Živim li sada?

[keka]

[keka]

"Čekao sam samo da prodje izvjesno vrijeme, i da po svemu padne zaborav. Srećom, ljudi lako zaboravljaju ono što ih se ne tiče. Nastojao sam da svakoga uvjerim kako sam i ja zaboravio, ili prežalio, uplašio se, povukao u molitvu. Neka uzme ko šta hoće."

(Derviš i smrt)

 

[keka]

Đorđe Balašević - "Da, želeo sam je"

Čula su naelektrisala vrhove prstiju kojim sam joj doticao kožu i pratio besprekornu liniju glatkih ramena, tragajući uzalud za malom, najmanjom greškom. Mirisala je na Indiju, na breskvu, na izvor, biseri su virili iz tek odškrinute školjke njenih usana, osetio sam u bradi laki drhtaj, jeku jedne davne groznice, za koju sam mislio da umire kad te obuzme, i da se više ne može vratiti ako je jednom preboliš. Da, želeo sam je. Još kako sam je želeo...Dodirnuo sam joj mali prst na nozi, bezuspešno pokušao da nadlanicom uklonim beleg iz detinjstva sa njenog levog kolena, udubio se u čudni raspored sićušnih mladeža na tilu vitkih leda...I trgao se. Uplašen...Koliko to na njoj ima tajnih mesta koja bih želeo da poljubim? Ali, ne sad. Jednom. Možda...

[keka]

" Bio jednom čovjek koji je pritisnut siromaštvom napustio dom i krenuo u drugu zemlju. Ali nakon nekoliko dana izgubio se i zalutao u gustoj šumi. Tamo je sreo divljeg slona koji ga je napao uzdignute surle. Kad se okrenuo da pobjegne, pred njim se pojavila užasna demonka s oštrim mačem u ruci. U strahu i tresući se osvrtao na sve strane ne bi li pobjegao, ugledao je visoko drvo i potrčao prema njemu. Ali nije se mogao popeti njegovim glatkim deblom, pa se uplašen od smrti bacio u stari zdenac u blizini. Dok je padao, uspio se uhvatiti za trsku koja je rasla iz zidova. Pod sobom je mogao vidjeti mnoštvo savijenih zmija, razjarenih zvukom njegova pada, a na samom dnu bio je ogroman crni piton sa široko otvorenim ustima da ga prihvati kad padne. I čak kad je shvatio da će njegov život trajati samo toliko koliko bude izdržala trska, pogledao je gore i vidio dva miša, crnog i bijelog, kako glođu korijenje. U međuvremenu, slon, razjaren što nije uspio uloviti svoju žrtvu, iščupao je drvo i izbacio saće. Ono je palo na čovjeka koji je tako nesigurno visio. Ali čak kad su i pčele ljutito izbole njegovo tijelo, slučajno je kap meda pala na njegovo čelo i klizeći niz lice stigla do usta da bi mu donijela trenutnu slatkoću. Čeznuo je za novim kapima i tako zaboravio na opasnost u kojoj se nalazi.

Sad poslušaj objašnjenje. Čovjek je duša, njegovo lutanje u šumi je život. Divlji slon je smrt, demonka je starost. Drvo je spas, gdje nema straha od smrti, ali ga ni jedan puteni čovjek ne može doseći. Zdenac je ljudski život, zmije su strasti, a piton je pakao. Stručak trske je čovjekov dio vremena, crni i bijeli miš su tamna i svijetla polovica mjeseca(uma). Pčele su bolesti i brige, dok su kapi meda samo beznačajna zadovoljstva. Kako ih mudar čovjek može željeti usred takve opasnosti i nevolje?"

[keka]

[keka]

Ja volim moju naviku. Zagrlim jastuk, udahnem duboko, zatvorim oči i gledam te do zore sa one strane podsvesti. Ti i ne znaš za to. Možda samo ponekad osetiš da nisi sama, malo se promeškoljiš i nesvesno uzdahneš ne želeći da se probudiš. I ja ne puštam jastuk sve dok mi jutro ne otme san, a ti nestaneš do sledeće noći. 

Meša Selimović

 

[Andre Williams]

" Bio jednom čovjek koji je pritisnut siromaštvom napustio dom i krenuo u drugu zemlju. Ali nakon nekoliko dana izgubio se i zalutao u gustoj šumi. Tamo je sreo divljeg slona koji ga je napao uzdignute surle. Kad se okrenuo da pobjegne, pred njim se pojavila užasna demonka s oštrim mačem u ruci. U strahu i tresući se osvrtao na sve strane ne bi li pobjegao, ugledao je visoko drvo i potrčao prema njemu. Ali nije se mogao popeti njegovim glatkim deblom, pa se uplašen od smrti bacio u stari zdenac u blizini. Dok je padao, uspio se uhvatiti za trsku koja je rasla iz zidova. Pod sobom je mogao vidjeti mnoštvo savijenih zmija, razjarenih zvukom njegova pada, a na samom dnu bio je ogroman crni piton sa široko otvorenim ustima da ga prihvati kad padne. I čak kad je shvatio da će njegov život trajati samo toliko koliko bude izdržala trska, pogledao je gore i vidio dva miša, crnog i bijelog, kako glođu korijenje. U međuvremenu, slon, razjaren što nije uspio uloviti svoju žrtvu, iščupao je drvo i izbacio saće. Ono je palo na čovjeka koji je tako nesigurno visio. Ali čak kad su i pčele ljutito izbole njegovo tijelo, slučajno je kap meda pala na njegovo čelo i klizeći niz lice stigla do usta da bi mu donijela trenutnu slatkoću. Čeznuo je za novim kapima i tako zaboravio na opasnost u kojoj se nalazi.

Sad poslušaj objašnjenje. Čovjek je duša, njegovo lutanje u šumi je život. Divlji slon je smrt, demonka je starost. Drvo je spas, gdje nema straha od smrti, ali ga ni jedan puteni čovjek ne može doseći. Zdenac je ljudski život, zmije su strasti, a piton je pakao. Stručak trske je čovjekov dio vremena, crni i bijeli miš su tamna i svijetla polovica mjeseca(uma). Pčele su bolesti i brige, dok su kapi meda samo beznačajna zadovoljstva. Kako ih mudar čovjek može željeti usred takve opasnosti i nevolje?"

Предиван колаж... само ми се не свиђа да пчеле буду болест и бриге а мед безначајна задовољства. srcee

[keka]

Предиван колаж... само ми се не свиђа да пчеле буду болест и бриге а мед безначајна задовољства.

pa ne znam, i meni se svidza tekst... tj. poenta price 4chsmu1  

[Andre Williams]

pa ne znam, i meni se svidza tekst... tj. poenta price 4chsmu1  

да, да... само мени као пчелару приправнику мало смета наведено поређење...

 

Шалим се. Супер је тема. 138999

[keka]

да, да... само мени као пчелару приправнику мало смета наведено поређење...

 

Шалим се. Супер је тема. 138999

Hvala!  4869

[keka]

[keka]

" Secam se mog susreta sa njom. Secam se svakog treptaja njenih krupnih, braon ociju, iz kojih prodire neka cudesna svetlost. Uvlaci se u um, srce, dusu...

Osvaja te brzinom svetlosti, da nisi ni svestan sta ti se u tom trenu desava... Pa cak ni kasnije, nista ti nije jasno, lepo je...

Lepo je, dok ne pocne da boli... da ti kida utrobu na sitne komade. Prosto te melje u sitnu kasu i ostavlja da se boris za oporavak do kraja zivota...

A tada je kasno za sve!

Secam se njenih gotovo nepokretnih usana, boje visnje....

Njen blagi osmeh, koji mi krisom uputi, koji samo ja primetih... obori me s nogu!  Prividno, stajao sam mirno, bez odavanja bilo kakvih emocija na licu...

Al telo, srce, noge... Noge su postale noge starca, klecave i umorne od puta... jedva su cekale prvu pauzu da nadju mesto za odmor... ne shvativsi da su presle korak, i da put tek prestoji... tezak i dug.... "

 

 

[keka]

Ne postoji neuspeh osim prestanka pokušavanja.
Ne postoji poraz osim onog unutar nas.
Ne postoji stvarno ne savladiva prepreka,
osim nama svojstvene nesavršenosti cilja.

Ken Hjubard

[keka]

..Povedi me u kut svijeta
  neki tih.
  Da te ćutim. Da te dišem.
  Da te snim.

  Što je život? Oka treptaj.
  Tajna tajne.
   Između dva otkucaja
srca stane.

[keka]

Slovo o ljubavi - Desanka Maksimović

Ako se volite ljubavlju

koja buja u samoći, od razdaljine,

koja je više od sna nego od svesti,

i po rastanku drhtaćete od miline,

mognete li se još ikada sresti.

Vi koji se volite ljubavlju isposnika,

sa strahom od sagrešenja,

koji kao ptica o kavez lomite krila,

sećaćete se uvek jedno drugom lika.

I po rastanku

zamreti vam neće gušena htenja.

Ako zbog nje patiš od nesanice

i u ponoć hodaš budan

po bašti,

ako te lomi neutoljena želja luda,

sećanja na nju nikad se nećeš spasti.

Onih s kojima se igramo

oko vatre,

a bojimo se da je dodirnemo,

s kojima idemo kraj ponora

nezagrljeni i nemi,

sećaćemo se dugo

ma i zavoleli zatim druge.

Ako je želiš bezgranično,

a sediš kraj nje bez glasa

slušajući bajku koja se u vama rađa,

svanuću slično,

pamtićeš je i kad se zima

pred tobom zabelasa.

Ako veruješ sedeći uz nju

da je ljubav maslačkov puhor

koji svaki dodir moze da strese,

ako voliš u njoj san i dete,

ako ti je bez nje pusto i gluho,

misao na nju budiće te

i kad se rastanete.

Zauvek se pamte oni

s kojima se grlili nismo,

čije su nam usne ostale nepoznate,

kojima smo samo s proleća, u snu,

pisali pismo.

Oni koji se kao reke ne mogu sliti,

među kojima nema spojnog suda

krvi i krvi vrele,

a srca im se dozivaju ludo,

zaboraviti se neće

ni kad im duše budu posedele.

Ako vam je ljubav nož u srcu,

a bojite se taj nož izvući,

kao da ćete tog časa umreti,

pamtiće te on, setiće te se

i umirući.

Oni zbog kojih srca

osećamo kao ranu,

ali ranu zbog koje se jedino živi,

u sećanje nam banu

i kad zavolimo druge - i osetimo se nesrećni i krivi.

aaaaaaa kako je dobraaaaaa  srcee  srcee  srcee  srcee  srcee  srcee  srcee  srcee