Pitanje za vernike i ateiste - pitanje smisla

[DankaM]

Sto se tice prave odnosno jedine vere moje licno misljenje, takodje i razlog zbog cega sam vernik, je da ne treba traziti pre svega pravu veru nego pravu Volju ili ono sto neki psiholozi zovu supersvesni um, unutrasnji genije svakog coveka, sto je Sokrat zvao svojim dajmonom..

 

Ne mrzi te da malko objasniš? Meni nekako teško ide da objašnjavam takve stvari, pa me interesuje

[Aquilius Cratus]

Ne mrzi te da malko objasniš? Meni nekako teško ide da objašnjavam takve stvari, pa me interesuje

 

Ne mrzi me toliko da pisem koliko me mrzi da trazim i vadim otacke citate jer ce se za cas posla ovde nakaciti razni revnitelji tvrdeci da promovisem okultizam, znas i sama koliko su se i Jung i Krouli i ostali mistici upinjali da pisu o tome. A to me vec mrzi, da dokazujem da ne propagiram okutlizam. Ako jednom budem bas skribomanski raspolozen mozda i odvalim neki zesci post ili blog na tu temu ali sad ne. Sorry.

[DankaM]

@@Aquilius Cratus, 

 

 

Ccc, nikad od tebe neće biti iluminacije   znaš kad bard Harmoniks u Asteriksu ide poljanom i peva: Hajde Lavinijo, moja glicinijo, hajde sa mnom celeritas brati. Ne moguuu ti, Hoooraciiiijee, nema iluminaaacije

 

Okej je, mislim da donekle kapiram u čemu je stvar. I istina je da je pitanje odnosa, ličnosti i zajednice ponekad pogrešno shvaćeno...

[DankaM]

Ako jednom budem bas skribomanski raspolozen mozda i odvalim neki zesci post ili blog na tu temu ali sad ne

 

Obavesti kad ovo bude  

[hansbrough]

Naivan ti je ovo nacin misljenaj prijatelju. Ljubav i smisao su u najgorem slucaju derivati sekundarnih kvaliteta i nema ih u svetu van covekovog uma nekog se formiaju unutar uma svako ceovka ponaosob. Nije moguce posmatrati i zakljucivati nad korelacijama izmedju fizickih objekata i traziti ima li smisla ili nema zato sto se  i smisao i ljubav formiraju/otkrivaju unutar uma coveka. Kao jedan jedinstveni dozivljaj. U prevodu to sto ih ti nisi otkrio ne znaci da ne postoje. 

 

Sto se tice prave odnosno jedine vere moje licno misljenje, takodje i razlog zbog cega sam vernik, je da ne treba traziti pre svega pravu veru nego pravu Volju ili ono sto neki psiholozi zovu supersvesni um, unutrasnji genije svakog coveka, sto je Sokrat zvao svojim dajmonom.. Ja licno sam opitno izvor svoje prave volje nasao u pravoslavnoj Crkvi sto ne znaci da se obrisi i oblici iste ne mogu opitovati van Crkve ali ja se slazem i drzim Crkvenog ucenja da se u punoci prava Volja svakog pojedinca otkrica samo u Crkvi.

 

Ne tvrdim ja to, već da reči ljubav i smisao imaju sasvim drugo značenje od onog idealnog koje prišivamo uz te termine. Nije baš kao doživljaj zelene i crvene boje.  .smesko.

[Midrash]

Ja sam, kao i mnogi, bio na obe strane Kako se to meni čini? ...Prvo, ja lično nisam sreo apsolutnog ateistu. Pod tim mislim - čoveka koji apsolutno ne veruje u život duše posle ovozemaljske smrti. Ako ništa, a ono barem ima određenu svest da će duša nekako preživeti smrt. 

Ja sam do svojih tridesetih bio ateista - uz ogradu da nisam verovao da duša nestaje posle smrti - da napomenem da sam završio vojnu akademiju još dok je postojala JNA, (čitaj, teškii komunista jer se jedino tako moglo ući u akademiju ako nisi pripadnik "manjinskih" naroda u SFRJ) da sam vazduhoplovni inženjer, mašinac, a u slobodno vreme akcijaš, udarnik i svašta nešto, ovo čisto da kažem da se nisam baš bavio preterano filozofijom već racionalnom naukom, brojkama, fizikom Iako, kažem, nisam bio u tim vodama, nekako sam vremenom postao ubeđen da iza zakona u prirodi stoji nekakav zakonodavac. KAd pogledaš, sve teži da se raspadne, pa ipak nešto drži ceo univerzum u komadu. Kad zasadiš pšenicu, izrašće svaki put pšenica a ne smokva ili kukuruz. 

Posle sam polako dolazio do svesti da uopšte nema smisla da ja postojim, odnosno, da taj smisao, očigledno, nije u meni. Ja sam sebe nisam stvorio, Sve što imam sam dobio - počevši od tela i uma, pa preko porodice i društva gde sam se rodio, pa onda i sve ostalo. Uspeh ili neuspeh u poslu, sve zavisi od drugih, ne od tebe (sada često kažem onima koji kažu - to je mojih ruku delo - a ko ti je stvorio ruke i ko te je sačuvao da te neka pijana budala ne pregazi na pešačkom prelazu?) Da je moja odluka sve, ja bih bio i mnogo pametniji i lepši i bolji, ali očigledno da igram sa kartama koje su podeljene od nekog drugog. 

Tu onda dolazi potraga za smislom. Kako je moguće da čovek ne prepozna i ne spozna odmah ovo što sam naceo? Mislim zato što smo uronjeni duboooooko u materijalni svet, Toliko nam je nos u tome kako se prehraniti (u to ubrajam ne samo brigu kako naći materijalna dobra za održanje u životu, već i sve ono što ide u paketu - nauku, tehnologiju kojom možeš skoro sve i td.) da jednostavno, ono nevidljivo materijalnim čulima, ali i te kako prisutno jednostavno nemaš vremena da vidiš. No, kad jednom zagrebeš površinu i ako uspeš da se otrgneš od ideologija i pokušaš da budeš fer i iskren prema sebi, da pogledaš i druge argumentacije, onda polako vidiš, barem ja da postoji mnogo dokaza da zaista iza stvorenja stoji neki stvoritelj, i to ne bilo kakav - kako neki od ateista, nazvaću ih tako, a takav sam i ja bio, kažu - neka sila , već nešto veoma inteligentno (kasniji dodatak je - jedna ličnost). 

Danas se živi užasno brzo, i nemaju ljudi vremena da dublje posmatraju stvari - to se vidi i ovde. Mnogi raspravljaju o stvarima o kojima nemaju pojma ili imaju informacije koje su pokupili na brzinu, možda čak i čitajući knjigu dve (redak slučaj ali ipak...) pa im jednostavno razmišljanje o suštinskim stvarima ne dolazi na dnevni red.  Pa ipak, korak po korak, pošto sam i ja radio slično ovome što sam rekao, došao sam do zaključaka koji su sada, ne teorija, već poprilično čvrsti fakt, proveren u životu. 

Dakle, prvi problem je bio, ili ključni problem, ko sam zaista ja? Odličan test je kad nekoga pitaš ko je, a on ti kaže ime i prezime ili čime se bavi. Ljudi ne znaju ni da kažu ko su. a kad to ne znaš, kako onda možeš i da razmišljaš o smislu sopstvenog postojanja? Ja sam došao do sledećeg zaključka (naravno ima tu još da se radi, jer sam kao i svi još uvek do guše u materijalnom svetu): Pošto sam sebe nisam stvorio, razlog mog postojanja se nalazi u Onome koji me je stvorio i pozvao iz nebića u biće, Tu počinje religija. Čovek oseća Boga (barem ogromna većina ljudskog roda, na ovaj ili onaj način), i to je normalno pošto nas je Bog stvarao, biće oseča tvorca u samom sebi. Ali, time što oseća Boga, ne znači da poznaje svoju svrhu. Tu Bog daje informaciju zašto smo ovde i koji nam je cilj. Tu počinje vera (problem sa ovom reči je što ne opisuje na pravi način iskustvo koje čovek ima u susretu sa Bogom. Vera nije blanko ček Bogu za neku budućnost, već čvrsto pouzdanje u ono što Bog govori i čini). 

Upoređujući iskustvo življenja vere, sa onim što Crkva govori (Božja Objava), video sam da to zaista stoji. Te stoga sam došao do zaključka da sam ja, pored toga što sam stvorenje, u stvari pozvan na zajedništvo u Božanskoj prirodi tvorca. Ovaj svet nije moj cilj, već sredstvo ili škola povratka ka Izvoru. Kako to učiniti? Uputstvo je dato - "Ja sam, put, Istina i život". E sad, u tome se sadrži masa praktičnih uputstava - okretanje ka bližnjem svome, ne samo zbog bližnjeg već i da bi se naučili da odustanemo od sebe, što je glavni problem. No , to je već duža priča.

[hansbrough]

Ja sam, kao i mnogi, bio na obe strane Kako se to meni čini? ...Prvo, ja lično nisam sreo apsolutnog ateistu. Pod tim mislim - čoveka koji apsolutno ne veruje u život duše posle ovozemaljske smrti. Ako ništa, a ono barem ima određenu svest da će duša nekako preživeti smrt. 

 

 

Lepa priča, nadam se da mi neće biti zamereno što samo ovo citiram.  .smesko.  Naprotiv, prijatelju, naturalisti ne veruju u bilo kakav vid preživljavanja posle smrti, a većina ateista su naturalisti. A i ne možeš im zameriti, ljudi ne veruju u nepotvrđene informacije, a sve ukazuje da osnovni trio kod I. Kanta - Bog, Sloboda volje i Besmrtnost, ne postoje ...

Naravno, bilo bi lepo čuti na osnovu čega si ti došao do suprotnog zaključka? 

[Млађони]

Srdačan pozdrav zajednici ŽRU, ovo mi je prvi post posle dugog perioda čitanja. .smesko.

Mnogo se zapostavlja ova tema kada gledamo na prepucavanja, pa i sa Ateistima Srbije i uopšte sve te debate.

 

Prvo, nekako mi se čini da je racionalno teško prihvatiti bilo koju veru. Sad, kako neko može da insistira na jedinoj i pravoj veri kada znamo koliko je naša planeta po tom pogledu iscepkana, a kamoli ogromna vasiona. Puno je tu teškoća za racio, da bi se neko odmah otpisivao kao grešnik ili putnik u pakao.

 

Drugo, isto tako mi je još teže zamisliti ateizam sa pozicije emocionalnog. Koliko je samo stvari u životu koje se prihvataju zdravo za gotovo, neko ima omiljen fudbalski tim, neko voli drugo ljudsko biće, a nema racionalnog utemeljenja, sam život nas uči da ne možemo prihvatiti ne kraj, nego besmisao, svako u nečemu traži smisao, tu je i moralno pitanje, pa opet ima jako puno onih koji su spremni da gledaju na religiozne ljude kao na neke čudake ili slabiće.   

 

Svako dobro. 

 

 

Evo ja sam bivsi ateista koji je odbacio ateizam upravo iz tog emotivnog razloga. Shvatio sam da ideja o zivotu ako hocu da budem intelektualno iskren mora da mi se svede na nihilizam. To je moj stav, da ateizam mora da vodi u nihilizam ako ga primenjujemo na nas zivot.

 

I konstatno u meni postoji ta neka vatrica "bilo bi logicnije, jasnije da ima neceg" a ne da je sve samo puka sansa i igra, bez ikakvog "uma" koji stoji iza svega toga.

 

Ja cu sad ovde da ti opisem neke moje razloge.

 

Prvo ja sam prihvatio ateizam jer nisam mogao da prihvatim religiju koja salje ljude u pakao, zlog Boga koji hoce da kaznjava. Tu verziju hriscanstva nikad nisam mogao da prihvatim. Pravoslavlju dok nisam dosao na ovaj forum nikako nisam mogao da se priblizim jer sve sto sam slushao o pravoslavlju bili su ultra nacionalisti.

A onda sam skontao nesto ovde na forumu, sve to sto sam znao o Hriscanstvu je jedna neistina kada je u pitanju pravoslavlje. 

 

Onda sam skontao seldece, greh nije delo. Ne postoji neko ko cini zlocin, pa on ima lose delo pa ga Bog kaznava po pitanju tog zlocina. Greh je stanje bica koje se ispolajva kroz losa dela, a Hriscanstvo je put kojim se ucimo da to bice promenimo da bude sto manje gresno (sto slichnije Bogu) i to radimo kroz lichnost i ucenje HRistosa preko kog se Bog otkrio. 

 

Drugim recima, ceo smisao hriscanstva je taj misticno odnos sa Bogom preko kog se mi trudimo da promenimo nasu lichnost ka tome da budemo sto bolje lichnosti.

 

To je jedan veliki psiholoski trening.

 

Druga stvar kod pravoslavlja, kak orece ZvonkoM, to je religija koja slavi zivot vise od svega i veruje u zivot vise od svega.

 

I kada shvatis te stvari, onda dolazi zapravo to intelektualno pitanje Boga. DA li je uopste moguce da Bog postoji?

Da li je moguce da se Bog otkrio u Hristosu? Naravno da jeste moguce. 

Da li ti to mozes da znash? Ne mozes.

 

U sluchaju da privhatis da verujes u to, da li to radi ono sto tvrdi da radi? Ja sam probao da ramzisljam u pravcu da je Hristos neki duhovni autoritet, i primetio sam znacajne promene kod mene. Promene na psiholoskom planu, na planu moje lichnosti, moga bica. Sitne ali znacajne dovoljne da moja veruj u Hristosa ocvrsne.

 

 

Sada da ti kazem iskreno, moja vera nije ekstremno jaka. Ja ne idem svakodnevno na liturgije, idem povremeno, isto i na sluzhbe. Ne molim se svako vece.

 

Najvise se trudim da ta ucenja iz hriscanstva implementiram u svakodnevni zivot, a tome potpomaze sama vera u HRistosa.

 

I na kraju zasto ja to radim? Za carstvo nebesko. Pod carstvo nebesko ne smatram neko super mesto na nebu gde idemo mi koji smo bili dobri, vec za stanje bica koje se nadam da ce dostici svi ljudi.

 

Stanje bica nalik na Bozansko...bezgresno stanje u kome smo bili pre pada. 

 

I na kraju dolazimo do toga... da li je to istina? Mnogi me ateisti osude, kako mozes da verujes u to uz zdravorazuman skepticizam. 

Pa ja vidim da me samo postojanje te vere u meni menja, ne vidim ni jedan dokaz zasto bi vera u HRistosa bila pogresna? Ne kosi se sa realnoscu, nije nista dokazano da je netachno, pitanja koja se kose sa realnoscu ne dolaze iz moje religije (evolucija vs kreacionizam), nije iskljucena mogucnost i na kraju meni lichno donosi dobrobit. 

 

Tako naravno nikom drugom ne mogu da doakzem da treba da veruje da je to istina ili ne. Da li je Hrostos, covekobog, bogocovek ili samo covek...jedna je od stvari koje ne mozemo naukom da utvridimo... vec srcem...

[Midrash]

Lepa priča, nadam se da mi neće biti zamereno što samo ovo citiram.  .smesko.  Naprotiv, prijatelju, naturalisti ne veruju u bilo kakav vid preživljavanja posle smrti, a većina ateista su naturalisti. A i ne možeš im zameriti, ljudi ne veruju u nepotvrđene informacije, a sve ukazuje da osnovni trio kod I. Kanta - Bog, Sloboda volje i Besmrtnost, ne postoje ...

Naravno, bilo bi lepo čuti na osnovu čega si ti došao do suprotnog zaključka? 

Iz razgovora sa velikim brojem ateista kojima sam i sam pripadao, a u isto vreme iz stavova mnogih iz medija, knjiga i slično. Ja bih pre rekao da je naturalista, veoma, veoma malo. Većina ateista su, neka mi bude oprošteno, pre agnostici nego išta drugo. Ne bave se ni time da li ima Boga ni da li nema - jednostavno žive ono što im je pred nosom i nemaju volje ni vremena da se bave tim razmišljanjima. No, pošto religija, a posebno vera u Crkvi, zahteva određenu disciplinu, a postoje i pravila, oni se, mislim, više opiru instituciji nego samom Bogu - što ukazuje i predhodni post Oni shvataju slobodu kao nešto što im potpuno pripada i kao nešto što im daje za pravo da čine sve šta hoće. Možda se nećete složiti, ali to je moje iskustvo od 30 godina (i nešto više) u toj ideologiji Mi, doduše, masovno trpamo u istu vreću i prave ateiste i tu masu agnostika koji ne priznaju Isusa i Crkvu, ali u toj masi postoje bezbrojne razlike. 

 

E sad, da li su informacije neproverene Ja bih rekao, kad počneš da obraćaš pažnju, onda nalaziš i dokaze - koji nisu materijalni, ali su realni koliko i materijalni svet, a možda čak i više. Drugim rečima, kad počneš da živiš veru, onda vidiš sve više da je to zaista istinito.

[hansbrough]

Evo ja sam bivsi ateista koji je odbacio ateizam upravo iz tog emotivnog razloga. Shvatio sam da ideja o zivotu ako hocu da budem intelektualno iskren mora da mi se svede na nihilizam. To je moj stav, da ateizam mora da vodi u nihilizam ako ga primenjujemo na nas zivot. 

 

I konstatno u meni postoji ta neka vatrica "bilo bi logicnije, jasnije da ima neceg" a ne da je sve samo puka sansa i igra, bez ikakvog "uma" koji stoji iza svega toga.

 

Ja cu sad ovde da ti opisem neke moje razloge.

 

Prvo ja sam prihvatio ateizam jer nisam mogao da prihvatim religiju koja salje ljude u pakao, zlog Boga koji hoce da kaznjava. Tu verziju hriscanstva nikad nisam mogao da prihvatim. Pravoslavlju dok nisam dosao na ovaj forum nikako nisam mogao da se priblizim jer sve sto sam slushao o pravoslavlju bili su ultra nacionalisti.

A onda sam skontao nesto ovde na forumu, sve to sto sam znao o Hriscanstvu je jedna neistina kada je u pitanju pravoslavlje. 

 

Onda sam skontao seldece, greh nije delo. Ne postoji neko ko cini zlocin, pa on ima lose delo pa ga Bog kaznava po pitanju tog zlocina. Greh je stanje bica koje se ispolajva kroz losa dela, a Hriscanstvo je put kojim se ucimo da to bice promenimo da bude sto manje gresno (sto slichnije Bogu) i to radimo kroz lichnost i ucenje HRistosa preko kog se Bog otkrio. 

 

Drugim recima, ceo smisao hriscanstva je taj misticno odnos sa Bogom preko kog se mi trudimo da promenimo nasu lichnost ka tome da budemo sto bolje lichnosti.

 

To je jedan veliki psiholoski trening.

 

Druga stvar kod pravoslavlja, kak orece ZvonkoM, to je religija koja slavi zivot vise od svega i veruje u zivot vise od svega.

 

I kada shvatis te stvari, onda dolazi zapravo to intelektualno pitanje Boga. DA li je uopste moguce da Bog postoji?

Da li je moguce da se Bog otkrio u Hristosu? Naravno da jeste moguce. 

Da li ti to mozes da znash? Ne mozes.

 

U sluchaju da privhatis da verujes u to, da li to radi ono sto tvrdi da radi? Ja sam probao da ramzisljam u pravcu da je Hristos neki duhovni autoritet, i primetio sam znacajne promene kod mene. Promene na psiholoskom planu, na planu moje lichnosti, moga bica. Sitne ali znacajne dovoljne da moja veruj u Hristosa ocvrsne.

 

 

Sada da ti kazem iskreno, moja vera nije ekstremno jaka. Ja ne idem svakodnevno na liturgije, idem povremeno, isto i na sluzhbe. Ne molim se svako vece.

 

Najvise se trudim da ta ucenja iz hriscanstva implementiram u svakodnevni zivot, a tome potpomaze sama vera u HRistosa.

 

I na kraju zasto ja to radim? Za carstvo nebesko. Pod carstvo nebesko ne smatram neko super mesto na nebu gde idemo mi koji smo bili dobri, vec za stanje bica koje se nadam da ce dostici svi ljudi.

 

Stanje bica nalik na Bozansko...bezgresno stanje u kome smo bili pre pada. 

 

I na kraju dolazimo do toga... da li je to istina? Mnogi me ateisti osude, kako mozes da verujes u to uz zdravorazuman skepticizam. 

Pa ja vidim da me samo postojanje te vere u meni menja, ne vidim ni jedan dokaz zasto bi vera u HRistosa bila pogresna? Ne kosi se sa realnoscu, nije nista dokazano da je netachno, pitanja koja se kose sa realnoscu ne dolaze iz moje religije (evolucija vs kreacionizam), nije iskljucena mogucnost i na kraju meni lichno donosi dobrobit. 

 

Tako naravno nikom drugom ne mogu da doakzem da treba da veruje da je to istina ili ne. Da li je Hrostos, covekobog, bogocovek ili samo covek...jedna je od stvari koje ne mozemo naukom da utvridimo... vec srcem...

 

Ne razumem baš najbolje, kako se ateizam (nedostatak vere u postojanje Boga ili nečeg višeg) svodi na nihilizam (nema objektivnih vrednosti), kada i ne možemo znati šta je objektivno, a da prethodno ne postoji sistem gde je nešto proglašeno objektivnim?  :-

A i šta fali nihilizmu? Mišljenja si da čovek ne postupa loše zato što ima sistem vrednosti po kome je to nedozvoljeno ili prosto nema hrabrosti ili mogućnosti za tako nešto?

Greh bi pre svega trebalo da predstavlja promašaj, pogrešan izbor.  Nelogičnosti, pa postoje, pitanje je šta bi bilo da neka religija nije državna na tim prostorima ... Naravno, ima tu i jpš nedoumica, šta fali budizmu? Zašto Buda ili Muhamed nisu merila za apsolutnu moralnost?

[hansbrough]

Iz razgovora sa velikim brojem ateista kojima sam i sam pripadao, a u isto vreme iz stavova mnogih iz medija, knjiga i slično. Ja bih pre rekao da je naturalista, veoma, veoma malo. Većina ateista su, neka mi bude oprošteno, pre agnostici nego išta drugo. Ne bave se ni time da li ima Boga ni da li nema - jednostavno žive ono što im je pred nosom i nemaju volje ni vremena da se bave tim razmišljanjima. No, pošto religija, a posebno vera u Crkvi, zahteva određenu disciplinu, a postoje i pravila, oni se, mislim, više opiru instituciji nego samom Bogu - što ukazuje i predhodni post Oni shvataju slobodu kao nešto što im potpuno pripada i kao nešto što im daje za pravo da čine sve šta hoće. Možda se nećete složiti, ali to je moje iskustvo od 30 godina (i nešto više) u toj ideologiji Mi, doduše, masovno trpamo u istu vreću i prave ateiste i tu masu agnostika koji ne priznaju Isusa i Crkvu, ali u toj masi postoje bezbrojne razlike. 

 

E sad, da li su informacije neproverene Ja bih rekao, kad počneš da obraćaš pažnju, onda nalaziš i dokaze - koji nisu materijalni, ali su realni koliko i materijalni svet, a možda čak i više. Drugim rečima, kad počneš da živiš veru, onda vidiš sve više da je to zaista istinito.

 

Uopšte su ljudi takvi da ih ove stvari uopšte ne zanimaju ... i takva je po mom mišljenju, većina vernika, ljudi su katolici jer je svaki pravi Hrvat katolik, ili pravoslavci jer je to identitet Srba ...  :smile: Ljudi ni u vaskrsenje mrtvih ne veruju, a trpaju se među vernike, a Bog zna šta su ...  .mislise.

I sve je to tačno za veru. ali je tačno i za mnogo šta drugo ... Odnosno, isto će ti reći i Jehovin svedok ili sledbenik Hare Krisna, ili bilo ko drugi za neku njemu važnu stvar. 

[Млађони]

Ne razumem baš najbolje, kako se ateizam (nedostatak vere u postojanje Boga ili nečeg višeg) svodi na nihilizam (nema objektivnih vrednosti), kada i ne možemo znati šta je objektivno, a da prethodno ne postoji sistem gde je nešto proglašeno objektivnim?  :-

A i šta fali nihilizmu? Mišljenja si da čovek ne postupa loše zato što ima sistem vrednosti po kome je to nedozvoljeno ili prosto nema hrabrosti ili mogućnosti za tako nešto?

 

 

Zato se svodi na nihilizam...

Ovako, moje razmisljanje, ukoliko si ti neka sluchajna hemikalija, koja se mnozi, i mnozi i mnozi i to zovemo zivot, i to ce jednog dana da nestane, svaki tvoj trud i svesto radis, zapravo u sustini ima za cilj mnozenje te hemikalije u obliku zivota.

 

Bez vere u Boga, moj pogled na zivot se svodi na sizifov posao. Gde je zivot nesto sto se produzava bez ikakvog viseg cilja ili smisla.

 

Greh bi pre svega trebalo da predstavlja promašaj, pogrešan izbor.   Nelogičnosti, pa postoje, pitanje je šta bi bilo da neka religija nije državna na tim prostorima ... Naravno, ima tu i jpš nedoumica, šta fali budizmu? Zašto Buda ili Muhamed nisu merila za apsolutnu moralnost?

 

 

Ne znam ko ti je ista rekao o grehu, ali ono sto ja znam, greh nikako ne predstavlja pogresan izobor u smislu moralnosti. Greh nema direktne veze sa (ne)moralom. Dakle Hristos nije merilo apsolutne moralnosti, Hristosovo ucenje nema direktne veze sa moralsnocu.

 

 

Sto se tice budizma i Muhameda.. ne znam stravno da li su oni merila za apsolutnu moralnost, ne mogu da ti odgovorim ko je merilo za apsolutnu moralnost jer ja nisam ni rekao da je Hristos merilo za apsolutnu moralnost. 

 

 

Uopšte su ljudi takvi da ih ove stvari uopšte ne zanimaju ... i takva je po mom mišljenju, većina vernika, ljudi su katolici jer je svaki pravi Hrvat katolik, ili pravoslavci jer je to identitet Srba ...   :smile: Ljudi ni u vaskrsenje mrtvih ne veruju, a trpaju se među vernike, a Bog zna šta su ...   .mislise.

 

 

 

Takva ti je vecina "vernika".

[Volim_Sina_Bozjeg]

Po meni smisao Zivota je da tebe nadje Pravoslavlje a ne ti njega.

[Славен]

Religija je društvo koje obožava sebe.

antropolog John K. Nelson

[Volim_Sina_Bozjeg]

Religija je društvo koje obožava sebe.

antropolog John K. Nelson

Naravno da obozavamo sebe i cinimo sta je za nas najbolje.

Opcija da ima Boga je savrsenstvo ali pre svega i Istina kojom zivimo i ostavljamo u nasledje.

Ne mogu da se otmem utisku i da ne verujem da nam preci nisu ostavili nesto dobro u nasledje.