Živim li sada?

[JESSY]

[JESSY]

‎ Onore de Balzak: ”Onome ko ume da čuje dovoljna je jedna reč.”

 

Leo Buscaglia: “Život je Božji dar vama. Način na koji ga živite, vaš je dar Bogu.”

 

Mesa Selimovic: ”Zadovoljan sam što sam proživeo životni vek a nikome nisam naškodio. Ono što je meni štete naneseno, davno sam zaboravio; gubitak je lakše podneti nego kajanje.

 

“…Osmehom se namirivao za gubitke, stvorio svoje unutrašnje bogatstvo, verovao da u životu nema samo pobeda i poraza, da postoji i disanje, i gledanje, i slušanje, i reč i ljubav, i prijateljstvo, i običan život, koji mnogo zavisi samo od nas…”

[keka]

meni je strasno zao sto moram ovo da potvrdim! 

[Снежана]

Ne ruši sve mostove, možda ćeš se vratiti.

Nisi ptica ni leptie obalom što leti.

Kad nema mostova uzalud je čeznuti,

uzalud je shvatiti, uzalud je hteti.

 

Ne ruši sve mostove, možda ćeš se vratiti.

Ostavi bar jedan most između srca i mene.

U samoći je lakše neshvaćeno shvatiti,

mogle bi te nazad nagnati uspomene...

 

Ivo Andrić

[JESSY]

ЧЕКАМ ТЕ ЈОШ УВЕК…

 

Да ли знаш
да још увек те чекам
кад јутром очи отворим
и у стрепњу се претворим
јер све моје зоре
постале су море
од када ти ниси ту
Да ли знаш
да још у себи те чувам
од свих заборава
и ноћних кошмара
да у животу држи ме
сећање само што сан ми
твојим ликом прошара
Да ли знаш
да још увек плачем
свакога дана
када се сетим
да кад ти си пала
и ја сам престао да летим
О да ли знаш
или ја то само још увек желим
у животу да те сачувам
и са смрћу не делим…

…Не питај више
да ли знам и осећам
јер ако знам и осећам
онда желим да полетиш
и наставиш да живиш,
А ако не знам и не осећам
онда ни важно није,
јер живот је такав
па ни њега ни себе
немој да кривиш…

Братислав Богдановић

[JESSY]

“Sivo je nebo danas.
Kiša će sto posto.
Kiša će i smrt možda.
A ja ni kišobrana ni duše uza se.”

[keka]

ЧЕКАМ ТЕ ЈОШ УВЕК…

 

Да ли знаш

да још увек те чекам

кад јутром очи отворим

и у стрепњу се претворим

јер све моје зоре

постале су море

од када ти ниси ту

Да ли знаш

да још у себи те чувам

од свих заборава

и ноћних кошмара

да у животу држи ме

сећање само што сан ми

твојим ликом прошара

Да ли знаш

да још увек плачем

свакога дана

када се сетим

да кад ти си пала

и ја сам престао да летим

О да ли знаш

или ја то само још увек желим

у животу да те сачувам

и са смрћу не делим…

…Не питај више

да ли знам и осећам

јер ако знам и осећам

онда желим да полетиш

и наставиш да живиш,

А ако не знам и не осећам

онда ни важно није,

јер живот је такав

па ни њега ни себе

немој да кривиш…

Братислав Богдановић

...kako bi volela da sam sada tamo... blize...

...da te mogu zagrliti...

... a samo bi cutala..

...kao i obicno...

...tisina... 

[keka]

“Sivo je nebo danas.

Kiša će sto posto.

Kiša će i smrt možda.

A ja ni kišobrana ni duše uza se.”

[keka]

@,

 

"I priznao sam tad sebi, gledajući je, kako se bori sa gomilom budala, kako hrabro ide kroz život ne okrećući se, kako pada, ali opet ustaje... Priznao sam sebi, nije bila samo dobra, bila je ipak najbolja..."

[keka]

 "Najviše volim njenu vedrinu. Puno joj je grlo smijeha, ima ga napretek, visi joj s usana, presipa se, zvoni njime kao na uzbunu protiv zle volje. Ništa joj ne može ni kratak trenutak tuge, tanka sjenka što brzo prolazi, nema na čemu da se zaustavi, nije hrapava, nije ranjava, nema ožiljaka, ne misli šta joj je život dao, a šta oduzeo, ne razmišlja da li ima razloga za veselost: vesela je. To je dar, kao i svaki drugi, nije njena zasluga što ga ima, već što ga krije. Smijeh joj ne traži razlog izvan sebe, on u njoj vri, i brizga, prirodan kao gejzir, neodoljiv, čist, ne opominje, ne upozorava, nije opterećen ruganjem, ni željom da se čuje, ni prazninom, ima svoju boju i zvuk, i širinu i neki naročiti smisao, liči pomalo na blagotvornu mudrost pretvorenu alhemijom njene nezlobive vedrine u lakoću što oslobađa. Ali, treba zaslužiti taj smijeh, to je njen poklon onima koje voli, ne zato što ga ona ne cijeni, već što se ne skriva. Smijemo se, koristim se tim njenim darom, a on se od tog ne iscrpljuje, postaje još puniji, nalazi odjeka."

 

neko mi je jednom ovo napisao... taj neko.. meni znaci mnogo...

[JESSY]

Plavi čuperak

Čuperak kose obično nose
neko na oku,
neko do nosa,
al' ima jedan čuperak plavi
zamisli gde?
U mojoj glavi.

Kako u glavi da bude kosa?

Lepo.
U glavi.

To nije moj čuperak plavi
vec jedne Sanje iz šestog 'a'.

Pa šta?

Videćeš šta kad jednog dana
čuperak nečije kose tuđe
malo u tvoju glavu uđe,
pa se umudriš,
udrvenisš
pa malo - malo pa... pocrveniš,
pa grickaš nokte
i kriješ lice,
pa šaljes tajne ceduljice,
pa nešto kunjaš,
pa se mučiš,
pa učiš - a sve koješta učiš.

Izmešaš rotkve i romboide.
Izmešaš note i piramide.
Izmešaš leptire i gradove.
I sportove i ručne radove.
I tropsko bilje. I stare Grke.
I lepo ne znaš šta ćeš od muke.

Sad vidiš šta je čuperak plavi
kad ti se danima mota po glavi,
pa od dečaka - pravog junaka
napravi tunjavka i nespretnjaka.

Miroslav Mika Antić

 

[JESSY]

Mnogi ljudi ce ti prolaziti kroz život, ali samo pravi prijatelji će te voljeti i ostaviti
      trag u tvom srcu.

 

  Nikoga ne možeš naterati da te voli. Jedino što možeš učiniti je da dopustiš
      da budeš  voljen.

 

Prijatelj je onaj koji zna sve o tebi i pored toga te još uvek ceni.

 

Prijateljstvo i ljubav se ne biraju, oni se događaju.

[keka]

[JESSY]

Budni su oni koji vole. Još spavaju oni koji su voljeni.

[JESSY]

.. ljubav je tako cudna stvar.
odjednom, bez ikakve najave
nastani se u tebi
i postane vladaricom tvog srca,
ispunjava te nekom unutarnjom srecom
koju samo zaljubljeni razumiju.
ponekad ju podijelis
sa nekom tebi dragom osobom
a onda kada sve to zavrsi
polako ti para srce, dusu, tijelo...
poput papira na kojem su ispisane rijeci boli i patnje
pomijesane sa suzama
prolivenih zbog osobe koju volimo,
i onda kada ne zelimo da itko vidi
i pokusa shvatiti sto nam je,
papir poderemo u tisuce komadica
ili ga zguzvamo i bacimo...
a to i isto ljubav cini nama...
pusta nas da patimo
dok nas to ne slomi
i onda kad smo na vrhuncu ludila
napusti nas na isti nacin
na koji se i pojavila...
i kad smo prepusteni sami sebi,
tek tada uistinu patimo...
do tada smo krivili ljubav,
a sada krivimo samocu...
ona je najgori covjekov neprijatelj...
uvijek je prisutna
i kad tad nam opet pravi drustvo,
a onda opet sve iznova...
ljubav se bez ikakve najave
nastani u tebi
i ti opet volis.....