Православни пост – сврха, смисао, избор хране и разлози за придржавање правила поста

[gospodin X]

То сам написала да се не увреде сестре које су рекле да су постиле у трудноћи.   bendoff

prstgore bendoff

[nishizawa]

Трудноћа јесте благословено стање, али у једном великом броју случајева је далеко од блаженог стања. Колико је само трудница које практично све што ставе у уста од хране поврате у року од пола сата, које одржавају трудноћу, које пију лекове од којих се тресу све време, које имају стравичне горушице...

Да не причамо о дивљању хормона, отицању, затвору, несаници, главобољама, малаксалости, проширеним венама, хемороидима...

Другим речима - трудноћа је сама по себи подвиг. Због тога ми је свака прича која повезује ублажење или разрешење од поста у трудноћи са сластољубљем, да будем искрен - лицемерна и одвратна.

Уколико нека трудница баш жели да поред свега наведеног још и пости, вероватно јој не треба бранити, али под условом да се строго води рачуна о томе да се то не одрази негативно на њено здравље и на здравље дедета. А о томе може да просуди и донесе одлуку само онај ко је за то квалификован - а то је лекар.

[Зосима]

А о томе може да просуди и донесе одлуку само онај ко је за то квалификован - а то је лекар.

Извини бата Ниши,али често,да не кажем увек,позиваш се искључиво на светска достигнућа на пољима медицине а и не само ње, за разне проблеме и решења која муче човека.

Човече,где је ту Бог,где је ту наша вера,или мислиш да се неке ствари одвијају без Његовог учешћа.

Колико само имамо примера да су лекари "дигли руке" али Господ није.

Што се тиче ове теме и поста трудница,из наведених примера,можемо закључити да је неком по вери,а неком по лекару,благословено и успешно...

[Mиљан Танић]

Ja bih pre verovao lekaru nego nekom tamo monahu koji ni ne zna šta znači biti trudan i tome slično... I uvek bih prednost dao savetu sveštenika na parohiji nego nekog monaha.

[Никола Ђоловић]

Трудноћа јесте благословено стање, али у једном великом броју случајева је далеко од блаженог стања. Колико је само трудница које практично све што ставе у уста од хране поврате у року од пола сата, које одржавају трудноћу, које пију лекове од којих се тресу све време, које имају стравичне горушице...

Да не причамо о дивљању хормона, отицању, затвору, несаници, главобољама, малаксалости, проширеним венама, хемороидима...

Другим речима - трудноћа је сама по себи подвиг. Због тога ми је свака прича која повезује ублажење или разрешење од поста у трудноћи са сластољубљем, да будем искрен - лицемерна и одвратна.

Уколико нека трудница баш жели да поред свега наведеног још и пости, вероватно јој не треба бранити, али под условом да се строго води рачуна о томе да се то не одрази негативно на њено здравље и на здравље дедета. А о томе може да просуди и донесе одлуку само онај ко је за то квалификован - а то је лекар.

1000000001010

[nishizawa]

А о томе може да просуди и донесе одлуку само онај ко је за то квалификован - а то је лекар.

Извини бата Ниши,али често,да не кажем увек,позиваш се искључиво на светска достигнућа на пољима медицине а и не само ње, за разне проблеме и решења која муче човека.

Човече,где је ту Бог,где је ту наша вера,или мислиш да се неке ствари одвијају без Његовог учешћа.

Колико само имамо примера да су лекари "дигли руке" али Господ није.

Што се тиче ове теме и поста трудница,из наведених примера,можемо закључити да је неком по вери,а неком по лекару,благословено и успешно...

И медицина је од Бога. Не само да су прве болнице отваране при манастирима, већ су и неки од најзначајнијих Светих Отаца, као, на пример, Свети Јован Лествичник, били медицински образовани, и без устезања су користили своја знања из медицине чак и у лечењу духовних проблема...

Другим речима - наравно да је молитва неопходна, и ја немам ништа против ње. Међутим, уколико постоји потреба да се, у конкретним околностима које могу бити потенцијално опасне по нечије здравље, духовник консултује са лекарем, свако игнорисање те потребе, или, још горе (а што се, на жалост, дешава далеко чешће него што је допустиво), терање ината лекарима од стране духовника је ништа друго до искушавање Бога...

Као што би било глупо и безобразно када би се лекар мешао у посао духовнику, исто тако ни духовници не треба да се мешају у посао лекарима, већ да заједно раде на добробит онога ко им се обратио за помоћ. На крају крајева, када би духовници били меродавнији да одлуче какав је режим исхране најбољи за једну трудницу, зашто онда не бисмо жене водили код духовника да их порађају...

Лепо кажу браћа Арапи - Богу се помоли, а камилу привежи...

[mila]

Нема ту ничег оригиналног, све су то (или би макар требало да буду) опште познате ствари...

Α ко то каже? Шта је ту општепознато? Где Црква учи да се труднице по аутоматизму ослобађају поста? То јесте популарно мишљење и највећа већина хришћана рекла би ти да је то тако, али на чему је то утемељено осим на тзв. здравом разуму?

[ВИЛМА]

[NinaD]

Niši, kod nas je skoro na radiju bio neki sveštenik koji je pričao o postu pa se voditeljka dotakla pitanja razrešenja, a onda je on rekao u jednom trenutku kako mi zapravo još pre rođenja postimo, jer majka posti i onda dete preko krvotoka dobija posnu hranu...  

Тај свештеник је то рекао из, нек ми опрости, али незнања. Беба у утроби не добија преко пупчане врпце конкретну храну коју мајка једе. Шта год мајка јела, беба ће за себе "узети" све што јој треба па макар и на уштрб мајчиног организма. Сви знају за чест случај да се женама у трудноћи или после порођаја често кваре зуби. То је због тога што је беба из маминог организма узела калцијума колико јој треба, а мами није остало довољно. Тако је и са осталим храњивим материјама. Дакле, труднице не треба да посте, не због бебе, већ због себе. Сама трудноћа је у периоду свог трајања довољан подвиг.

[gospodin X]

Нема ту ничег оригиналног, све су то (или би макар требало да буду) опште познате ствари...

Α ко то каже? Шта је ту општепознато? Где Црква учи да се труднице по аутоматизму ослобађају поста? То јесте популарно мишљење и највећа већина хришћана рекла би ти да је то тако, али на чему је то утемељено осим на тзв. здравом разуму?

Па да ли нам је потребно ишта друго осим здравог разума. Или ћемо за Цркву да кажемо да је без истог?

[Зосима]

То је због тога што је беба из маминог организма узела калцијума колико јој треба, а мами није остало довољно.

U kojim namirnicama ima kalcijuma?

Kalcijuma ima u skoro svim namirnicama, ali ćemo navesti one u kojima ga ima najviše:

   * mleko (nemasno i punomasno)

   * mlečni proizvodi (jogurt, kiselo mleko, sir, kačkavalj, kajmak, maslac, pavlaka, puding, sladoled...)

   * žitarice, naročito integralne žitarice (pšenica, raž, ovas, soja, heljda, ječam, kukuruz, pirinač, proso...)

   * južno voće (narandža, kivi, limun, mandarine, banane...)

   * sokovi i drugi napici (sok od narandže, mleko od soje, sokovi od povrća...)

   * riba (losos, oslić, skuša, sardine...)

   * povrće (brokol, kelj, zelena salata, zeleno povrće, kupus, kineski kupus, spanać, šargarepa, grašak, pasulj, cvekla, krastavac, beli luk, crni luk, patlidžan, dinja, špargla, zeleno lisnato povrće, paradajz...)

   * koštunjavi plodovi i semenke (orah, kesten, badem, lešnik, susam...)

   * pečurke (šitake, šampinjoni, vrganji, lisičarke...)

   * voće (borovnice, malina, kupina, jabuka, smokva, kajsija, grožđe...)

   * ostale namirnice (čokolada, cimet, rasol, surutka, kopriva, tofu...)

[nishizawa]

Нема ту ничег оригиналног, све су то (или би макар требало да буду) опште познате ствари...

Α ко то каже? Шта је ту општепознато? Где Црква учи да се труднице по аутоматизму ослобађају поста? То јесте популарно мишљење и највећа већина хришћана рекла би ти да је то тако, али на чему је то утемељено осим на тзв. здравом разуму?

На канонима, делима Светих Отаца, Светом Предању и подвижничко-благодатном искуству Цркве.

И између осталог, наравно, на здравом разуму.

[Milan Nikolic]

То је због тога што је беба из маминог организма узела калцијума колико јој треба, а мами није остало довољно.

U kojim namirnicama ima kalcijuma?

Kalcijuma ima u skoro svim namirnicama, ali ćemo navesti one u kojima ga ima najviše:

    * mleko (nemasno i punomasno)

    * mlečni proizvodi (jogurt, kiselo mleko, sir, kačkavalj, kajmak, maslac, pavlaka, puding, sladoled...)

    * žitarice, naročito integralne žitarice (pšenica, raž, ovas, soja, heljda, ječam, kukuruz, pirinač, proso...)

    * južno voće (narandža, kivi, limun, mandarine, banane...)

    * sokovi i drugi napici (sok od narandže, mleko od soje, sokovi od povrća...)

    * riba (losos, oslić, skuša, sardine...)

    * povrće (brokol, kelj, zelena salata, zeleno povrće, kupus, kineski kupus, spanać, šargarepa, grašak, pasulj, cvekla, krastavac, beli luk, crni luk, patlidžan, dinja, špargla, zeleno lisnato povrće, paradajz...)

    * koštunjavi plodovi i semenke (orah, kesten, badem, lešnik, susam...)

    * pečurke (šitake, šampinjoni, vrganji, lisičarke...)

    * voće (borovnice, malina, kupina, jabuka, smokva, kajsija, grožđe...)

    * ostale namirnice (čokolada, cimet, rasol, surutka, kopriva, tofu...)

Сад кад сам прочитао ово огладнео сам. Имам ананаса, сировог, сад ћу да га насецкам.

[mila]

На канонима, делима Светих Отаца, Светом Предању и подвижничко-благодатном искуству Цркве.

На ком канону и на ком делу Светих Отаца?

[mila]

Па да ли нам је потребно ишта друго осим здравог разума. Или ћемо за Цркву да кажемо да је без истог?

Црква (црквено предање, правила Цркве) не каже да су труднице ослобођене поста. Ко онда нема појма шта је здрав разум: Црква или ми?