Православни пост – сврха, смисао, избор хране и разлози за придржавање правила поста

[Маша]

Питање:

Помаже Бог оче! Како треба да посте трудне жене у овом посту и за свето причешће.

Горан

Одговор:

Бог вас благословио Горане.

Света Црква, мајка и учитељица наша, она одавнина има свој став у вези овог питања, али и поред тога увек се нађе ревнитељ па да и од трудница и болестних траже пост. То је свакако због тога што многи уопште не разумеју шта је он у својој суштини и због чега уопште постоји. Властарева «Алфавитна Синтагма» у свом 24 правилу, под словом «Г», наводи 8 правило Тимотеја Александријског, у коме он каже да труднице не треба да посте. Наравно то не значи да труднице могу да једу најача јела, него он саветује да труднице користе «умерену храну» ради «ојачавања тела..., јер пост је установљен ради обуздавања тела, а када је слабо то оно нема НИКАКВЕ потребе да се смирује, него тражи помоћ да оздрави и обнови ранију снагу».

Мислим да је излишно да се овде било шта додаје.

Што се тиче поста и св. Причешћа баш смо много о томе говорили. То је доста компликовано питање у реалности, а у својој суштини тако је просто. Тешко је Србину да се објасни да за св. Причешће заиста није потребан пост - то телесно уздржавање од хране, и да учествовање у том заједничарењу (причешћу) зависи више од моралних вредности човека, пре свега од његове литургичке активности. Још теже је да му се објасни да он слободно може да се причести и ван постова. Мрсна храна ван одређених постова НИЈЕ никада била сметња за свето причешће. У вези овога само кршење поста као духовне дисциплине може да буде сметња, т.ј. непослушање према Цркви; иначе храна као нешто нечисто није позната у Православљу у шта нас и Сам Господ уверава да су све «четвороножне животиње на земљи и звериње и гмизавци и птице небеске» благословени за јело (Дела Апостолска 10: 12. 14. 15). Месо само по себи никада није била сметња за свето причешће. Сједињење са Христом кроз свету Евхаристију заиста је пожељно да буде што чешће; - дакле, то је смисао правог хришћанског живота да се живи са Христом и у Христу. Нашу «достојност» за св. Причешће не условљава то што смо вечерали, него одређена правила пред причешће, а посебно пост једне друге врсте; а он је уздржавање од интимних брачних дужности, свађа, раздражљивости и слично, ово су врло важне стави који морају да се добро «отпосте». Најтеже је «отпостити» праштањем неке тешке увреде која нам је нанесена, а колико таквих људи слободно прилазе чаши са неким својим унутрашњим самооправдањем да смо јели «клот», а у исто време са прелешћеним осећањем да није потребно да се помиримо са нашим родитељима, браћом, сестрама, и осталоме родбином, или ближњим. Многи се данас причешћују постећи «погрешан пост» са убеђењем да су велики праведници.

Од трудница се тражи да се чешће причешћују са могућим уздржавањем од јаке хране онолико колико њихово тело које се налази «у другом стању» налаже, јер као што већ горе видесмо класични пост се не препоручује трудницама па чак и доиљама.

Ово је, отприлике, један врло реалан и здрав прилаз ка овом проблему, и што је најважније он је од Бога.

Са поштовањем

О. Љубо

http://www.svetosavlje.org/pastir/index.php?qa=66

[Маша]

Коменар са другог форума:

Данас се у Цркви може срести гомила мушкараца који нису способни ни војску од девет месеци да одслуже, али зато имају права да соле памет трудницама које се налазе у једном, понекад, врло мучном и тешком физичком и психичком стању и товаре им додатна оптерећења која воде у физичко исцрпљивање и очајање.

Трудноћа јесте "благословено" стање, али за већину жена није "блажено" што се види из примера Горанове жене. Моје трудноће су биле истоветне њеним (у другој сам и дојила прво дете и била трудна) и да ми је неко тада рекао да морам да постим, мислим да не би лепо прошао.

Ја, и само ја, имам одговорност над својим животом и могу само својом слободном вољом и расуђивањем да прихватим нешто као добро. Кад се деси нешто лоше нико од душебрижника неће себе сматрати одговорним, него ће то бити воља Божија или твоје маловерје. 

Лепо је говорио старац Јулијан Студенички да данас нема духовника које можеш апсолутно слушати. Питаш за савет, а расуђујеш сам.

[Милан Меденица :)]

управо је поента да се узраста у Животу, а не да се одсеца од истог или набацује осећање кривице због слабости, самим тим да се изазива контрапродуктивно деловање менталног, душевног и духовног стања код верника.

истина, не живи се да би јело, већ се једе да би се живело, али се не сећам да је Црква прописала колико је залогаја премало или превише, савест сваког је веће мерило, ако је на месту.

не ради се о телесности поста, већ о томе да последица менталног стања треба да буде узвишенија него сам телесни пост, а сам телесни пост да буде потпора и један од делова менталног стања, душевног стања, стања духа.

све су само делови труда и пут до постигнућа гашења страст и чињења што мање греха.

пост се може вршити на разне начине, не само одрицањем од меса, мишљења сам и да се може деловати и на супротну страну управо, рецимо да буде пост само на месу, без осталог јеловника. тако се уздржава од биљака, зар не?

некима је већ пост довољан што су се због болести или греха одрекли неког дела јеловника.

мислим да се не може само посматрати пост као ''месо'' или ''мрс'', управо због тих категорија где се шта фаворизује као примарна храна.

што се тиче скрнављења здравља, кад смо већ ту, труднице које пуше само због милости Божје не роде деформисану децу, а не због тога што је пушење благотворно или утиче на само здравље.

мишљења сам да највише утиче на здравље гордост и непослушање, па онда све редом одатле, а не сама последица који је неки грех, ма које магнитуде. због мог уверења да смо ми само у једној тачки свог живота ''посвађани'' са Богом и да одатле сав наш отпор према Богу, вечном животу и ближњем.

пошто ћемо васкрснути, са телом се треба нормално и природно опходити, нема греха у самом телу, већ у злоупотреби.

[marija]

Na pitanje: koja je mera posta?

Sv.Vasilije Veliki odgovara:

'U duhovnom postu mera je jedna i vazna za sve - potpuno udaljenje od svega sto vodi grehu. A sto se tice uzdrzavanja od hrane, tu su mera i nacin upotrebe razliciti: zavise kod svakoga od njegovog uzrasta, zanimanja i stanja tela. Zato je nemoguce podvesti pod jedno pravilo sve koji se nalaze u skoli poboznosti. No, odredivsi meru uzdrzanja za zdrave podviznike, mi prepustamo razboritosti nastojatelja da u tome vrsi pametne izmene. Hranu pak bolesniku, ili umornome od teskih radova, ili onome koji ide na tezak rad, na put ili na kakav bilo tezak posao, nastojatelji su duzni udesavati prema potrebi. Jer nije pametno, uzimajuci hranu za odrzavanje tela i smetati mu u vrsenju zapovesti. U svakoj vrsti hrane treba pretpostavljati onu koja se lakse nabavlja, da se ne bismo, pod izgovorom posta, pastili oko spremanja omiljenih i skupih jela.

[mila]

??????? ?? ?????? ??????:

???? ?? ??????? ?????? ??????? ?????????? ?? ????? ???? ????????? ???? ????? ????????? ???????. ????? ?? ?????, ? ????????? ???.

To je bas zgodna pouka, jer uvek mozes selektivno da budes poslusan. Slusas ono sto tebi odgovara, a prema ostalom se odnosis "sa zdravim rasudjivanjem" i revnovanjem po razumu. I vice versa: one koji ti pokazuju i drugu stranu problema napadas kao da ti oni licno stavljaju bremena teska za nosenje.

Mi hriscani kao da smo ovce, pa sve svaljujemo na pastira, a da nam i na pamet ne padne da proverimo sta on govori.

O. Ljuba NE ZNA sta govori.

U 8. pravilu sv. Timoteja ne pise da "trudnice ne treba da poste", nego da se PORODILJE (tj. one koje su izgubile mnogo krvi) oslobadjaju STROGOG posta u vreme Velikog posta. Post znaci post na vodi. I sv. Timotej u srodnom 10. pravilu objasnjava da je "dobro da sasvim iscrpljen upotrebljava ULJE". Dakle, nigde ne pise da jedes sve ostalo, a kamoli meso.

Ja sam rodila dvoje dece, postila normalno (po tipiku), deca su super. Ako ti ne mozes, to je u redu. I apsolutno te niko ne goni ili osudjuje ako ti radis drugacije. Ali ovo je norma. Svi koji kazu da nije lazu, pa makar nosili mantiju.

[Guest свештеник Иван]

Драга сестро Мила, право пост је да се ништа не једе. После тога иде сухоједеније (сирова храна), па тек на онда пост на куваној храни (на води).

Врло је битно знати да свака трудница није иста, најпре као личност, а и по природи. Зато не можемо све ставити под исти чап и потребно је да духовник, свештеник, добро познаје особу да би могао да да ваљан савет. 

[Маша]

Свако са благословом свог духовника. Нема општих правила што рече о.Иван.

пс ја сам прво родила крајем јуна

[Маша]

А сад сам 4.месец трудноће, још се нисам опоравила од претходне, имала сам компликације, речено ми да мирујем, а др ми рекла да једем протеине: месо, јаја, млади сир, ...

Ок знам ја да ви не констатујете савете лекара, али духовници констатују.

пс уопште не фермам савете нерукоположених форумаша

[oLjuba]

Добро је да ја НЕ ЗНАМ шта говорим?

А да ли је уопште добро да се ван контекста са copy paste неодговорношћу узме мисао и изманипулише.

А све стоји на овом: "Мрсна храна ван одређених постова НИЈЕ никада била сметња за свето причешће".

Маша, хвала вам што сте ми рекли за ово, јер не пратим све.

[Жика]

Сматрам да трудница не треба да пости.А и послушај савет свог свештеника,који је рекао да не треба да постиш,што је и исправно.

[Маша]

Не знам како ви, али ја сам слепа а као таква не умем себе да водим.

[Макрина]

Помаже Бог свима! :smiley:

Ево,да кажем нешто и ја на ову тему.

Ја сам постила све три трудноће и после порођаја.Тако ми је одговарало,Хвала Богу све је било у реду али никада не бих ниједној трудници и дојиљи рекла да треба да посте јер је то искључиво између мајке и свештеника.

Мислим да ми себи дајемо велико право да говоримо о томе шта је исправно или не и тако лако говоримо о томе шта каже Црква.Црква је прописала Каноне.У тим Канонима такође пише и колико дуго би требало да буде одлучена од Причешћа жена која је извршила чедоморство али верујем да се ни један свештеник не држи данас тог правила када је реч о покајаној жени.

Не треба оптерећивати мајке и секирати их,свака мајка хришћанка ради онако како се договори са свештеником. :smiley:

[Тавита]

???? ???? ????? ?????. ?????? ???? ?????? ???? ??? ????? ??? ???? ??? ?? ????? ????. ???? ?? ?????? ??? ? ??? ?? ?? ??????? ???? ?? ?? ?????? ??? ?? ?? ?? ???????.

??? ?? ???? ????? ?? ?? ??????? ??? ?? ?? ??????

?? ?????? ?? ?? ?????? ????? ???? ???? ???? ?? ?? ??????? ???? ??????????? ????? ??? ?????? ??? ?????????. ???? ???? ??????? ?? ??? ???? ?? ????? ? ???????, ?? ??? ?? ?????, ?? ???? ???? ? ?????, ???? ?? ?? ?? ???????, ? ?? ????? ?? ???????????? ??????. ?? ?? ??????? ????.

Nemoj da ga bacis.

Daj nekome ko ne posti.

Veci je grijeh da cekas da mu prodje rok ne dati ga nekome...

[Адмирал]

???? ???? ????? ?????. ?????? ???? ?????? ???? ??? ????? ??? ???? ??? ?? ????? ????. ???? ?? ?????? ??? ? ??? ?? ?? ??????? ???? ?? ?? ?????? ??? ?? ?? ?? ???????.

??? ?? ???? ????? ?? ?? ??????? ??? ?? ?? ??????

?? ?????? ?? ?? ?????? ????? ???? ???? ???? ?? ?? ??????? ???? ??????????? ????? ??? ?????? ??? ?????????. ???? ???? ??????? ?? ??? ???? ?? ????? ? ???????, ?? ??? ?? ?????, ?? ???? ???? ? ?????, ???? ?? ?? ?? ???????, ? ?? ????? ?? ???????????? ??????. ?? ?? ??????? ????.

      Post bez uvida svrhe posta samo što je to naložio tipik ne?e doneti velike koristi osim što ?emo doterati liniju tela.Postu predhodi pokajanje kao jasan uvid naše grešnosti,gde postom u pokajanju doživljavamo Božiju milost.Ko je neoženjen ili monah brine kako ?e ugoditi Bogu a koje oženjen brine kako ?e ugoditi bra?nom drugu.Po tome se razlikuje neoženjeni monah od bra?nog.Ali obojica služe Bogu u svojoj službi.Muževi volite svoje žene i žena da se boji svoga muža.To što neki monah gura nos gde mu nije mesto neka se seti da je ostavivši svet dobio na zemlji sto puta više i carstvo božije i da nemože o?ekivati da oni koji nisu dobili sto puta više i ostavili svet podražavati njihovu praksu.Bogoslužbeni tipik je monaški, pravila  posta monaška,a ti  kada postiš namaži glavu svoju maš?u da ljudi ne vide da postiš.Post je vredan samo ako je izmedju tebe i Boga.Ako se pridržavamo posta po pravilu valja osvestiti iskustveno, pozitivno dejstvo koje proizvodi u nama.

Ja ne postim zato što je to naložio tipik ve? zato što uvidjam kako me kroz post Gospod uznosi u svoje prisustvo.

[Макрина]

Нема интимности између хришћана а то је елементарна ствар и култура.

Мене лично највише смета питање:

"А кад ћеш четврто дете?"

Шта те брига,мислим се,али не кажем,а можда бих требала

Исто тако и за пост и све остало.Требало би да имамо више осећаја једни за друге,да не улазимо у туђе животе осим ако смо неком потребни.