

savrsen post uzdrzanja od mrsne hrane zlih misli necistih zelja slasti itd... da li je to obaveza ili neka vrsta podviga?

[Ignjatije]

Дакле, ако схватимо и применимо суштину, онда не морамо ни на литургију, ни да се придржавамо поста, ни да идемо у цркву? Која је граница "претераног држања"? Мислим, по тој логици, они који верују у Бога али не иду у цркву, не иду на литургију, не придржавају се заповести и тако даље, представљају оно како православци треба да се понашају?

 

 

Ма дај. Ко је то рекао. Суштина је љубав, чишћење душе од страсти и њено уздизање ка Богу, јединство са Богом. Пост томе и служи. Пост и све што си споменуо (одлазак у Цркву, Литургија,држање заповести..) нису сами себи циљеви него средства за остваривање суштине коју сам поменуо, зато су и потребни.

[R.Žiskar]

Пост томе и служи.

Ако пост томе служи, зашто би требали да се стидимо пред другима ако постимо и да прећутимо некоме ко нам у време поста послужи мрсну храну?

И да ли то важи ако нам неко у време поста понуди и мржњу, лаж, превару, треба ли и тада да прећутимо да постимо? 

[malina :)]

@@R.Žiskar, 

 http://pravoslavlje.spc.rs/broj/977/tekst/stvaralacki-odnos-prema-postu/

[R.Žiskar]

СУШТИНА ПОСТА

Према речима пророка, пост се састоји у томе да обучемо нагога, да нахранимо гладнога, да свој хлеб поделимо са ближњима. Суштина поста изражена је у речима: „Ако даш гладноме хлеб од душе твоје“ (ст. 10). Пост је време када би требало да заборавимо на себе и да научимо да се жртвујемо ради других. Време поста нам је дато управо зато да бисмо своје животе размотрили у тој перспективи. То је далеко важније и далеко теже него једноставно уздржавање од неке хране.

 

Моје мишљење је да ово треба да буде основа живљења а не само начин који ћемо да практикујемо у време поста. Јер, која је сврха поста и оваквог начина живљења ако по завршетку поста одбијемо да обучемо нагога, да нахранимо гладнога и да свој хлеб поделимо са ближњим?

 

Уколико за неодржавање телесног поста често можемо да нађемо неко оправдање (болест, путовање, недостатак материјалних средстава и сл.), онда за то што се над својом душом не трудимо како би доликовало, немамо никаквог оправдања.

 

За све може да се нађе оправдање, није то спорно. Али, како кажу, ко хоће нађе начин а ко неће нађе оправдање. Да ли је то што можемо да нађемо оправдање за неодржавање телесног поста заиста пут којим треба да се иде?

Углавном, ово је по мени пресудно за ову тему:

 

Понекад ме питају: „Шта да учиним ако ме током поста позову на прославу нечијег рођендана или неког догађаја? Могу ли да једем оно што домаћица понуди, или да одбијем мрсну храну?“ Сматрам да би ово питање требало другачије поставити: да ли би уопште требало поћи, или не?

 

Пост има своју сврху. За некога је то једно, за некога друго. Неко се одрицањем од мрсне хране макар навикава на одрицање као такво и самим тим ће му сутра, ван поста, бити лакше да подели оно што има са другима. Ако почнемо да тражимо оправдање зашто све можемо да прекршимо телесни пост, зар нам неће тада бити лакше да нађемо оправдање и за кршење духовног поста?