Miroslav-Mika Antic - Poezija, priče ...koje volite

[Adelaida]

[Снежана]

 

 

 

Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i
pokazivati svima. Bićeš moj način odevanja
svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad
dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebe
skidati. Na meni ćeš se raspasti.
Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju
ove detinje duše. I da se više ne stidim pred
biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.

Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati
moju kožu s tvojom. Ne znam da li me
shvataš: to nije prožimanje.
To je umivanje tobom.

Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je nečiji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoće.

[JESSY]

MOZDA I U KOCKAMA
UZIDANIM U DRUMOVE
ZIVI NEKAKAV NEMIR
NEPRESTAN I DUG?

[Rassoban]

Miroslav-Mika Antic - poezija za sva vremena

После детињства

Можда је то због сунца,
а можда и није зато
ове хиљаде руку
ове хиљаде лица
- све ми то јутрос одједном
изгледа непознато
као да нема у граду
дечака и девојчица.

Одједном: ко да су прешли
преко великог моста
извијеног и лепог
што подсећа на дугу..

у неки нови живот
на неку обалу другу.

Под небом, из далека,
шта их то тамо чека?
За њима траке птица
и траке ветра се вуку.

А они трче
и машу
и држе се за руку..

Под небом, из далека,
шта их то тамо зове?
За њима градови плове,
за њима пространства плове
и све је налик на снове
кад их прелије злато.

Можда је,
кажем,
због сунца.
А можда и није зато..

Стојте!
Чекајте! - вичем.
Jа знам шта значи та дуга.
Знам: она обала друга
много лепше се плави..
Ал нека свако од вас
бар мрвицу детињства
понесе кришом у руци
и сачува у глави.

Можда вас без те мрве
нећу ни срести,
ни стићи,
а живећемо скупа,
у исти биоскоп ићи,
у истом ресторану
ручати исту храну,
у истој улици можда
пролазиће нам дани,
па ипак - без те мрве,
сићушне мрве детињства,
бићемо толико туђи,
бићемо толико страни.

А једном, кад године мину
у бескрај - у даљину,
и прођу шарени дани
као да нису били
и уморе се све шетње
и посиве априли
и лепи плави чуперак
над оком нам оседи
- видећеш да та мрва,
мајушна мрва детињства
нов неки живот вреди:
као да расте у срцу
велика звездана прича,
безбрижна,
златножута,
па живиш још много пута,
још небројено пута.

[JESSY]

"Da li sam svuda gde su mi tragovi..."

Da li sam svuda gde su mi tragovi
Ko zna s cim sam se spajao
a nisam ga ni takao
mozda sam boravio i u svom zivotu
mozda postoje izvesni znaci
ili kao da je neko stran.
Ali ipak uz mene se moze,
mada je neobicno.
Sa mnom je opasno ici,
ja se nikad ne umaram.
Valjda sam jedini covjek
koji sumnja u sebe
sve cesce mi se cini
da nisam nikakav oblik
vec da slobodno jedrim
kroz sopstveno pijanstvo
- prepusten suncevom vetru
odlivam se i dolivam.
Ali ipak uz mene se moze,
mada je neobicno,
sa mnom je opasno hteti,
ja nikad ne odustajem.
Neiskvaren iskustvom,
poseban slucaj samoce.
Ponekad izmislim sadasnjost,
da imam gde da prenocim.
I suvise sam video,
da bih smeo da tvrdim,
mnogo toga sam saznao,
da bih imao ijedan dokaz
ali ipak uz mene se moze,
mada je neobicno.
Sa mnom je opasno voleti,
ja nikad ne zaboravljam.
Pokusavam da shvatim ucenja
koja mene shvataju.
Nejasna mi je vera
spremna da u mene veruje.
Tesko je biti okovan
u moju vrstu slobode.
Lako mi je s nemirom,
ne mogu da umirim mir.
Al ipak uz mene se moze,
mada je neobicno,
sa mnom je cudno cak i umreti...
jer ja se ne zavrsavam.

[JESSY]

KROJ

Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i
pokazivati svima. Bićeš moj način odevanja
svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad
dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebe
skidati. Na meni ćeš se raspasti.
Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju
ove detinje duse. I da se više ne stidim pred
biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.

Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrktati
moju kožu s tvojom. Ne znam da li me
shvataš: to nije prožimanje.
To je umivanje tobom.

Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je nečiji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj način toplog. Obuci cu te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoće.

[Снежана]

Masta je carolija. To je umeti videti vetar i cuti sneg kako pada umeti dotaci prstom sumrak na prvom uglu i osetiti na usni sanjivi ukus mesecine!
Miroslav Antic

[JESSY]

Još deda mi je govorio: "Treba pustiti svakog da radi kako radi.
Ako je sobom ushićen, nemoj to da mu kvariš.
Što više njih u zabludi, sve više si u pravu".

A ja tako ne mogu. Prislonim uho na tle i
učim sebe slušanju. Mnogima je to vredelo.
Slušam šta govori zemlja. Valja joj verovati.
Zemlja ne govori napamet.

Zasučem onda rukave. Izgubim dane i noći.
Niti me neko moli. Niti me neko tera.
Niti mi kažu hvala.
Zapnem umesto drugog, raskrvarim svu dušu, ali mirno i strpljivo
dovršim dovršeno.

[Adelaida]

[JESSY]

Cekanju dodje kraj...

Sta mogu ja da kazem o toplom oku izvora, tako sablasno precistom i tako glatko gordom?
Mirisalo je na nesto devicansko i oporo. Na nadremanost i gipkost. Tako se, valjda, odlivaju sve spore drevne misli i tamna mudrost dubine koja u sebi nosi nesto jos dublje i davnije.
Poskidali smo odecu i skocili u vodu.
Vreme, za koje postoji izvesna nada da protice, umirilo se i zgrusalo u pogasenim plicacima.
Ronili smo i trazili.
Sada nas je bilo cetvoro: dve mreze i dva tela. Njena je lovila mene, moja je lovila nju...

U prethodnim zivotima, sto su mi se dogadjali poslednjih dana aprila i prve nedelje maja, u ogledalu vode upoznao sam lice njene detinje duse.
Sad sam je dodirivao od tabana do kose i oseaco, glatko, kako po meni ostavlja svoj lelujavi rukopis.
Na drugom kraju izvora devojcica se grcila obavijena koprenom moje treperave neznosti.
Doplivao sam do nje, probio se kroz mrezu i nacinio telom kavez od zagrljaja.
Mreze su se zamrsile i pomesale niti. Umesto da nas ulove, mi smo ulovili njih.
I motali smo u vodi moji dusu na njenu i njenu na moju. I prvi put sam shvatio da je ovo, sto cinimo, mnogo vece od ljubavi. Da plivamo kroz vecnost...

...Vredi li se upustati u tumacenje stvari kojima nismo u stanju da sagledamo obim?
Miljarde su godina potrebne da se popnemo uz okomitu buducnost do nekih kristalnih vrhova nacinjenih od zelja. Jer ogromno je obnavljanje tog svojevrsnog cuda koje se zove: nas dvoje.
U izmaglici dalekog, bas kao i sad, ovako, spusti mi polako glavu na neko sutrasnje rame i zagledaj se pazljivo u plave barice neba.
Ako se ti ne pojavis, neko ce umesto tebe cekati tamo da primi i da prenese poruku. Ako se ja ne pojavim, neko ce drugi produziti to sto se zove beskrajno.
Veruj mi, poslednja ljubavi, nemoguce je voleti poslednji put u vecnosti...

[JESSY]

MOSTOVI

U meni veceras jedna reka
Razbija ogromna brda daleka,
Muci se,urlice,razmice klance
I kida svoje zelene lance
I rije kroz moje srce,i pece
I kroz oci mi kipi i tece.

U tebi veceras ista reka
Cudno je meka.Sva je od mleka.
I cas je srebrena.I cas je plava.

U njoj se tisina odslikava,
Svako u sebi reke druge
Pod istim mostovima sretne.
Zato su nase srece i tuge
Uvek drugacije istovetne.

 

[JESSY]

..sve se redje usudjujem da izgovaram reči, jer
uvek znače drugo nego što ja to želim
već dalje su od govora i teško ih razabirem
u šumovima beskraja...

[JESSY]

“Desilo se upravo ono što sam slutio da će se jednom desiti…postalo mi je svejedno.
Možda ćeš jednom vrištati moje ime, ali se bojim da neću čuti. Zaglušilo me je previše tišine.”

[JESSY]

[Maslacak_]

Mozda je neko vec kacio, ali ne mogu da odolim da ne dodam dio svoje omiljene od Mike!

 

Mozda nikada niko nije uspeo da te zeli ovako
kao ja nocas:
tvoje ruke bele kao samoca,
tvoja bedra sa ukusom platna i voca,
tvoj malo saputavi glasů

Sa nosom decacki zalepljenim uz okno vagona,
nejasan samom sebi kao oprostajno pismo padavicara
i cudno uznemiren toplinom kao razmazen pas,

putujem,
evo,
putujem da natrpam u glavu neke neslucene predele.
Da drvecu pozelim najlepsu laku noc na svetu.
Da se vrtim kao lisce,
zvezde
i ptice.

Da malo nemam plan.

Da imitiram klavijature,
liftove
i okean.

Da zaboravim ruku na tvome struku
i lice uz tvoje lice.