Miroslav-Mika Antic - Poezija, priče ...koje volite

[Дијана.]

I najveca je snaga samo u drugima jaka.

Samoj sebi je slabost.

Zato vas upozoravam:

Ako nadjete sebe i odlucite

ovako da hodate na rukama

morate biti uporni i biti cudesno odvazni

da prihvatite zemlju i drzite je na rukama

Ako je ispustite, polomice vam vrat.

I svemir ce vas zatrpati svojom tezinom

Jer po zemlji se ne gazi.

Treba je pridrzavati i treba joj pomoci

da bude mlecna i cista u ponorima bezmerja

Valja se dobro osloniti o svoju hrabrost i ljubav,

i plave slojeve nade

To vam je najprostiji nacin da pronadjete sebe

i domognete se mnogih nesvakidasnjih cuda.

[Дијана.]

SEDMI AMANET PTICI 

 

Dodjite, mahnuo sam sidjite da vas poljubim u znak žalosti

 ja ne upotrebljavam zube i nemojte se bojati. 

 

Vi ste za mene ionako već mrtva ptica 

najveća tuga koju sam ikada okusio dodjite,

slagao sam ja ne ubijam mrtve stvari. 

 

A ptica reče :vaša je najbolja tehnika 

u isto vreme vaša najgora tehnika 

onda kad ste me stvarali,već ste me jednom poljubili 

i ostala je živa rana. 

 

Ne bojim se ja zuba, zubi su mekši od usana

 Zubi ujedaju za trenutak, usne za ceo zivot. 

 

Razgovarajmo na rastojanju 

ja sam vaš san, zar ne? 

Moram da budem oprezna:

 san nema pravo da se uspava.... 

[Дијана.]

Da li sam svuda gde su mi tragovi

Ko zna s cim sam se spajao a nisam ga ni takao

mozda sam boravio i u svom zivotu

mozda postoje izvesni znaci ili kao da je neko stran.

Ali ipak uz mene se moze, mada je neobicno.

Sa mnom je opasno ici, ja se nikad ne umaram.

Valjda sam jedini covjek koji sumnja u sebe

sve cesce mi se cini da nisam nikakav oblik

vec da slobodno jedrim kroz sopstveno pijanstvo -

prepusten suncevom vetru odlivam se i dolivam.

Ali ipak uz mene se moze, mada je neobicno,

sa mnom je opasno hteti, ja nikad ne odustajem.

Neiskvaren iskustvom, poseban slucaj samoce.

Ponekad izmislim sadasnjost, da imam gde da prenocim.

I suvise sam video, da bih smeo da tvrdim,

mnogo toga sam saznao, da bih imao ijedan dokaz

ali ipak uz mene se moze, mada je neobicno.

Sa mnom je opasno voleti, ja nikad ne zaboravljam.

Pokusavam da shvatim ucenja koja mene shvataju.

Nejasna mi je vera spremna da u mene veruje.

Tesko je biti okovan u moju vrstu slobode.

Lako mi je s nemirom, ne mogu da umirim mir.

Al ipak uz mene se moze, mada je neobicno,

sa mnom je cudno cak i umreti... jer ja se ne zavrsavam.

 

[Дијана.]

Sada više ništa nemam.

Samo ovo srce, ogromno, gadno, i gladno,

ovaj rezervat divljih bubnjeva i hipnotisani zoološki vrt.

Pokazaću ti nilske konje moje tuge.

Zebre moje neozbiljnosti. I majmune pijanstva.

Pokazaću ti sve u meni što liči na opljačkanu kockarnicu i opljačkanu smrt.

Nije mi žao što sam ispao naivan kao dimnjak sanjalica,

koji za života čeka da ga proglase za vulkan,

iako nisam bljuvao ni pepeo ni žar put oblaka i ptica.

Ja sam večito cvetao plavo,

i to bez razloga plavo kao jorgovan u blatu ispred kasapnice.

 

....

Nauči se da umeš da uplašiš svoj strah, umesto strah da tebe plaši.

Nauči se da umeš da zaboliš svoj bol, umesto da on tebe boli.

Nauči se da umeš da vodiš svoje puteve, umesto putevi tebe da vode.

I nauči da umeš da odživiš svoj život, umesto da on tebe živi...

.....

Ako te uprlja blato i otruje gorčina:

oni to sigurno čine iz njima časnih pobuda.

Moralni zakon vode je: da uguši.

A vatre: da sagori sve što joj je u zagrljaju.

Blatu je umjetnost da blati. Gorčini da je žešća.

Oni u tome vide čistotu dobrih običaja.

Sve ima svoj stvaralački sjaj i krepost.

Sve ima etiku vlastite prirode.

Tvoje je s kim si, kud prolaziš i što gutaš.

I zato, sve što ti je strano posmatraj blagonaklono.

Jer i tvoje je rasuđivanje,

Jer i tvoje je delanje za nekog nasilje i bol.

 

Like

 

[Дијана.]

Ljubav 1. Da li je istina ono sto pise u Kalevali: "Ruka sto daje, uvek je iznad ruke koja prima?" Da li je istina ono sto govore u Basri: "Ljubav je kao senka. Ako trcis za njom, nikad je ne ces stici. Ako joj okrenes ledja pratice te". Neko je negde rekao i hvala mu: "Da bi se istinski volelo, treba odrasti do deteta". Nasmej se zato ako ti kazu da si mali covek. Nema male srece i male bolesti. Nema male kradje i male smrti. Nema malog rata niti malog postenja. Nema maloga prijatelja i male tajne. Nema maloga coveka i male ljubavi. 2. Ne okreci mi nikad ledja da bih te voleo. Secam se tvojih prvih zuba. Secam se tvojih prvih koraka. Secam se: Decja bolnica u No- vom Sadu. Sedim kraj tvog kreveta i molim sve na svetu da mi ne umres. I ostao si ziv. Ni Bog nam nije verovao tih dana. Ni priroda. Ni ljudi. Verovala je samo nasa ogromna ljubav. Verovala je samo tvoja ruka u mojoj ruci, dok je kao kucica slikala azurnu svetlost po mo- jim dlanovima. 3. Mi se prevrcemo naglavce kao pescani sat. I menjamo se jedan s drugim. Dobices jednog dana dublji glas. Poceces da se brijes. Ozenices se i zaposliti. Imaces svoju decu i pricaces im svoje bajke. A ja cu biti sve detinjastiji i bezazleniji. Prepoznaces me po tome kako naivno verujem da cu vecito ziveti, opcinjen unutra- snjim govorom poput drevnoga boga Ptaha, koji je prvo smislio ceo svet u sebi, zatim izdahnuo okolo svoje neverovatne misli, i tako,ogromnom mastom, sam u Nicemu, jedini,oziveo sve ono sto je jos bilo nestvoreno. 4. Onda ce doci sve naglo: moji poslednji zubi. I odmah posle toga: moji poslednji koraci. Na kraju: neka bolnica u ko zna kojem gradu. Sedi kraj moga kreveta u neko ovakvo vece makar samo sat ili pola sata. Bice to sasvim dosta za sve proklete godine. I neka moja ruka bude u tvojoj ruci.I neka kao kichica naslika onaj isti pitomi svetlosni znak na tvojim dlanovima, znak da ti nikad nisam, nikad okrenuo ledja da bi me postovao i voleo. Ljubav je kao snaga: ako je vise trosis, vise ces je i imati. 5. Kad bi ptice ovako umele da vole, kao ja,vec bi se pretvorile u vetar. Kad bi potoci ovako umeli da vole, kao ja, vec bi postali okeani. Kad bi prostori ovako umeli da vole, kao ja, vec bi postali beskonacnost. Kad bi vreme ovako umelo da voli, kao ja, vec bi se pretvorili u vecnost. Kad bi zemlja ovako umela da voli, kao ja, vec davno bi bila zvezda. Putokaz Kad nekoga u prolazu pitaš: kako si, ti to sebe proveravaš i sebe pitaš. Nauči se da umeš da uplašiš svoj strah, umesto strah da tebe plaši. Nauči se da umeš da zaboliš svoj bol, umesto da on tebe boli. Nauči se da umeš da vodiš svoje puteve, umesto putevi tebe da vode. I nauči da umeš da odživiš svoj život, umesto da on tebe živi. Jer njemu je svejedno da li nas ima ili nema i da li, uopšte, i mislimo da mislimo...

[Срђан Ранђеловић]

На сву срећу, ја ти не могу помоћи
и уморан сам од тражења решења,
које је увек на дохват наших кратких руку.
И пролази време, руке нам јачају,
али не расту.

А да закорачиш?
Не, не смеш прва,
а ја не могу бити испред тебе.
Да кренемо скупа?
Ко би се тога сетио?

Не кради ми међувреме,
ако већ не осећаш своје.
Постаћу хладан и променићу се,
али кад-тад ћу експлодирати.
Ко ће да скупља парчиће? Ти?
Па ти не можеш да ме скупиш ни састављеног.

Не кради ми међувреме.
Оно није наше.
Оно је моје.
И није између нас.
Оно је између мене и мене.

Не кради ми међувреме,
бојим се-упашћеш у њега.
Не кради ми себе од мене,
будало глупа.
Постаћеш међувреме
и остаћеш заувек са мном без мене.

[JESSY]

Kroj

Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i
pokazivati svima. Bićeš moj način odevanja
svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad
dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebe
skidati. Na meni ćeš se raspasti.
Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju
ove detinje duše. I da se više ne stidim pred
biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.

Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati
moju kožu s tvojom. Ne znam da li me
shvataš: to nije prožimanje.
To je umivanje tobom.

Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je nečiji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoće.

[JESSY]

O CEMU PRICAMO DOK SETAMO


O cemu pricamo dok lutamo
u predvecerje gradom?
U stvari:mi samo cutimo...cutimo
i gledamo se kradom.
U stvari mi se u sebi pitamo
nesto sto nikom nije jasno.
Sanjarimo i skitamo...skitamo
i katkad smrknemo glasno.
A kad se nebo skoro vec smraci
i od svetiljki grad pozuti
odjednom znamo sve sta znaci
to sto se ovako cuti.
U stvari mi to u sebi slutimo
reci narasle u bezmerje,
pa nam je dosta i da cutimo
i lutamo kroz predvecerje.

[Срђан Ранђеловић]

Мике никада доста

[JESSY]

epilog

ovo nije ispovest.
ovo je gore nego molitva.

hiljadu puta od jutros
kao nekad te volim.
hiljadu puta od jutros
ponovo ti se vracam.

hiljadu puta od jutros
ja se ponovo plasim
za tebe,
izgubljenu u vrtlogu geografskih karata,
za tebe,
podeljenu kao plakat
ko zna kakvim ljudima.

da li sam jos uvek ona mera
po kojoj znas ko te boli?
po kojoj znas koliko su pred tobom
svi drugi bili goli?

ona mera po kojoj znas ko te otima,
a ko placa?

da li sam jos uvek
medju svim tvojim zivotima
onaj komadic najcistijeg oblaka u grudima,
i najkrvavijeg saca?

[JESSY]

"...Zar te ne uplasi pomisao
s kim luta tvoja svest kad zaspis?

S kim se izlezava tvoj san
sad, dok si budan?

Gde je sve ono sto si zaboravio da si bio?
Gde je sve ono sto si sad, a ne znas da to jesi?

Gde je sve tvoje
Svaki put kad ga trazis?

Zar te ne uplasi to sto osim porazne ljubomore i nemas drugog dokaza da si nekada bio dete?..."

[JESSY]

ekspres za sever


mozda niko nije umeo da te zeli ovako
kao ja nocas

tvoje ruke bele kao samoca
tvoja bedra sa ukusom platna i voca
tvoj malo sustavi glas

sa nosom decackim prilepljenim
uz okno vagona,

nejasan samom sebi
kao oprostajno pismo padavicara,

i cudno uznemiren toplinom
kao razmazen pas,

putujem, evo, putujem
da natrpam u glavu jos neslucene predele,
da drvecu pozelim najlepsu laku noc
na svetu,

da se vrtim kao lisce,
kao vetar po travnjacima,
kao zvezde i ptice

da malo nemam plan

da imitiram klavijature,
liftove
i okean

da zaboravim ruku na tvom struku
i lice uz tvoje lice

[JESSY]

Ovo je pesma
za tvoja usta od visanja
i pogled crn.
Zavoli me,
kad jesen duva u pijane mehove.

Ja umem u svakom novembru
da napravim jun
i nemam obicne srece
i nemam obicne grehove.

Moja je sreca srneca.
A gresno mi je smesno
ako me neko cacne
u ove oci placne
nije to neutesno:

Ja umem od suza da pravim,
klikere lepe, prozracne.

Podelicu sa tobom
sva moja sasava zdravlja.
Zavoli moju senku
sto se klati niz dan.

Sutra nas mogu sresti
ponori ili uzglavlja
ludo moja zar ne znas:
divno je nemati plan!

Izadji iz tog detinjstva
kao iz starih patika.
Zavoli moj osmeh, dubok
kao jezerske vode.

Evo i ja sam se izuo.
Pod vrelim tabanima
rastapa mi se asfalt.

Budi uz mene kad odem.

[JESSY]

Jer sutra nema jedno obličje, sine moj. Postoji veliki broj mogućnosti.
I moraš imati dalekovidu moć proricanja da se ne zgrudvaš u samo jednom vremenu.
Ne znam grešim li ako verujem: ipak je sve tako lako poderivo- sem čoveka.


...Ljudi se poštuju rečima, a vole ćutanjem...


Nasloni glavu na moje rame i oslušni.Oslušni zenicama.
Sve što je oko tebe, sine moj, sačinjeno je od nečega u tebi. Pokušaj da se osvrneš. Svet ima milione vrata. Lepo ih možeš opipati i u tami. Možeš ih opipati kao yvuk. Kao odjek.
Svejedno kroz koja vrata prođeš, prošao si kroz sebe. I sa obe strane te čeka ogromna ljudska nada.


...Ljubav je kao snaga: ako je više trošiš, više ćeš je i imati...


...Sve se, sine moj, može naučiti iz knjiga, osim četiri stvari. Osim vrline nadanja, veštine verovanja, vizionarstva budućnosti i umetnosti strpljenja...


...I najveći je život kad nisi svestan da živiš, nego misliš da sanjaš.


...Stići će samo onaj, koji ide.



iz zbirke „Horoskop“

[JESSY]

Romansa

- Jesi l' moje
Najmoje?
- Jesam tvoje
Najtvoje.
- Da ti sviram u usima?
- Da mi kupis dve firange od cica.
Al' da budu na cvetice.
- Da zakacim viljuskama
na ragastov od pendzera.
- Da me mrze sve komsije.
- Da ja imam samo tebe.
- Da ti imas samo mene.
- Da ne udje ni Mesec ni Sunce.
Da u sobi bude jedna crkva.
Da gledamo kroz taj pendzer,
kroz taj pendzer pun cvetica,
da je zivot nesto nase,
najnase.
- Da je zivot nesto tako lepo
kao u samoposluzi "Zvezda".
- Jesi l moje?
Najmoje?
- Jesam tvoje.
Najtvoje