Израчунавање датума Васкрса

[Crveni Baron]

I u cemu je uopste razlika izmedju Milankovicevog i Gregorijanskog kalendara? Koliko meseci ima milankovicev? Koliko dana? Ima li prestupne godine i koliko cesto? U cemu je uopste razlika?

[Ромејац]

 A ono pomeranje za dan 2100 god. sa cime ima veze?

Има везе са одређивањем преступних година. По грегоријанском календару то ће бити проста година а по јулијанском биће преступна. Тако ће по јулијанском бити додат тај један дан (фебруару). Па ће 2101 Божић уместо 7 јануара бити 8 јануара.

 

 

 

I u cemu je uopste razlika izmedju Milankovicevog i Gregorijanskog kalendara? Koliko meseci ima milankovicev? Koliko dana? Ima li prestupne godine i koliko cesto? U cemu je uopste razlika?

 

Има исти број месеци и дана . Само је много боље одређено када бивају преступне године. Односно има мање преступних година.

Преступне године се јављају због тога што је једна година време које је потребно да Земља обиђе око Сунца. А то износи 365 дана, 5 сати, 49 минута и око 1 секунду.

По јулијанском календару година износи 365 дана и 6 сати (365,25 дана).Тако се сваке 4 године створи разлика од 1 дана који се накнадно убацује у фебруар (29. фебруар), и добијамо преступну годину. Један дан се акумулира на сваких 128 година а не на сваких 100 па се ту јавља разлика.

По грегоријанском календару на сваких 400 година има 97 преступних. Док по јулијанском на сваких 400 има 100 преступних.

По миланковићевом календару преступне ће бити све оне година које су дељиве са 4 без остатка, а биће преступне само онда када њихов број векова подељен са 9 даје остатак 2 или 6. Све друге године су просте.

[Ромејац]

Установљено је да се трајање године скраћује 5 секунди сваке године па ће се грешке у календарима појављивати брже него што је предвиђено. Ипак миланковићев календар је до сада најпрецизнији израђени календар па ће и са скраћивањем времена трајања једне године (тих 5 секунди) моћи да служи још много миленијума као тачан календар (без одступања од тропске године).

 

Иначе питање календара је за православну Цркву битно због одређивања датума Васкрса. Одређивање датума Васкрса по грегоријанском календару није могуће јер се онда крше правила да Васкрс не сме бити пре или за време јеврејске Пасхе. Ово се по грегоријанском календару дешава. Примера ради 2008 јевреји су славили Пасху 19, априла а римокатолици Ускрс 23. марта.. Православни су славили Васкрс 27 априла.

[Crveni Baron]

правила да Васкрс не сме бити пре или за време јеврејске Пасхе. Ово се по грегоријанском календару дешава. Примера ради 2008 јевреји су славили Пасху 19, априла а римокатолици Ускрс 23. марта.. Православни су славили Васкрс 27 априла.

.

[Ромејац]

По миланковићевом календару преступне ће бити све оне година које су дељиве са 4 без остатка, а биће преступне само онда када њихов број векова подељен са 9 даје остатак 2 или 6. Све друге године су просте.

 

Исправка:

Године столећа (оне које се завршавају са 00) ће бити преступне само онда када њихов број векова подељен са 9 даје остатак 2 или 6.

На брзину сам куцао па сам погрешно написао.

[Ромејац]

.

Славље им пада пре јеврејске Пасхе. Супротно одлукама Васељенских Сабора.

 

За одређивање када је пун месец после пролећне равнодневнице користе се таблице састављене на основу Метоновог циклуса (овај циклус траје 532 године). Много је прецизније одређивање датума пуног месеца и пролећне равнодневнице астрономским путем. Ово је миланковићева реформа јулијанског календара предлагала. Иначе овај календар је искључиво прављен за потребе православне Цркве (да би се што тачније одређивао датум Васкрса). А не због световних потреба. Мада је одличан и за световне потребе. Много је прецизнији.

 

Још да на поменем да су на првом Васељенском Сабору свети оци уочили да је од времена увођења јулијанског календара настала разлика од 3 дана. Календар је заостајао 3 дана за астрономском годином. Па је тада донета одлука да се та 3 дана избаце како би се календар усагласио са астономском годином.

После је папa Григоријe 1582 урадио сличну ствар избацивши 10 дана. Међутим тада је направљен и другачији систем одређивања преступних година. Пошто се по том новом календару није могао израчунавати датум Ускрса по старим таблицама састављене су нове таблице (правила) за његово израчунавање. Овим новим правилима (компликованијим), не може се доћи до тога да прослава Ускрса пада искључиво после јеврејске Пасхе. Тако да је то правило у римокатоличкој цркви напуштено. Њихова објашњења су да они не крше то правило јер и јевреји неправилно одређују када им пада Пасха.

 

Са црквеног становишта јулијански (а посебно новојулијански - миланковићев) календар је за сада једини исправан за одређивање датума Васкрса у складу са канонима.

[Срђан Ранђеловић]

И ове године слушамо наше вриједене добре новинаре, како понављају стару грешку најављујући васкршње празнике.  Уочи православног Васкрса новинари редом говоре: „хришћани који Васкрс славе по јулијанском календару“, а када говоре о римокатоличким васкршњим свечаностима, кажу: „они који Васкрс славе по грегоријанском календару“.
 
Овдје је очигледна аналогија са Божићем, али та аналогија није исправна, и у коначном она дезинформише јавност. Јер, сваки онај ко слуша овакве вијести помислиће да Грци славе Васкрс кад и римокатолици. Исто ће помислити и за Бугаре и Румуне. И превариће се.
 
Грци, Бугари и Румуни и сви они православци који користе грегоријански календар – прослављају Божић, Госпођиндан, Петровдан, Никољдан и већину других тзв. непокретних годишњих празника, у исто вријем када и римокатолици. Зашто? Зато што се и једни и други држе истог-грегоријанског календара. Међутим, није тако са Васкрсом, и свим оним светковинама које су везане за Васкрс (нпр. Цвијети, Велики петак, Спасовдан, Тројичиндан и др.), а које зовемо „покретним празницима“.
Зашто?
Зато што питање датума Васкрса није просто календарско питање, као што је то случај нпр. са Божићем или Митровданом. Божић је везан за 25.децембар као за датум у коме се некада прослављао многобожачки „дан непобједивог Сунца“, а коме су хришћани дали потпуно нови, другачији значај. Митровдан је везан за дан упокојења Светог Димитрија ( као што је Ђурђевдан везан за дан упокојења Светога Ђорђа, и томе слично ).
 
Датум Васкрса се одређује другачијим начином. Христос је пострадао и васкрсао у дане јеврејске Пасхе, и то није нека коинциденција, неки пуки сплет околности, него се ради о истини која је вјековима најављивана, и која у учењу Цркве има веома значајно мјесто. Својим страдањем на Пасху, Христос укида крвне жртве, укида посредовање које су између Бога и људи имале жртвене животиње, и сам себе жртвује ( сам себе, попут пасхалног јегњета, приноси на заклање ), установљујући нови обред, нови новозавјетни култ, у коме ће се приносити бескрвна жртва – хљеб и вино, и под њеним видом ће се, у Светој Литургији, остваривати непосредно јединство људи са Богом. Ово је толико важна ствар за хришћанску теологију да се сами Христос у богослужбеним пјесмама назива Нова Пасха, а сами Васкрс, такође, назива се новозавјетном Пасхом.
 
Због свега тога, хришћани још од првих вјекова нијесу бринули толико о томе који је био календарски датум Христовог страдања, колико о томе да је то било у вријеме јеврејске Пасхе. А Пасха је, са нашег данашњег становишта, покретан празник, јер се приципи рачунања времена по мјесечевом ( лунарном ) календару Старога Завјета, не поклапају са принципима нашег данашњег соларног календара. (Ово је ипак крајње поједностављено објашњење велике историје ове календарске проблематике.) Зато се од првих вјекова Цркве Христове, па све до данас, датум Васкрса везивао за јудејску Пасху. Како у позитивном, тако и у негативном смислу. Наиме, неки хришћани су од почетка Васкрс славили истовремено са Пасхом, док су други одмах тражили помјерање и измјештање Васкрса у одређено вријеме послије Пасхе ( што опет значи да је Пасха орјентир у рачунању).
 
Ова тема је била толико важна да је један од разлога сазивања Првог васељенског сабора, 325.г. у Никеји, био управо проблем израчунавања датума слављења Нове Пасхе=Христовог Васкрсења. Тада је одређено и одлучено да се Васкрс има славити као нешто ново и различито у односу на јудејску Пасху, јер све то има и своје теолошке, духовне посљедице. До данас, сви правосалавни инсистирају на томе да се датуми новозавјетног Васрса и јудејске Пасхе не смију поклопити, док се римокатолици не држе тог приципа, па долази до међусобних разлика у слављењу Христовог Васкрсења, иако и за једне и за друге важе нека заједничка правила израчунавања овог датума ( доста сложена правила везана за прољећну равнодневницу и прву недјељу послије „пуног“ мјесеца, при чему се не мисли буквално на астрономску визуелну појаву пуног мјесеца- што многе, додатно, буни- већ на један рачунарски, више математички феномен ).
 
Елем, Васкрс је темељни црквени празник. Темељ православне догматике и темељ годишњег богослужбеног тока. Зато он не спада у свакодневну календарску тематику. Он је просто изван природног астрономског календара, као што је и Васкрсење Христово, изван закона природе, изван очекиваног и предвидивог тока ствари. Празник Васкрења подразумијева посебан богослужбени типик, нарочите црквене књиге, као што и датум његовог слављења подразумијева посебна правила рачунања.
 
Отуда чињеница да су неке помјесне православне цркве прихватиле употребу грегоријанског календара, нимало не утиче на прославу Васкрса у овим црквама, јер – како рекосмо- Васкрс се не рачуна ни по јулијанском, ни по грегоријанском календару, већ по посебном пасхалном рачунању протока времена, који има своју догматску важност. Па ако се и јесу раздвојили календари ( што се види у датумима Божића и бројних свечева у току године између, рецимо СПЦ и нпр. Атинске Архиепископије ), није се раздвојило празновање Васкрса, него је оно, од првих вјекова, до данас, код свих православних, истога дана, и тако ће остати до свршетка свијета и вијека – јер је наше заједничко сабрање на Васкрс, најважнији заједнички именитељ, испод кога, и мимо кога се не може ићи, ако ћемо да чувамо јединство вјере.
 
Ето зашто наши цијењени новинари, од оних на РТС-у, до ових локалних у Црној Гори, свако будуће помињање датума Васкрса, не смију везивати за јулијански тј. грегоријански календар, него за православно вјероисповједање, односно за римокатоличку цркву.

Христос Васкрсе.
 

Протојереј-ставрофог Гојко Перовић

 

http://radiosvetigora.wordpress.com/2013/05/06/%D0%B8%D0%B7%D1%80%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0-%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%BA%D1%80%D1%81%D0%B0/

[Justin Waters]

Uskrs se racuna ne samo prema pashi, i prvom punom mjesecu nakon pashalnog punog mjeseca, koji se racunaju prema lunarnom jevrejskom kalendaru, nego se racuna i prema proljetnoj ravnodnevnici. Proljetna ravnodnevnica se racuna prema solarnom kalendaru. 

 

Katolici racunaju ravnodnevnicu prema 21 martu po gregorijanskom kalendaru, dok pravoslavni racunaju ravnodnevnicu 21 marta po julijanskom kalendaru. Dakle bez reference ka solarnom kalendaru nije moguce odrediti datum proslave vaskrsa.

 

Zbog toga i postoji razmimoilazenje u datumima slavljenja uskrsa, inace u suprotnom, da izracunavanje datuma vaskrsa nema nikakve veze sa solarnim kalendarima, onda bi i pravoslavni i katolici uvijek slavili vaskrs istog datuma. 

 

One pravoslavne Crkve koje su usvojile (ne gregorijanski, ovaj svestenik je pogrijesio kao i clan koji je pokrenuo topik sa istom temom) modifikovan julijanski kalendar, slave vaskrs po regularnom julijanskom kalendaru. 

 

S toga mediji imaju pravo kada kazu da su katolici proslavili vaskrs po gregorijanskom kalendaru ili pravoslavni koji su proslavili vaskrs po julijanskom. 

[Тања1]

Каже се да се датум Васкрса одређује другачијим начином, не каже се којим.

Каже се Он је просто изван природно астрономског календара, као што је и Васкрсење Христово, изван закона природе, изван очекиваног и предвидивог тока ствари.

Каже се јер се принципи рачунања времена по мјесечевом (лунарном) календару Старога Завјета, не поклапају са принципима нашег данашњег соларног календара.

Значи каже се с брда с дола да се поклапа са принципима нашег данашњег соларног календара, не каже се којег "нашег".

Каже се не смију се везивати за јулјански тј. грегоријански календар, не каже се или грегоријански, па изгледа као да је јулијански променио име у грегоријански.

Каже се помињање датума се везује за православно вјероисповедање, односно за римокатоличку цркву. Значи везује се за православну римокатоличку цркву?

 

Све то каже Ректор Цетињске Богословије и парох цетињски протојереј-ставрофор Гојко Перовић, рекло би се по слици, тек завршио основну школу.

 

http://www.mitropolija.me/?p=11182

 

 

 

Опет не могу да искључим логику. Можда не смијем?

[александар живаљев]

Срећом, сви православни хришани, обједињени смо заједничким прослављањем Васкрса. Али није тако за друге празнике када се делимо на "старокалендарце" и новокалендарце".

 

Огњен Војводић је прво на сајту Видовдан, донекле у новој интерпретацији обновио и систематизовао аргументацију "старокалендараца".

 

http://stanjestvari.com/2015/04/09/%d0%be%d0%b3%d1%9a%d0%b5%d0%bd-%d0%b2%d0%be%d1%98%d0%b2%d0%be%d0%b4%d0%b8%d1%9b-%d0%b3%d1%80%d0%b5%d0%b3%d0%be%d1%80%d0%b8%d1%98%d0%b0%d0%bd%d1%81%d0%ba%d0%b8-%d0%b3%d0%bb%d0%be%d0%b1%d0%b0%d0%bb/

 

Одговорио му је Драган Илић, читалац Стања ствари, који астрономском, мени прихватљивом аргументацијом, побија да је јулијански календар неопходан за одређивање Пасхалије:

 

http://stanjestvari.com/2015/04/09/%d0%b4%d1%80%d0%b0%d0%b3%d0%b0%d0%bd-%d0%b8%d0%bb%d0%b8%d1%9b-%d0%b4%d0%b0-%d0%bb%d0%b8-%d1%98%d0%b5-%d0%b7%d0%b0-%d0%bf%d1%80%d0%be%d1%80%d0%b0%d1%87%d1%83%d0%bd-%d0%b2%d0%b0%d1%81%d0%ba%d1%80%d1%81/

 

Не бих хтио да позлеђујем старе и отварам нове ране на овај Дан Страдања, већ да, можда, уочимо нове путеве који ће нас водити заједничком слављењу Распетог и Васкрслог и Светих његових.

 

 

[JESSY]

Како се одређује датум слављења Васкрса?

 

Новоформирана хришћанска заједница грчко-римског друштва и исте те цивилазације, није се много бавила питањем календара. Ова заједница у овако урбаном свету не само да се није бавила питањем календара, већ није ни створила сопствени календар, а све то из разлога што су живели у једној постојећој шеми слављења празника. Па чак и када би се десило нешто неочекивано, хришћани би своје слављење прилагодили времену које им одговара.

Један од најстаријих или, можда чак, и најстарији празник јесте свакако онај који се везује за Страдање и Васкрсење, Господа Исуса Христа. Слављење Васкрсења Господњег можемо условно речено поделити на два дела. Први део је седмично слављење, а други део је годишње слављење. Оно што је празник Васкрс за једну годину, то је недеља за једну седмицу. Недеља, као „Васкрс у малом“ је први и осми дан недеље, и долази после суботе (јевр. шабат) који је био познат као седми дан недеље, и био је посвећен стварању света и човека. Хришћани су, још по неким најстаријим сведочанствима имали окупљања у први дан недеље да певају химне, исповедају грехове и да се причешћују.

Слављење Пасхе на годишњем нивоу своје корене вуче још из најранијег времена. Одређивање самог датума празновања Пасхе или Васкрса датира из времена II века када је, према писцима Јеванђеља, Господ сахрањен и Васкрсао у време када су Јудеји славили своју Пасху (старозаветну). Такође, у овом периоду јављају се спорови о самом датуму празновања Пасхе, па се сходно проблему јавља и више неких решења. Прво становиште су заступали заступали хришћани на Истоку, један мали део из Мале Азије, који су Васкрс славили истог дана када и јудеји Пасху. Јудејима је тај празник падао 14. нисана (март-април). Та пракса коју су заступали ови хришћани није била исправна, јер Васкрс мора да буде увек у недељу и то у пролеће. Ове две праксе су дуго биле сукобљене управо из разлога што су једни славили Васкрс, док су ови други и даље постили, дакле, испадало је да се пост прекида. У историји су ови хришћани који Васкрс славе заједно са јудејском Пасхом познати као кватродецимани. Ово и овакво слављење празника Пасхе је било проблематично све до IV века док хришћани нису добили слободу у Римском царству и ставили ово питање, празновања Пасхе на дневни ред, да се и то реши. Први Сабор који је ово питање празновања Васкрса узео на разматрање је био Никејски сабор који је одржан 325. године у Никеји. Ова одлука садржи „упутства“ како и када треба славити Пасху. Треба да буде овако:

• Васкрс се слави после пролећне равнодневнице.
• Хришћани не славе Васкрс када и Јудеји своју Пасху (Песах) .
• Васкрс се слави после пуног месеца.
• Васкрс се слави увек у недељу.

Поред тога, што је слављење Васкрса било битно за живот хришћана, овај датум је био битан и због одређења других слављења празника и дужине постова. Када кажем на одређење дужине трајања, ту мислим на припремне недеље Великог Поста, седмица од Васкрса до Спасовдана и на дужину трајања Апостолског поста који је у народу познат као „петровски“.

Велики раскол, који се догодио 1054. године, није пореметио слављење овог најважнијег празника, и исто је слављен и на Истоку и на Западу. Али, то не значи да је овако и данас. Размимоилажење се догодило 1582. године када је на Западу одбачен јулијански и уведен у употребу грегоријански календар. Тако је, по питању календара, а самим тим и празновањња Пасхе дошло до размимоилажења Истока и Запада.

Изузетно велику улогу у формирању израчунавања слављења Пасхе имао је Дионисије Мали који је познат као творац Велике Пасхалије. Он је то радио помоћу астрономије и математике. Према њему, рођење Христово је било 25. децембра, 753. године од оснивања Рима.

У старој Цркви, пошто није било апликација за израчунавање празновања Васкрса наредне године, била је пракса да епископ Александрије посланицом обавештава све цркве када наредне године пада слављење Васкрса. Неке од тих посланица су и дан данас сачуване.

---

Предавање свештеника Владана Костадиновића,
професора црквене историје и патрологије у Богословији Светог Јована Златоустог у Крагујевцу

https://grigorijepalama.wordpress.com/2019/09/22/kako-se-odredjuje-datum-slavljenja-vaskrsa/