Živim li sada?

[JESSY]

Koliko vam je "pravih prijatelja" otislo iz zivota? Koliko ste puta ostali bez velikih ljubavi? Koliko vam se familije rastrkalo po svetu? Koliko puta ste ostali sami u zivotu, da se borite sa gustom maglom problema? I sta onda, dici ruke?! Nikada!! Glavu gore, hrabro napred, grabite zivot, zivite ga punim plucima bez ...obzira na sve, jer kada ima volje ima i nacina!

да....али увек је са нама био и биће наш Господ....Он нас никада не напушта....стрпљиво чека да Га позовемо, да Му се обратимо....

само треба да храбро понесемо свој крст....да донесемо одлуку, да решимо, да прихватимо, да Њему све предамо.....онда Он наш крст носи заједно са нама.....и он постаје много лакши....

[keka]

DRZHIM SVE KONCE U SVOJIM RUKAMA.Shatro.

аутор Violeta Violetish Jovanovic Smiljanic

 

 

Hm … kakve konce?Da li ste ikada sreli nekog takvog ,,da drzhi sve konce u svojim rukama”?Ne znam ko je taj i kakvi su to konci.Jedan jedini ,,konac” nam je dovoljan, a to je konac vere – bezuslovne vere u sebe,svoje sposobnosti,u zhivot i u ljubav tvorca (kako god da ga vidimo).Pa shta nam josh treba?Mir proistiche iz toga.Raj je zhiveti u miru sa sobom.Svako malo ja se uznemirim.Ispustim i taj jedan konac i zbunim se bez njega kao kad dete ispusti majchinu ruku i izgubi je iz vida.Zveram okolo sa suznim ochima i pitam se gde je?Gde je?A taj konac mi se oteo iz ruke samo da me podseti kako je bez njega.Pa da,nije on otishao daleko,samo me vaspitava

Kad se izgubim u moru pitanja,sumnji,neverica i varljivih pogleda i kad mi je, realno, jedino Vera potrebna, i u nju pochnem da sumnjam.A ona to ne voli.Pochnesh da sumnjash i ona ti zalupi vrata pred nosom.Ma ne trpi sumnju ni za shta na svetu.A pochnesh li ponovo da verujesh ona je opet tu,svuda oko tebe,kao oblak dima iz kog nisi ni izlazio.Oprostila ti je sve sumnje u jednom treptaju oka i ponovo ti je najbolji prijatelj koga mozhesh pozheleti.I opet Vera i ti jurishate napred i kroz cvece i kroz trnje sa lakocom kakvu poznaju samo krila leptira.I tako sve dok Veru opet ne zamenish Neverom i noge ti postanu teshke kao olovo.Ali kako bi inache i znao da li je s tobom Vera ili Nevera da ne postoje i jedna i druga?

[keka]

AKO SE NE VIDIMO PREKOSUTRA ...videcemo se u ponedeljak,u nedelju ceo dan pravim nakit

аутор Violeta Violetish Jovanovic Smiljanic

 

 

 

Dragi moji savremenici,pishem vam ovo u sluchaju da se ne vidimo prekosutra … Znajte da sam ja i  dalje na istom mestu gde i celi zhivot – u bozhanskom okrilju.I dalje ostvarujem snove svoje i poneki tudj.Josh uvek sam zaokupljena osmesima,sjajem u ochima i vechnim traganjem za ujedinjenjem.Opet pricham beskrajno puno o vazhnosti lepote nashih misli i delanja.Nisam prestala da tezhim slobodi-slobodi od stega sopstvenog ega,licemerja i samoobmane.Stojim mirno.Volim.Klanjam se uspehu.Verujem u dobru nameru.Znajte da sigurno nisam prestala da postojim jer sam, kao i svi, neunishtivo bice;mogu promeniti oblik i agregatno stanje, ali sushtinu nikako . I dalje plivam kao riba,letim kao zmaj,vladam kao lav.Trudim se iz dana u dan.Nekad se uspavam,nekad spotaknem,nekad prosto prilegnem u hladu.I dalje pricham vic o glisti i stonogi i bicikli,ostale ne pamtim . Naravno gledam Beyonce,slusham Jessie J,a na Zlatiboru chuvamo ovce Marley,Val i ja.

Kao shto vidite nishta novo pod kapom nebeskom,a fala Bogu prodje i ova marketinshka kampanja,obrnushe se milioni,tirazhi,rejtinzi,a sve zbog jednog kamichka.Ne mozhe nas ljude promeniti ni taj istorijski ugodjaj zvani smak sveta,senzacija je majka 21. veka.Zato sam ja i  dalje senzacionalana.

Vidimo se na sajmu rukotvorina.Jeste,josh uvek heklam.

I volim.

[keka]

ako me ne bude na forumu, znajte da su me     zbog predhodnog posta! 

no to je manje vazno, dodjite da cuvamo ovce na Zlatiboru!

ili   .krava.

[Grizzly Adams]

Превише сам заузет да би живео данас. Можда сутра ако стигнем...

[keka]

Pokloni Imenica i glagol

аутор Violeta Violetish Jovanovic Smiljanic

 

 

 

Pokloni ... mmm ...obozhavam ih.Pogotovo ako su fino upakovani u neki sjaj,shljokice,mashnice,tad mi je sadrzhaj josh manje bitan.Ne znam da li su mi drazhi pokloni sa povodom ili bez.Mislim da su mi ipak najdrazhi oni koje ja biram,pakujem,dodeljujem.Zapravo srce mi najvishe pomazi i zagreje reakcija obradovane strane i taj talas obasja moju auru.Zar nije predivno - pojavi se neko i ulepsha vam dan,pa mu vi to i kazhete i ulepshate time njemu dan,a onda se njegova reakcija vraca na vas i druge ljude?Delite tu svetlost,neizmerno je korisna za sve nas

Mada,poklone primamo svakodnevno u raznim bojama i oblicima,ne moraju obavezno biti oni shto se pakuju u ukrasne kutijice.Svaku lepu rech,osmeh,dobronamernu kritiku,pohvalu u posledenje vreme smatram velikim poklonima.Nishta ne koshtaju,a vrede neizmerno.Definitivno su najvrednije stvari u zhivotu besplatne.Pochinjem vishe da cenim ove dugorochne poklone,poklone za ceo zhivot kao shto je sam zhivot

Dobijemo taj najveci poklon od svih i na nama je shta cemo s njim.Ja biram da ga volim,mazim,pazim,glancam i chuvam kao najvece dostignuce,a sve ostalo se samo nadogradjuje na to.A josh je lepshe ako se potrudimo da isto tako volimo,mazimo,pazimo,glancamo i chuvamo i zhivote drugih ljudi jer ipak smo mi svi jedan isti svet.

Zhelim vam puuuuuno poklona uvek i svuda :*****

[keka]

Превише сам заузет да би живео данас. Можда сутра ако стигнем...

svakako! svako sutra ima svije sutra... 

i opet neko sutra... 

sto bi rekao Mika-... I najdalja budućnost 

ima svoju budućnost, 

koja u sebi čuje 

svoje budućnosti glas. 

 

[keka]

Ja biram da ga volim,mazim,pazim,glancam i chuvam ....

a ti Zvonko!?

[Grizzly Adams]

То је комплексно питање...

[keka]

uprosti ga... 

[Гром]

Превише сам заузет да би живео данас. Можда сутра ако стигнем...

А чиме си заузет, да ниси ко ја, са јуче? Мораће то да се мења. Покушаћу да се преместим у САДА, или бар у БОЉЕ СУТРА laie_14 !

[JESSY]

Hm … kakve konce?Da li ste ikada sreli nekog takvog ,,da drzhi sve konce u svojim rukama”?Ne znam ko je taj i kakvi su to konci.Jedan jedini ,,konac” nam je dovoljan, a to je konac vere – bezuslovne vere u sebe,svoje sposobnosti,u zhivot i u ljubav tvorca (kako god da ga vidimo).Pa shta nam josh treba?Mir proistiche iz toga.Raj je zhiveti u miru sa sobom.Svako malo ja se uznemirim.Ispustim i taj jedan konac i zbunim se bez njega kao kad dete ispusti majchinu ruku i izgubi je iz vida.Zveram okolo sa suznim ochima i pitam se gde je?Gde je?A taj konac mi se oteo iz ruke samo da me podseti kako je bez njega.Pa da,nije on otishao daleko,samo me vaspitava Kad se izgubim u moru pitanja,sumnji,neverica i varljivih pogleda i kad mi je, realno, jedino Vera potrebna, i u nju pochnem da sumnjam.A ona to ne voli.Pochnesh da sumnjash i ona ti zalupi vrata pred nosom.Ma ne trpi sumnju ni za shta na svetu.A pochnesh li ponovo da verujesh ona je opet tu,svuda oko tebe,kao oblak dima iz kog nisi ni izlazio.Oprostila ti je sve sumnje u jednom treptaju oka i ponovo ti je najbolji prijatelj koga mozhesh pozheleti.I opet Vera i ti jurishate napred i kroz cvece i kroz trnje sa lakocom kakvu poznaju samo krila leptira.I tako sve dok Veru opet ne zamenish Neverom i noge ti postanu teshke kao olovo.Ali kako bi inache i znao da li je s tobom Vera ili Nevera da ne postoje i jedna i druga?

баш тако....

[JESSY]

Dragi moji savremenici,pishem vam ovo u sluchaju da se ne vidimo prekosutra … Znajte da sam ja i dalje na istom mestu gde i celi zhivot – u bozhanskom okrilju.I dalje ostvarujem snove svoje i poneki tudj.Josh uvek sam zaokupljena osmesima,sjajem u ochima i vechnim traganjem za ujedinjenjem.Opet pricham beskrajno puno o vazhnosti lepote nashih misli i delanja.Nisam prestala da tezhim slobodi-slobodi od stega sopstvenog ega,licemerja i samoobmane.Stojim mirno.Volim.Klanjam se uspehu.Verujem u dobru nameru.Znajte da sigurno nisam prestala da postojim jer sam, kao i svi, neunishtivo bice;mogu promeniti oblik i agregatno stanje, ali sushtinu nikako . I dalje plivam kao riba,letim kao zmaj,vladam kao lav.Trudim se iz dana u dan.Nekad se uspavam,nekad spotaknem,nekad prosto prilegnem u hladu.I dalje pricham vic o glisti i stonogi i bicikli,ostale ne pamtim . Naravno gledam Beyonce,slusham Jessie J,a na Zlatiboru chuvamo ovce Marley,Val i ja. Kao shto vidite nishta novo pod kapom nebeskom,a fala Bogu prodje i ova marketinshka kampanja,obrnushe se milioni,tirazhi,rejtinzi,a sve zbog jednog kamichka.Ne mozhe nas ljude promeniti ni taj istorijski ugodjaj zvani smak sveta,senzacija je majka 21. veka.Zato sam ja i dalje senzacionalana. Vidimo se na sajmu rukotvorina.Jeste,josh uvek heklam. I volim.

предивно....

[keka]

Zivotna borba

 

U odredjenom trenutku naseg postojanja gubimo kontrolu nad sopstvenim zivotom i prepustamo se sudbini.Eto to je ta najveca laz na svetu.Jedino se plasimo da cemo izgubiti ono sto imamo,bilo zivot,bilo zive.Ali taj strah prolazi kada shvatimo sa su nasa istorija i istorija sveta napisane istom rukom. MOGLA SAM! Nikad necemo uspeti da dokucimo pravo znacenje ove recenice.Jer u svakom trenutku naseg zivota postoje izvesne stvari koje bi mogle da se dogode, ali im jednostavno nije sudjeno da se dogode.Postoje carobni trenutci koji prolaze neopazeno, a onda iznenada, ruka sudbine preokrene citav nas svet. Cak i u najtezim situacijama, kada se fokusiramo na ono sto je DOBRO, to nas cini srecnijim, i daje nam pouzdanje da se suocimo sa onim sto je pogresno.Ali postoje porazi.Njih niko ne moze da izbegne.Zato je bolje da izgubite nekoliko bitaka u borbi za svoje snove nego da budete porazeni, a da pritom cak i ne znate za sta ste se borili.

[keka]

Voleti...

 

U stvarnom zivotu ljubav mora biti moguca.Cak i onda kad ne naidje na trenutni pristanak, ljubav moze da opstane jedino ako postoji nada ma koliko daleko ona bila - da cemo jednog dana ipak pridobiti voljenu osobu. Onaj ko voli mora da zna i da se izgubi i da se povrati. Znam da je ljubav ista kao i brana:ako ostavite pukotinu kroz koju moze da se povuce i najmanji mlaz vode, malo po malo, voda ce potkopavati odbrambene zidove i nastupice trenutak kad vise niko nece uspeti da ukroti snopu bujice.Ako se zidovi odrone, ljubav osvaja sve; tada vise nije vazno sta je moguce ili nemoguce, nije vazno da li mozemo ili ne mozemo da zadrzimo voljenu osobu pored sebe- ljubav znaci gubitak kontrole. Istinska ljubav jeste cin potpunog predavanja. U ljubavi ne postoje pravila.Mozemo pokusavati da se pridrzavamo prirucnika, da vladamo svojim srcem, da izgradimo strategiju ponasanja- ali sve su to kojestarije.Srce odlucuje, i to sto ono odluci, jedino i vazi. Duhovni zivot svodi se zapravo na ljubav.Covek ne voli zato sto zeli da ucini dobro, ili da pomogne, ili da zastiti nekoga.Ako tako postupamo, posmatramo svog bliznjeg kao puki objekat, a sami sebe dozivljavamo kao velikodusne i mudre osobe.To nema nikakve veze sa ljubavlju.Voleti znaci ostvariti zajednistvo sa drugim i otkriti u njemu bozansku iskru. Izlisno je razgovarati o ljubavi kad ljubav ima svoj vlastiti glas i govori sama za sebe. Ljubav ne prestavlja suvise pitanja, jer ako pocnemo da mislimo pocinjemo i da se plasimo.To je neki neobjasnjivi strah i ne vredi ni da ga prevodimo u reci. Najbolje trenutke naseg zivota ne ispisujemo mi svojom rukom.