Србија - добре вести

[PredragVId]

Јој дивно!!

[Пг]

ТИХИ ХЕРОЈИ (1) Ови људи у Србији сваки дан помажу некоме и не траже ништа заузврат

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/tihi-heroji-1-ovi-ljudi-u-srbiji-svaki-dan-pomazu-nekome-i-ne-traze-nista-zauzvrat/e40zeb5

 

[Ненад Р.]

После разговора са премијером, Марина Адамовић, жена у инвалидским колицима која сваког дана прикупља помоћ за болесну децу, добиће кућицу у коју ће моћи да се склони од лошег времена ....

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2494406/izvinjenje-i-kucica-za-rad-humanitarki-iz-nisa.html

[obi-wan]

http://noizz.rs/noizz-news/bravo-gradovi-u-srbiji-odbijaju-docek-i-porucuju-dajte-novac-bolesnoj-deci/3n2g977

...

BRAVO: Gradovi u Srbiji odbijaju doček i poručuju - dajte novac bolesnoj deci!

Nakon što se Požega odrekla gradskog dočeka Nove godine kako bi taj novac preusmerili na popravku skenera u užičkoj bolnici, u Novom Sadu je pokrenuta peticija kojom se traži da se novac za tu namenu preusmeri bolesnoj deci, a isto je za njima učinjeno i u Subotici. Izgleda da je Srbiju zahvtila epidemija humanosti kakvu odavno nismo videli i jedva čekamo da vidimo koga će uhvatiti sledećeg!

Plemeniti Subotičani trenutno prikupljaju potpise za peticiju kojom traže od Bogdana Labana, gradonačelnika, i lokalne vlasti da odustanu od dočeka godine na trgu i da taj novac potroše na pomoć teškoj oboleloj deci i odraslima, piše Blic.

U peticiji "Budimo humani – Nova godina za Novi život", koja kruži društvenim mrežama, nekoliko civilinih organizacija, neformalne grupe i pojedinci koji su pokrenuli akciju, navode da život njihovih sugrađana zavisi od donatora i SMS poruka i zahtevaju da se odustane od koncerta Goce Tržan i proslave.

- Vlast u Subotici bi na ovaj način pokazala primer i drugim lokalnim samoupravama da učine isto, da se za novogodišnju noć odreknu zabave, pokažu humanost i pomognu onima koji imaju samo jednu želju, da prežive.

Građani predlažu Labanu da lokalna samouprava osnuje poseban budžetski fond koji bi bio namenjen samo za potrebe lečenja bolesnih građana.

- Iva Zvekić, Aleksandar Šešlija i drugi naši sugrađani koji su oboleli od teških bolesti  prinuđeni su da čekaju na medicinsku terapiju ili da budu operisani u inostranstvu. Takve operacije koštaju mnogo i niko od njih nije u mogućnosti da obezbedi sredstva za lečenje. Pružite im podršku! Odustanite od proslave! Pokažite primer! Osnujte poseban budžetski fond koji će biti namenjen samo za ove potrebe, na koji će i sami građani moći da uplaćuju novac, a koji će se prvenstveno puniti preraspodelom budžetskog novca svih građana – zahteva se u peticiji građana.

Zvaničnih informacija iz Gradske uprave o dočeku i koliko novca je grad opredelio za proslavu nema, ali je na sajtu grada u rubrici javne nabavke objavljena konkursna dokumentacija i obaveštenje o pokretanju pregovaračkog postupka bez poziva za podnošenje ponuda za novogodišnji nastup Goce Tržan.

...

Povezano: http://noizz.rs/noizz-news/pozega-se-odrekla-nove-godine-da-bi-pomogli-uzickoj-bolnici/404s9v5

[Пг]

Јана и Ђурђа Боснић из Београда за свој први рођендан нису добиле ниједан поклон. Уместо тога, породица Боснић је одлучила да госте на рођендану замоле да донесу новац, који су полонили Институту за неонатологију и на одељењу неонатологије у ГАК "Народни фронт".

Јана и Ђурђа Боснић су двојајчане близнакиње које су рођене на данашњи дан пре годину дана. Родиле су се месец дана пре термина, а пошто им плућа још увек нису била сасвим сазрела, смештене су на интензивну негу одељења за неонатологију. Јана је из породилишта пуштена кући након две недеље, док је Ђурђа трећег дана пребачена на Институт за неонатологију, одакле је дошла кући након четири седмице.

- Када смо почели да планирамо рођенданску забаву за наше девојчице циљ нам је био да се сви осећају срећно макар пола од оног колико смо ми били срећни када смо их добили прошле године. Тада нам је пала на памет идеја да сви гости уместо играчака којих имамо превише понесу новац, који ћемо дати ми затим донирати Институту за неонатологију и одељењу неонатологије у болници ГАК "Народни фронт" у знак захвалности за све што су прошле године урадили за нас - објашњава мама ове две предивне девојчице.

Додаје да су се сво време боравка у болници, лекаридивно и љубазно опходили и према бебама и према родитељима.

- Данас су веселе, радознале и пуне енергије. Обе пузе, држе се за ручице, повремено саме стоје и припремају се за прве кораке - истиче пресрећна мајка.

Пријатељи ове дивне породице били су срећни, али и поносни када су схватили шта Боснићи желе да ураде, па су радо прихватили њихов захтев. Они су прикупили око 50.000 динара, а у договору са болницама купили су оно што им је тренутно најпотребније.

- Нисмо желели да дајемо новац, желели смо да купимо оно што им је најнеопходније, па смо за бебе на Институту решили да узмемо два амбу-балона која служе за реанимацију, а за одељење Неонаталогије 200 бенкица за новорођенчад - објашњава мајка.

И БРАТОВ РОЂЕНДАН У ХУМАНИТАРНЕ СВРХЕ

Како тврде Боснићи, ово је само почетак.

- Волели бисмо да сви ово раде. Осећај је диван. Срца су нам пуна. С обзиром на то у каквом нам је стању свет, требало би да учимо децу да се радују да помогну и поделе срећу са другима. Већ размишљамо за коју сврху ћемо скупљати донације на место поклона за рођендан старијег брата Јане и Ђурђе који на лето пуни четири године - истичу ови хумани Београђани.

 

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/dobro-se-dobrim-vraca-jana-i-djurda-nisu-dobile-nijedan-poklon-za-1-rodendan-razlog/t444vsx

[Пг]

СРЦЕ ЗА ДЕЦУ Породица са седморо деце добила кућу: Славимо Ускрс уз струју и воду!

- Направили су нам чесму усред куће! Не морамо у село по чашу воде, не морамо чак ни да је грејемо на шпорету! Види, гори светло, а нема свећа, види, права када! - узвикују деца Петковића док с одушевљењем истражују купатило које никада раније нису имали.

Седморо деце су Радица и Зоран из Кличевца крај Пожаревца родили и одгајили у четири трошна зида из којих је тукла промаја и ширили се мириси влаге и дима. Ту пусту уџерицу без струје и воде напустили су на Васкрс, када им је "Блиц фондација" уручила кључеве потпуно нове куће.

Петковићи су тражили да се сликају са онима који су им највише помогли

Петковићи су тражили да се сликају са онима који су им највише помогли
Петковићи су, не верујући у толику срећу, бојажљиво обилазили собе, као да нису сигурни да је све то заиста њихово.

- Најстарија ћерка Слађана (22) се удала, али без свадбе. Сада имамо где да примимо пријатеље - каже Зоран.

Живели су у уџерици која је сваког часа могла да се сруши

Живели су у уџерици која је сваког часа могла да се сруши
Слађану (18), који већ годинама ради да би помогао оцу, струја је највећи дар.

- Само кад нам је ова сијалица засветлела над главом. Нећемо више легати у шест по подне и будити се зором јер немамо за свеће - готово неверујући каже Слађан.

Малишани су пресрећни јер сада имају и своје собе

Малишани су пресрећни јер сада имају и своје собе
Аница (9), Анђела (7), Александар (12) и Жаклина (16) само су трчкарали око куће и кроз собе. Већ су довели и другове да се играју.

Комшије су организовале право весеље за усељење и позвале госте 

Комшије су организовале право весеље за усељење и позвале госте
- Децу сам целог живота купала у води коју сам у кофи доносила из села. Овим сам рукама целу реку пренела. Жаклина од свећа и дима има проблем са видом. Ја могу само да се захвалим свима који су помогли, све ћу ово да чистим, све да чувам - кроз сузе је прозборила Радица, за коју је нова кућа и више од крова над главом - то је гаранција да ће породица остати на окупу и да им због немаштине деца неће бити послата у дом.

Радица је заплакала јер овакву кућу, каже, није могла да замисли ни у сновима

Радица је заплакала јер овакву кућу, каже, није могла да замисли ни у сновима
- Деветочлана породица Петковић на Васкрс је добила најлепши поклон - кућу од 80 квадрата коју им је "Блиц фондација" обезбедила уз помоћ донатора. Ово је четврта породица која је усељена у потпуно нови дом, а тиме је укупно 20 деце добило шансу за лепше и срећније детињство. Сада настављамо даље - рекла је извршна директорка "Блиц фондације" Лјиљана Кнежевић.

Само кад нам је ова сијалица засветлела над главом, и да мама више не мора да носи оне балоне воде да би нас окупала, кажу деца
Кућу породици Петковић изградио је "Јавор инжењеринг".

- Изградили смо је у најкраћем року и драго нам је да смо њоме усрећили још једну породицу. Надам се да ће њени чланови још дуго година живети у њој - рекао нам је Вук Поповић из "Јавор инжењеринга".

Малишани су добили играчке, али су се толико збунили као да нису веровали да је то за њих

Малишани су добили играчке, али су се толико збунили као да нису веровали да је то за њих
Кухињу и белу технику породици је донирао "Либер Новус", "Деxy Цо" је обезбедио играчке за малишане, а намештај који је од куће направио дом поклон је "Форме идеале".

Струју нисмо имали, а кроз зидове је толико дувало да ни свећа није могла да гори
- Поносни смо што смо део пројеката "Блиц фондације". "Форма идеале" никада не заборавља оне који не могу себи да приуште намештај. Срећни смо што смо данас део новог почетка породице Петковић - рекао је Никола Ружичић, ПР менаџер те фирме.

Диван дан у Кличевцу

Маленој Ани највише се свидела камера нашег фоторепортера
Фото: Зоран Илић / РАС Србија
Маленој Ани највише се свидела камера нашег фоторепортера
- Ово је диван дан у Кличевцу, где се захваљујући "Блиц фондацији" породица Петковић усељава у нову кућу у којој ће наставити далеко бољи живот. Захвалан сам и локалној самоуправи Града Пожаревца и свим мештанима који су активно помогали породици, показујући своју хуманост и солидарност - рекао нам је Бојан Илић, председник Скупштине Града Пожаревца.

 

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/srce-za-decu-porodica-sa-sedmoro-dece-dobila-kucu-slavimo-uskrs-uz-struju-i-vodu/6511bn8

Свима онима који имају везе са овом фондацијом, иако ми је Блиц једна од омраженијих новина, и свима онима који су макар један динар приложили да Господ десетоструко узврати.

 

[JESSY]

SRCE ZA DECU Porodica sa sedmoro dece dobila kuću: Slavimo Uskrs uz struju i vodu!

- Napravili su nam česmu usred kuće! Ne moramo u selo po čašu vode, ne moramo čak ni da je grejemo na šporetu! Vidi, gori svetlo, a nema sveća, vidi, prava kada! - uzvikuju deca Petkovića dok s oduševljenjem istražuju kupatilo koje nikada ranije nisu imali.

 

 

Sedmoro dece su Radica i Zoran iz Kličevca kraj Požarevca rodili i odgajili u četiri trošna zida iz kojih je tukla promaja i širili se mirisi vlage i dima. Tu pustu udžericu bez struje i vode napustili su na Vaskrs, kada im je "Blic fondacija" uručila ključeve potpuno nove kuće.

 

Foto: Zoran Ilić / RAS SrbijaPetkovići su tražili da se slikaju sa onima koji su im najviše pomogli

Petkovići su, ne verujući u toliku sreću, bojažljivo obilazili sobe, kao da nisu sigurni da je sve to zaista njihovo.

- Najstarija ćerka Slađana (22) se udala, ali bez svadbe. Sada imamo gde da primimo prijatelje - kaže Zoran.

Foto: RAS / RAS SrbijaŽiveli su u udžerici koja je svakog časa mogla da se sruši

Slađanu (18), koji već godinama radi da bi pomogao ocu, struja je najveći dar.

- Samo kad nam je ova sijalica zasvetlela nad glavom. Nećemo više legati u šest po podne i buditi se zorom jer nemamo za sveće - gotovo neverujući kaže Slađan.

Foto: Zoran Ilić / RAS SrbijaMališani su presrećni jer sada imaju i svoje sobe

Anica (9), Anđela (7), Aleksandar (12) i Žaklina (16) samo su trčkarali oko kuće i kroz sobe. Već su doveli i drugove da se igraju.

Foto: Zoran Ilić / RAS SrbijaKomšije su organizovale pravo veselje za useljenje i pozvale goste

- Decu sam celog života kupala u vodi koju sam u kofi donosila iz sela. Ovim sam rukama celu reku prenela. Žaklina od sveća i dima ima problem sa vidom. Ja mogu samo da se zahvalim svima koji su pomogli, sve ću ovo da čistim, sve da čuvam - kroz suze je prozborila Radica, za koju je nova kuća i više od krova nad glavom - to je garancija da će porodica ostati na okupu i da im zbog nemaštine deca neće biti poslata u dom.

Foto: Zoran Ilić / RAS SrbijaRadica je zaplakala jer ovakvu kuću, kaže, nije mogla da zamisli ni u snovima

- Devetočlana porodica Petković na Vaskrs je dobila najlepši poklon - kuću od 80 kvadrata koju im je "Blic fondacija" obezbedila uz pomoć donatora. Ovo je četvrta porodica koja je useljena u potpuno novi dom, a time je ukupno 20 dece dobilo šansu za lepše i srećnije detinjstvo. Sada nastavljamo dalje - rekla je izvršna direktorka "Blic fondacije" Ljiljana Knežević.

Samo kad nam je ova sijalica zasvetlela nad glavom, i da mama više ne mora da nosi one balone vode da bi nas okupala, kažu deca

Kuću porodici Petković izgradio je "Javor inženjering".

- Izgradili smo je u najkraćem roku i drago nam je da smo njome usrećili još jednu porodicu. Nadam se da će njeni članovi još dugo godina živeti u njoj - rekao nam je Vuk Popović iz "Javor inženjeringa".

Foto: Zoran Ilić / RAS SrbijaMališani su dobili igračke, ali su se toliko zbunili kao da nisu verovali da je to za njih

Kuhinju i belu tehniku porodici je donirao "Liber Novus", "Dexy Co" je obezbedio igračke za mališane, a nameštaj koji je od kuće napravio dom poklon je "Forme ideale".

Struju nismo imali, a kroz zidove je toliko duvalo da ni sveća nije mogla da gori

- Ponosni smo što smo deo projekata "Blic fondacije". "Forma ideale" nikada ne zaboravlja one koji ne mogu sebi da priušte nameštaj. Srećni smo što smo danas deo novog početka porodice Petković - rekao je Nikola Ružičić, PR menadžer te firme.

Divan dan u Kličevcu

Foto: Zoran Ilić / RAS SrbijaMalenoj Ani najviše se svidela kamera našeg fotoreportera

- Ovo je divan dan u Kličevcu, gde se zahvaljujući "Blic fondaciji" porodica Petković useljava u novu kuću u kojoj će nastaviti daleko bolji život. Zahvalan sam i lokalnoj samoupravi Grada Požarevca i svim meštanima koji su aktivno pomogali porodici, pokazujući svoju humanost i solidarnost - rekao nam je Bojan Ilić, predsednik Skupštine Grada Požarevca.

 

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/srce-za-decu-porodica-sa-sedmoro-dece-dobila-kucu-slavimo-uskrs-uz-struju-i-vodu/6511bn8

[JESSY]

MLADI HEROJI SRBIJE Valerija od 20. godine ima firmu, pravi robote i ODELA ZA ASTRONAUTE

Priče sa dušom | 12. 05. 2017 - 06:58h

 

 

Ako pogledamo njenu biografiju i karijeru koju je počela sa 12 godina napravivši svoj prvi internet sajt i prodavši ga za 800 dinara, sve posle toga, iako mnogima zapanjujuće rano u njenim godinama, došlo je normalnim, prirodnim sledom događaja, kao i kod mnogih talenata širom sveta.

 

Foto: Priče sa dušom / screenshot

Poslednji uspeh u nizu je osvojeno prvo mesto među Mladim herojima na konkursu Youth Heroes, u organizaciji Exit festivala i Naftne industrije Srbije, u oblasti preduzetništva i kreativnih industrija. Na spisku nagrada ove mlade Beograđanke su i povelja i zlatna medalja u oblasti robotike koju su joj dodelili Mladi istraživači Srbije i Hrvatske, piše sajt Priče sa dušom.

 

Foto: Priče sa dušom / screenshot

Valeriji Spasojević su 24 godine. Po zanimanju je tehničar za robotiku, a to zvanje stekla je u srednjoj školi na Novom Beogradu koja nosi ime: Politehnika, škola za nove tehnologije. Nakon toga je upisala Mašinski fakultet, napustila ga posle tri meseca i vinula se u preduzetnike. Prethodno je radila kao dizajner u izdavačkoj kući Ringier, zatim lepila deklaracije u jednoj drugoj firmi, potom se zaposlila kao web dizajner u švajcarskoj kompaniji, a onda u 20. godini otvorila agenciju HLT STUDIO.

Foto: Priče sa dušom / screenshot

Tu je sarađivala sa brojnim stranim i domaćim firmama. Napravili su robota Digi, koji je bio predstavnik akcije Kodigranje, učestvovala je u stvaranju pametne sobe za Devana Labs, pravila inovativna web rešenja za agenciju iz Čikaga, radila za jednu kompaniju iz Australije i još mnogo toga.

Foto: Priče sa dušom / screenshot

Šali se i kaže da je njen put bio drugačiji i pomalo čudan, jer nije išla redom koji se možda u Srbiji podrazumeva.

– Ljudima je čudno i ujedno zanimljivo jer nisam išla standardnom putanjom: srednja, fakultet, posao, pa firma, već zbrda-zdola: prvo firma, pa faks. Završila sam srednju školu, na smeru koji godišnje ima samo jedno odeljenje, a nas svega deset je diplomiralo. Sada sam na prvoj godini američkog fakulteta University of the people iz Kalifornije i online studiram kompjuterske nauke – priča Valerija.

Foto: Priče sa dušom / screenshot

Rado se seća kada je kao klinka napravila prvi WAP sajt i zaradila 800 dinara.

– To je bio početak razvoja interneta u Srbiji i nije bilo mnogo dizajna. Tada sam počela da se interesujem za tu oblast i ponosna sam na taj prvi projekat. Iako se retko spajaju u jednu profesiju mene su oduvek istovremeno zanimali dizajn, programiranje i video-montaža – kaže Valerija i usput mi priča da je kao devojčica volela da rasklapa igračke kako bi videla kako one rade iznutra. Robotika ju je zainteresovala u srednjoj školi.

Ništa nije radila pod pritiskom i sve se dešavalo samo od sebe, baš kako treba.

– Mama i tata su preduzetnici, ali nemaju veze sa programiranjem. Brat je programer, a sestra radi u finansijama. Navikli su na mene i moje izazove i da me vide da se ne razdvajam od lap-topa – iskrena je Valerija.

Tokom srednje škole kontaktirala je Beogradsku otvorenu školu, gde je bila zadužena za održavanje i dizajn portala za srednjoškolce Mingl. Tada se specijalno bavila i lego robotikom.

– Direktor moje škole i profesori su nas pogurali, tako da smo krenuli po sajmovima i televizijama. Pored toga imali smo mogućnost rada na industrijskoj ruci koja opslužuje dve CNC mašine.

Valerija je pre dve godine sa kolegom Dušanom Gladovićem dobila priznanje NASE za kreiranje pametnog odela za astronaute. Osvojili su prvu nagradu u Srbiji, a na međunarodnom nivou OPEN NASA ih je uvrstila u najbolja rešenja u svemiru.

Ove godine dodeljeno je 16 priznanja Mladim herojima, a u žiriju su bili predstavnici NIS-a, Exit-a, kompanije Ringier i sajta Priče sa dušom

Više puta je održala predavanja svojim vršnjacima i mlađima i starijima od sebe i volela bi da se u narednom periodu više posveti edukaciji mladih.

Ipak, koliko god da u Srbiji može da zaradi i da živi od programiranja, Valerija smatra da u našoj zemlji ne može profesionalno da se usavršava, piše sajt Priče sa dušom.

– Uh, to mi je bolna tema. Naša država nam malo pruža, a mnogo oduzima. Entuzijazam se uzima mladima, a oni se vremenom naviknu da ovde ne mogu da promene stvari. Kad sam ja to shvatila, rešila sam da odem. Mnogi se čude zašto se selim u Nemačku, gde sam dobila ponudu na menadžerskoj poziciji programiranja, dizajna i marketinga, kada ovde mogu dobro da zaradim. Meni su druge vrednosti važnije od novca. Idem i zbog ekonomsko-političke situacije u Srbiji, a i da bih sebe usavršila. Ne mogu ja da budem dobro, ako se sve oko mene raspada – iskrena je Valerija.

Mlade neće zaboraviti i kad god bude bila u prilici, dolaziće u Srbiju da im održi predavanja i radionice.

– Kada sam odrastala uzori su mi bili članovi internet zajednice koji su me motivisali. Tako i ja sada imam volju i želim da utičem na sadašnju decu kako bi videli i otkrili neke nove stvari u oblasti dizajna i programiranja. Moj posao će biti u inostranstvu, a ovde ću se posvetiti novim talentima. Nadam se da kroz svoje govore mogu da motivišem mlade ljude, pogotovo devojke, da prate svoje snove i da nikada ne odustaju od svojih naivnih dečjih želja, jer su baš te želje najiskrenije – rekla mi je Valerija Spasojević, jedan od Mladih heroja Srbije za ovu godinu, na kraju njene iskrene Priče sa dušom.

[JESSY]

Ovi srednjoškolci su NAJBOLJI FIZIČARI I HEMIČARI, a sada će pokušati da se dokažu u svetu

M. Rašić/ P. Vujanac | 04. 07. 2017 - 19:50h

| Komentara: 3

 

Petoro srpskih srednjoškolaca kreću put Tajlanda na Međunarodnu olimpijadu iz hemije, dok će znanje fizike predstaviti petorka iz Petnice na Internacionalnom turniru u Singapuru.

 

Foto: Privatna arhivaPo odličja u daleki Tajland

Andrej Kukuruzar iz Sombora, Igor Topalović i Andrej Kovačević iz Užica, Anamarija Nikoletić i Damjan Čubraković iz Beograda uspesima na regionalnim, a potom i na republičkim takmičenjima izborili su se za mesto u timu koji će se u Tajlandu od 6. do 15. jula boriti za medalje na Olimpijadi iz hemije. Pripremali su se vredno na Hemijskom fakultetu pod mentorstvom dr Dušana Sladića, profesora Hemijskog fakulteta, kao i na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu pod rukovodstvom profesora dr Nika Radulović.

 

Andrej Kukuruzar, učenik četvrte godine Gimnazije „Veljko Petrović” u Somboru, jedini je sa iskustvom na Međunarodnoj olimpijadi.

- Zadovoljan sam prošlogodišnjim uspehom, kada sam osvojio bronzu. Naravno, voleo bih da i ove godine dobijem medaljum koja god bila, svakako je uspeh – ističe Kukuruzar, koji je nedavno odlučio da upiše Hemijski fakultet.

Foto: D. Milenković / RAS SrbijaPeku zanat u Petnici

Veliko priznanje iza sebe imaju i Damjan i Anamarija, učenici Matematičke gimnazije.

- Bili smo u istoj ekipi koja je na Međuregionalnom hemijskom turniru na Univerzitetu Lomonosov u Moskvi osvojila prvo mesto – priča Anamarija u pauzi rešavanja zadataka iz termodinamike.

Andrej Kovačević, đak treće godine Užičke gimnazije, sada će prvi put učestvovati na međunarodnom takmičenju, ali ističe da tremu nema još uvek.

- Možda pred samo nadmetanje bude drugačije, ali sumnjam jer ja uvek dajem sve od sebe i volim da se takmičim. Svi smo mi i u Istraživačkoj stanici Petnica, radimo projekte na programu hemije, mi i ne primećujemo koliko nam vremena sve ovo oduzima jer nam je zanimljivo – ističe on.

Za svoje mesto u timu izborio se i đak 2. razreda Užičke gimnazije Igor Topalović, koji je zasad rezervni igrač.

Kada je reč o drim timu fizičara, čine ga Milena Simić i Luka Lazarević iz Gimnazije “Svetozar Marković” u Nišu, Aleksandra Stojković, učenica Aleksinačke gimnazije, kao i Miloš Rašić i Edvin Maid, učenici Matematičke gimnazije u Beogradu. Njihove pripreme tekle su u Istraživačkom centru Petnica, i to veoma specifično - kako uz pomoć fizike proveriti da je kuvano jaje kuvano ili pomoću ljudske kose napraviti uređaj za merenje vlažnosti vazduha.

- Radi se o takmičenju koje podstiče kreativno-istraživačko angažovanje učenika, unapređuje njihovo kritičko razmišljanje i jača njihove prezentacione sposobnosti, sve kroz izumiteljske i istraživačke zadatke iz oblasti tehničkih nauka – objašnjavaju vođe našeg tima Vladimir Veljić i dr Aleksandra Alorić, koji zajedno sa takmičara već sutra ulaze u trku za medalje.

Tweet

 

[obi-wan]

https://scontent.fbeg4-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/20292801_1994585754107570_5468015873669442195_n.jpg?oh=05c667037ef42f9d604d5df8f81736d2&oe=5A0143B3

[JESSY]

Stižu panik tasteri

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost obezbedilo je panik tastere za 60 Centara za socijalni rad i zdravstvenih ustanova, a savetnica potpredsednice vlade Branka Drašković juče je o njihovoj podeli i primeni razgovarala s predstavnicima 30 domova zdravlja. Kako je navela, u pitanju je veoma efikasno sredstvo u borbi protiv nasilja u porodici jer zaposleni u centrima za socijalni rad koji se nađu na udaru nasilnika mogu odmah pritiskom na taster da alarmiraju najbližu stanicu policije.

 

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/sirocici-zive-od-skromne-bakine-penzije-tri-sincica-ubijene-olge-lovric-u/xkk8syx

[JESSY]

"NEMAMO NOVCA NI ZA SAHRANU, HRANU NAM DAJU NA VERESIJU"

Potresna ispovest supruge čoveka koji se ubio jer nije mogao da plati dug za struju

•  

FOTO: RAS / RAS SRBIJA

"Molim vas, pustite me još ovaj put, progledajte mi kroz prste, sada će stići šljive, pa idem da berem, izmiriću dugovanje, nemojte da mi isključujete struju, molim vas".

Ovo su poslednje reči pokojnog vanbračnoga supruga Miroslava koje je preneo Slavici Spasojević, a ona ne može da dođe sebi od šoka zbog supruga koji je podigao ruku na sebe jer više nije mogao da se nosi sa siromaštvom.

- Znali smo da imamo dugovanje, ali nismo imali odakle da platimo. Radnici Distribucije su radili svoj posao i rekli su nam da nikako ne uključujemo struju sami jer će nam onda iseći sa bandere. Bio je očajan, poslao me je najpre u prodavnicu da mu uzmem hleb i tunjevinu i odvedem decu kod moje majke koja živi u Nišu - priča Slavica za "Blic".

U prodavnici stoji još jedan dug za hranu od 23.000 dinara, tamo je porodica Stojanović-Spasojević uzimala namirnice da bi prehranila decu.

Trgovac im je izlazio u susret jer je bio svestan situacije, a pokojni Miroslav kad god je bilo posla odlazio je na građevinu, ili u berbu sezonskog voća. Živeli su od 18.000 dinara socijalne pomoći.

- Decu smo rađali u kolektivnom centru u Sićevu, živeli smo mučno i teško. Mnogo mi je teško, nisam očekivala da će se ubiti nakon što su nam isključili struju, on je mene poslao da odvedem decu kod majke, što sam i učinila, ali prvo sam mu donela namirnice iz trgovine, gde već imamo dug. Rekao je „idi ti, a posle ćemo pozvati sestre da vidimo kako ovo da platimo“, i ja sam otišla. Muževljeva sestra iz Bujanovca ispričala mi je da je on nju nazvao i rekao da ne može više ovako i da je u podrumu našao jak otrov i da neće ostati živ. Zatim je prekinuo vezu, ona ga je zvala i kada se javio, čula je kako stravično povraća i kako se guši, a onda je ona krenula za Jelašnicu. Kad je stigla, ležao je pored česme hladan, siv i mrtav, pozvala je Hitnu pomoć i konstatovali su smrt - priča kroz suze Slavica.

Kristijan (12), Lazar (10), Veljko (7), Kristina (5) i supruga Slavica (33) nisu znali šta se desilo dok ih nisu obavestili. Mučna slika, odlazak glave porodice uzdrmao je sve. Kada se porodica okupila, nisu znali odakle da krenu, struja isključena, nema hrane, ne znaju od čega da sahrane pokojnika.

- I ja sam izbeglica iz Bosne, upoznali smo se u kampu, zavoleli. Borili smo se kako smo znali, ali teško nam je bilo, ali zašto je morao da ode ovako, kako ću sama sa decom? Mnogo mi je teško, a njega više nema. Ceo život mu je bio u mukama, oca su mu (Albanci) obesili na Kosovu 1999. godine, njegova majka je to gledala, kasnije ni ona nije mogla da izdrži, pa se 2004. bacila u Nišavu. Miroslav je išao u nadnicu, u maline, u kupine, radio je sve poslove, kad bi radio pet dana, platili bi mu dva, a ima i onih ljudi koji su pošteno plaćali. Nije bio lenj, hteo je da radi, ali nije imao kako i kod koga. Kucali smo na sva vrata, on nije smeo da ide na Kosovo da vadi dokumentaciju jer je pobegao za vreme rata, pričao je da su hteli i njega da ubiju, on je oca našao posle sedam dana u stanju poluraspadanja, ni on sam ne zna gde ga je sahranio - priča Slavica muke svog supruga.

 

Da podsetimo, Miroslav Stojanović (44), otac četvoro dece, izbeglica sa Kosova, izvršio je samoubistvo u utorak uveče u Jelašnici kod Niša popivši insekticid etiol nekoliko sati nakon što mu je isključena struja zbog duga 22.000 dinara.

Nije imao dokumentaciju

Prema Slavičinim rečima, pokojni Miroslav Stojanović (44) nije imao ni zdravstveno osiguranje, a adekvatnu pomoć nije mogao da dobije jer nikada nije mogao da ima svu potrebnu dokumentaciju, jer je trebalo otići u selo Klobukar na Kosovu, što on nije smeo.

- Niko se nikada nije vraćao tamo, ništa nisu prodali, sve, i kuća i imanje, ostalo je tamo. Pre dve i po godine smo dobili kuću od Komesarijata za izbeglice, ali nismo imali ni kupatilo. Deca su nam dobra, vole da uče, ali ih je sramota da im drugovi dođu u kuću, mi nemamo ni sok da ih poslužimo. Ne želim da dajem decu u hraniteljsku porodicu, hoću da radim i da živimo kao porodica, njega više nema, otišao je zauvek, samo nije trebalo, zašto je morao da ode tako, nikada sebi neću moći da odgovorim - priča Slavica.

 

Pomoć "Blic fondacije"

"Blic fondacija" je, nakon što je "Blic" pisao o tragičnoj sudbini porodice Stojanović, donela odluku da plati njihov preostali dug Elektrodistribuciji Srbije.

[JESSY]

Несвакидашња лекција о човекољубљу: Лекар који је задивио Србију добротом 

  Доктор Драган Данкуц потресао је Србију и усијао друштвене мреже ретким примером истинског човекољубља. Он открива своју необичну животну причу. Посебно необичну — у данашње време.

Друштвене мреже преплавила је прича о човеку у белом мантилу који је задивио целу Србију својим хуманим односом према пацијенткињи, баки која је на пријем у болницу у Новом Саду сама чекала у ходнику.

Љубазан, одвео је код докторке да је одмах прими и смести у кревет пред операцију. Обилазио је после интервенције, причали су о свему, чак и о кувању.

Професор Данкуц у посети свом пацијенту на 18. рођендан. Хана је први пацијент у Србији коме је уграђен кохлеарни имплант када је имала само две и по године. Данас Хана говори стране језике и бави се роњењем./Фото: Димитрије Мрђанов

Када је дошло време да напусти клинику, поново је нашао на ходнику са торбом како чека сина који је каснио због невремена. Понудио је да остане још један дан у болници и поручио сину да вози полако, јер снег непрекидно пада.

Син пацијенткиње, баке Марије, Борис Бијеловић испричао је ову несвакидашњу лекцију о човекољубљу на Фејсбуку и открио да је човек, за кога је његова мајка мислила да је медицински техничар, заправо начелник ОРЛ клинике Клиничког центра Војводине проф. др Драган Данкуц.

Овај редовни професор на Медицинском факултету у Новом Саду тридесет година ради на Клиници за оториноларингологију, а последњих седамнаест је њен управник. Рођен је на Јовањдан 1960, а за Спутњик каже да му је управо Свети Јован узор, као и сви православни светитељи, да пре свега буде лекар у хришћанском духу.

„То значи да поштујем своје пацијенте, да поштујем своје колеге, а исто тако да поштујем и нашу ширу заједницу — као што поштујем своје родитеље и претке. Отац Војислав је из Сремских Карловаца, а прадеда Александар Данкуц био је такође лекар, 1882. године завршио је медицину у Лајпцигу. Године 1901. из Панчева је дошао у Сремске Карловце, где је био лични лекар тадашњег патријарха Георгија Бранковића“, прича нам овај изузетан човек.

Узор му је, каже, и мајка Милица, која је из Турије код Србобрана, такође племенита и добра особа. Имао сам много среће да од својих родитеља наследим најбоље особине које човечанство познаје, то су племенитост, љубав, пожртвованост и оданост, каже нам професор Данкуц.

„Увек смо се као породица борили за опште добро, никада за своје личне интересе. Тај наслеђени капацитет искористио сам у медицини. Желео сам њоме да се бавим управо зато да бих помагао другим људима. Тако сам се и остварио. Сатисфакција је дати другоме здравље, а од другога не тражити заузврат ништа, што је на крају крајева и хришћанска највећа заслуга“, каже доктор.

Пошто је статус о његовом човекољубљу запалио друштвене мреже, распитао се лекар о његовом аутору. То је Борис Бијеловић, колега који ради у Центру за социјални рад у Врбасу. Стога није чудно да уме да цени добре особине, а то што је причу објавио је сјајно, позитивно, тако треба да говоримо о медицини, каже наш саговорник.

Професор др Драган Данкуц као предавач са специјализантима на међународном едукативном курсу који се одржава сваке године у сарадњи са Медицинским факултетом у Новом Саду.

„Овакве приче треба да покрену оно што је позитивно пре свега у нашем народу, а онда и међу свим професијама, а посебно лекарској. Она мора да одише хуманошћу, то мора на неки начин да се обелодани, јер медицина је пре свега једна хумана грана науке. Она је на крају крајева и уметност, како у лечењу, тако и у понашању“, објашњава овај чувени новосадски лекар.

Доктор Драган Данкуц прошле године је добио статус почасног грађанина Сремских Карловаца. О његовом доброчинству говори и чињеница да се тада обавезао да ће наредних годину дана волонтирати у амбуланти у том месту.

Пуних годину дана, сваке среде по подне био је на услузи пацијентима, да их прегледа, саветује о даљем лечењу, а пре свега да их саслуша. Волонтерски уговор врхунског лекара истекао је у септембру, али ту није крај његовом залагању да помогне становницима градића у коме раде само три лекара опште праксе, стоматолог и педијатар.

Велико искуство и знање несебично преноси млађим генерацијама – професор са својим студентима и полазницима едукативног курса из микрохирургије уха, грла и носа. Курс се успешно реализује сваке године у Сремским Карловцима, а похађају га ОРЛ специјализанти из Србије и региона./Фото: Димитрије Мрђанов

„Сада се спремамо на други подухват, да и остале колеге које имају директне или индиректне везе са Сремским Карловцима, а то су сјајни професори: неуролог Петар Сланкаменац, директор Клиничког центра Војводине, неурохирург професор Петар Вулековић, хематолог професорка Бранислава Белић и многи други, да свако од њих дâ допринос, да волонтира у амбуланти у Сремским Карловцима“, открива за Спутњик професор Данкуц.

Он мисли и на пацијенте у другим, најудаљенијим крајевима наше земље, на Косову и Метохији.

Ове године организовао је одлазак колега окупљених у Друштву лекара војводине, чији је председник од 2011, у здравствени центар у Грачаници. Лекарима су пренели своје знање, а у Нови Сад се вратили са много више знања о српској заједници која живи у енклавама и опчињени лепотом Грачанице, Пећке патријаршије, Високих Дечана, Богословије у Призрену. Сарадња са колегама са југа се наставила и после посете.

На питање како постиже да се једнако, у потпуности свакога дана даје студентима, колегама и пацијентима, доктор Данкуц каже да има највећу могућу подршку у својој породици.

Професор др Драган Данкуц са сарадницима у операционој сали уграђује кохлеарни имплант./Фото: Димитрије Мрђанов

„Имам највећу породицу на свету. Моја супруга Светлана Дуканац је професорка педагогије, она је директорка средњошколског дома у Николајевској улици. Ту живи 200 најбољих ученица које се школују у Новом Саду. То су наша деца.“

Додаје да његов рођени брат има два сина, Немању и Стефана, то су му најближи нећаци, којима је поред пацијената, посветио своју љубав.

Не мари што смо га узнемирили на дан породичне славе, јер, како каже, то што смо га пронашли баш на Никољдан, има велику симболику.

Човек који је својом добротом корисницима Фејсбука натерао сузе на очи, успео је да се оствари на још једном пољу, такође везаном за његов примарни посао. Професор Данкуц и колеге са Клинике су зачетници кохлерне имплантације у Србији. Први су уградили вештачко унутрашње уво пацијенту, 2012. године.

Свакодневно обавља рутинске хируршке захвате, тимпанопластику, реконструкцију ланаца слушних кошчица. Операција се одвија у локалној анестезији, па пацијенти већ током захвата могу да кажу да чују боље./Фото: Димитрије Мрђанов

„Највећа ми је стручна сатисфакција оснивање Националног програма кохлерне имплантације у Србији, чији сам први председник био. Реч је о револуционарној хируршкој методи која и деци с тешко оштећеним слухом омогућава да чују“, објашњава на крају разговора за Спутњик лекар који свима пружа хришћанску љубав.

Сенка Милош, Спутњик

[obi-wan]

Djaci napravili odlican spot na temu vrsnjackog nasilja...

...

 

[obi-wan]

Stopirani radovi na izgradnji MHE u Rakiti zbog problema u izgradnji