Срце Ирене Сендлер

[w.a.mozart]

 

 

Pogledajte ovu ženu i upamtite je zauvek!

Svet  nije postao samo  -  sada, on je uvek bio takav. Nagradu ne dobije uvek onaj ko je nje najdostojniji .

Nedavno je u 98-oj godini umrla žena po imenu Irena Sandler. Za vreme Drugog svetskog rata ona je dobila posao 
u Varšavskom getu kao vodoinstalater-zavarivač.

U njoj su bili skriveni motivi. Budući da je bila Nemica ona je znala o planovima nacista po pitanju jevreja. Na dnu svoje torbe za alat ona je počela da iznosi decu iz geta, a u zadnjem delu svog kamioneta imala je džak u kome je sakrivala veću decu. Tu pozadi ona je vozila i psa koga  je naučila da laje  kad god bi joj straža propuštala kamionče  kroz kapiju geta. Vojnici, prirodno nisu hteli da se zadržavaju sa psom, koji je lajući prikrivao zvuke koje bi deca mogla proizvesti.

Za vreme te delatnosti Irena je uspela da iznese iz getoa i, samim tim spase 2500 dece. Nju su nacisti otkrili i žestoko je izbili prebivši joj i ruke i noge.

Irena je zapisala  imena sve dece koju je spasla i taj spisak čuvala u staklenoj boci zakopanoj ispod drveta u zadnjem delu svog dvorišta.        

Posle rata ona je pokušala da pronadje preživele roditelje i da  okupi porodice. Ali većina njih je okončala život u gasnoj komori.

Deca, kojima je Irina pomogla bila su smeštena u domovima ili su bila usvojena.

Prošle godine Irena Sandler je bila nominovana za Nobelovu nagradu za mir. Nije je dobila. Tu nagradu je dobio Al Gor - za slajd - šou o globalnom otopljavanju. A u ovoj godini je tu nagradu dobio Barak Obama za svoja predizborna obećanja.

Prošlo je 65 godina od završetka Drugog svetskog rata u Evropi.

Ovo  je kao znak    sećanja na 6 miliona jevreja, 20-tak miliona rusa,  desetina miliona hrišćana i 1900 katoličkih sveštenika ubijenih, streljanih, zlostavljanih, spaljenih, izmorenih glađu i poniženih.

Sada- kao nikada, posle izjava Iraka i Irana i drugih, čak i u blagoslovenoj Evropi - o tome da je Holokaust jednostavno mit, neophodno je uraditi sve da svet ne bi zaboravio šta se dogodilo, jer postoje neki koji bi to hteli.

ovo  mi je stiglo na mail....

detaljnije o ovoj ženi pogledajte na

http://en.wikipedia.org/wiki/Irena_Sendler    319.gif

[Маша]

Е, кад смо код тога, подсети ме да вас обавестим да вечерас погледате ''Живот је леп'' са Робертом Бенинијем. Мислим да је у 21:30, не знам на ком каналу.

Радња се дешава у логору, а филм је ВРХ!

"La vita è bella" Roberto Benigni (parte finale)

 

Пардон, филм није вечерас, сутра је, на ртс1 у 21:30.

[Весна]

The Courageous Heart of Irena Sendler - Храбро срце Ирене Сендлер

The Courageous Heart of Irena Sendler (2009) trailer - behind the scenes

[Mirjam]

Nisam znala nista o ovoj zeni. Kakav covek! Kakav heroj!

[Margareta]

Žena koja je spasla oko 2500 dece iz Holokausta...

Malopre videh fotografiju koja kruži po profilima mojih prijatelja na Fb-u, i pročitah tekst ispod. Iskreno se šokirah kada sam pročitala tekst, pa pobesneh jer se o takvim ljudima jako malo priča.

Svet nije samo sada ovakav, on je uvek bio takav - nagradu ne dobije uvek onaj ko je nje najdostojniji .

Nedavno je u 98-oj godini umrla žena po imenu Irina Sandler.

Za vreme Drugog svetskog rata ona je dobila posao u Varšavskom getu kao vodoinstalater-zavarivač.

U njoj su bili skriveni motivi. Budući da je bila Nemica, znala je o planovima nacista po pitanju Jevreja. Na dnu svoje torbe za alat ona je počela da iznosi decu iz geta, a u zadnjem delu svog kamioneta.

Imala je džak u kome je sakrivala veću decu.

Tu pozadi ona je vozila i psa koga je naučila da laje kad god bi joj straža propuštala kamionče kroz kapiju geta.

Vojnici, prirodno nisu hteli da se zadršavaju sa psom, koji je lajući prikrivao zvuke koje bi deca mogla proizvesti.

Za vreme te delatnosti Irina je uspela da iznese iz geta i, samim tim spase 2500 dece. Nacisti su je ipak otkrili i žestoko je izbili prebivši joj i ruke i noge.

Irina je zapisala imena sve dece koju je spasla i taj spisak čuvala u staklenoj boci zakopanoj ispod drveta u zadnjem delu svog dvorišta.

Posle rata pokušala je da pronadje preživele roditelje i da okupi porodice. Ali većina njih je okončala život u gasnoj komori.

Deca, kojima je Irina pomogla bila su smeštena u domovima ili su bila usvojena.

Prošle godine Irina Sandler je bila nominovana za Nobelovu nagradu za mir. Nije je dobila.

Tu nagradu je dobio Al Gor za slajd-šou o globalnom otpljavanju.

U ovoj godini je tu nagradu dobio Barak Obama za svoja predizborna obećanja.

Neki citati Sendlerove: „Želim da posebno naglasim da oni koji su spasavali decu nisu nekakvi heroji. Taj termin me jako iritira. Obrnuto je tačno. I dalje me grize savest što sam učinila tako malo.“

„Svako dete koje je spaseno uz moju, i pomoć svih divnih tajnih kurira koji danas nisu više živi, je opravdanje mog postojanja na Zemlji, a ne nešto zbog čega bih bila slavna.“

Takođe, na vikipediji postoje slike Sendlerove sa decom- sada već odraslim ljudima koje je ona spasla užasa Holokausta. Divna žena, divna duša, divno delo, i niko nije čuo za nju...

[Guest - . . .-]

МИслим да одавно имамо тему о овој Божијој души,,, могао би нео мало да проњушка по форуму, сигурно ће је наћи.

[JESSY]

Из "Саборника" бр. 34, 18. април 2010. године

 

 

Ова истинита и потресна ратна прича говори о истинској храбрости и љубави, које надрастају сва национална, верска и људска ограничења, али и о томе да земаљске награде не добијају увек они најхрабрији и најдостојнији... Кроз животну причу једне изванредно одважне жене може се јасно сагледати разлика између људске и Божије правде. Обично бива да Господ одузима земаљска удостојења тамо где је наменио најдивнија небеска блага...

Ирина Сендлер, пољска Немица, за време Другог светског рата радила је у Варшавском гету, као медицинска сестра и социјални радник. Хитлерови нацисти подигли су овај гето 1940. године и спровели у њега 500.000 Јевреја, одакле су их одводили у концентрационе логоре. Иринин отац некада је управљао болницом у предграђу Варшаве, лечећи сиромашне Јевреје, оболеле већином од тифуса. Упокојио се када је Ирина имала 9 година, а очев пример оставио је дубок траг на њој.

Ирина Сендлер је, са својих 29 година, тајно износила децу из Варшавског гета, у камионету који је служио за снабдевање кантина. Сакривала их је у џакове за кромпир или сандуке. Са собом је увек водила свог пса, кога је обучила да лаје кад год би је стража пропуштала кроз капију гета. Псећи лавеж је прикривао звуке које су мала деца производила, првенствено плач за родитељима. Имала је развијену мрежу помоћника, те је већину деце збрињавала по манастирима и црквама, као и хранитељским породицама и сиротиштима. Нико јој никада није одбио старање ни за једно дете. Велики део њих проводила је кроз цркву у гету, која је имала два излаза. Децу би одвела тамо, уз сагласност родитеља, ради примања хришћанске вере, а одатле их је одводила на сигурно. Брижљиво је водила документацију са именима спасене деце, њихових родитеља и места на којима су збринута и настављала даљи живот. Ирина Сендлер је на тај начин извела из гета и спасила више од 2500 деце...

 

[JESSY]

Године 1943, 20. октобра, Ирину је ухапсио Гестапо, сазнавши за њене ратне подухвате. Њено име одао је један од њених помагача, подлегавши мукама на које су га ставили. Ирина је брутално мучена у затвору, ломљене су јој руке и ноге, али није одала име ни једног детета ни помагача. Спискове са подацима о деци сакрила је у теглу и чувала је под јабуком у својој башти. Осуђена је на смрт стрељањем. Њени савезници су је у последњем тренутку избавили, подмитивши једног од Немаца да заустави њену егзекуцију. Званично је заведена у документацији Гестапоа као стрељана.

По завршетку рата, наставила је да ради свој посао и бавила се педагошким радом. Покушала је да пронађе преживеле родитеље и да их повеже са њиховом децом, желећи да поново окупи породице. Међутим, већина родитеља је окончала живот у гасној комори. Свих 2500 деце које је, уз Божију помоћ, спасила из логора, преживело је рат... Ирина је провела свој век у тишини, далеко од пажње јавности. Нико није знао за њу и њене надљудске ратне подвиге.

[JESSY]

Тек почетком овог века, захваљујући случајним препознавањима деце коју је спасила, тада већ одраслих људи, јавност је полако сазнавала за њу. Наравно, Ирину признања и награде нису интересовале. Штавише, читав живот била је опхрвана жаљењем за свом оном децом коју није успела да спасе, а у сновима је чула плач спасене деце за родитељима. Тек 2007. године, одликована је од стране Пољског сената. Исте године, Ирина Сендлер је номинована за Нобелову награду за мир. Но, награду није добила ова истинска хероина, чији је подвиг несравњив кроз историју, већ бивши амерички потпредседник Ал Гор, за слајд-шоу о глобалном загревању...

"Божија правда увек надвлада", говорио је Старац Пајсије Светогорац. "Она понекад може бити спора, али ће се на крају ипак показати у људском животу". Ирина Сендлер земаљске почасти није дочекала. Упокојила се 12. маја 2008. године у Варшави, у 98. години живота. Но, будући да никакве земаљске почасти не могу дометнути до несагледивог значаја њених подвига, очито је да је Господ, по Своме јеванђељском обећању, ову старицу овенчао вечним блаженствима...

[obi-wan]

http://www.imdb.com/title/tt1010278/

 

[Дијана.]

Разлика између људске и Божије правде

Ова истинита и потресна ратна прича говори о истинској храбрости и љубави, које надрастају сва национална, верска и људска ограничења, али и о томе да земаљске награде не добијају увек они најхрабрији и најдостојнији… Кроз животну причу једне изванредно одважне жене може се јасно сагледати разлика између људске и Божије правде. Обично бива да Господ одузима земаљска удостојења тамо где је наменио најдивнија небеска блага…

Ирина Сендлер, пољска Немица, за време Другог светског рата радила је у Варшавском гету, као медицинска сестра и социјални радник. Хитлерови нацисти подигли су овај гето 1940. године и спровели у њега 500.000 Јевреја, одакле су их одводили у концентрационе логоре. Иринин отац некада је управљао болницом у предграђу Варшаве, лечећи сиромашне Јевреје, оболеле већином од тифуса. Упокојио се када је Ирина имала 9 година, а очев пример оставио је дубок траг на њој.

Ирина Сендлер је, са својих 29 година, тајно износила децу из Варшавског гета, у камионету који је служио за снабдевање кантина. Сакривала их је у џакове за кромпир или сандуке. Са собом је увек водила свог пса, кога је обучила да лаје кад год би је стража пропуштала кроз капију гета. Псећи лавеж је прикривао звуке које су мала деца производила, првенствено плач за родитељима. Имала је развијену мрежу помоћника, те је већину деце збрињавала по манастирима и црквама, као и хранитељским породицама и сиротиштима. Нико јој никада није одбио старање ни за једно дете. Велики део њих проводила је кроз цркву у гету, која је имала два излаза. Децу би одвела тамо, уз сагласност родитеља, ради примања хришћанске вере, а одатле их је одводила на сигурно. Брижљиво је водила документацију са именима спасене деце, њихових родитеља и места на којима су збринута и настављала даљи живот. Ирина Сендлер је на тај начин извела из гета и спасила више од 2500 деце…

Године 1943, 20. октобра, Ирину је ухапсио Гестапо, сазнавши за њене ратне подухвате. Њено име одао је један од њених помагача, подлегавши мукама на које су га ставили. Ирина је брутално мучена у затвору, ломљене су јој руке и ноге, али није одала име ни једног детета ни помагача. Спискове са подацима о деци сакрила је у теглу и чувала је под јабуком у својој башти. Осуђена је на смрт стрељањем. Њени савезници су је у последњем тренутку избавили, подмитивши једног од Немаца да заустави њену егзекуцију. Званично је заведена у документацији Гестапоа као стрељана.

По завршетку рата, наставила је да ради свој посао и бавила се педагошким радом. Покушала је да пронађе преживеле родитеље и да их повеже са њиховом децом, желећи да поново окупи породице. Међутим, већина родитеља је окончала живот у гасној комори. Свих 2500 деце које је, уз Божију помоћ, спасила из логора, преживело је рат… Ирина је провела свој век у тишини, далеко од пажње јавности. Нико није знао за њу и њене надљудске ратне подвиге.

Тек почетком овог века, захваљујући случајним препознавањима деце коју је спасила, тада већ одраслих људи, јавност је полако сазнавала за њу. Наравно, Ирину признања и награде нису интересовале. Штавише, читав живот била је опхрвана жаљењем за свом оном децом коју није успела да спасе, а у сновима је чула плач спасене деце за родитељима. Тек 2007. године, одликована је од стране Пољског сената. Исте године, Ирина Сендлер је номинована за Нобелову награду за мир. Но, награду није добила ова истинска хероина, чији је подвиг несравњив кроз историју, већ бивши амерички потпредседник Ал Гор, за слајд-шоу о глобалном загревању…

„Божија правда увек надвлада“, говорио је Старац Пајсије Светогорац. „Она понекад може бити спора, али ће се на крају ипак показати у људском животу“. Ирина Сендлер земаљске почасти није дочекала. Упокојила се 12. маја 2008. године у Варшави, у 98. години живота. Но, будући да никакве земаљске почасти не могу дометнути до несагледивог значаја њених подвига, очито је да је Господ, по Своме јеванђељском обећању, ову старицу овенчао вечним блаженствима…

 

 

 

http://oslobodjenje.rs/najezicete-se-kada-procitate-ovu-istinitu-pricu-ovo-je-razlika-izmedju-ljudske-i-bozije-pravde-video/

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

00:00

/

01:54

 

 

 

[Дијана.]

 

[Дијана.]

https://www.youtube.com/watch?v=05ROSf-zpmg

https://www.youtube.com/watch?v=ZXP5Gvxqgsg

https://www.youtube.com/watch?v=05ROSf-zpmg

 

[Дијана.]

 

https://www.youtube.com/watch?v=jD3We0Tz0wE&list=PLJrnRUNRV4kkTneH7k1lDhNbX2-iKpzoh&index=2

 

[Дијана.]

Svi snimci filma sa prevodom na srpski su uklonjeni sa YT, tako i ovi koji su postavljeni na ovoj temi.

Jedino se moze naci ovaj snimak, samo na engleskom.