Два ножа - слободна полемика

[Иринеј]

У Еванђељу  читамо: „А он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож. Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што је написано: И уврстише га међу безаконике. Јер што је за мене писано то се завршава. А они му рекоше: Господе, ево овде два ножа. А он им рече: Доста је“ (Лк 22,35–38).
Како разумети ове речи Господње?

[JESSY]

...никада до сада нисам чула тумачење тог дела јеванђеља.....баш бих волела да га чујем.....

[DYNABLASTER]

Bila je vec ova tema, ali nisam bio zadovoljan sa odgovorima, ja odgovor na ovo nemam sem da je mozda nozem trebao da bude posecen onaj vojnik sta li je, i da mu Hristos zaceli uvo, a zasto ne znam, mozda sled dogadjaja...

[-Владимир-]

https://www.pouke.org/forum/topic/15509-два-ножа/

 

https://www.pouke.org/verujem/index.php?topic=9330.0

[Volim_Sina_Bozjeg]

Pravi vojnici kad odlaze u rat svrate do Crkve gde se pomole i gde ocekuju blagoslov da bi im oruzje bilo svetlo a ne da im sluzi za zlocine.

Tako da je svejedno i da jesu to dva prava noza.

Meni je blisko da tumacim noz kao mac Istine da ucenicima budu reci hrabre i da seku kao mach.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Pa da Duhovni mac istine koji treba da sece sve muke i iskusenja koja ih cekaju na putu propovedanja jevandjelja....moz da bidne al ne mora da znaci.... animal-smiley-075

[Лазар Нешић]

Оскар Кулман даје кратко тумачење овог места у једној својој књизи.

Углавном и укратко, каже да је међу Христовим ученицима било припадника покрета "зилота". То нису ови данашњи зилоти, наравно, већ је то један политко-религизони покрет у Јудеји, у време кад је Исус живео. Елем, карактеристично за ове "зилоте" је то да су очекивали политичког Месију и да су они на томе радили свим могућим средствима, па и насиљем. Познати су по томе што су носили ножеве, па су их оновремени Римаљани звали "sicarii", тј. буквално кољачи. Из приче о ножевима се предпоставља да је за трпезом било "зилота", али да Христове речи "Доста је" треба превести у смислу: "доста о томе, оставите се тога, прекините" и томе слично. Тако каже Кулман.

[Лазар Нешић]

Ја лично не знам како бих тумачио ово место, никада се нисам замислио над тим.

Нећу рећи да је небитно, али од мог контекста живота је далеко. Мислим да је Христос ово говорио само апостолима које је припремао за надолазеће страдање и слично. Какве веуе има то данас са нема, то не бих знао.

МОжда је могуће алегоријски ово тумачити: купите мач - будите опрезни, будни, разборити, чувајте се зла, будите као ратници у свету ... али ко зна.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ја лично не знам како бих тумачио ово место, никада се нисам замислио над тим.

Нећу рећи да је небитно, али од мог контекста живота је далеко. Мислим да је Христос ово говорио само апостолима које је припремао за надолазеће страдање и слично. Какве веуе има то данас са нема, то не бих знао.

МОжда је могуће алегоријски ово тумачити: купите мач - будите опрезни, будни, разборити, чувајте се зла, будите као ратници у свету ... али ко зна.

Nemaju oni cega da se cuvaju poslace ih Hristos da propovedaju po celom svetu.

Njima oshtrina macha treba kako bi im reci bile ostre kao i mac i svetle jer ga koriste samo za Istinu.

Mudri kao zmija bezazleni kao golubovi.

Mozes mahati machem Istine koliko hoces i neces nikog povrediti.

[Vockica]

Очигледно ја да је почетак Исусовог обраћања ученицима („... и купи нож“) био конципиран тако да ученике постепено уведе у оно што их очекује после Васкрсења. Међутим, коментар: „ево овде два ножа,“ сведочи да су ученици буквално а не фигуративно схватили речи Господње. Због тога разговор почиње да губи жељени правац и Исус каже: „доста је“, тј. „завршавамо разговор“. Епизода са исцељеним увом јасно показује да претходне речи о ножу нису имале интенцију да оправдају или пак подрже било какво насиље. Оне су, међутим, и тада (Лк 22,38) и нешто касније од ученика (Лк 22,49) биле тако схваћене: први пут када су констатовали да имају два ножа и други пут када је нож заиста искоришћен. У првом случају Исус прекида разговор, у другом једним чудом исцељења јасно изражва свој став о насиљу.

[Лазар Нешић]

Nemaju oni cega da se cuvaju poslace ih Hristos da propovedaju po celom svetu.

Па, знам то; зато сам и рекао алегоријски - то углавном може да значи и духовно тумачећи:

потребно је такође и духовно чување и разборитост. Иако су апостоли, иако их шаље сам Христос, они су ипак само људи и смртници - као што ће се и показати кад сви до једног буду побегли од Христа приликом Његове пасије.

Зато је потребно да се чувају и пазе на себе, као и да се уздају у Бога.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Па, знам то; зато сам и рекао алегоријски - то углавном може да значи и духовно тумачећи:

потребно је такође и духовно чување и разборитост. Иако су апостоли, иако их шаље сам Христос, они су ипак само људи и смртници - као што ће се и показати кад сви до једног буду побегли од Христа приликом Његове пасије.

Зато је потребно да се чувају и пазе на себе, као и да се уздају у Бога.

Slazem se ali ovde govorimo o machu. Oshtrica maca upozorava njegova oshtrina seche toga ranije nije bilo jer konacno se Istina ovaplotila.

Mnogi su bili nauceni samo na oruzje a ovde Hristos govori a kasnije i dela zaceljivanjem uva na kakvo oruzje on ustvari misli.

Ucenici treba da nose svoj mach Istine ali ne vise onako kao ranije kao oruzje vec kroz reci propovedanja Puta i Zivota.

Naucio ih je koje oruzje njima ustvari treba a to sigurno nisu bili nozevi koji su odsekli uvo.

[Number15648]

„Свете душе су са великом приљежношћу читале Свето Писмо, удубљујући се у сваку реч, и стављајући себе пред огледало Речи Божје као пред Страшни Суд. Толика је била њихова приљежност у томе, да су неки подвижници предузимали далека путовања, да би дошли до неког духовног мудраца, који би им једну реч или једну изреку из Св. Писма протумачио.Тамо где је било могуће, то се постизало помоћу писама. Отуда су и остале читаве збирке писама светитеља, као што су били: св. Василије, Григорије, Златоуст, Исидор Пелусиот, Нил Синајски, и др. многи. Св. Козма замисли се једнога дана над речима Господа Исуса, када Он у Гетсиманији питаше ученике, да ли имају нож. И кад му ученици рекоше: ево овдје два ножа, Он им рече: доста је. (Лк. 22, 38). Па не могући сам себи објаснити те речи реши се Козма да иде преко пустиње у удаљену лавру, звану Пирга, знаменитом авви Теофилу, да га пита. Са великом муком доспе он до своје мете. И Теофил му објасни: „два ножа означавају чин двојаког богоугодног живота: делања и виђења, тј. труд и удубљење ума у богомислије и молитву. Ко има ово обоје, тај је савршен".“  (Охридски Пролог)

[Иван Ивковић]

Протојереј Андреј Ткачов: „Купи нож…“

 

 

Међу речима које је Спаситељ изговорио непосредно пре страдања, биле су и ове: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: ништа. А он им рече: али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож… А они рекоше: Господе! Eво овде два ножа. А он им рече: доста је. (Лк. 22, 35-36, 38).Изненађујe реч „доста“, изречена одмах након што су апостоли указали на два постојећа ножа. Стиче се утисак да је Христос говорио о нечем другом, а не о хладном оружју. Сличних случајева неразумевања у ​​Јеванђељу има доста. На пример, Христос говори ученицима да се чувају квасца фарисејског и садукејског, а они мисле да Господ говори о обичном хлебу у тренутку када они никакву храну немају код себе. „Хлеб“ и „нож“ нису само обични хлеб и нож, већ су они такође и имена генеричких, општих појмова као што су „храна“ и „оружје“. Може се рећи да је Јеврејину, када узноси захвалност пре јела, довољно да заблагодари само на хлебу. У овом случају ће сва храна, ма колико је било на столу, бити благословена. Хлеб је, у правом смислу те речи – глава свега, тј. не само једна од врста хране већ храна уопште.

 

А шта је онда нож?

Очито, Христос заповеда апостолима да се наоружају, користећи ту реч. Али они, по свој прилици, не разумеју Његове речи дубоко и потпуно, приписујући изречено обичном оружју. То да Христос нема у виду војничку оклопничку опрему, постаје јасно по Његовој реакцији: „Доста“ – која је слична речима: „Доста о томе“. Он је у Гетсиманији забранио да се користе овим ножевима којих има „доста“, што додатно инспирише на тражење духовног смисла речи о оружју.Као прво, све што јеречено на Тајној вечери, далеко превазилази речи које се односе само на конкретне учеснике опроштајне беседе. Христос пред Собом види даљи ток историје и Он зна шта очекује Њега, а шта Његове ученике. Он се обраћа Њима, али унапред зна да Његова реч неће утихнути током векова, већ да ће одјекивати столећима у свести милиона верника. Неке од речи које су зазвучале на Тајној вечери, као што су на пример: Узмите, једите, Ово је тело моје, одјекују на свакој литургији. Докле год се савршава Евхаристија, ове речи су и више него историјске. Оне су свеисторијске. Са истог становишта може се гледати и на речи о мачу.Мач – то је реч Божија. О томе нам у више наврата говори апостол незнабожаца – Павле. И кацигу спасења узмите, и мач духовни који је реч Божија (Еф. 6,17). И још ово: Јер је жива реч Божија, и јака, и оштрија од сваког мача оштрог с обе стране (Јевр. 4,12).Ако се ми сложимо са тим да је Господ гледао на апостоле и разговарао са њима, а видео све нас и обраћао се и нама такође, тј. ако ми прихватимо идеју да се под мачем подразумева реч, онда ће закључци доћи сами по себи.Управо је ово један и јединствен закључак, који гласи отприлике овако: наоружавајте се правилним разумевањем Писма, не штедећи снаге и средстава. Што већу сличност са Гетсиманском ноћу приређујемо у својој земаљској стварности, тим више треба да нас интересује ово занимање. Управо ове речи је Господ рекао уочи страдања. Тада је у очекивању незамисливог злочина – убиства Праведника, не само ноћ напољу потамнела већ и сами ваздух историје.

 

Речи продај хаљину своју и купи мач могу да значе и то, да је стицање духовних знања повезано са трошковима и потешкоћама. Њих се не треба плашити чак ни ако се ради о продаји одеће! Опет висина јеванђелских захтева ужасава и позива на тугу.

 

Давид је у Псалмима у више наврата славио закон Господњи. Реч Божију је он називао слађом од меда и драгоценијом од злата и најфинијих драгуља. И од нас се очекује да стремимо сличној љубави. Ако речи Божије човеку нису скупе, онда је мало вероватно да ће он скинути са себе кошуљу зарад разумевања њиховог смисла. Он само треба да се осећа као човек, који посредством Писма стиче нешто што је много скупље од рубина или сафира.

 

Али, вратимо се на „мач“. Реч Божија је слатка као мед и драгоцена као злато. Међутим, она је такође и оштра и смртоносна за непријатеље, и опасна за оне који не умеју њоме да се служе. То јест, она се одликује свим оним што се може рећи и о оружју. Пошто је Христос не само Нови Законодавац већ и јединствени савршени Испунитељ Закона, Он нам и показује како да користимо мач речи.

Током кушања у пустињи, сатана је Исусу Христу понудио три искушења. У овим трима кушањима лежи читав ад, који постоји у арсеналу самог искушача. То су била три испада, три ударца отровним мачем, при којим је свака огреботина носила смрт. Христос је одбио сва три ударца, а одбио их је мачем речи Божије. Господ је кушања хлебом, влашћу и чудом одбио трима изрекама из књиге Поновљених закона, трима тачним и умесно произнесеним цитатима.

 

Не живи човек о самом хлебу, немој кушати Господа Бога својега и Господу Богу своме клањај се и њему јединоме служи – све су то тачно и, што је најважније, умесно изговорене речи Писма, које су у Исусовим устима постале оружје. Случајно се спомиње и Апокалипса, где Исус свечано седа на белог коња, и војске небеске иђаху за Њим на коњима белим, обучене у свилу белу и чисту (Откр. 19, 14-15).

 

Оно што Христос чини са природном лакоћом, за нас може постати могуће тек након дужих увежбавања. Поседовање оружја је опасно и за самог наоружаног. Ако особа не зна да користи пиштољ, онда је боље да га и не узима у руке без припреме. Изречено се односи и на речи Божије. Оно што је у стању да рани непријатеља, може осакатити и неискусног корисника. Зато је неопходно, с једне стране, наоружати се, а с друге – учити се употреби оштрице ножа, пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга (Јевр. 4,12).

 

Дакле, Син Божији није творио Своју вољу. Он је ишао по написаном и испуњавао о Њему предсказано, тј. поступао је по вољи Оца. Будући Реч Божија, Он је Њега знао не само из књига, као човек, већ и као Господ, као Творац Писма. По Свом безгрешном Човечанству Христос је живео речју и зато се користио њом исправно, спасоносно, тачно и чудотворно. Он призива и нас да се приближимо, колико је то могуће, овладавању и постизању смисла Писма. То је једина врста оружја, која Христа неће натерати да каже „Доста“.

 

Пред нама је да заволимо Писмо и откријемо у њему извор снаге и смисла за себе. И та жеђ за водом живом мора бити толико јака, да чак и продаја одеће ради достизања циља не би требало да изгледа као непремостива препрека.

 

Протојереј Андреј Ткачов

 

Превела са руског: Наташа Jeфтић

 

Извор: Православие.ру

[Иван Ивковић]

@@Muramasa, прочитај текст који сам поставио... 8086.gif