Molim pomoć, bez predrasuda ako je moguće.

[Душка]

црквена литургијска заједница.

 

Šta podrazumijevaš pod ovim? Ako nije problem da malo pojasniš ovaj pojam? Hvala.

[Анастасија]

Najbolji lek je druženje sa ljudima,i pravilno shvatanje greha.A u tim knjižicama teško da može da se nađe nešto od toga.Uglavnom je duhovna literatura pisana od strane monaha.Uz dužno poštovanje monaštva ne smatram da su kompententni za savete o bračnom životu.Treba pažljivo birati šta se čita od te literature jer ona može dodatno da nas nagrdi ako duhovno nismo spremni za to.A uglavnom nismo.

[Душка]

Treba pažljivo birati šta se čita od te literature jer ona može dodatno da nas nagrdi ako duhovno nismo spremni za to.A uglavnom nismo.

 

Mnogo je doprinijelo mojim nekim shvatanjima... Sce kontam ajd samo ću pročitati čisto informativno, kad ono ops! Upijem svaku riječ. Sad sam mislila čitati Lestvicu od Jovana K. ali možda ipak ne?

[Gordana .]

Ђаво те убеђује да ћеш у пакао, да би те узнемирио, а узнемиреност ти је предукус пакла. Не дај се. Други метод је да ти каже Бог је милостив, како би те навео да безбрижно грешиш. Него, Господ није формалиста, ако тако могу да кажем, ми смо сви грешни на земљи, не можеш да будеш безгрешна јер си човек. И Господ то зна и воли нас и наше је да се трудимо да будемо срећни, благодарни и пуни љубави. Са штиклама или без. Можеш и крпу да обучеш, ако бринеш и тугујеш и не радујеш се животу што ти је Господ дао, ниси ништа постигла.

 

П.С. можда је боље да сад мало пратиш предавања на разне теме, ту можеш поставити и питања и чути много о томе како да све правилно примениш у животу.

[Berkut]

Mnogo je doprinijelo mojim nekim shvatanjima... Sce kontam ajd samo ću pročitati čisto informativno, kad ono ops! Upijem svaku riječ. Sad sam mislila čitati Lestvicu od Jovana K. ali možda ipak ne?

Jel se to spremas za isposnicu ?

Ta knjiga ce baciti u jos vecu izolaciju.

[Анастасија]

Lestvica je teška i zaista samo duhovno zreli mogu da je razumeju.Moj ti je savet da ne čitaš te monaške knjige u kojima se govori o monaškom i podvižničkom životu, naprosti zato što ti koja si u braku to na sebi i svojoj porodici ne možeš da primeniš.

[Млађони]

Lestvica je teška i zaista samo duhovno zreli mogu da je razumeju.Moj ti je savet da ne čitaš te monaške knjige u kojima se govori o monaškom i podvižničkom životu, naprosti zato što ti koja si u braku to na sebi i svojoj porodici ne možeš da primeniš.

 

Slazem se, jer nije monaski zivot jedini put spasenja. 

[Баба]

Šta podrazumijevaš pod ovim? Ako nije problem da malo pojasniš ovaj pojam? Hvala.

 

Обично се под литургијском заједницом подразумева она заједница која се окупи на литургији у твојој парохији.

 

Али данас су модерна времена па људи нађу себи блиске људе у некој другој литургијској заједници у некој другој парохији.

Рецимо у једној парохији су претежно млађи људи а у суседној старији и онда неки чичица који баш не капира омладинце почне одлазити на литургију тамо где су више заступљени они његовог годишта. Или обратно, неки младић крене у суседну парохију на литургију јер су тамо млађи људи којима је он ближи генерацијски и по духу и разумевању ствари.

 

Жива литургијска заједница је интерактивна што би се казло, дакле то није она заједница у којој се само одслуша литургија и онда сви оду својој кући. Не то је заједница која функционише ако не као породица а оно барем као пријатељска дружина.

Тада када имаш такву заједницу онда се после литургије прави агапе или преведено на нашки пијуцкање кафе. Ту се људи упознају и сам разговор са себи сличнима по прилично помаже код оваквих проблема.

Дакле кад "имаш човека" као што рече онај болни у јеванђеоској причи што вели да није имао човека, тада тај човек може да помогне. Не мора он бити поп нити богослов нити вероучитељ довољно је да је литургијски хришћанин. А може лако да помогне тако што ће као и ми овде на форуму поделити са тобом своја искуства о црквеном и духовном животу.

У причи више таквих људи видећеш некакав образац, некаква правила, схватићеш да су неке фазе верског живота неминовне, неке друге нису, схватићеш на основу искуства целе заједнице и како неке ствари да пребродиш.

 

Јер твоји проблеми су искључиво верске природе и да си атеиста не би их имала.

А за верске проблеме потребно је верско решење.

Попови по правилу немају много времена и од њих ћеш добити кратак и штур одговор који често није у стању да ти помогне. Али ако имаш литургијску заједницу онда је ту више људи који иду истим путем којим и ти идеш, а самим тим пут је лакши.

[Ленка*]

Двоје мале деце и обавезе око њих (још ако сте ти и муж сами, као мој муж и ја, па немамо коме децу ни на 5 минута да оставимо), ручак, веш, прање, пеглање, усисавање, рибање... Ето разлога да се самоизолујеш и да ти једини излазак буде одлазак у Цркву и код лекара, + ови страхови које имаш због неправилног схватања греха, или можда, недовољног познавања вере... Била сам у сличној ситуацији, можда и идентичној. Помогла ми је управо Литургијска заједница о којој Жељко пише.

 

Ја сам, на пр. имала периоде кад сам константно била зарозана јер и кад сам хтела нисам имала времена да се сређујем (а и што бих, мислила сам, кад из четири зида не мрдам) а и моји изласци се, још увек, своде на Цркву и код лекара. Како ми дечица расту, полако се чупам из чамотиње, па се сад и за ова два "изласка" средим к`о за сабор :0104cheesy: Не дам се, море!

[Млађони]

Двоје мале деце и обавезе око њих (још ако сте ти и муж сами, као мој муж и ја, па немамо коме децу ни на 5 минута да оставимо), ручак, веш, прање, пеглање, усисавање, рибање... Ето разлога да се самоизолујеш и да ти једини излазак буде одлазак у Цркву и код лекара, + ови страхови које имаш због неправилног схватања греха, или можда, недовољног познавања вере... Била сам у сличној ситуацији, можда и идентичној. Помогла ми је управо Литургијска заједница о којој Жељко пише.

 

Ја сам, на пр. имала периоде кад сам константно била зарозана јер и кад сам хтела нисам имала времена да се сређујем (а и што бих, мислила сам, кад из четири зида не мрдам) а и моји изласци се, још увек, своде на Цркву и код лекара. Како ми дечица расту, полако се чупам из чамотиње, па се сад и за ова два "изласка" средим к`о за сабор :0104cheesy: Не дам се!

 

Slushaj Jelu, ona zna sta prica, znam je personalno, super osoba. (:  prstgore

[Ленка*]

Slushaj Jelu, ona zna sta prica, znam je personalno, super osoba. (:  prstgore

 

Их, ови Крушевљани... :10900:

[Gordana .]

http://www.info-yu.com/rukumija/O%20optimizmu.pdf

 

 

Ево о оптимизму.  drlove

[Таша]

Двоје мале деце и обавезе око њих (још ако сте ти и муж сами, као мој муж и ја, па немамо коме децу ни на 5 минута да оставимо), ручак, веш, прање, пеглање, усисавање, рибање... Ето разлога да се самоизолујеш и да ти једини излазак буде одлазак у Цркву и код лекара, + ови страхови које имаш због неправилног схватања греха, или можда, недовољног познавања вере... Била сам у сличној ситуацији, можда и идентичној. Помогла ми је управо Литургијска заједница о којој Жељко пише.

Ја сам, на пр. имала периоде кад сам константно била зарозана јер и кад сам хтела нисам имала времена да се сређујем (а и што бих, мислила сам, кад из четири зида не мрдам) а и моји изласци се, још увек, своде на Цркву и код лекара. Како ми дечица расту, полако се чупам из чамотиње, па се сад и за ова два "изласка" средим к`о за сабор :0104cheesy: Не дам се!

Potpisujem, samo da izmenim par detalja, potpuno sama sa decom preko nedelje pa cak ni mogucnost odlaska u Crkvu, "tudjina", postporodjajna depresija i jos svasta nesto ... Grcam, tonem, pa izonim ... Pa tako evo vec godinama al' se ne predajem, znam da posle kise zasija Sunce jos jace i lepse.

[JESSY]

Нема искреног и правог хришћанина који није прошао фазу у којој се налазиш и коме је та фаза исто тако тешко пала. Али, преживи се и прегура се: неко спорије, неко брже.зависи од човека до човека. Мени су помогли разговори са једним човеком и две књиге. И данас кад дођем у сличне и теже фазе и даље ми помажу, у њима се увек утешим. Свакако, над свим тиме је и крајња интима са Христом, али о томе се не прича.

 

 

 

[melody]

Uh, Duška.....Kako je komplikovan naš duhovni život. Nema razloga da pitanje ne bude za forum, ako možeš pravilno da razlučiš i razumeš odgovore, jer i na forumu ima različitih ljudi, koji su u veri u različitim stepenima, i možda na različit način shvataju veru.

Zato, prvo, ne možeš sve prihvatiti bez ikakve rezerve.

 

Drugo, znaš onu rečenicu iz Svetog pisma: "..ljudima je to nemoguće, ali Bogu je sve moguće". Ja je osećam tako da smo svi, svi u svetovnom a i u monaškom životu, grešni hteli ne hteli - takva je ljudska priroda. Ali ono što pobeđuje je vera - pa i zločinac koji se pokajao u poslednjem trenutku je spašen, a kamoli neće biti neko ko se ceo život moli i veruje. I greši, naravno.

E, sad, deseto pitanje jeste pitanje šta je to greh - zato i mislim da ne treba da čitaš tako teške knjige i knjige sa savetima za monahe - mora i postoji velika razlika između života u manastiru i u svetu. Ljudi koji su se povukli u manastire i jesu to učinili da se sklone od svetovnog života i posvete uzdizanju, to ne može važiti za tebe. I, po meni, ne treba do daljeg to da čitaš, osim Biblije.

 

Gospod zna misli srca tvog - štikle i šminka nemaju veze s tim. Pa i kaže se "umi lice svoje, da ne vide da postiš" , i da se ne klanja javno da svi vide, nego da se moli tajno, itd. - mnogo toga ima u vezi stanja tvoje duše, misli i osećanja, a ništa o tome kakvu haljinu nosiš (pa i u poslanicama se govoru u skladu sa vremenom kada su pisane, ti nisi rođena u to vreme)  - dakle,  to da li ti nosiš štikle, ovo ili ono, nema nikakvog uticaja na duhovno spasenje,sve dok ti sama ne osetiš da to nije u redu - na primer, prekratke suknje, tesne pantalone i slično što izaziva strasti. Samo treba imati svoju meru, koja će biti u skladu sa osećanjem vere.

 

A ono što posebno treba da paziš je odnos sa mužem - bojim se da takav stav prema njemu, ne može biti dobar, posebno u današnje vreme svakodnevnih iskušenja koja dolaze spolja. Ako si samo ti strana koja se uzdržava, bez dogovora sa tvojim mužem, i ako on to ne razume i ne odobrava - to može dovesti do vašeg udaljavanja i ugrožavanja braka, a to NIJE i nikako ne može biti svrha vere. On je tvoj muž, i vi ste jedno pred Bogom. Tvoje je da ga voliš, i moliš se za njega, i budeš mu dobra žena - a ni on nije monah, nego muškarac i tvoj muž. Čuvaj ga, njegova osećanja i potrebe. Ako imaš velikih nedoumica oko toga, ozbiljno razgovaraj sa svojim sveštenikom, zakaži poseban razgovor, mimo ispovesti, jer na ispovesti često svi žure. Ali mislim da je brak svetinja, i da nikako ne može biti ispravno da ga ti ugrožavaš pod izgovorom vere, niti to tvoja vera zahteva od tebe. Svako preterivanje, nije dobro.

 

To kroz šta prolaziš,čula si već, jeste nešto što je normalno za ljude koji idu putem vere - teško je naći ravnotežu u svetovnom svetu, ali naći  ćeš je sigurno, samo budi pažljiva.

 

Svako ti dobro.