Vojska Srbije kupuje šest novih aviona "mig 29"

[Sudija]

 

Desava se,ali Patriotu. I ovo nije jedini incident. Skinut je 2003. i F-18. Bilo je i slucajeva koje SAD ne zele da priznaju,kao i uvijek.

 

 

Ja sam ti rekao da ne odlučuje Patriot na koga će da lansira raketu već to odlučuje operator.U situaciji kada je toliko aviona u vazduhu i posade sistema pod stalnim pritiskom sasvim je normalno da se i to desi,Ja sam znao za dva slučaja a evo ti si sad pomenuo i treći.Iskreno,sa tolikom frekfencijom aviona u vazduhu mene čudi da brojka friendly fire nije još i veća.

 

Procenat uspjesnosti varira poprilicno, u zavisnosti od izvora. Prilicno uspjeha Patriot je imao po tvrdnjama Busha Starijeg - cak 97% u Zalivskom ratu. To je smijesno.

Dvojica naucnika, jedan iz Masacusetsa a drugi iz Tel Aviva su uradili analizu na osnovu video-snimaka i zakljucili da mu je uspjesnost manja od 10%. To su cak i branili pred Predstavnickim domom.

Medjutim, najrealnije je, a to je drugo istrazivanje pokazalo, da je procenat od 25-33%.

 

 

Znam za slučaj,i koliko se sećam problem je bio u izboru termina "uništen" i "pogođen".Činjenica jeste da je oko 90% SCUD-ova bilo pogođeno ili presretnuto od strane Patriota ali je takođe činjenica da je verovatno samo 10% SCUD-ova bilo uništeno u vazduhu,jer Patriot nije bio anti balistički sistem već protiv avonski sistem.

[Sudija]

S-300 je usao u upotrebu 1979, a Patriot 1981. Zaista je nevjerovatna tvoja potreba da Patriot proglasis cudom od sistema, a ne valja nista, realno. Medjutim, Ameri nemaju bolje, pa sta ce...

 

Ja imam drugačije podatke iz vrlo uticajnog časopisa National defence review.Ovaj časopis inače koriste i vlade stranih zemalja u svrhu kataloga prilikom nabavke oružja,upravo zbog preciznosti podataka,tako da ću ja da se oslonim na podatke koji su tu a u vezi S-300.

 

 

Zaista je nevjerovatna tvoja potreba da Patriot proglasis cudom od sistema, a ne valja nista, realno. Medjutim, Ameri nemaju bolje, pa sta ce...

 

 

Izvoli pa nađi gde sam ja rekao da je Patriot "čudo" od sistema?

 

Čekam!

[Gerhard]

Ja sam ti rekao da ne odlučuje Patriot na koga će da lansira raketu već to odlučuje operator.U situaciji kada je toliko aviona u vazduhu i posade sistema pod stalnim pritiskom sasvim je normalno da se i to desi,Ja sam znao za dva slučaja a evo ti si sad pomenuo i treći.Iskreno,sa tolikom frekfencijom aviona u vazduhu mene čudi da brojka friendly fire nije još i veća.

Znam za slučaj,i koliko se sećam problem je bio u izboru termina "uništen" i "pogođen".Činjenica jeste da je oko 90% SCUD-ova bilo pogođeno ili presretnuto od strane Patriota ali je takođe činjenica da je verovatno samo 10% SCUD-ova bilo uništeno u vazduhu,jer Patriot nije bio anti balistički sistem već protiv avonski sistem.

 

Normalno bi bilo da je neprijatelj imao veoma jako ratno vazduhoplovstvo sa dosta aviona, pa PVO greskom pogodi svoj avion. Medjutim, u napadu na Irak, oba puta, SAD je imao potpunu prevlast nad vazdusnim prostorom. Neprijatelj nije imao mogucnost da napada iz vazduha,pa PVO mislim da nije oborio nijedan protivnciki avion. U takvoj situaciji, pogadjanje svojih aviona je veliki propust.

Patriot JESTE i ABM sistem, a ne samo anti-aircraft. Medjutim, u pocetku mu to nije bila glavna namjena, dok danas jeste.

[Милан Ракић]

Ево још једног става Марка Иванковића, опитног флајт инжењера, а објављеног (текст) на Петровом ТангоСиксБлогу...

Marko Ivanković: Zbog čega sam protiv ovako organizovane nabavke MiG-a 29M/M2?

 

Činjenica da je MiG od sredine osamdesetih pa na ovamo pod imenom MiG-29M imao bar pet pa možda čak i šest različitih aviona koji su uvek bili u fazi demonstratora, uvek prepravljani od predhodnih modela i uvek služili za promociju aviona kojeg bi MiG eventualno mogao da ponudi mušterijama.

 

 

Svi su sklopljeni ručno, bez specijalnih alata, bez detaljne kontrole kvaliteta te sama ta činjenica mi daje za pravo da ove avione nazovem “sklepanim”. Ni jedan primerak nije ispitan kako treba odnosno nije prošao puna razvojna, sertifikaciona i operativna ispitivanja. Avione pod specijalnim uputstvima lete isključivo opitni piloti kompanije MiG (ili gosti pod pratnjom istih) koji avione predstavljaju po svetu a usput su imali više nezdgoda i oštećenja pa i katastrofalnih udesa sa njima. Upravo su ovi fakti srž samog problema, razlog zbog kojeg sam ja protiv ovakve nabavke ovog aviona.

 

Indija

 

’90tih godina stanje u kompaniji MiG je jako loše, ljudstvo se rasipa, veliki broj ide u Suhoj ili van zemlje. Pokušaj kakvog-takvog povratka na tržište sa modifikacijom prethodnog M modela u M/M2 MRCA model nije urodio plodom. Firmu prate afere za aferom oko isporuke aviona Alžiru (koji su vraćeni zbog lošeg kvaliteta), oko isporuke rezervnih delova sumnjivog porekla i sumnjivih resursa sa još sumnjivijim cenama (primer Malezije ).

Onda se kao spas od bankrota fabrici MiG pojavljuje posao sa Indijom i varijantom MiG-29K/KUB.

Indija nema drugog izbora, Suhoj nije mogao da stane na Admiral Goršakov, nosač aviona koji je kupila od Rusije, odnosno bio je prevelik za ovaj brod i za broj aviona koji je Indija planirala da ima na njemu. Počinje užurban rad na avionu koji je prodat Indiji na sličan način na koji je prodata i Lasta Iraku.

Avion postoji u zamislima i na crtežima, ne postoji jasna ideja ali se ide napred. Peuzimaju se rešenja sa M/M2 MRCA programa vezana za koncept i sisteme a avion se redizajnira za potrebe vezane za nosač aviona. Uvećavaju se flapsovi (samim tim i površina krila, i to znatno), ojačava se stajni trap, redizajnira se repna sekcija kako bi mogla da podnese opterećenja vezana za kuku i drugo. Prvi let KUB-a je bio 2007. godine.

Profesionalci koji su se bavili avionima, aerodinamikom i performansama znaju šta značipovećanje površine krila i kako to utiče na performanse zaokreta i gubitak energije (brzine) u zaokretu, pogotovo na većim napadnim uglovima. Negativan uticaj toga se može donekle nadoknaditi povećanjem potiska ali taj benefit je već otišao na povećanje same težine aviona.

Kako bi uštedeli pare i požurili sa isporukama aviona, a sve pod parolom “unifikacije proizvoda i proizvodnje” firma odlučuje da jednosedu verziju napravi tako što će uz minimalni trud i radizbaciti zadnju kabinu ali prostor neće modifikovati i ubaciti dodatni rezervoar. Ostaje poklopac kabine dvoseda, ostaje prazan prostor koji je samo delimično iskorišćen ali ostaje i dalje smanjena vidljivost zadnje polusfere. Čak je i Jugoslavija na Jastrebu imala elegantnije rešenje od toga.

 

Demonstrator MiG-29K, jednosed sa dvosedom kabinom

 

Proizvodnja za Indiju ide ali su Indijci pametni. Njihovi inženjeri i probni piloti ne izbijaju iz MiG-a. Učestvuju aktivno u razvoju svog aviona i pokušavaju da usmeravaju dizaj u pravcu u kom baš oni žele i koliko god mogu. Kontrolišu avioniku, opremu aviona i sl. Veliki deo opreme za njih stiže iz francuskog Thalesa pošto ruska ne zadovoljava njihove standarde.

Ipak ima problema i nekih kompromisnih rešenja i sa indijskim K/KUB-om. Integracija sistema i avionike nije potpuna, kao što sam pomenuo u prethodnom postu sistem za monitoring stanja aviona ne razgovara sa centralnim računarom (što pokazuje zasebni sistem za obaveštavanje posade u vidu vrlo primitivnog panela sa svetlima). Ako ovo nije integrisano kako je onda konfigurisan “fly-by-wire”? Trebalo bi da bar pruži osnovnu zaštitu envelope. Da li pruža? Kakvi sve normalni i degradirani modovi rada postoje?

 

Verzije 

 

Onda se pojavljuje Sirija koja naručuje avione po istom postupku kao Irak Lastu. Kako da im prodaju nove MiG-ove kad ih nema, nemaju ni prototip, ni alate, ni gotov dizajn a nikako ne mogu da im prodaju indijsku K verziju za nosač aviona punu Thalesove opreme. A nema se ni para baš za neki ozbiljan rad.

Rešenje? Novi model M modela. Kaže MiG batali onaj M/M2 koji smo radili pre pet godina, imamo sad novi M/M2. Uzimaj zmaj sa Indijskog K modela, izbacuj svu opremu koja ide specijalno za Indiju, ubacuj drugi radar, sklanjaj kuku za sletanje i sistem za dopunu goriva i teraj! Nazvaćemo to “unifikacija modela”. Šta znaju Sirijci zbog čega avion ima sklopiva krila, kaži im da tako mora, šta znaju šta je težina aviona, zašto onakav stajni trap….

Samo ovaj put Indijci nisu tu da nadgledaju proizvodnju sirijskog modela, nisu tu ni da kontrolišu integraciju opreme niti da za Siriju sprovedu kompletna operativna ispitivanja njihove verzije M modela. A nema ni Thalesa da da opremu.

 

Šta kaže MiG:
 

 

Da rezimiramo: Razvili su novu K/KUB varijantu drastično modifikujući M/M2 MRCA model a onda su razvili M/M2 ponovo iz tog K modela sad. Znači oca je napravio sin a dedu otac? Tu je negde i MiG-35/35D.

Gorbunov leti po svetu sa avionom bez ikakvih oznaka. Uglavnom se pojavljuje kao MiG-29M/M2 ali opet se potpisuje i kao Proizvod 9-67. Ali u Rusiji je Proizvod 9-67 zaveden kao novi MiG-35D, ne ne onaj koji je učestvovao u Indiji na tenderu, nego novi.

Da razjasnimo:

 

 
Znači onaj što je bio u Indiji, 154.-ka, taj više nije aktuelan, sad postoji novi model modela MiG-35,? Sve bih rekao da je taj baš nekako sakriven u onaj sa čime je Gorbunov došao na Batajnicu, ali nama taj ne prodaju!

Kako god, i taj je sastavljen na brzinu:

 

 

Stanislav sa kolegom posle promo leta. Avion jedva da je naleteo nešto sati i to po mitinzima a ne u redovnoj obuci i recimo manevrima na 9G na dnevnoj bazi a već se vidi deformacija na oplati aviona. Možda nije bilo vremena za detaljan proračun zamora i opterećenja? Možda je u pitanju loša ručna izrada, možda su deformacije od trzaja topa ili šta god već? Sramota u svakom slučaju! Svako ozbiljan ko se bavi procenom aviona zna kakva potencijalna bura može da se valja iza ovoga.

I dalje stojim iza tvrdnje da je kvalitet aviona pod velikim znakom pitanja. Ako su ovo vidljive stvari, šta da radimo sa stvarima koje nisu tako lako vidljive već moraju biti proverene ozbiljnim testovima a trag i put razvoja i projektovanja bi morao da bude transparentan svim potencijalnim kupcima. Da li je?

Kakva je arhitektura FBW, kako je napisan kod? Imaju li mušterije imaju pristup izvornom kodu? Kako se radi integracija i popravka komandnog zakona, da li moramo da platimo Ruse da nam to urade i da svaki put od njih dobijamo apdejt ili to možemo sami da radimo? Kako da onda okačimo na avion našu bombu ili raketu ako nemamo pristup ovome? Ili se odričemo razvoja našeg naoružanja?

Taj avion (onaj koji je bio na Batajnici) je takođe napunjen Thalesovom opremom, vidi se Gorbunov kako leti i sa TopSight kacigom ponekad. Šta to on prikazuje? Šta li je spakovano u Sirijske onda?

Sad zamislite da nam se dese razni kiksevi, zamislite recimo da nam kao prethodni put stignu dve pomalo različita aviona MiG-29t UB. Zatim da se ispostavi da čak ni MiG nema dokumentaciju za taj jedan avion i nikako nije u stanju da reši problem koji se pojavljuje sporadično od kako je avion uveden u upotrebu, pa i prizemljivan više puta zbog toga i onda i sad. Siguran sam da će nam Rusi odobriti kredit da bi mi kupili Francusku opremu, znaju da je nama bitan kvalitet i performanse pošto nismo u mogućnosti da prištimo broj.

Neko mi pomenu kako smo dobili i ponudu za kacige za MiG-29, i kako je i to problem pošto cena beše bar pet puta skuplja od recimo Američke ili Francuske.

 

Mirage 2000-5Mk2 i Mirage 2000-9

Takođe, ne mogu da ne primetim da je sva Thalesova oprema koja se ugrađuje u Indijski K/KUB i jos mnogo više od toga već spakovano baš u onaj Miraž što pomenuh. Ali to je samo moje zapažanje.

 

Nisam protiv Rusa, protiv sam lošeg kvaliteta

 

Kada se Hrvatskoj na ime otplate duga davao Mi-17, Rusi su pokazali jedan helikopter sa finom opremom, lepim katalogom a kad je došlo vreme za isporuku, objašnjenje je bilo – pa ne očekujete valjda da vam mi kupujemo stranu opremu za ruske pare? I ostaše Hrvati sa opremom u odličnim novim helikopterima na nivou busole, vaser vage i viska.

MiG je firma koja je napravila istoriju avijacije, obeležila istoriju sa sjajnim avionima i rešenjima ali to su radili ljudi u MiG-u koji očito poodavno nisu tamo. I Krušik iz Valjeva je nekada bio ponos Jugoslavije i vojne industrije, pravili su vođene i samonavođene rakete, imali ogroman izvoz. Danas nisu u stanju da naprave minobacačku minu od 82 mm koja je bila ponos ove fabrike 70tih godina. Tako se mogu ilustrovati i današnji problemi u MiG-u, ubeđen sam u to.

Nisam protiv Rusa, imaju neke jako dobre proizvode, pročitajte (ali pažljivije) moja dva pasusa izprethodnog posta odmah ispod “Rešenja”. Ali sigurno jesam protiv ovako netransparentne kupovine nečega, iz firme sa koja je jako turbulentna. Život nije film “Tri karte za Holivud” pa da se večito natežemo između Timošenka i Kutuzova i Američkih plaćenika, ima li neki Srbofil ovde koji hoće da zaštiti interese nas Srba i omogući sva optimalna rešenja po tom pitanju?

Ne ulazim u debatu oko air-policinga i ozbiljnog ratnog vazduhoplovstva. Ako imamo avione onda ti avioni moraju biti takvi da mogu biti iskoršćeni u ozbiljne ratne svrhe. Ako nam je samo potrebna mogućnost da oborimo putnički avion koji je otet, to je onda nešto sasvim drugo, možda bi u tom slučaju mogli i to da autsorsujemo nekoj privatnoj firmi zaštitu neba protiv otetih putničkih aviona i milina?

Mišljenja sam da nam je potrebno bar 16 jako dobrih aviona, kako i u kom broju bi bili nabavljani to je za debatu. Ti avioni bi trebali da su u mogućnosti da učestvuju u zajedničkim aktivnostima sa svima iz okruženja.

Bilo je pominjanja kako su naši išli da gledaju M2 u Rusiju. Ako će neko u moje ime, u ime moje dece, poznanika i svih građana da podigne kredit i da ih zaduži da to otplaćuju decenijama onda bi to po pravilima struke trebalo da izgleda ovako:

• Tim za procenu, satavljen od Opitnih Pilota tih i tih, Opitnih Inženjera tih i tih i drugih stručnjaka tih i tih sa kvalifikacijama tim i tim! Ovlašćeni od strane toga i toga da u ime države i vojske procene i donesu ocenu aviona M2 za tu i tu namenu u našim oružanim snagama i ratnom vazduhoplovstvu.
• Na osnovu namene aviona plan ispitivanja i procene aviona je sledeći, sastavljen tako kako bi se pokrile i proverile sve performanse aviona i sistema prema našoj procenjenoj nameni, tako i tako, u prilogu.
• U dogovoru sa MiG-om i partnerima iz Rusije, probnim posadama je na raspolaganju taj i taj broj sati letenja odnosno ciklusa sletanja i poletanja.
• Avion za procenu je taj i taj, taj serijski broj, sa konfiguracijom opreme tom i tom.
• Posade lete u sastavu OP i OI taj i taj
• Pa onda izveštaj koji svi potpisani imenom i prezimenom, izose svoja zapažanja.
• A onda krajnji dokument poređenja svih kandidata i potpisan pod punom odgovornošću koji izgleda ovako recimo:

SAF OE&T NFA report by Petar Vojinovic

 

Samo na ovakav način, javno i transparentno, ljudi koji su kvalifikovani za to mogu da donesu odluku koji avion je optimalan za nas. Tim pre što nemamo mnogo para i što nikako nismo u mogućnosti da kiksnemo i omašimo sa ovim.

Samo jedna mala digresija i osvrt na F-18E/F. Kad kupuješ palubni avion koji je pored ovakvih testova i procene stručnog tima odabran onda ga kupuješ zato što je dobio odlične ocene u svemu. A kad kupuješ avion koji nije palubni al je sastavljen od svih elemenata palubnog aviona onda se zapitaš zašto je to tako i zašto MiG ne napravi samo jedan model novog aviona naslednika dvadesetidevetke pa ga ne nudi svima bez obzira na to da li je palubni ili nije?

I za kraj, šta se ono beše dešava sa Lastama u Iraku, lete li? A gde su naše? Šta da radimo ako nam se to ponovi i sa migovima pošto je razvojni put sličan?

Takođe, zbog čega nam onda zapadne firme modernizuju i prave kokpit za G-4? Zar nikome iz vojske nije poznato da je filozofija prikazivanja simbologije u kabini kod Rusa i zapadnjaka kao nebo i zemlja? Zar neko očekuje da posle aviona koji koristi totalno drugačiju filozofiju prikazivanja informacija na displejima i filozofiju arhitekture kabine i svega u kabini, pilot bude spreman da pređe brzo i bezbedno u avion koji nije ni blizu aviona koji se koristio za obuku? Sama ova činjenica može da nas košta i udesa i života pilota, bave se ljudski faktori tom problematikom……No ovo je druga tema…

 

Аутор текста: Марко Иванковић

Насловна фотографија: Димитрије Остојић

Текст објављен-извор: ТангоСикс

[obi-wan]

Ja imam drugačije podatke iz vrlo uticajnog časopisa National defence review.Ovaj časopis inače koriste i vlade stranih zemalja u svrhu kataloga prilikom nabavke oružja,upravo zbog preciznosti podataka,tako da ću ja da se oslonim na podatke koji su tu a u vezi S-300.

 

Brate, S-300 jeste usao u upotrebu dosta pre kraja osamdesetih, zapravo krajem sedamdesetih. Kako to znamo? Pa ima ga na ratnim brodovima toga vremena (npr. krstarice klase "Slava" - pomorska verzija prvog S-300 zove se SA-N-6 na zapadu), sto znaci da je kopnena verzija (koja se prvo uvodi u upotrebu) pojavila jos i ranije.

 

Za Patriot ne znam, nisam nesto detaljno citao...

[obi-wan]

MiG je firma koja je napravila istoriju avijacije, obeležila istoriju sa sjajnim avionima i rešenjima ali to su radili ljudi u MiG-u koji očito poodavno nisu tamo. I Krušik iz Valjeva je nekada bio ponos Jugoslavije i vojne industrije, pravili su vođene i samonavođene rakete, imali ogroman izvoz. Danas nisu u stanju da naprave minobacačku minu od 82 mm koja je bila ponos ove fabrike 70tih godina. Tako se mogu ilustrovati i današnji problemi u MiG-u, ubeđen sam u to.

 

Mislio sam da su se oslobodili ovakvih gluposti, ali ocigledno nisu jos. Ako je vec tako, onda je Suhoj svakako neuporedivo bolje resenje.

 

Dakle, prema svemu procitanom sto su napisali pre svega strucni ljudi, a sto je brat Milan do sad postavio, pametan izbor svodi se na prakticno 2 modela: SU35/37 (SU-27M), ili Mirage-2000-9. Ono sto bi trebalo da odluci nisu samo karakteristike aparata, jer u tome je Suhoj svakako u prednosti, nego i cena nabavke i odrzavanja, i slicno...

 

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D1%83%D1%85%D0%BE%D1%98_%D0%A1%D1%83-35

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D1%83%D1%85%D0%BE%D1%98_%D0%A1%D1%83-37

http://hr.wikipedia.org/wiki/Dassault_Mirage_2000

[obi-wan]

Mirage-2000 i SU-30 indijskog RV...

 

[obi-wan]

Isti tipovi aviona (indijsko RV) u grupi sa americkim F-15 na zajednickoj vezbi...

 

[Милан Ракић]

Isti tipovi aviona (indijsko RV) u grupi sa americkim F-15 na zajednickoj vezbi...

 

 

То је вероватно са Red Flag-а...

[obi-wan]

Instrument table Mirage-a i Suhoja 35...

 

 

[obi-wan]

Dobro, ovaj video je ipak uradjen previse naivno. Gledao sam ga vec, dobro demonstrira sta ovaj Suhoj moze, ali je prilicno banalizovan...

 

[Gerhard]

Milan Rakic. Taj tekst koji si postavio je takvo lupetanje da je to strasno.

 

Svi su sklopljeni ručno, bez specijalnih alata, bez detaljne kontrole kvaliteta te sama ta činjenica mi daje za pravo da ove avione nazovem “sklepanim”.

 

Auu, covjece, kakav blam. Autor teksta je bio u nekoj Migovoj fabrici i gledao kako sklapaju avione? sHa_sarcasticlol

 

Avion postoji u zamislima i na crtežima, ne postoji jasna ideja ali se ide napred.

- prvi let 23.07.1988
- prvo sletanje na nosač aviona 01.11.1989
- Indija naručila prvih 12 K i 4 KUB još 2004, a 2012 se još sprovode ispitivanje.

 

 

Firmu prate afere za aferom oko isporuke aviona Alžiru (koji su vraćeni zbog lošeg kvaliteta),

Alzir je vratio verziju SMT, ne zbog toga sto je losa po sebi, nego zato sto je losija od Su-30, a Alzirci su imali para za bolji avion.
 

 

 

Indija nema drugog izbora, Suhoj nije mogao da stane na Admiral Goršakov,

 

 

I kakve to veze ima s kvalitetom Miga?

Kako bi uštedeli pare i požurili sa isporukama aviona, a sve pod parolom “unifikacije proizvoda i proizvodnje” firma odlučuje da jednosedu verziju napravi tako što će uz minimalni trud i radizbaciti zadnju kabinu ali prostor neće modifikovati i ubaciti dodatni rezervoar.

Ima rezervoar od 620 litara.

 

Veliki deo opreme za njih stiže iz francuskog Thalesa pošto ruska ne zadovoljava njihove standarde.

A sta to? Kacige?

 

 

sistem za monitoring stanja aviona ne razgovara sa centralnim računarom

 

 

Autor se vozio u avionu i to saznao?

 

'Uzimaj zmaj sa Indijskog K modela, izbacuj svu opremu koja ide specijalno za Indiju, ubacuj drugi radar

Koji drugi kad su isti?

 

Možda nije bilo vremena za detaljan proračun zamora i opterećenja?

Ma ne, Rusi koji prave avione 100 godina su amateri i ne znaju nista.

 

 

Taj avion (onaj koji je bio na Batajnici) je takođe napunjen Thalesovom opremom, vidi se Gorbunov kako leti i sa TopSight kacigom ponekad.

 

Dakle, ta "silna" Thalesova oprema na Migu se svodi na kacigu? 0110_hahaha

ne ulazim u debatu oko air-policinga i ozbiljnog ratnog vazduhoplovstva. Ako imamo avione onda ti avioni moraju biti takvi da mogu biti iskoršćeni u ozbiljne ratne svrhe.
Mišljenja sam da nam je potrebno bar 16 jako dobrih aviona,

 

Ozbiljne ratne svrhe sa 16 aviona?

fmqmtx

[Милан Ракић]

Milan Rakic. Taj tekst koji si postavio je takvo lupetanje da je to strasno

 

Види друже, ако имаш какав "проблем" са аутором текста, имаш његове Линкедин податке на дну текста па му се обрати и немој мене прозивати за то што сам презентовао текст.

 

Уосталом, аутор је ваздухопловни инжењер и опитни летач, па се ваљда и нешто разуме, а није писао текст да би ти реаговао...

 

И на крају, да не анализирам део по део твог одговора, али откуда ти знаш да аутор није био у фабрици, или се пак није "возио"... Ти јеси?

[Gerhard]

Ako je avioinzenjer, tim gore, jer pokazuje ogromno neznanje.

[Милан Ракић]

Tehničko-taktičke karakteristike MiG-a 29 M/M2

 

Prema podacima dostupnim iz kataloga, prezentacija i informacija u literaturi i na internetu, proizvođač RSK MiG promoviše M/M2 kao višenamenski borbeni avion 4++ generacije namenjenog za dejstva po ciljevima u vazduhu, kopnu i moru. MiG-29M/M2, kao i varijanta iz koje je nastao (MiG-29K/KUB), verovatno je jedno od poslednjih usavršavanja čuvenog taktičkog (frontovskog) lovačkog aviona MiG-29.

 

MiG-29 M2

Vrhunac razvoja biće ipak višenamenski borbeni avion sa oznakom MiG-35 koji bi se već 2014. mogao naći u sastavu VVS Rusije. Smatra se da će razlika u odnosu na MiG-29M/M2 biti pre svega u radaru i elektronskoj opremi.

Razlika između klasičnog MiG-a 29 i varijanti M/M2 tolika je da se M/M2 može smatrati sasvim novim avionom koji zadovoljava zahteve savremenog ratovanja. Takođe, proizvođač tvrdi da je u odnosu na klasičnu verziju MiG-29, cena održavanja i sata naleta smanjena za više od dva puta.

U konstrukciji su primenjeni savremeni materijali pa tako udeo kompozita u ukupnoj masi aviona iznosi 15 posto. Samom primenom kompozita smanjena je efikasna refleksna radarska površina aviona a to se može postići i primenom specijalnih premaza za absorpciju radarskih talasa. Životni vek zmaja iznosi 6000 sati ili 40 godina upotrebe. Kapacitet rezervoara za gorivo je povećan i iznosi ukupno 6500 litara.

Kokpit MiG-29M2 (prednji)

Kokpit MiG-29M2 (zadnji)

Površina krila je povećana kao i njihov razmah. Ugradjena su nova dvodelna pretkrilca čime je povećan uzgon i stabilnost. Tu su zatim i novi horizontalni stabilizatori veće površine. Kako avion ima nove motore i zahtev za većim protokom vazduha, površina otvora usisnika vazduha je povećana. Eliminisani su sekundarni usisnici vazduha a na primarnim su postavljene rešetke koje štite motore od usisavanja stranih tela. Nova generacija motora RD-33 sa oznakom RD-33MK daje 7 posto veći potisak a eliminisano je karakteristično izbacivanje crnog dima koji u vazduhu može uticati na otkrivanje pozicije aviona. Taj dim je bio karakterističan za prvu generaciju motora RD-33.

Primenjen je i sistem pune digitalne kontrole tzv. Full authority digital engine control (FADEC). Životni vek motora je 4000 sati a međuremonti rok 1000 sati. Modularne je konstrukcije što olakšava održavanje. Po želji kupca nudi se ugradnja pokretnih mlaznika koji mogu vektorisati potisak.

Senzori signalizatora radarskog ozracenja 

Ispod vertikalnog stabolizatora vide se bacaci mamaca 

Kako je avion opremljen magistralom podataka standarda MIL-STD-1553B (dakle avion ima otvorenu arhitekturu) po želji kupca na avion se može integrisati elektronska oprema koja nije ruske proizvodnje. Opremljen je i četvorokanalnim digitalnim električnim HOTAS (hands on throttle and stick) komandama (tzv. Fly-by-wire).

Radar Žuk-ME

Motor Klimov RD-33MK

Razvoj:
Prvi let MiG-29M2 24.decembar 2011.
Prvi let MiG-29M 3. februar 2012.

 

Pogonska grupa:
Dva turboventilatorska motora ”Klimov” RD-33MK potiska na maksimalnom režimu od po 54 kN i sa dodatnim sagorevanjem od po 90 kN

Dimenzije:
Dužina aviona – 17,37 m
Razmah krila – 11,99 m
Visina – 4,73 m
Površina krila – 42 m2

Mase:
Prazan opremljen – 12200 kg
Normalna poletna – 17500 kg (MiG-29M) i 17800 kg (MiG-29M2)
Maksimalna poletna – 24500 kg (M)

Gorivo:
U unutrašnjim rezervoarima 7120 litara (MiG-29M) ili 6500 litara (MiG-29M2)
Podtrupni rezervoar sa 2275 litara
Četiri rezervoara koji se nose pod krilima kapaciteta po 1150 litara
Ukupna maksimalna količina goriva – 13995 litara (M), 13375 litara (M2)

Performanse:
Maksimalna brzina na visini 12500 m – 2400 km/h, na visini od 200 m – 1500 km/h
Vrhunac leta – 17500 m
Početna brzina penjanja – 330 m/s
Maksimalni optimalni dolet sa jednim podtrupnim i dva potkrilna spoljašna tanka – 3200 km (M), 3000 km (M2)
Maksimalni borbeni radijus – 1200 km (M)
Maksimalno dozvoljeno opterećenje – +9G

Elektronska oprema:
Nišansko navigacijski sistem PrNK-29M/M2 koji se sastoji od:
- višenamenski radara NIIR ”Fazotron” Žuk-ME sa elektronskim skeniranjem i faziranom antenskom rešetkom, dometa 120 km pri otkivanju cilja u vazduhu refleksne radarske površine od 5 m2, dometa 25 km u otkrivanju cilja tipa tenka na zemlji i 300 km u otrrivanju cilja broda-razarača na moru. Omogućava praćenje konfiguracije i mapiranje terena. Istovremeno prati 10 ciljeva u vazduhu a omogućuje napad na 4.
- pasivni osmatračko-nišanski optoelektronski sistem OLS-UEM koji se sastoji od infracrvenog senzora, laserskog daljinomera, TV kamere i nišana na kacigi pilota. Omogućuje osmatranje i zahvat ciljeva na daljini od 55 km za cilj radarskog odraza od 5 m2 u zadnjoj polusferi i 15 km u prednjoj polusferi. Domet za ciljeve na zemlji je 20 km.
- sistem za navođenje protivradarsklih raketa

Signalizator radarskog ozračenja SOLO sa dva prijenmika dometa 30 km.
Infracrveni sistem OAR sa dva senzora za otkrivanje raketa lansiranih na avion.
Dva bacača sa po 16 IC i protivradarskih mamaca kalibra 50 mm.
Sistem za komunikaciju, identifikaciju i navigaciju.
Prijemnik satelitske navigacije usklađen sa sistemima GPS i GLONASS.
Tri velika donja kolor pokazivača MFI-10-7 dimenzija 8×6 inča (dvosed u zadnjoj kabini ima četiri takva pokazivača).
Gornji elektrooptički pokazivač ŠKAI.
Sistem KARAT B-29 za registraciju parametra leta i za samodijagnostiku aviona.

Naoružanje:
Jednocevni top 9A4071K (GŠ-30/1) kalibra 30 mm sa 150 granata
Infracrveno samonavoene rakete vazduh-vazduh R-73 (do 8 raketa)
Inercijalno i aktivno radarski samonavo]ene rakete vazduh-vazduh R-77 (do 6 raketa)
Televizijski samonavođene rakete vazduh-zemlja H-29T/TE (do 4 rakete)
Protivradarske rakete H-31P (do 4 rakete)
Aktivno radarski samonavođene protivbrodske rakete H-31A (do 4 rakete)
Aktivno radarski samonavođene protivbrodske rakete H-35E (do 4 rakete)
Televizijski vođene bombe KAB-500KR (do 4 bombe)
Različite vrste nevođenih avio bombi, lanseri nevođenih raketnih zrna i nevođenih raketa vazduh-zemlja

Po želji kupca se može integrisati i naoružanje koje nije ruske proizvodnje uz primenu odgovarajući nišansko-navigacijskih sistema ukupno do 6500 kg tereta na 8 potkrilnih i jednom podtrupnom nosaču.

 

 

OLS-UEM

Живојин Банковић за ТангоСикс

Извор