Razlike između muškaraca i žena

[JESSY]

 

Utvrđivanje razlika između muškaraca i žena je oduvek bila veoma popularna tema kojom su se bavili mnogi naučnici, filozofi, umetnici, laici a i razni kvazistručnjaci. Ono što se sa sigurnošću može reći je da su te rasprave veoma nabijene predrasudama, neznanjem, vrednosnim orijentacijama i projekcijama samih autora. Ono što mnogi zanemaruju u ovakvim diskusijama jeste činjenica postojanja individualnih razlika, kako unutar svake od grupa (muškaraca i žena) tako i unutar cele populacije ljudskih bića.

 

Vladimir Mišić dipl. psiholog

[JESSY]

Psihologija individualnih razlika je savremena psihološka i multidisciplinarna naučna struja koja se upravo time bavi. Kao što se ljudi razlikuju u pogledu raznih fizičkih (morfoloških i anatomskih) karakteristika (na primer: visina, težina, veličina delova tela itd) tako se razlikuju i u pogledu raznih psiholoških osobina (na primer: inteligencija, osobine ličnosti, stavovi, vrednosne orijentacije itd). Kada su u pitanju psihološke osobine, naučna istraživanja su pokazala da su individualne razlike unutar grupa muškaraca i žena daleko veće nego između samih grupa. Na primer, podaci da su žene (kao grupa) nešto manje agresivnije nego muškarci (kao grupa), da žene imaju nešto slabije izraženije spacijalne sposobnosti (sposobnost snalaženja u prostoru) nego muškarci, da su žene nešto više od muškaraca sklonije depresivno-anksioznim tegobama a da su muškarci više skloni antisocijalnom ponašanju (kriminalu, nasilju i sl.) i alkoholizmu, ne govori mnogo o razlikama između polova. Zašto? Pa zato što na primer podatak da su žene kao grupa depresivnije nego muškarci ne znači da ne postoje depresivni muškarci, takođe unutargrupne razlike su mnogo veće nego intergrupne, pa je moguće pronaći mnogo muškaraca koji su depresivniji od mnogih žena, kao i pronaći neke žene koje mnogo više piju nego neki muškarci.

[keka]

ili zene koje se mnogo bolje snalaze u prostoru :tornado:  

 

[Sudija]

Utvrđivanje razlika između muškaraca i žena 

Penis i vadžajna,razlika.Mnogo komplikuju ti psiholozi i ostali  .smesko.

[JESSY]

Kada su u pitanju razlike između žena i muškaraca postoji još jedna rasprostranjena zabluda a to je mešanje termina pol i rod. Pol je stvar anatomije a rod uključuje i neka psihološka obeležja. Svaki muškarac i svaka žena imaju i feminine i maskuline karakteristike, kako u fizičkom tako i u psihološkom smislu. Koje se psihološke osobine mogu smatrati tipično muškim ili tipično ženskim više je stvar kulture i vremenske epohe nego stvar biologije. Takođe jedna od veoma rasprostranjenih predrasuda je da su žene emotivnije (empatičnije, brižljivije, osetljivije i sl.) nego muškarci. To je potpuna neistina. I muškarci i žene kao grupa su podjednako emotivni, a razlike unutar obeju grupa su veoma velike, postoje veoma senzitivni muškarci i veoma emotivno tupe žene i obrnuto, a najviše nas ima negde na sredini tog kontinuuma. Takođe, način na koji žene i muškarci izražavaju emocije veoma je kulturno uslovljen. Neki teoretičari na primer smatraju da muški alkoholizam i nasilničko ponašanje predstavlja ekvivalent ženskoj depresija, oni to nazivaju tzv “muškom depresijom“.

Imajući u vidu ove informacije možete i sami zaključiti koliko se manipuliše podacima o razlikama među polovima i koliko predrasuda postoji na ovu temu. Podaci o samoj individui (pojedinicu) su mnogo korisniji i mnogo više govore o datoj osobi nego činjenica kojoj polnoj grupi ili seksualnoj orijentaciji osoba pripada.

[Драшко]

Penis i vadžajna,razlika.Mnogo komplikuju ti psiholozi i ostali  .smesko.

ал га упрости Џаџ

[JESSY]

Muški mozak u stanju mirovanja smanjuje broj moždanih talasa za 70 posto a ženski za samo 10 posto. Žene dakle neprekidno analiziraju sve informacije koje imaju. Nekada i previše.

 

Ženski mozak takođe bolje deli informacije između dve sfere mozga zbog čega one lakše prepoznaju laž, otkrivaju neverbalne signale i lakše rade više stvari istovremeno. Muškarci rade jednu po jednu.

Žene bolje slušaju i komuniciraju drugačije od muškaraca. One ređe govore direktno, zbog čega dolazi do nesporazuma. Muškarci će reći "Gladan sam", a žene "Večera je gotova". Žene u proseku izgovore 6.000 – 8.000 reči na dan, a muškarci samo 2.000 – 4.000.

Muškaraci se bolje snalaze u prostoru.

 

Žene imaju razvijenije čulo dodira zbog čega se češće dodiruju za vreme razgovora.

 

''Žene precizno otkrivaju muško genetsko nasleđe primanjem feromona kako bi osigurale što bolje potomstvo.

Žene na testovima inteligencije prosečno ostvaruju tri posto bolji rezultat od muškaraca.

Muškarci razmišljaju uz upotrebu više logike, a one uz više emocija.

Muškarci ne žele kritiku i sami rešavaju probleme.

Većina veza ne propada zato što žena nije zadovoljna muškarcem, nego zato što oseća da je on emotivno ne ispunjava.

Kada muškarac ćuti, to ne znači da on ne voli ženu, nego da želi svoj mir.''

 

Domino

[Natasa.]

Domino hahahhahahahhahahahahahhahahaha

[JESSY]

"Te razlike su poznate otprilike koliko je staro i čovečanstvo i naše društvo. Mi nismo slučajno dva pola. Razlike su biološke, uslovljene biološki, kao i različitim porukama koje primamo tokom odrastanja, odnosno vaspitanja, i kasnije ulogama koje igramo u životu. Potpuno različito vaspitavamo dečake, sinove, a različito devojčice", objašnjava Ljiljana Jovančić, klinički psiholog.

Uzroci te pojave, prema njenom mišljenju, leži u tradiciji. Tradicionalna uloga žene je bila da rodi, da produži biološki vrstu i da se brine i potomstvu. Ipak, zadnjih dve - tri generacije, ta uloga se usložnjava.

Dakle, i one dalje zadržavaju primarnu ulogu, ali je usložnjavaju zahtevima da budu dobre supruge, dobre radnice, zadovoljne sobom i uz sve to, dobre majke.

Prema mišljenju dr Jovančić, žena je biološki jače biće, to znači i psihološki, upravo zato što u životu igra više uloga. To znači da su njene tačke oslonca mnogostruke. Uz to žena duže živi, biološki je jača, a tu cenu plaćaju muškarci.

To je poznato i na pedijatriji. Kada se rodi, recimo, deset bebica nedonoščadi, deset devojčica i deset dečaka, veći je procenat preživljavanja devojčica.

Razlike među polovima se ispoljavaju u najranijem periodu, jer žena mora da bude biološki jača kako bi mogla da rađa, odgaja decu i živi dovoljno dugo da ta deca porastu, što navodi na zaključak da su razlike evolutivnog porekla.

Istovremeno, pripadnici suprotnih polova trude se da prevaziđu razlike i ostvare dobre partnerske odnose u cilju produženja vrste. To nam pruža i emocionalnu satisfakciju. U toj jednoj ulozi sadržana je i uloga prijatelja, seksualna ostvarenost, zatim podrška budućeg roditelja našeg deteta, itd.

[DankaM]

Hm, ovo je baš interesantna, a i beskrajno složena tema.

 

Pitanje pola, roda i razlike koja se ne svodi na polne organe, već na inter- i intra-subjektivne odnose među rodovima.

Lično više volim reč rod, pošto zbilja uključuje i psihološko i socijalno, a volim da mislim da smo mi, ljudska bića, ipak otišli malo iznad puke biologije.

 

Ako se dobro sećam sa predavanja vo vremja ono po Džesiki Bendžamin http://en.wikipedia.org/wiki/Jessica_Benjamin ,koja je zasnovala svoje pretpostavke na Frojdovom radu i kritici istog, rađamo i do nekog određenog uzrasta smo u tzv. over-inclusive matrici, koja uključuje delove i muškog i ženskog rodnog identiteta. Međutim, mi ne postojimo u vakuumu, već smo izloženi mnogim odnosima. Znači, imamo odnos ULOGA majke i oca, kao paradigmu "muškog" i "ženskog" RODNOG odnosa. Kako rastemo, "odbacujemo" one delove rodnog identiteta koji nam ne "pripadaju". Ali, da ne bude zabune, ne identifikujemo se sa mamom ili sa tatom, već sa mamom-u-odnosu-prema-tati i obrnuto. Da stvar bude komplikovanija, ne usvajamo samo rodni identitet onog pola kojem pripadamo, već i jedan deo onog drugog. Zbog toga možemo reći da i kod jednog i kod drugog roda samo PREOVLADAVA i dominantan je taj model. Svako u sebi nosi i delić onog drugog roda. Tako da nije dovoljno roditi se sa penisom ili vaginom i smatrati da je stvar gotova. 

 

Stvar je mLogo zamršena, kako samo jedna Jessy ume  

[Иван ♪♫]

Ali, da ne bude zabune, ne identifikujemo se sa mamom ili sa tatom, već sa mamom-u-odnosu-prema-tati i obrnuto.

 

Ово не разумем, може појашњење? Јел мислиш као модел понашања?

[DankaM]

Ово не разумем, може појашњење? Јел мислиш као модел понашања?

 

Da, kao uopšten model odnošenja prema drugoj bliskoj osobi, ali ako izdvojimo rodno, onda da, kao odnos rodnih uloga jedne prema drugoj.

Primaran je odnos majke-onog ko birne o detetu u prvim mesecima njegovog života. Međutim, daleko od toga da dete ne shvata da postoji neka stvarnost koja ga odvaja od tog prvog objekta ljubavi. A ta stvarnost uključuje i druge osobe. No, posle određenog vremena, detetovi kognitivni kapaciteti mu omoguće da razlikuje osobe i na više nivoa. A oko 2.-3. godine, postaje mu važno to razlikovanje po rodu. Drugo, i roditelji se od rođenja različito postavljaju prema ćerki i prema sinu, što olakšava uočavanje razlika.

 

Elem, prva razlika je Ja-Ti. Kasnije postaje važna razlika Žensko-Muško.

[JESSY]

Stvar je mLogo zamršena, kako samo jedna Jessy ume

4869

[JESSY]

''Pitanje da li su psihički problemi prisutniji kod žena ili kod muškaraca već dugo je prisutno u psihologiji a u zadnje vreme postalo je i predmet brojnih istraživanja iz oblasti koja se bavi razmatranjem roda i mentalnog zdravlja. Postavlja se pitanje da li postoje razlike u mentalnom zdravlju između muškaraca i žena. Neki autori tvrde da žene pokazuju više psihopatoloških fenomena dok su drugi uvereni da su muškarci u većoj meri poremećeni. Prisutna je i teorija po kojoj oba pola pate jednako, ali od različitih problema. Razmatrajući uzroke razlika, neki tvrde da biologija stvara polne razlike u psihološkim problemima dok drugi smatraju da su socijalni faktori tj. različiti tipovi socijalizacije muškaraca i žena odgovorni za razlike u mentalnom zdravlju. Dakle, ko više pati? Muškarci ili žene?''

 

Психолошки кутак

[JESSY]

Izvesna istraživanja pokazala su da nema razlika između učestalosti psihopatoloških fenomena kod muškaraca i žena. Ovo važi čak i kada govorimo o težim psihičkim poremećajima kao što je šizofrenija. Ukupno gledano, ni jedan pol nije gori od drugog. Ipak, kada razmatramo tipove psihijatrijskih poremećaja, postojeća istraživanja u ovoj oblasti, sugerišu da se muškarci i žene razlikuju po vrsti psiholoških problema kojima su skloni.Tako su kod žena anksioznost i depresivnost češći nego kod muškaraca. Ovo se odnosi i na blaže i teže oblike depresije, kao i na većinu tipova anksioznosti, uključujući generalizovani anksiozni poremećaj i fobije. S druge strane, muškaraci su češće skloni zloupotrebi supstanci i antisocijalnim poremećajima. Pod ovim podrazumevamo alkoholizam, narkomaniju i psihopatsko ponašanje.