Зашто се у Србији крије да је у ЕУ од скора на снази закон који практично искључује употребу чаја и меда

[Ромејац]

НА ГРАНИЦИ РАЗУМА 

 

 

 

Пише: Мирјана Бобић-Мојсиловић

 

Док се јавност бави шоком који је изазвао владика Амфилохије Радовић својим “јектенијем за упокојење Владе и Скупштине Србије и њихово васкрсење” и саслужбовањем владике Атанасија Јевтића, истом пригодом, а на митингу против прихватања бриселског споразума, Србију, како видимо, чека лепа европска будућност. Сузана Грубјешић је ових дана изјавила да би то, то јест придруживање Србије пројекту присаједињења ЕУ, могло да се деси релативно брзо, а можда и пре.

Док Србија са обожавањем гледа бескрајни плави круг, и у њему жуте звездице, сањајући да ће једног дана и она да постане Звезда (европског) Гранда, неке ствари пролазе готово неопажено. На пример, да је Србија, између осталог, потписала злогласни CODE ALIMENTARIUS. Од пре месец дана, у земљама чланицама Европске уније не сме да се продаје лековито биље и природни лекови на бази трава, што укључује и чајеве, али и мед.

Наиме, на снагу је ступио нови закон који прописује да се природни лекови од биља пре продаје морају истраживати неколико година, а сертификат без кога се не може ући на тржиште Европске уније кошта 100.000 евра. Ове забране ће морати да се придржавају и многе земље које нису чланице Европске уније, а односи се на државе, потписнице Кодекса алиментаријуса. То значи да ће те државе на својој територији забранити рад траварима и медарима и продају њихових препарата укључујући и чајеве! Можда је неком смешно то што ће Хрватска остати без неких вина, без пашког сира а можда и без далматинске пршуте, али то исто чека и нас. Светла европска будућност, између осталог, подразумева и беспоговорну послушност – Кодекс алиментаријус се тако испоставља као само једна од многих фасета Уговора са Ђаволом. Некадашњи вицеви, већ данас изгледају као неподношљива реалност – можемо да кажемо збогом хајдучкој трави и мајчиној душици, меду и шљивовици – ако мајстор из Брисела, после неколико година испитивања закључи да нису по стандардима ЕУ.

Хајдучка трава, то са сигурношћу можемо да кажемо, сигурно није, а можда ће бити, уколико промени име. А о печеним прасићима да и не говоримо – награбусили смо ако ПЕТА сазна да се овде пеку цели прасићи. Шта тек рећи о могућности да нам једног дана јаве да није безбедно да пијемо воду из водовода, да мирођија мора да има сертификат из Брисела и да мушкатле из расадника из Заклопаче, озбиљно угрожавају једниствену политику пољопривреде Европске уније? А да и не говоримо о могућности да се неко досети да нам јави како кување у посуђу “металац” није безбедно, а такође није немогуће и да кодекс алиментаријус не прођу ни руке српских мајки – што, па може да се деси да нам забране да једемо по кућама? Још кад се томе дода чињеница да се у Европи све теже могу наћи сијалице од сто свећа, те да је кампања око такозваних штедљивих сијалица већ некоико година у замаху – наша светла европска будућност биће некако контролисана и штедљива. Да и не говоримо о алтернативној медицини која је, већ сада, бачена на ђубриште историје. Фармацеутске компаније су те које ће нас и разбољевати и лечити, а свака саксија на тераси биће потенцијални извор политичке некоректности. Уопште, гајење зачинских и лековитих биљака, биће ствар Централног комитета, а оно чему се радујемо као мала деца, све више личи на строго контролисане возове новог коперниканског обрта либералног капитализма, који свакога дана, све више, и у сваком погледу, постаје пројекат супер контроле.

Ипак, сасвим је логично да у овој земљи нико на ову тему не реагује. Ко ће још да се бави проблемом земље у саксијама, када смо тако лако успели да се не бавимо огромном земљом коју смо изгубили на Косову?

Улазак у Европу у ствари значи пристајање и на правила која нам се не свиђају. Прво правило смо већ научили – кога је молити – није га љутити. Друго правило је да о нашим животима, нашем здрављу, нашој храни, нашој земљи више не одлучујемо ми – него они који знају шта је за нас најбоље.

А све остало, можемо како хоћемо.

 

Извор

[rahela]

da li to znači da će i Englezi umesto čaja preći na kafu?

[ego]

[ego]

[Justin Waters]

Koje sve gluposti gore u tekstu, ako se treba zabrinuti zbog navedenih stvari, onda je stvarno bolje kukulekati na izjave vladika. 

 

Ni za rakiju, ni za prasad ni za trave nista u principu nije tacno sto je navedeno u tekstu. 

 

Ono sto je tacno je da polupismeni, samozvani iscjelitelji i nadriljekari nece moci prodavati maglu dok ne dokazu da ono sto prodaju stvarno lijeci navedeno. 

 

Prodavci meda od secera, utovarivaci cigala u sepete, prodavci raznoraznih budjavih sireva, i prljave gostionice sa nekontrolisanim kvalitetom mesa bi izumirli hvala Bogu. 

 

Pecenje prasadi, pecenje rakija nece, pravljenje slanine, prodaja prasica, uzgajivanje povrca i meda na sopstvenom imanju nece niko dirati, sve dok te svoje proizvode ne budu zeljeli prodavati na trzistu. Ako budu htjeli prodavati, nece im niko traziti krv, ali ce trebati iskontrolisati svoje proizvoe i dobiti certifikat. 

 

Po Njemackoj ima na sve strane seljaka koji prodaju seoske proizvode. Uopste nije tacno da su neke megakorporacije preuzele sve moguce nacine proizvodnje hrane. 

 

Istina je da su ovo regulacije, na neki nacin drzava se brine o tome sta je za drugog dobro. 

 

No, mene iznenadjuje da se neko ovdje cudi tome. Srbi su narodi koji sve umije samo ne biti samostalan i odgovoran. Vazda se vapi za drzavnom kontrolom, i uplivom drzave u zivote drugih. Pa evo sta se sad kuka, nisu ove regulacije ni toliko strasne koliko autor teksta da je naboja, a savrseno odgovaraju kuknjavskom mentalitetu i vapajem za zastitom od strane velikog tate, vodje, brata ili koga cega vec. 

[Crveni Baron]

 

 

Prodavci meda od secera, utovarivaci cigala u sepete, prodavci raznoraznih budjavih sireva, i prljave gostionice sa nekontrolisanim kvalitetom mesa bi izumirli hvala Bogu. 

 

 

 

Da vidimo kako ce proci "Gorgonzola" .... smrdi kao  tvor a jedan je od skupljih sireva .... a nije ni jedini koji smrdi, barem dve trecine sireva na policanma EU zesce smrdi i budjavi su  ....

[Vaske]

Da vidimo kako ce proci "Gorgonzola" .... smrdi kao  tvor a jedan je od skupljih sireva .... a nije ni jedini koji smrdi, barem dve trecine sireva na policanma EU zesce smrdi i budjavi su  ....

 

.smesko.

 

Горгонзала ми је сир број један, иначе волим да гуштам буђаве сиреве. Само Јустинијан, чини ми се, није мислио на те сиреве.

[Crveni Baron]

.smesko.

 

Горгонзала ми је сир број један, иначе волим да гуштам буђаве сиреве. Само Јустинијан, чини ми се, није мислио на те сиреве.

 

 

Verovatno je mislio na nase a ne na zapadnoevropske ... njihova budj je zdrava za jelo ...

[Vaske]

Verovatno je mislio na nase a ne na zapadnoevropske ... njihova budj je zdrava za jelo ...

 

Их, мислио сам да се зезаш кад оно ти стварно озбиљан. Код нас нико не производи буђаве сиреве, код нас се буђ деси, а то није исто.  .smesko.

 

И само да додам, кад сам се већ укључио на тему. Контрола ове врсте производа је добра и неопходна али је исто јасно да Еу са својим законима не иде само у правцу побољшања и контроле квалитета, већ и у правцу пуњења одређених рачуна. А што се нас тиче, ту нема ништа ново, таквих принципа се ми држимо и са њима и без њих.

[Justin Waters]

Da vidimo kako ce proci "Gorgonzola" .... smrdi kao  tvor a jedan je od skupljih sireva .... a nije ni jedini koji smrdi, barem dve trecine sireva na policanma EU zesce smrdi i budjavi su  ....

 

Dobro znas na sta sam mislio kad sam rekao budjave sireve. Budjave sireve znaci sireve loseg kvaliteta iz "kucne radinosti tetke perse", isto kao i budjavi med koji se pravi od secera, a ne cvjetnog nektara pa prodaje kao livadski med. 

[Crveni Baron]

Dobro znas na sta sam mislio kad sam rekao budjave sireve. Budjave sireve znaci sireve loseg kvaliteta iz "kucne radinosti tetke perse", isto kao i budjavi med koji se pravi od secera, a ne cvjetnog nektara pa prodaje kao livadski med. 

 

 

 

 

Posteno, ne znam. Najbolji sir koji sam jeo je onaj kupljen od seljaka na pijaci u Srbiji. Nit su budjavi niti smrde. Za razliku od ovih ovde koji odreda smrde. Ali ne sumnjam da su ovi uredili "standarde" da je taj njihov smrad dobar i zdrav za ishranu a nas ne valja.

 

A meda sto se tice, sve pcele se dohranjuju sa secernom vodicom zimi jer inace bi koristile med pa ga ne bi bilo za ljudsku ishranu i tu nema nista sporno jer med to i jeste, secer.

 

 

[-Владимир-]

A meda sto se tice, sve pcele se dohranjuju sa secernom vodicom zimi jer inace bi koristile med pa ga ne bi bilo za ljudsku ishranu i tu nema nista sporno jer med to i jeste, secer.

 

Имаш фору да помешаш шећер са неким биљним сирупом и то изгледа исто као мед а нема ни м од меда а продаје се као ливадски мед. Причао је неко о томе овде.

[Crveni Baron]

Имаш фору да помешаш шећер са неким биљним сирупом и то изгледа исто као мед а нема ни м од меда а продаје се као ливадски мед. Причао је неко о томе овде.

 

Sada kada si to pomenuo nesto mi pade na pamet...

 

Ovde sam 20 godina i svuda sam bio po Evropi, ali ako ces mi verovati ja ni jednom nisam video kosniciu. A meda imas u izobilju. Jedine kosnice koje sam video su one u Srbiji.

[Justin Waters]

 

Posteno, ne znam. Najbolji sir koji sam jeo je onaj kupljen od seljaka na pijaci u Srbiji. Nit su budjavi niti smrde. Za razliku od ovih ovde koji odreda smrde. Ali ne sumnjam da su ovi uredili "standarde" da je taj njihov smrad dobar i zdrav za ishranu a nas ne valja.

 

A meda sto se tice, sve pcele se dohranjuju sa secernom vodicom zimi jer inace bi koristile med pa ga ne bi bilo za ljudsku ishranu i tu nema nista sporno jer med to i jeste, secer.

 

Jeo sam i ja odlicne prsute i sireve, medove itd... spremljene u domacoj radinosti, ali od ljudi koje poznajem ili od ljudi koga mi je neko drugi preporucio iz njegovog iskustva.

 

Od nekog nepoznatog seljaka ili domacice na pijaci nikad nisam kupio nijednu stvar niti cu to ikad uraditi dok god pohodim nase prostore. Istina je da kod nas ima mnogo nemarnosti, da se ne postuju ni sanitarni uslovi niti se vodi racuna o hrani koja se prodaje.

 

U EU ima puno primjera gdje se domaca hrana prodaje javno bez ikakvih problema. U Bolonji sam uzimao odlican parmegano u obicnoj prodavnici, lijepo sredjenoj koju drzi ocigledno neki privatnik domace radinosti. U Njemackoj sam jeo odlicne domace krastavce koje seljaci prodaju na mobilnim pijacama (pijace koje su dozvoljene odredjenim danima u nekom dijelu grada). Takodjer u Njemackoj sam vidjao standove sa povrcem, nekim raznim domacim sokovima i picem koje se prodaje na ulici. Ima dosta primjera gdje se razbijaju sve ove dezinformacije koje plasiraju poluinformisani ili zlonamjerno iskrivljeni tekstovi poput ovog gore, gdje sam pompezni naslov toboz porucuje da ce svaka javna prodaja caja i meda biti onemogucena.  

 

Poenta oko proizvodnje hrane i pica u EU nije da neka korporacija zeli da ti oduzme svako pravo da prodajes domaci proizvod, vec da dobijes dozvolu da to sto prodajes posjeduje propisane kvalitete. S obzirom koliki broj mali privatnih radniosti, ulicnih standova i pijaca ima sirom EU, jasno da to sticanje sertifikata nije ni izdaleka tako bolno i finansijki preskupo kako se zeli predstaviti.

 

Nije sad da kazem da je ovo nesto genijalno, i preko potrebno. Kao liberalnih pogleda, ne slazem se da drzava vodi racuna o tome sta se prodaje do svakog moguce artikla i proizvoda. Raznorazne, cajeve i sarlantanske preparate, ko hoce da kupuje neka sam odluci gdje ce kupovati. 

 

Medjutim, i ta regulacija sa druge strane otklanja sve nemarne prodavce koji su previse lijeni da povedu minimalno racuna o kvalitetu proizvoda kojeg prodaju. Pa stoga i nije mi toliko zao kada se ove regulcije primjene. 

 

Uglavnom ono najvaznije da nekakvoj panici i pribjegavanju teorije zavjere nema mjesta. O diskusiji sta stvarno valja, sta je stvarno potrebno sta ne, imalo bi o cemu da se povede. Najvaznije je kada ne bi bilo plasiranja dezinformacija kao za privatizaciju vode, GMO sjeme, med, cajeve, meso i druge proizvode, vec da se jasno obrazlozi sta neki zakon stvarno predlaze, pa da tek to bude neka osnova za dalju diskusiju. Umjesto sto se cita izmedju redova i sire lazne i poluinformacije i ljudi zbunjuju i plase.

[Justin Waters]

Njemacka pijaca (Zloglasna EU kojoj je Kodeks Alimentarijus oduzeo svo pravo uzgajanja i prodaje povrca u domacoj radinosti)

 

Srpska "slobodna" pijaca

 

 

Njemacki sajam meda 

Srpski sajam meda

 

I razlika je u cemu?

 

Vidljive ocigledno nema. 

Nevidljiva je sto se u Njemackoj zna ko i kakav kvalitet pravi, u srpskoj radinosti se ne zna, osim ako ti komsija nije rekao.