ЖРУ диван - ђакон Ненад Илић, редитељ

[Лазар Нешић]

Баш лепо.

 

Него, као неко ко се стварно занима за ове ствари, имам само пар цртица, у ствари једну:

надам се да ће аутори пројекта и његови носиоци - па и настављачи и остали - бити храбри и одважни да подражавају Саву (а ту негде и Симеона) не само у његовој бризи за државу, народ и српство, већ пре свега за оно што је претходило овом Савином величанственом делању и његовој разборитој перспективи; а то је: сурови вишедеценијски подвиг на себи, неуморно и несебично пастировање и држање у животу дате му заједнице хришћана (Цркве) и луда жеља да се изнад и пре свега осталог буде са Христом. Без тога, тј. без овог и оваквог угледања на Саву, овај пројекат је чиста утопија. Али, надам се да то аутори и сами већ знају ...

[Срђан Ранђеловић]

 

Ђ.Ненад Илић о филму "Отац": Допустимо св.Сави да нам помогне!
 
 

 
Главни сценариста филма "Отац" говори о првом играном филму о Св. Сави и св.Симеону - пројекту од националног значаја, чије је настајање покренула Фондација Наслеђе Отаца, уз подршку више институција и личности, а пре свих братства Манастира Хиландара. Филм је допринос борби за очување српског националног идентитета, обнављање нашег система вредности, опстанак оног позитивног дела наше посебности у светској породици народа, враћању Светосављу. Покренут је и сајт на адреси: http://film-otac.com/ где се сви национално одговорни могу придружити попуњавању ктиторског мозаика филма.
 
 http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/5/13/10/30.10.13.dj_.nenad_ilico_filmu_otacza_sajt.mp3
 
Ђакон Ненад Илић режирао је значајне филмове о светитељима православне цркве, серијал о Литургији сниман по сценарију Епископа нишког Јована, који у девет епизода, уз тумачења и историјска објашњења, води кроз Свету Литургију. Идејни је творац радијског серијала Веронаутика који се емитује на Радију Слово Љубве и многих других пројеката.

[Жедни]

https://www.pouke.org/forum/topic/31627-film-otac-%C5%BEedni-se-odu%C5%A1evio/page-3 Evo ova ista tema i moj mali doprinos. Širimo dalje vesti o ovom izvanrednom filmu.

[Guest]

Једна од првих ствари које човек чује кад постане активни учесник у црквеном животу, је отприлике: „Поправи себе и тиме ћеш макар мало поправити и свет око себе.“ Касније установи да се у таквом ставу крију многе замке. Пре свега релативизовања Цркве као заједнице, упадање у замку индивидуализма која га дочекује са неочекиване стране. А опет, кад испроба све друге практичне приступе, никако не може да заборави тај први путоказ. Зна да је он истинит. И то знање често паралише сваку идеју о заједничкој активности.

Ако желимо обнову православног црквеног живота морамо бити практични у једној толико „непрактичној“ области. Већина Срба одлазак у Цркву не види као неку посебну активност, већ више као повремено повлачење у мир молитве, мириса тамјана, свећа. А ради се о и те како снажној активности. Осим што је Литургија „мотор“ света, оно што га држи у постојању, она од нас прави сведоке вере. Мање или више убедљиве. Осим што се на Литургији молимо и заправо боримо „за живот света“, ми мењамо себе, испуњавамо се Богом и урастамо у Бога, узимамо духовно благо које ћемо после раздавати „сиромашнима Духом“. Онима који су Духа жедни. И тиме постајемо корисни. Сведоци достојни награде. Док су то само велике и лепе речи – влада млакост.

Све приче о црквеним обновама, јачању православља, падају у воду ако се прескочи нека степеница.

Велико је и лепо бити сведок васкрслог Христа, али то није лако. То треба постати. Није лако сведочити. Мученици су можда једини неупитни сведоци вере. Осталима се верује више, мало или нимало. У контактима са вероучитељима схватио сам чињеницу да веронаука у школама зависи од њиховог сведочења, њиховог дара, неупоредиво више него што настава било ког другог предмета зависи од дара наставника тог предмета. Заиста – тамо где су вероучитељи даровити сведоци, деца воле веронауку и нека од њих се приближавају Богу, а тамо где су вероучитељи лоши сведоци – тамо од веронауке има више штете него користи.
А са сведочењем одраслима је и много теже.

За почетак треба се добро уградити у Литургију. Можда није најбољи приступ узети књиге и све изучити са идејом да ћемо онда бити прави учесници заједничке Свете Службе. Можда се у свакој Литургији посебно позабавити неким њеним аспектом, притом са свешћу да она тек као целина има пуног смисла. Да се делови и не могу издвајати из ње, али да ми можемо да освајамо део по део који ће онда осветљавати и интензивирати и оне делове које нисмо потпуно осветлили и освестили. То је један могући пут чињења себе активним учесником.

За почетак можда – сам почетак. Велика јектенија коју ђакон, или свештеник ако нема ђакона, изговара на почетку Литургије. Ако развијемо свест о томе да се не само молимо него и поставши Тело Христово на земљи приносимо свет Богу и спајамо га, враћамо га Богу можемо да развијемо нешто више од сведока у себи.

Господу се помолимо: За вишњи мир и спасење душа наших, за мир свега света, за непоколебљивост светих Божијих Цркава и сједињење свих. За храм у коме се молимо и за све присутне у њему. За свог владику, за свештенство, ђаконе и верни народ. За сав наш род који воли Христа и за све православне хришћане. Да одолимо сваком непријатељу и противнику. За свој град, село, крај и за цео свет и за верне свуда. За чист ваздух, изобиље земаљских плодова и мирно време. За путнике, болеснике, паћенике и затворенике, за њихово спасење. Помолимо се Господу да нас избави од сваке невоље од гнева нашег и туђег, од опасности и тескобе, туге, чамотиње.

Сваку молитву певница хор или најбоље цела црква заједно прати са „Господе помилуј!“ Из срца. Без остатка.

А онда Поменувши пресвету, пречисту преблагословену, славну Богородицу са свима Светима, изјашњавамо се да сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајемо. Искрено. Из свег срца. Сами себе и једни друге. Сами себе није довољно. Предајемо и себе и све око себе. Умножавањем овог стремљења учвршћује се заједница.

Неке од ових молитви понављају се кроз Литургију. Пробамо да их поновимо са истим искреним усмерењем. И ово радимо и кад нам иде од руке и кад смо можда слаби, неконцентрисани, мрзовољни. Неко поред нас предаје нас својом љубављу Христу у том тренутку можда боље него ми сами себе. Уосталом, наше снаге су мале. Довољно је и да заједно станемо пред Бога и покушамо. Величанственост заједничке молитве која је премрежила свет и држи га у постојању. Кад је више не буде свет неће имати разлога да постоји. Не треба то да заборавимо. И сетићемо се да радимо нешто и те како корисно.

За почетак можемо без велике теологије да почнемо и са овим. Можда ћемо ускоро постати нешто бољи сведоци него што смо били. Нешто кориснији и одговорнији. Са нешто више љубави. У сваком случају изаћи ћемо из цркве гледајући једни друге искрено благонаклоније, са осећајем да учествујемо у значајној заједничкој делатности. Да смо заиста потребни једни другима.

(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)

[Баба]

СВЕТА СВЕТА ЛИТУРГИЈА

 

 

Нећемо се овде бавити детаљима расправе између “новотара” и “зилота” (како себе међусобно називају). Са обе стране изречено је много неодмерених и ружних речи које нису послужиле приближавању ставова и међусобном разумевању, већ само дубоком укопавању ровова и исцрпљивању какво иначе доноси рововско ратовање.

 

Узмимо да се у најбољем смислу- једна страна више бавила активирањем верних у Светој Служби, а друга очувањем Тајне. Осим честог или тек повременог причешћивања, једна од препознатљивих тема расправе постали су иконостас и царске двери на иконостасу. Да ли за време службе двери треба да буду отворене или затворене? Упрошћено, једни сматрају: ако су двери отворене, тиме се постиже активирање верних у Литургији, свест о заједничком приношењу дарова и силаску Светог Духа на све окупљене у цркви. Позивају се на старију праксу цркве. Црква је заиста Тело Христово па је одвајање свештеника као главе сабрања најблаже речено – лош знак. Ако су затворене – други сматрају да се боље чува Тајна за коју нису увек сви подједнако спремни и избегава се брисање границе између римокатоличког богослужења и православне Свете Литургије, то јест спречава се релативизација и угрожавање Истине Православља. Позивају се на новију праксу Цркве.

 

Човек се запита да ли се можда ове две добре и озбиљне полазне намере могу некако помирити. Макар до извесне мере. Можда и могу, или макар се силна енергија покренута у сукобу може конструктивно усмерити. Постоји један детаљ из некадашње црквене праксе на који су указивали неки озбиљни теолози који нуди занимљив поглед на Литургију. Наиме, у некадашњој пракси Цркве, постојао је један важан тренутак који је оставио траг и у Литургији коју данас служимо. На крају првог дела Литургије, такозване “литургије оглашених” ђакон изговара “Оглашени изађите! Нико од оглашених да не остане!”. Некада су после овог позива излазили из цркве сви оглашени (они који се тек спремају за крштење, “катихумени”), али и сви они који се из било ког разлога неће причестити на тој литургији! Верни, одређени за то, затварају и закључавају за онима који изађу врата цркве! Они који остану, учесници су “Литургије верних”. Молиће се, предвођени свештеником и ђаконом, и сви ће се причестити. Можда су двери (врата) заиста од посебне важности, али не толико отварање и затварање током Службе царских двери колико улазних врата цркве?

 

Свако ко иоле редовно долази на Литургију, и има иоле свест о заједничкој молитви и причешћивању, може да замисли последице обнављања ове праксе. Она мири и потпуну отвореност и затвореност која чува Тајну. О набоју молитве који се формира у тајанственом затвореном простору Светиње не треба трошити много речи, као ни о томе да се онда може наслутити како на околину делују они који после овакве Литургије и Светог Причешћа изађу из затворене цркве. Такође може се замислити и колико се повећава жеља за учествовањем у Светој Литургији до краја оних који су из цркве морали да изашђу после литургије оглашених.

 

Занимљиво је да ни једној ни другој сукобљеној страни не смета обесвећивање Тајне њеним директним телевизијским преносом који се редовно организује за велике празнике. Камера хладно приказује све детаље Литургије, понекад скоро да улази у Свети Путир и све то бачено је под ноге баш свима. И вернима и невернима и непријатељима. Заједничка молитва свих за све, естетски моменти службе са појањем и малим входом, читање јеванђеља и проповед која му следи (понегде се и данас проповеда одмах после јеванђеља док сви још увек памте шта су чули), довољни су за мисионарску па и молитвену функцију Литургије без причешћа. Утолико би међу првим конкретним и видљивим потезима у црквеној обнови било то да се по завршетку литургије оглашених а пре литургије верних угасе камере и из цркве изађу сви који се неће причестити! Литургију можда могу да се снимају само они који су добили посебни благослов и којима је циљ да уметничким средствима представе Литургију широј публици. Па и то са одређеним ограничењима. Осим очувања Тајне, можете да замислите какав би то мисионарски (да не кажем пропагандни) значај имало међу оним неупућеним Србима. Да нешто не могу тек тако да процењују са висине, уз зевање и бурек, него да и за њих Литургија остане као Тајна у којој могу да учествују тек ако се потруде. Ви то можете да затражите. Можете да лобирате, да љубављу извршите притисак на свештенство и епископе да не допусте обесвећивање Тајне!

 

Неко ће наравно рећи – па онда ће сви једноставно хтети да остану у цркви и причешћиваће се без икаквог критеријума. Да ли ће баш бити тако? Да ли је Народ Божији баш толико бесловесан? Уосталом, није довољно само извести један овакав радикалан а неопходан потез. Потребно је уз њега активирати целокупан црквени живот, увести сталне озбиљне разговоре о вери у парохијама. У садашњим околностима – тешко, али никако немогуће. А ако се то, или за почетак нешто слично, не уради - све расправе о Светој Литургији биће бесплодне и имаће у најбољем случају само академски значај.

Не заборавите оно што многи од вас већ знају - обновљена Света Литургија постаће реактор обнове црквеног живота на здравим основама, а самим тим и покретач враћања живота овом народу и земљи на самрти.

 

 

Facebook

[Баба]

facenew22222222 8086.gif

[feeble]

Утолико би међу првим конкретним и видљивим потезима у црквеној обнови било то да се по завршетку литургије оглашених а пре литургије верних угасе камере и из цркве изађу сви који се неће причестити!

 

E, ja bas pitao na forumu ovih dana za ovu praksu i kazu mi da se tripujem

[Баба]

 

E, ja bas pitao na forumu ovih dana za ovu praksu i kazu mi da se tripujem

 

 

 

Reci ti meni kako u ovaj oblačić zvani citat ubačiš nečije ime ?

[Зосима]

Уф,мени ово баш јесте радикално и слутим колико ће бити делотворно...

И замислите сцену,где на пола литургије излазе људи који се из неких својих разлога не причешћују,а други остају, а на вратима цркве стоји црквењак који диже и спушта решетке ,да не би неко не позван ушао ?!

Не знам,и тако мало људи посећује Цркву,да би најбоље било да врата и не постоје,и да је свако добро-дошао, и онај што дађе сабајле и онај у минут до 12, тако нас учи еванђеље...

Да,и не видим проблем тв преноса, ако бар једну душу наведе да пожели да је гледа уживо, онда је она своју сврху испунила...

[feeble]

[quote name='Жељко' timestamp='1409169715' post='1155891'] Reci ti meni kako u ovaj oblačić zvani citat ubačiš nečije ime ? [/quote] 

Kad selektujes tekst da citiras, onda ce biti ovako

pa mozes tu da editujes.

[Баба]

Уф,мени ово баш јесте радикално и слутим колико ће бити делотворно...

И замислите сцену,где на пола литургије излазе људи који се из неких својих разлога не причешћују,а други остају, а на вратима цркве стоји црквењак који диже и спушта решетке ,да не би неко не позван ушао ?!

Не знам,и тако мало људи посећује Цркву,да би најбоље било да врата и не постоје,и да је свако добро-дошао, и онај што дађе сабајле и онај у минут до 12, тако нас учи еванђеље...

Да,и не видим проблем тв преноса, ако бар једну душу наведе да пожели да је гледа уживо, онда је она своју сврху испунила...

 

А јесте и то си у праву али се губи тајност светиње на овај начин.

И ја не верујем у ову опцију, ал пре 20 година нисам веровао ни да ће попови почети да причешћују народ па се десило.

[Баба]

[quote name='Жељко' timestamp='1409169715' post='1155891']
Reci ti meni kako u ovaj oblačić zvani citat ubačiš nečije ime ?
[/quote] 

Kad selektujes tekst da citiras, onda ce biti ovako

pa mozes tu da editujes.

Успео сам

[Trifke]

Predlog ne samo da je dobar nego odlican ali, to veliko ali, to ce ici daleko teze nego redovno pricescivanje. Postoje episkopi koji ce to proglasti novotarijom a za njima ce se povesti kaludjeri i popovi i eto ti belaja. Kada bi bilo dobre volje medju episkopima mislim da bi moglo da prodje.

[Mironosica]

E, ja bas pitao na forumu ovih dana za ovu praksu i kazu mi da se tripujem

Ne znam da li ti je neko rekao da tripujes , ali svakako ne treba da odeš sa liturgije , čak i kad dobiješ epitimiju sveštenik ti kaže : ne možeš da se pricescujes ali na liturgiju stalno dolazi

[MaSlačak]

:bendoff: