Živim li sada?

[JESSY]

Igrajte se s decom - pokušajte da zamislite njihov pogled na svet. Pokušajte da se prisetite svog detinjstva.

Oprostite - mnogi od nas opterećuju se zlopamćenjem što nas sprečava da otvorimo svoje srce drugima jer se bojimo da ćemo opet biti povređeni.

 

Slušajte muziku i uživajte – neka vas omiljeni tonovi ponesu, zaplešite i zapevajte, prepustite se doživljaju

 

Razmislite o tome kako biste dobrim delom mogli nekoga da usrećite

[JESSY]

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=pa98yttfhMY#at=11

[JESSY]

Reality is nothing but
The sum of all the awareness

As you experience here and now.

- Fritz Perls 

[keka]

Moj ceo svet je u jednoj ženi,u njoj je sve ono zbog čega pišem,zbog nje postojim,zbog nje i dišem..

U njenom pogledu moja se duša vidi,u njenim očima je izvor svih mojih rima..U njoj je moje toplo leto i moja hladna zima..

Na njenim usnama stanuje moja želja,na njima se budi najveća strast..U njoj je moja slava i pobeda,moje poštenje i moja čast..

U njoj je sva moja dobrota,moji razlozi i sve moje sreće..U njoj kuca i moje srce,ono bez nje da živi,ne može i neće..

Moje sunce u njoj sija,u njoj se radja i posle kiše moja šarena duga..Dokle god me ima u njenom srcu,u njega ući nikad neće nijedna tuga..

U njoj se budi moja mašta i spavaju moji najlepši snovi..U njoj je sva moja inspiracija i svi moji stihovi novi..

Ceo moj život je u njoj i ona ga u sebi pazi i čuva..Ona ga svojom ljubavlju greje..Ona daje mom životu smisao da živi,da voli i da se smeje..

Igor Čobanović

[JESSY]

Mnogo vremena sam provela ubeđujući porodicu, prijatelje pa i poznanike da  samo pozitivnim razmišljanjem mogu pobediti brige i probleme i, i dalje sam neumorna u tome. Moj savet svima njima je oduvek isti. Onaj dobro provereni, valjda jedini nadprirodni lek - osmeh. Čak je i naučno dokazano da se i onaj ‘veštački’, onaj kada nam je najteže, pretvara u najlepši i najsrećniji - onaj od srca. Ne znam… Valjda se zato ja uvek smejem. Ali svakako, radije praktikujem ovaj drugi.

Znam da mnogi ne mogu da mi se načude, ali eto, takva sam. Osmeh je oduvek bio moj zaštitni znak i ne bih da ga menjam. Dovoljno je samo da znate da prepoznate lepotu u svakom trenutku. Znate ono kada se ujutru probudite dok vam se zraci sunca probijaju kroz trepavice, a onda se sneno protrgnete pustite ih za trenutak, pa zatvorite oči i još malo ukradete od dana. A onda kada ih opet otvorite svet vam izgleda nekako drugačije, lepše.  Taj trenutak mi je najdraži.

[keka]

"Ja se osećam normalno u mom ludom svetu i ne želim da budem kao ostali."

[keka]

Kada nas samoća uzme pod svoje,kada se samo porazi i tuge broje,jedini lek je san..San koji se sanja u dvoje..I baš kao što posle kiše uvek sunce dodje,tako i tuga jednom mora da prodje..Život je knjiga pisana srećom i tugom,možda je sreća više pisala nekom drugom,al' svako od nas mora ići svojim putem,svojom prugom..Do svoje sreće moramo sami doći,puno tuge do nje,sigurno ćemo proći,bezbroj sivih dana i kišnih noći..I nije ni sreća za svakoga sreća,prava je sreća kada je sreća naših voljenih od naše bar dvaputa veća.. 
Igor Čobanović

[keka]

I...dugujem sebi jos malo smjeha...

Jednu sacicu slobode....

Prstohvat radosti i tisine!

Dugujem ja sebi puno vise...ali i mrva je nesto....onome koji umije cijeniti i koji zna kako je ponekad tesko pomaknuti kamencice s puta i uciniti ga koliko toliko prohodnim....S neba ne padaju zelje...one dolaze iz srca i s voljom za zivotom! Ne sjedimo prekrizenih ruku....vec se borimo za ono sto nam pripada!

[keka]

[keka]

A bila je baš onakva kakvu sam je zamišljao. Često bahata i bezobrazna. Bila je vrlo detinjasta i često se smejala iako nije baš bila srećna. Zaljubio sam se u njene oči, njen pogled, u njen osmeh. Iskreno se smejala, znaš? Nije želela da odraste, volela me, al' to nije pokazivala, verovatno nije znala kako. Želeo sam je, želeo sam je pokraj sebe, al' pustio sam je… Otišla je....

                                                                                                                         Djole  Balasevic

[keka]

"Toliko su me puta pitali šta vidim na njoj da sam na kraju smislio odgovor koji, pošto sam kukavica kakva jesam, uvek prećutim. Vidim njen osmeh, način na koji grli ljude, ozbiljnost koja uvek nestane kada lupim neku glupu foru, vidim tišinu oko nje kada sluša neku svoju muziku, i vidim kako nema pojma da priča viceve. I vidim kakva je kad je zaljubljena. Vidim kako se trudi da pokaže kako joj nije stalo i vidim sve ono ispod te maske. Vidim kako se nasmeši kad me vidi, vidim kako joj se nešto u očima promeni kad je zagrlim i vidim kako lako ćuti u mojoj blizini, kao da reči nisu potrebne. Vidim ono što drugima nikada neće dati da vide. I to je, eto, čini toliko posebnom."   

                                                                                        opet Dzole

[keka]

Лого чувених шпанских лизалица ,,Чупа Чупс'' осмислио је 1958. године шпански сликар Салвадор Дали (1904-1989).

 

[keka]

Уколико у тузи подигнем око срца свога Богу, ма где да се налазим, Човекољубац истог часа одговара на моју веру и молитву. И туга одмах пролази. Он је у свако време и сваког часа близу мене. Њега не видиш, али га живо осећаш срцем. Туга је смрт срца. Она је отпадање од Бога. Ширина, пак, и спокојство срца са живом вером у Бога јасније од дана доказује да је Господ стално код мене и да живи у мени. Који ће нас заступник или анђео избавити од грехова или туге? Нико, до једини Бог.

 

 

[JESSY]

Prva priča je o slaganju kockica

Napustio sam Reed koledž posle prvih 6 meseci, ali sam ipak tokom narednih 18 meseci tamo povremeno navraćao pre nego što sam zaista odustao. Dakle, zašto sam odustao?

Počelo je pre nego što sam se rodio. Moja biološka majka je bila mlada, neudata studentkinja koledža i odlučila da me da na usvajanje. Čvrsto je rešila da bi trebalo da me po rođenju usvoje advokat i njegova žena, ljudi koji su diplomirali na koledžu. Međutim, pošto sam se rodio, oni su u poslednjem trenutku odlučili da u stvari žele devojčicu. Tako da su moji roditelji, koji su bili na listi čekanja pozvali u sred noći: ’Neočekivano smo dobili dečaka, da li ga želite?’ Rekli su: ’Naravno’.

Moja biološka majka je kasnije otkrila da moja majka nikad nije diplomirala na koledžu, a da moj otac nikad nije završio srednju školu. Odbila je da potpiše završni dokument za usvajanje. Popustila je nekoliko meseci kasnije kada su moji roditelji obećali da ću ja jednog dana ići na koledž. Ovo je bio početak mog života.

Sedamnaest godina kasnije otišao sam na koledž. Međutim, naivno sam izabrao koledž koji je bio skup gotovo kao i Stenford i sva ušteđevina mojih roditelja iz radničke klase je potrošena na moju školarinu. Posle šest meseci nisam mogao da pronađem vrednost u tome. Nisam imao predstavu šta želim da radim u životu i kako bi mi koledž pomogao da to shvatim. I tako sam potrošio sav novac koji su moji roditelji celog života štedeli. Odlučio sam da napustim koledž i verovao da će sve biti ok. U to vreme bilo je poprilično strašno, ali osvrćući se sad na to vreme to je bila jedna od najboljih odluka koje sam ikad doneo. Onog minuta kad sam se ispisao mogao sam da prestanem da pohađam obavezna predavanja koja me nisu interesovala i da počnem da idem na ona kojasu delovala daleko zanimljivija.

Nije sve bilo kao u bajci. Nisam imao sobu u studentskom domu pa sam spavao na podu u sobama svojih prijatelja. Prikupljao sam boce koka kole za koje sam dobijao 5 centi da bih mogao da kupim hranu. Svake nedeljne večeri sam pešačio 7 milja po gradu da bih barem jednom nedeljno dobio dobar obrok u hramu Hare Krišna. To mi se mnogo dopadalo. I mnoge druge stvari u koje sam se upustio sledeći svoju radoznalost i intuiciju, kasnije su se ispostavile kao neprocenjive. Dozvolite mi da vam dam jedan primer.

Rid Koledž je u to vreme nudio možda najbolju nastavu kaligrafije u zemlji. U kampusu, svaki poster i nalepnica na svakoj fioci bili su lepo ručno ispisani. Pošto sam odustao od koledža i nisam morao da pohađam normalne časove, odlučio sam da uzmem časove kaligrafije kako bih je naučio. Naučio sam o serifnim i beserifnim tipovima fontova, o varijacijama u količini prostora između različitih slovnih kombinacija o tome šta čini izvrsnu tipografiju. Bilo je lepo, istorijsko, umetnički suptilno na način koji nauka ne može da registruje.  Shvatio sam da je to fascinantno.

Međutim, ništa od toga nije čak ni pružalo nadu za bilo kakvu praktičnu primenu u mom životu. Ali, deset godina kasnije kada smo dizajnirali prvi Macintosh računar, sve mi se vratilo. Mi smo sve to ugradili u Mac. To je bio prvi računar sa lepom tipografijom. Da nikada nisam pohađao taj kurs na koledžu ,Mac nikad ne bi imao brojne tipove fontova ili proporcionalno razmaknute fontove. A pošto je Windows jednostavno iskopirao Mac, verovatno je da nijedan personalni računar danas to ne bi imao. Da nikada nisam odustao od koledža nikada ne bih otišao na te časove kaligrafije, a personalni računari možda ne bi imali divnu tipografiju kao što je imaju. Naravno, kada sam bio na koledžu bilo je nemoguće složiti ove kockice gledajući unapred. Ali, gledajući unazad 10 godina kasnije, to je veoma, veoma jasno.

Opet, ne možete složiti kockice gledajući unapred, možete ih složiti jedino gledajući unazad. Dakle, morate da verujete da će se kockice nekako složiti u vašoj budućnosti. Morate da verujete u nešto – vašu intuiciju, sudbinu, život, karmu, štagod. Zato što vam verovanje da će se kockice složiti daje samopouzdanje da sledite svoje srce čak i kada vam se čini da ste skrenuli sa utabane staze. To će da stvori odlučujuću prednost u životu.

Steve Jobs

[JESSY]

Moja druga priča je o ljubavi i gubitku.

Imao sam sreće – pronašao sam ono što sam što sam voleo da radim rano u životu. Woz i ja smo osnovali Apple u garaži mojih roditelja kad sam imao 20 godina. Radili smo naporno i za deset godina Apple je izrastao od samo nas dvojice u garaži u kompaniju vrednu 2 milijarde dolara sa preko 4000 zaposlenih. Kada smo bili napravili našu najbolju kreaciju  – Macintosh – ja sam tek napunio 30 godina. A onda su me otpustili. Kako možete dobiti otkaz iz kompanije koju ste napravili? Pa, kako je Apple rastao angažovali smo nekoga za koga sam mislio da je bio veoma talentovan da vodi kompaniju sa mnom i u prvoj godini ili tako nešto, stvari su išle dobro. Ali, onda su naše vizije budućnosti počele da se razdvajaju i na kraju smo se razišli. Kada se to desilo, naš direktorski vrh se saglasio sa njim. Dakle, u tridesetoj sam bio izbačen. I to veoma javno. Ono što je bio fokus mog celog zrelog života, nestalo je i to je bilo poražavajuće. Ja zaista nisam znao šta da radim nekoliko meseci. Osećao sam kao da sam izneverio prethodnu generaciju preduzetnika, kao da sam ispustio štafetu koja mi je predata. Sreo sam se sa Dejvidom Pakardom i Bob Nojsom i pokušao da se izvinim što sam jako zeznuo stvar. To je bio veoma javni neuspeh i čak sam razmišljao da pobegnem iz doline. Ali, polako je nešto počelo da mi se javlja, još uvek sam voleo ono što sam radio. Preokret događaja u Apple-u to nije promenio ni malo. Bio sam odbijen, ali sam još uvek bio zaljubljen. I tako sam odlučio da počnem iz početka.

Nisam to tada video ali se ispostavilo da je otkaz iz Apple-a bila najbolja stvar koja je ikada mogla da mi se desi. Težina bivanja uspešnim bila je zamenjena lakoćom ponovnog početka, manje sigurnog u vezi sa svim. To me je oslobodilo da uđem u jedan od najkreativnijih perioda u mom životu. Tokom narednih pet godina pokrenuo sam kompaniju pod nazivom NeXT i još jednu kompaniju po imenu Pixar i zaljubio se u neverovatnu ženu koja će postati moja supruga. Pixar je stvorio prvi na svetu animirani film, Toy Story, a sada je najuspešniji studio za animacije u svetu. U neverovatnom razvoju događaja, Apple je kupio NeXT, ja sam se vratio u Apple, a tehnologija koju smo razvili u NeXTu srce je Applove trenutne renesanse. Lorin i ja imamo divnu porodicu zajedno. Prilično sam siguran da se ništa od ovog ne bi dogodilo da nisam dobio otkaz u Apple kompaniji. To je bio lek užasnog ukusa, ali pretpostavljam da je to pacijentu bilo potrebno. Ponekad vas život udari ciglom u glavu. Ne gubite veru. Uveren sam da je jedina stvar koja me je naterala da nastavim dalje bila ta što sam voleo ono što sam radio. Morate da pronađete ono što volite. To je istina i za posao isto kao što je i za vašu ljubav. Vaš rad ce zauzeti veliki deo vašeg života i jedini način da budete istinski zadovoljni jeste da radite ono za šta smatrate da je sjajan posao. A jedini način da se bavite sjajnim poslom je da volite ono što radite. Ako to još niste pronašli, nastavite da tražite. Nemojte  se miriti. Kao što je to slučaj sa svim stvarima srca, znaćete kada ga pronađete. Kao i u svim sjajnim vezama, s godinama postaje sve bolje i bolje. Dakle, nastavite da tražite dok ne pronađete. Ne mirite se.