Jump to content

Papa Franja: Bog će spasiti i ateiste koji čine dobro

Оцени ову тему


Препоручена порука

Kad bi neko činio nešto što ti kažeš samo da bi ti udovoljio i da bi dobio nagradu, a sa druge strane neko drugi radi isto to zato što on tako hoće, iako misli da ga niko neće nagraditi i ne očekuje nikakvu nagradu, reci mi koga bi ti pre i više nagradio, ja bih ovog drugog.

 

Ja to vidim na još jedan način, možeš da se zaljubiš i da te neko bezuslovno voli, nemaš para nema veze, uvek je tu sa tobom. I imaš neku koja je samo sa tobom zbog para. Recimo da se zadržimo na seksualnom odnosu, sa prvom radiš iz ljubavi, voliš ti nju i ona tebe, a drugoj platiš da bi isto to radio i tako u krug. Sa kojom bi pre bio?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pa i to u sta neko vjeruje pokazuje kakav je covjek.

 

Naravno... to je i najinteresantnije na ovoj temi...

А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од онијех народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

I sataniste obavezno! Mozda i oni imaju ljubavi!

 

Сатанисти немају никакву заједницу са Богом. Они не желе Бога, иду против Њега и зто неће бити спашени.

 

Нема потребе да банализујеш ово што причамо. Причамо о директој заједници са Богом преко Евхаристије (у Православној Цркви) и Божијој милости према онима који нису били у тој заједници директно него су ту Милост заслужили несвесним угађањем Господу својим животом (јер нису имали могућност другачије).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Истина је да нас не спашава ни само вјера, ни само добра дјела, већ најпрје смо спашени Божијом милошћу, јер он то хоће тако.

 

 Amin !

није битно ко сам ја, већ ко си ти !

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Неће их присајединити јер су добри људи.

Истина је да нас не спашава ни само вјера, ни само добра дјела, већ најпрје смо спашени Божијом милошћу, јер он то хоће тако. Но ипак неки критеријум мора постојати, кад говоримо о потенцијалним спашеним.

Шта знаш можда је неки атеиста имао веће љубави према људима, него неки вјерујући. Можда би прије положио свој живот за ближњег, него вјерујући. Можда је био пожртвован, можда је био самилостив итд.... Можда је имао много тога што би требао вјерујући да има, само ето није се технички изјашњавао да вјерује у Бога, а и то ће доћи кад се сучи са Христом. И онда ко Богу може узети право да га не присаједињи његовом тијелу?

 

Bog trazi ljubav prema njemu najpre pa onda prema bliznjem...i drugo ako ga spasava mimo njegove volje onda Bog krsi osnovni princip, ne postuje slobodnu volju ateista da ne zele da budu spaseni

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Bog trazi ljubav prema njemu najpre pa onda prema bliznjem...i drugo ako ga spasava mimo njegove volje onda Bog krsi osnovni princip, ne postuje slobodnu volju ateista da ne zele da budu spaseni

 

Бог неће кршити ничију искрену слободну вољу. Онај ко искрено не жели са Богом са Њим неће ни бити. Него, многи одбијају више религију него самог Бога.... због разних спољашних (нерелигијских) реметилачкох фактора.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Сатанисти немају никакву заједницу са Богом. Они не желе Бога, иду против Њега и зто неће бити спашени.

Otkud znas?

 

Нема потребе да банализујеш ово што причамо. Причамо о директој заједници са Богом преко Евхаристије (у Православној Цркви) и Божијој милости према онима који нису били у тој заједници директно него су ту Милост заслужили несвесним угађањем Господу својим животом (јер нису имали могућност другачије).

Kako to ateista u sred Srbije nema drugaciju mogucnost? Nema pravoslavne crkve nigdje u blizini?

Poštujte Sina da se ne razgnevi, i vi ne izginete na putu svom, jer će se gnev Njegov brzo razgoreti.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Треба посматрати ствари и из овог угла. Досад најуспјешнија хришћанска мисија је била апостолска. Са њиховом мисијом једино се може мјерити несторијанска у 6 вијеку, која је Јенађење од Ирака распрострла по сјеверној Индији и до средишње Кине је дошло.

Ако посматрамо апостолско доба. Медитерански басен, и малбарска обала докле је дошао апостол Тома, чинило се можда великим подухватом, као да су апостоли походили читав свијет. Међутим то је било само мало парче, док средишња и сјеверна Европа, Русија, далеки Сибир, Јапан, југоисточна Азија, Кина, Аустралија, Нови Зеланд, Океанија, подасхарска Африка, Сјеверна и јужна Америка....дакле велика већина свијета није у наредних неколико вјекова уопште чуло за Христа.

Како сад људи који су живјели у Аустралији, Абориџини или Маори на Новом Зеланду да немају шансу за спасење, а чули су први пут за Христа можда од британских колонизатора? Јесу они криви што су рођени на мјесту до кога апостоли, и многи послије њих нису могли допријети?

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Бог неће кршити ничију искрену слободну вољу. Онај ко искрено не жели са Богом са Њим неће ни бити. Него, многи одбијају више религију него самог Бога.... због разних спољашних (нерелигијских) реметилачкох фактора.

 

Mislis da ateisti imaju iskrenu zelju da se sjedine sa ljudskom izmisljotinom?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Треба посматрати ствари и из овог угла. Досад најуспјешнија хришћанска мисија је била апостолска. Са њиховом мисијом једино се може мјерити несторијанска у 6 вијеку, која је Јенађење од Ирака распрострла по сјеверној Индији и до средишње Кине је дошло.

Ако посматрамо апостолско доба. Медитерански басен, и малбарска обала докле је дошао апостол Тома, чинило се можда великим подухватом, као да су апостоли походили читав свијет. Међутим то је било само мало парче, док средишња и сјеверна Европа, Русија, далеки Сибир, Јапан, југоисточна Азија, Кина, Аустралија, Нови Зеланд, Океанија, подасхарска Африка, Сјеверна и јужна Америка....дакле велика већина свијета није у наредних неколико вјекова уопште чуло за Христа.

Како сад људи који су живјели у Аустралији, Абориџини или Маори на Новом Зеланду да немају шансу за спасење, а чули су први пут за Христа можда од британских колонизатора? Јесу они криви што су рођени на мјесту до кога апостоли, и многи послије њих нису могли допријети?

Jel znas ti da je Isus i u adu propovijedao jevandjelje?

Poštujte Sina da se ne razgnevi, i vi ne izginete na putu svom, jer će se gnev Njegov brzo razgoreti.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Bog trazi ljubav prema njemu najpre pa onda prema bliznjem...i drugo ako ga spasava mimo njegove volje onda Bog krsi osnovni princip, ne postuje slobodnu volju ateista da ne zele da budu spaseni

Нису сви атеисти тог става, да они не желе спасење, нити да не желе да вјерују.

Уосталом шта стално помињемо спасење. Па није само спасење циљ, већ и обожење, ово друго је много важније.

Као што рече већ Игњатије, многи не вјерују не због Бога, већ због спољашње форме религијских институција у којима они не виде некога ко добро представља вјеру.

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ваљда не мора да се посебно дискутује и о могућности спасења оних који никад нису чули за Христа, то је ваљда ван сваке сумње... Кад је већ толико шокантна идеја да ће можда имати другу шансу и они који су чули а нису поверовали... Али добро, само хришћанство је шок. :)

Et cognoscetis Veritatem et Veritas liberabit vos.
"Овако вели Господ : ево, што сам саградио ја разграђујем, и што сам посадио искорењавам по свој тој земљи. А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи..." Јер. 45, 4, 5.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Jel znas ti da je Isus i u adu propovijedao jevandjelje?

Био. И то онима који су умрли до васкрсења.

А шта је са ескимом који умро у 12 вијеку послије Христа на крајњем сјеверу данашње Канаде, који благе везе нема о Јеванђељу?

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...