Cutanje Hristovo

[Tumaralo.]

Sta mislite zasto je Isus cutao kad ga je Pilat pitao sta je istina?
Svojim ucenicima je govorio da je On put, istina i zivot...

[DYNABLASTER]

Zato sto je Pilat morao da ga osudi da bi vasrksao

[Berkut]

Sta mislite zasto je Isus cutao kad ga je Pilat pitao sta je istina?

Svojim ucenicima je govorio da je On put, istina i zivot...

 

Iz mnogo razloga.Najadnije je to, sto od tad stalno cuti

I ovo pisem kao njegov pratilac

[Broken]

Meni je to pitanje Pilatovo uvek izgledalo tako kao da ga odgovor i ne zanima. Možda zato Hristos ćuti...šta god da mu je rekao Pilat , u tom trenutku,to ne bi mogao da primi. Ne znam zašto ali Pilata nikad nisam smatrao nekim velikim negativcem u čitavoj priči. 

[Berkut]

Meni je to pitanje Pilatovo uvek izgledalo tako kao da ga odgovor i ne zanima. Možda zato Hristos ćuti...šta god da mu je rekao Pilat , u tom trenutku,to ne bi mogao da primi. Ne znam zašto ali Pilata nikad nisam smatrao nekim velikim negativcem u čitavoj priči. 

 

Pilat je znao da je Hristos nevin,i da mu Jevreji podmecu,pa je ipak dozvolio nevino stradanje.A ko zna koliko ih je pre takvih bilo.Mozda da je Hrists progovorio,mozda bi Njegova misija spasenja bila ugrozena.Mozda Hristos cuti zato sto bi pre kamenje poverovalo,nego njihove oci sto su i videle i usi sto su cule.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Mislim da je Pilat video Istinu. Dakle Istina nije pitana!

[Number15648]

Пилатово питање

Свети Николај Охридски и Жички

 

Упита Пилат Исуса: „Шта је истина?“

Исус прећута, и не одговори.

Зашто Исус не одговори на питање Пилатово?

Зато што је то питање било псоатвљено погрешно.

У чему је питање Пилатово погрешно?

У томе, што је питао: „Шта је истина“, место да пита „Ко је истина?“

Да је Пилат упитао Исуса: Ко је истина, извесно би добио одговор, онако исто као што је добио одговор на питање: „Јеси ли ти цар?“

 

Истина је Ко, а не Шта.

Истина је Личност, а не ствар.

Бог је Истина. Као Апсолутна и супрелативна Личност, Бог је Истина.

 

Отуда, као што је погрешно питање: „Шта је истина?“, исто је тако погрешно питање: „Шта је Бог?“. То је погрешно у истој мери, као што би било погрешно питати: ко је камен, ко је вода, ко је ваздух, ко је земља, ко је огањ? Јер се само за личност каже Ко, а за ствари Шта.

Али, Пилат, Римљанин и незнабожац није умео поставити питање правилно. Ни његов Цезар, Тиберије, ни сав римски Сенат, не би га друкчије поставили. Јер цела импреија се оснивала на стварима, на множини ствари, на величини земље и богатства и простора, а не на личностима, једно скроз земаљско царство, где су ствари угушивале личност, и где је „Шта“ царовало над „Ко“.

Но, зар ћемо осуђивати само Пилата због погрешно постављеног питања? Гле, не умеју то преважно питање поставити правилно, ни многи неопагански мислиоци европски: пантеисти, материјалисти, епикурејци, окултисти и стоици.

Сви они пилатски мисле, зато се пилатски и питају, не „Ко је истина?“, него „Шта је истина?“

Они бркају факта са истином. А, зар факта нису истина?

Не. Факта, ствари, и односи ствари, јесу само символи истине, сликовно исписани у јероглифима природе. Они представљају слова, печате, знаке, наговештаје или мимику истине, али не саму истину, истина и факта односе се као писаи писанкја. Кроз шарену писанку васионску објављује се људима, као у загонетки, величанствена Личност Писца, Која и јесте Сушта и Суштаствена.

Факта су променљива и пролазна, истина е увек иста (како је дивна ова реч српска: истина!). Сав видљиви свет је пролазан, сходно учењу и религије и науке. Како би дакле могло бити истина, оно што је пролазно?

Само је Бог непролазан. Према томе, само је Бог Истина. А Бог је Личност.

Осим Бога, личности су и Анђели и људи. И они су, као личности, одређени за непролазност, као синови Бога Истинитога.

Исус није хтео одговорити на погрешно питање Пилатово, али јена другом месту, и пред другим рекао: „Ја сам Истина“.

Овом објавом учињена је прекретница у историји човечанства, прекретница пресудна за процену Бога, човека и природе. Бог је Личност, а не ствар. И човек је личност, а не ствар.

Отуда се и човеку на ставља питање „Шта?“, него „Ко?“

Универзални значај ове прекретнице добро је разумео Апостол, који је са усхићењем узвикнуо: „Старо прође, све ново настаде“. Другим речима: мрак лажи и тиранија ствари над заробљеним човеком прође, а слобода и величина личности настаде.

Ко год почне о овом озбиљно размишљати, осетиће брзо како излази из таме на светлост. И схватиће радикални преокрет, који је учинио Син Божији у поимању личности и ствари. Схватиће и небивалу борбу нашег времена између „синова светлости и синова таме“, то јест, између оних који уздижу Личност Бога и личност човека, изнад бесловесне природе и оних који теже да Личност Бога и личност човека свале на и утопе у гомили немуштих ствари, и да опет учине ствари господаром над човеком, то јест, да понове лажни експеримент римског паганизма.

И тада ће разумети божанствени значај савремених поклика.

 

Слобода човека.

Достојанство човека.

Личност изнад свега света.

Слобода народа.

Индивидуална вредност човека и народа.

 

Јер сви ови поклици и гесла имају далеко дубљи значај, него што на први поглед изгледа. Нису то гљиве које су се обдан појавиле, то су биљке, чији је корен Христос, мада то не знају неки од оних који горња гесла употребљавају.

Они мисле, да су се горња гесла појавила појавом модерне демократије. Међутим, та су гесла поечла лагано расти у хвалу од онога дана, када је Сејач рекао: „Ја сам Истина“, и када је отпочела борба у свету између „Шта“ и „Ко“.

Пре 19. векова отпочела, а у наше дане израсла се и захватила цео свет.

То су дужни знати сви хришћани света.

А да би то знали, морају претходно појмити, колико је Пилатово питање било погрешно и недостојно Христовог одговора.

[Volim_Sina_Bozjeg]

hvala za tekst

[Number15648]

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ

 

 

XV

Не треба питати шта је истина, но ко је истина? Пилат је питао Христа: шта је истина, и није добио никакав одговор. Христос није хтео да одговара на погрешно пита ње. Да је Пилат умео поставити питање правилно: ко је истина, добио би одговор. Ја сам истина, рекао би му Христос. Рекао би му тако као што је пре тога рекао својим ученицима: Ја сам пут, истина и живот.

Разумете ли ме браћо, о чему говорим? Ја говорим о узроцима шибе којом Свевишњи тако често шиба Европу. Један од крупних узрока јесте у томе што европско јере тичко човечанство ево већ кроз много векова ставља Христу оно пилатско питање: Шта је истина? Престало је да пита: ко је истина од онда од како се извргло од старе апостолске и православне цркве. Јер, кад би питао правилно: ко је истина, добио би и правилан одговор. Истина је лична а не безлична. Истина је Бог, а не ствар. Истина је Онај, а не оно. Онај је истина који је увек исти, а не оно што се непрестано мења. Истина је Божја триипостасна личност, вечно исто, непроменљива, непролазна, независна, недостижна, неодољива. Алфа и Омега свега живо га. Почетак и свршетак свега створенога. Огњиште неугасиве светлости. Колевка живота. Источник разума и мудрости. Бездна неодољиве снаге. Висота непобедиве љубави, дух који све оживљава. Реч која све ствара. Радост што превазилази песму. Мир што превазилази разум. Вештина што превазилази сваку машту. Уметник који мраве и пчеле и птице и људе учи уметности.

Бог је истина, браћо. Бог, а не ствар.

Главна је разлика измећу паганизма и хришћанства по постављању питања о истини. Паганизам, и стари и нови, пита, као Пилат: шта је истина? Хришћанство пита: ко је истина?

Паганци су одговарали и одговарају: истина је оно што је праматерија свих ствари, а то је или ваздух, или вода, или огањ, или земља, или етар, или број, или електрика.

Хришћани су одговарали: Христос је истина. Божанска личност је истина, а не ствар.

Истина се не може наћи у створеноме, него у Творцу.

Истину неће јавити твар, ако је не јави Творац.

Но, чујте и радујте се, народи земаљски: Творац је ја вио истину, појавио се у телу, као оваплоћена истина. Ре као је људима неречене тајне, учинио је нечувена дела, победио је непобедиве непријатеље, отворио вернима пре богате небесне ризнице свих блага које срце жели.

Ко је сад тај? Питају западни паганизирани јеретици? То је онај кога сте ви одбацили. То је онај кога сте ви питали: шта је истина. Па како је Он оћутао и није вам ништа одговорио, ви сте се окренули вашим философима гатарима који су вам чешали уши како вас сврбе. То је Онај који је рекао: Ја сам зато рођен и зато дођох на свијет да свједочим истину (Јов. 18, 37). То је наш благи, но свемоћни православни Христос "силен в милости и благ во кријепости", кога су одбацили сви паганци, ста ри и нови, који траже истину у стварима, а не у Творцу, који испитује суштину ствари (као да ствари имају неку суштину изван речи Божије), који су своје философе поставили на упражњени престо Христов, и који културу цене више од правде, поштења и херојства.

Разумете ли сад, браћо моја, о чему вам говорим? Говорим о томе зашто је неминован био прошли светски рат и зашто ће још један, и тежи, доћи на свет ако се свет не покори истини.

Свет је одступио од истине. Да не говоримо о незнабожном свету. Хришћански свет је одступио од истине. А кад се за длаку одступи од истине, за километре се одсту па од правде и поштења. Хришћански свет је постао дакле неистинит, неправедан и непоштен и то у толикој мери, да је у томе превазишао народе нехришћанске. Због тога је вечна Истина морала пустити страшне потресе, буре и ужасе, да растресу свест људску и очисте је од плеве и лажи.

Ако питате шта ћемо ми радити да се спасемо, одговорићу вам: познајте истину и истина ће вас ослободити од свих зала. Христос је истина и сведок вечне небесне исти не. Познајте Христа. Покажите Христа у животу своме, личном, породичном и друштвеном, и Христос ће вас спасти од свих зала свих злотвора, видљивих и невидљивих. Амин.

[Number15648]

hvala za tekst

 

Нема на чему, брате.

[Medeski]

 

Пилатово питање

Свети Николај Охридски и Жички

 

Упита Пилат Исуса: „Шта је истина?“

Исус прећута, и не одговори.

Зашто Исус не одговори на питање Пилатово?

Зато што је то питање било псоатвљено погрешно.

У чему је питање Пилатово погрешно?

У томе, што је питао: „Шта је истина“, место да пита „Ко је истина?“

Да је Пилат упитао Исуса: Ко је истина, извесно би добио одговор, онако исто као што је добио одговор на питање: „Јеси ли ти цар?“

 

Истина је Ко, а не Шта.

Истина је Личност, а не ствар.

Бог је Истина. Као Апсолутна и супрелативна Личност, Бог је Истина.

 

Отуда, као што је погрешно питање: „Шта је истина?“, исто је тако погрешно питање: „Шта је Бог?“. То је погрешно у истој мери, као што би било погрешно питати: ко је камен, ко је вода, ко је ваздух, ко је земља, ко је огањ? Јер се само за личност каже Ко, а за ствари Шта.

Али, Пилат, Римљанин и незнабожац није умео поставити питање правилно. Ни његов Цезар, Тиберије, ни сав римски Сенат, не би га друкчије поставили. Јер цела импреија се оснивала на стварима, на множини ствари, на величини земље и богатства и простора, а не на личностима, једно скроз земаљско царство, где су ствари угушивале личност, и где је „Шта“ царовало над „Ко“.

Но, зар ћемо осуђивати само Пилата због погрешно постављеног питања? Гле, не умеју то преважно питање поставити правилно, ни многи неопагански мислиоци европски: пантеисти, материјалисти, епикурејци, окултисти и стоици.

Сви они пилатски мисле, зато се пилатски и питају, не „Ко је истина?“, него „Шта је истина?“

Они бркају факта са истином. А, зар факта нису истина?

Не. Факта, ствари, и односи ствари, јесу само символи истине, сликовно исписани у јероглифима природе. Они представљају слова, печате, знаке, наговештаје или мимику истине, али не саму истину, истина и факта односе се као писаи писанкја. Кроз шарену писанку васионску објављује се људима, као у загонетки, величанствена Личност Писца, Која и јесте Сушта и Суштаствена.

Факта су променљива и пролазна, истина е увек иста (како је дивна ова реч српска: истина!). Сав видљиви свет је пролазан, сходно учењу и религије и науке. Како би дакле могло бити истина, оно што је пролазно?

Само је Бог непролазан. Према томе, само је Бог Истина. А Бог је Личност.

Осим Бога, личности су и Анђели и људи. И они су, као личности, одређени за непролазност, као синови Бога Истинитога.

Исус није хтео одговорити на погрешно питање Пилатово, али јена другом месту, и пред другим рекао: „Ја сам Истина“.

Овом објавом учињена је прекретница у историји човечанства, прекретница пресудна за процену Бога, човека и природе. Бог је Личност, а не ствар. И човек је личност, а не ствар.

Отуда се и човеку на ставља питање „Шта?“, него „Ко?“

Универзални значај ове прекретнице добро је разумео Апостол, који је са усхићењем узвикнуо: „Старо прође, све ново настаде“. Другим речима: мрак лажи и тиранија ствари над заробљеним човеком прође, а слобода и величина личности настаде.

Ко год почне о овом озбиљно размишљати, осетиће брзо како излази из таме на светлост. И схватиће радикални преокрет, који је учинио Син Божији у поимању личности и ствари. Схватиће и небивалу борбу нашег времена између „синова светлости и синова таме“, то јест, између оних који уздижу Личност Бога и личност човека, изнад бесловесне природе и оних који теже да Личност Бога и личност човека свале на и утопе у гомили немуштих ствари, и да опет учине ствари господаром над човеком, то јест, да понове лажни експеримент римског паганизма.

И тада ће разумети божанствени значај савремених поклика.

 

Слобода човека.

Достојанство човека.

Личност изнад свега света.

Слобода народа.

Индивидуална вредност човека и народа.

 

Јер сви ови поклици и гесла имају далеко дубљи значај, него што на први поглед изгледа. Нису то гљиве које су се обдан појавиле, то су биљке, чији је корен Христос, мада то не знају неки од оних који горња гесла употребљавају.

Они мисле, да су се горња гесла појавила појавом модерне демократије. Међутим, та су гесла поечла лагано расти у хвалу од онога дана, када је Сејач рекао: „Ја сам Истина“, и када је отпочела борба у свету између „Шта“ и „Ко“.

Пре 19. векова отпочела, а у наше дане израсла се и захватила цео свет.

То су дужни знати сви хришћани света.

А да би то знали, морају претходно појмити, колико је Пилатово питање било погрешно и недостојно Христовог одговора.

 

Divan tekst.

Iz svega procitanog mi na um pada da je onda i Pilat a i zaista i svaki neprijatelj, onaj koji zlo seje, zapravo licnost na svome svetom zadatku?

Nije li to direktna saradnja dobra i zla u cilju izpunjavanja zakona? Nije li mrak pomoćnik svetlosti, jer kako bi onda sveća bez mraka gorela? Kako bi plamen u centru uzarenog sunca znao da je plamen?

 

Umovanjem ne stizem nikud onda razmisljajuci zasto je u nekih ljudi vise svetlosti u nekih skoro nista, ili makar slabo isijava ispod tamnog ogrtaca.

[Sara"]

pred Pilatom Istina i on je ne vidi (ili ignoriše)?!

šta ima da mu objašnjava.

[Sara"]

i za svakog čoveka koji ne vidi istinu ili se bar ne trudi da je vidi,važi isto,-najbolje je ćutati pred njim

 

svaka naša reč, navodi na pogrešan zaključak onoga koji ne gleda istinu

[Volim_Sina_Bozjeg]

pred Pilatom Istina i on je ne vidi (ili ignoriše)?!

šta ima da mu objašnjava.

To sam im i kazao:))

Pitanje uopste nije upuceno Istini.

[Благовесник]

Ćutanje Hristovo ne treba da čudi jer se potpuno slaže sa karakterom Božanstvenog Logosa Božijeg, pogledajte oko sebe - Bog ćuti.