Pitanje za vernike i ateiste - pitanje smisla

[hansbrough]

Srdačan pozdrav zajednici ŽRU, ovo mi je prvi post posle dugog perioda čitanja. .smesko. 

Mnogo se zapostavlja ova tema kada gledamo na prepucavanja, pa i sa Ateistima Srbije i uopšte sve te debate.

 

Prvo, nekako mi se čini da je racionalno teško prihvatiti bilo koju veru. Sad, kako neko može da insistira na jedinoj i pravoj veri kada znamo koliko je naša planeta po tom pogledu iscepkana, a kamoli ogromna vasiona. Puno je tu teškoća za racio, da bi se neko odmah otpisivao kao grešnik ili putnik u pakao.

 

Drugo, isto tako mi je još teže zamisliti ateizam sa pozicije emocionalnog. Koliko je samo stvari u životu koje se prihvataju zdravo za gotovo, neko ima omiljen fudbalski tim, neko voli drugo ljudsko biće, a nema racionalnog utemeljenja, sam život nas uči da ne možemo prihvatiti ne kraj, nego besmisao, svako u nečemu traži smisao, tu je i moralno pitanje, pa opet ima jako puno onih koji su spremni da gledaju na religiozne ljude kao na neke čudake ili slabiće.   

 

Svako dobro. 

[Deki992]

Pa evo ja iz nekog licnog iskustva sto se tice vere,nekako ne trazim tu nesto racionalno da sam sebi dokazujem,jednostavno verujem da Bog postoji,da je tu okp nas,i prihvatam to onako kako mogu i koliko mi se otkriva.Isto tako,imam druga dobrog koji veruje da "ima nesto" ali nije hriscanin,i nekako volim sa njim da prodiskutijem o veri,smatrajuci da je bas dobrp sto je on iskren,tj sto kaze to kako misli i oseca.Cuo sam bas Prof.Jerotica jednom prilikom kada je rekao da su fanatici oni koji propovedaju ono sto ne veruju ni sami,pa se tako i ja trudim da sve sto procitam usvojim srcem,da ne namecem sebi,pa polako,Bog otkriva onoliko koliko mi je trenutno dovoljno...poz

[Aquilius Cratus]

Sta bih dao da mozemo nekome naplatiti ove teme o ateizmu i diskusijama vezanim za tu temu.

[Биљана]

@@hansbrough,

 

Као прво, добро ти нама дошао на форум!  Вјерујем да ћеш ту и остати и наставити да активно учествујеш у свему

 

А као друго, није злонамјерно, али мало ти је тешка тема за ово доба дана (ноћи )! Није да људи не желе да учествују, али уморни су у ово доба!

 

 

Не замјери!

[Odahviing]

Ovo doba noći je najbolje evo ja ču za jedno pola sata lepo na tenane pročitati i razmisliti, pa ću napisati moj odgovor.

Tema je zanimljiva, i opet postoji mogućnost da na ŽRU ostanem do 4 sata ko juče

[Odahviing]

Srdačan pozdrav zajednici ŽRU, ovo mi je prvi post posle dugog perioda čitanja.  

Pozdrav i tebi i dobrodošao

Mnogo se zapostavlja ova tema kada gledamo na prepucavanja, pa i sa Ateistima Srbije i uopšte sve te debate.

Pa dobro nisu baš prepucavanja, recimo juče sam do kasno ostao "pričao" sam sa čovekom na forumu do skoro 4 sata, i bilo je lepo, sasvim normalan razgovor, meni se svideo nadam se i njemu. Kad si pomenuo Ateiste Srbije , bio je jedan dialog, koji si verovatno gledao, ako nisi naćiću link možeš da ga pogledaš. Sve je išlo uživo pričali su prota Golijan i Peđa (podpretsednik udruženja AS), i nije bilo nikakve debate ili prepucavanja jednostavno normalan razgovor mnogima se svideo, čak su i u AS mnog zgotivili protu, naravno imalo je nekih zamerki, ali sve u svemu za prvi put prošlo je odlično. I čisto da na pomenem da ja nisam član AS.

A što se tiče ateista na ovom forumu, uglavnom smo normalni, retko kad dođe do nekog prepucavanja i svađe, bilo ih je i biće, razmišljanja su nam različita, pa je normalno da se neki put zakačimo, čak sam i ja jednom imao malu svađu (brzo je prošla), sa jednim članom foruma (pozdrav za Dekija ). Inače meni se čini da je atmosfera na forumu fina. Veću svađu i zavadu prave politička nego verska pitanja

Prvo, nekako mi se čini da je racionalno teško prihvatiti bilo koju veru. Sad, kako neko može da insistira na jedinoj i pravoj veri kada znamo koliko je naša planeta po tom pogledu iscepkana, a kamoli ogromna vasiona. Puno je tu teškoća za racio, da bi se neko odmah otpisivao kao grešnik ili putnik u pakao.

Za ovim se apsolutno slažem, ali bih i dodao da se vera ne traži raciom. Već nečim drugim šta got da je ja to nemam i oslanjam se samo na racio, tako da sam ateista.

Drugo, isto tako mi je još teže zamisliti ateizam sa pozicije emocionalnog. Koliko je samo stvari u životu koje se prihvataju zdravo za gotovo, neko ima omiljen fudbalski tim, neko voli drugo ljudsko biće, a nema racionalnog utemeljenja, sam život nas uči da ne možemo prihvatiti ne kraj, nego besmisao, svako u nečemu traži smisao, tu je i moralno pitanje, pa opet ima jako puno onih koji su spremni da gledaju na religiozne ljude kao na neke čudake ili slabiće.   

I ovo je tačno smo što u mom slučaju se trudim da svugde idem istim onim raciom, a ne emocijama. Što se timova tiče ne navijam ni za koga, i iskreno se čudim kada vidi šta su sve pojedici spremni da urade zarad tima. Ovo drugo, pa sad niko nije imun na to. Ali ja se lično trudim da emocije ne upravljaju mojim životm i odlukama, već razum. Tako da npr. skoro ništa ne može da me iznervira, odavno nisam bio nervozan ili ljut na nekoga (pozdrav za Dekija ). 

Što se morala tiče tu opet se trudim da ne utiču previše emocije nego razum a vodim se onim, ne radi drugima ono što ne bi voleo da drugi urade tebi. Tako da po tom pogledu sebe smatram veoma moralnom osobom. I ovde da napomenem da ne volim onaj tip vernika koji je moralan sabo da bi dobio nagradu ili da ne bi bio kažnjen posle smrti. Više poštujem ljude koji svoji urade nešto dobro ne zbog te nagrade veđ zato što tako žele.

Što se tiče čudaka i slabića. Bio sam takav na početku puta ka ateizmu i kad sam prešao onaj prag da za sebe kažem da sam ateista, stvorila mi se neka odbojnost prema religiji i religioznim ljudima. Iskreno sem slabića mislio sam da su zatucani, glupi itd. Možda je tome razlog što kada sam tražio literaturu ateističku, prvo naleteo Ničea koji kaže, citiram: "Kao da je Renanu dato pravo na glupost", a zatim na Darkwinsa čiji su stavovi slični. Zatim sam takođe koristio svaku priliku da napadnem veru, religiju i vernike što se vere tiče, nekako sad to objašnjavam da u tom trenutku nisam baš bio siguran da li sam vernik ili ateista, a da sam time hteo da dokažem sebi kako sam ateista i to vrsni (šta got to značilo), čak sam i blog pisao. E sad je sve to iza mene, blog sam obrisao, tekstove sam  sačuvao samo sam ih "sakrio" da se ne vide, sad kada čitam to što sam pisao mene je sramota, takođe me je sramota i ovih starih stavova, jer sada imam potpuno drugačije mišljenje. Nekim putem je moralo da se pređe, a ovo je otprilike ateistički put, od netrpeljivosti ka svim religijama do neke svoje priče. Imam drugove koji se još nisu makli sa ovog stadijuma gde ne podnose religiju (dvoje njih), ali znam jednog koji jednostavno kaže ja sam ateista i to je to ne zama ra se više i ne objašnjava nikome ništa.

E sad zašto ja nisam takav, jednostavno volim da istražujem da čujem drugačije mišljenje, možda sam ja taj koji greši možda nisam. Ne tvrdim da sam bezgrešan i da su moje tvrdnje nužno tačne, sve je moguće. Uvek treba težiti nečemu boljem i tačnijem tako barem ja mislim. A religije su me i kao malog zanimale, par stvari koje sam čitao su bile o svemiru, raznim religijama (najviše sam voleo mitove starih grka) i o dinosaurusima, kasnije se u meni stvorilo i zanimanje za IT i programiranje, što upravo studiram

Svako dobro. 

Ovo je bio moj odgovor na tvoj post, nadam se da nije predugačko, ali nekako najviše inspiracije imam u ove kasne sate.

I svako dobro i tebi

[Avocado]

Samo je bitno razmeti da ako i druga grupa greši a tvoja je u pravu, to je samo jedan stav od mnogih i pripadnost grupi "koja je u pravu" te ne čini ništa boljim i mudrijih od pripadnika druge grupe... nakon toga je razumevanje daleko lakše...

[dragisa]

ovo sto kazu Odahviing i Avokado bi mogao da potpisem bez obzira sto sam verujuci a oni ateisti.

 

prosto prepoznajem sebe u obe price. i ako nikad nisam bio deklarisani ateista uvek sam bio prilicno sumnjicav prema "veri" odnosno pre bi se moglo reci prema institucionalizovanoj veri (citaj: formalizovanoj Crkvi). slicno Odahvingu bio sam uvek raspolozen za poprilicnu kolicinu rasprave i zajedljivosti, medjutim za razliku od Odahvinga nisam se pomerio sa te pozicije (nisam evoluirao :-)) vec su za mene vernici bili i ostali (tada) jednostavno zatucani i iskreno receno priglupi (lakoverni) ljudi. kasnije medjutim splet okolnosti u zivotu me je doveo do tacke dubokog sagledavanja sebe i odluke o odricanju od takvog sebe i tada sam spoznao Boga. nebi sad mnogo o tome ali sto bi rekli englezi "det v'r d dejs". sad kad pogledam u nazad vidim da je u zivotu najvaznije uvek biti vatren u svojim stavovima (dakle imati srce) ali isto tako biti i iskren prema sebi i u toj kombinaciji Bog uvek nadje nacina da na kraju toj vatrenoj zelji za istinom podari otkrivenje koje je paradoksalno upravo u velikom smirenju i skrusenosti. slicno onome kada mojsije cu "skini obucu svoju.."

 

u drugom delu zivota (kao verujuci) puno puta se pokazala situacija o kojoj pise Avokado. bez obzira sto pripadas jednoj grupi (verujucim) mnogo puta se desilo da moras zadrzati integritet i odupreti se stavovima mnogih iz svoje grupe i uopsteno receno nikad ne prihvatati apriori da smo mi kao grupa apriori upravu. cak sta vise ima toliko zastranjenja da cesto primetim kako vise nemam snage da se objasnjavam.

 

i na kraju da kazem nesto o samoj temi:

resenje za svako pitanje u vezi vere nije u raciu jer na tom polju nemozes imati uvid u "izvorni kod" odnosno smisao i sustinu vere kao Boga koji se otkriva coveku. nelogicno jeste ali pitanja i dileme spoljnjeg sveta resavaju se kroz licno pokajanje i menjanje, tek tada dobijas uvid Bozanske perspektive a samim tim i odgovore na "egzo" pitanja.

[stevan021]

Drugo, isto tako mi je još teže zamisliti ateizam sa pozicije emocionalnog. Koliko je samo stvari u životu koje se prihvataju zdravo za gotovo, neko ima omiljen fudbalski tim, neko voli drugo ljudsko biće, a nema racionalnog utemeljenja, sam život nas uči da ne možemo prihvatiti ne kraj, nego besmisao, svako u nečemu traži smisao, tu je i moralno pitanje, pa opet ima jako puno onih koji su spremni da gledaju na religiozne ljude kao na neke čudake ili slabiće.

Ja sam ateista jer mi nikad niko nije dao dobar dokaz da je tvrdnja da bog postoji istinita. Mislim da je smisao zivota da sam nadjes svrhu, a da je religija vestacka svrha i zabluda. Po meni svako trazi svoj, poseban smisao, jedinstven za njega.

[Дејан]

Pitanje smisla...

Smisao života je sam život,ako život nije večan nema ni smila...

ako je život nešto što ima kraj to znači da svi mi već sada ne postojimo ...

[hansbrough]

Hvala svima na dobrodošlici.  .smesko.

Često se napominje kako vera ne počiva na racionalnim argumentima. I to je u redu, to je tačno. Ako krenemo dalje, zašto prenositi verovanja sa kolena na koleno, zašto ne ukloniti jedino što neku religiju održava na nekom području, a to je dominantnost? Ali, u koliko se stvari koje su ili racionalno besmislene ili imaju racionalno i naučno objasnjenje bezrezevno veruje?

Da li ljubav postoji? Ne! Da li postoji nekakav smisao u bavljenju nekim stvarima? Ne! Zašto bi neko bio dobar i zašto bi trebalo učiti buduća pokoljenja da budu dobra? A ovo su samo neke od dilema ...

Zato, u osnovi, mislim da je skoro svaka sadašnja religija nastala iz potrebe ljudi da veruju u nešto više (a ne zbog objašnjenja prirodnih procesa). Nekako, mislim da evolutivnim razvitkom razuma dolazi do sukoba između realnosti i sagledavanja iste. Životinje imaju svoje instikte, i svoj život, nagon za samoodržanjem, nagon za produžetkom vrste ... samo se razumna bića nekako pitaju, gde je smisao u svemu tome?

 

Dobro, jasno je i da takav smisao ne postoji, ali ako bismo uvek sledili racio, da li bi to dovodilo do haosa? Jedan primer. Da li neko može da objasni čoveku koji ima dilemu - spasiti davljenika ili mu uzeti torbu sa 100 000 $ da bi trebalo da spase davljenika?  .smesko.

[dragisa]

Hvala svima na dobrodošlici.  .smesko.

Često se napominje kako vera ne počiva na racionalnim argumentima. I to je u redu, to je tačno. Ako krenemo dalje, zašto prenositi verovanja sa kolena na koleno, zašto ne ukloniti jedino što neku religiju održava na nekom području, a to je dominantnost? Ali, u koliko se stvari koje su ili racionalno besmislene ili imaju racionalno i naučno objasnjenje bezrezevno veruje?

Da li ljubav postoji? Ne! Da li postoji nekakav smisao u bavljenju nekim stvarima? Ne! Zašto bi neko bio dobar i zašto bi trebalo učiti buduća pokoljenja da budu dobra? A ovo su samo neke od dilema ...

Zato, u osnovi, mislim da je skoro svaka sadašnja religija nastala iz potrebe ljudi da veruju u nešto više (a ne zbog objašnjenja prirodnih procesa). Nekako, mislim da evolutivnim razvitkom razuma dolazi do sukoba između realnosti i sagledavanja iste. Životinje imaju svoje instikte, i svoj život, nagon za samoodržanjem, nagon za produžetkom vrste ... samo se razumna bića nekako pitaju, gde je smisao u svemu tome?

 

Dobro, jasno je i da takav smisao ne postoji, ali ako bismo uvek sledili racio, da li bi to dovodilo do haosa? Jedan primer. Da li neko može da objasni čoveku koji ima dilemu - spasiti davljenika ili mu uzeti torbu sa 100 000 $ da bi trebalo da spase davljenika?  .smesko.

 

 

"Govoreći da su mudri, poludješe,"

 

"Početak je rečima usta njegovih ludost, a svršetak govoru njegovom zlo bezumlje."

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Dobro, jasno je i da takav smisao ne postoji, ali ako bismo uvek sledili racio, da li bi to dovodilo do haosa? Jedan primer. Da li neko može da objasni čoveku koji ima dilemu - spasiti davljenika ili mu uzeti torbu sa 100 000 $ da bi trebalo da spase davljenika?  .smesko.

Da li necovek moze da objasni sam sebi da je zivot jednog coveka od neprocenjive vrednosti? .smesko.

[hansbrough]

Da li necovek moze da objasni sam sebi da je zivot jednog coveka od neprocenjive vrednosti? .smesko.

 

Uzmi da je neko od njegove porodice bolestan, a nema para za lečenje. Onda bi mu baš bilo teško da sam sebi objasni jer ne bi znao odakle da počne, a i ne verujem da bi i u takvoj situaciji mogao da se nazove nečovekom.  .smesko.

[Aquilius Cratus]

Da li ljubav postoji? Ne! Da li postoji nekakav smisao u bavljenju nekim stvarima? Ne! Zašto bi neko bio dobar i zašto bi trebalo učiti buduća pokoljenja da budu dobra? A ovo su samo neke od dilema ...

 

Naivan ti je ovo nacin misljenaj prijatelju. Ljubav i smisao su u najgorem slucaju derivati sekundarnih kvaliteta i nema ih u svetu van covekovog uma nekog se formiaju unutar uma svako ceovka ponaosob. Nije moguce posmatrati i zakljucivati nad korelacijama izmedju fizickih objekata i traziti ima li smisla ili nema zato sto se  i smisao i ljubav formiraju/otkrivaju unutar uma coveka. Kao jedan jedinstveni dozivljaj. U prevodu to sto ih ti nisi otkrio ne znaci da ne postoje. 

 

Sto se tice prave odnosno jedine vere moje licno misljenje, takodje i razlog zbog cega sam vernik, je da ne treba traziti pre svega pravu veru nego pravu Volju ili ono sto neki psiholozi zovu supersvesni um, unutrasnji genije svakog coveka, sto je Sokrat zvao svojim dajmonom.. Ja licno sam opitno izvor svoje prave volje nasao u pravoslavnoj Crkvi sto ne znaci da se obrisi i oblici iste ne mogu opitovati van Crkve ali ja se slazem i drzim Crkvenog ucenja da se u punoci prava Volja svakog pojedinca otkrica samo u Crkvi.