Меша Селимовић - свашта по мало....

[JESSY]

Postoji li proslost ili je sadasnjost zatrpava kao korov? Ili postoji samo proslost, jer sadasnjosti nema: spoznacemo je tek kad prodje. Ima li u zivotu ista jednostavno i rjesljivo ili je sve cvor i tajna.

[JESSY]

Plivaš ili potoneš
„Šta je to s nama i sa životom, u kakve se to konce saplićemo, u šta upadamo svojom voljom u šta nevoljom, šta od nas zavisi, i šta možemo sa sobom. Nisam vješt razmišljanju, više volim život nego misao o njemu, ali kako god sam prevrtao, ispada da nam se većina stvari dešava mimo nas, bez naše odluke. Slučajnost odlučuje o mome životnom putu i o mojoj sudbini, i najčešće bivamdoveden pred gotov čin, upadam u jedan od mogućih tokova, u drugi će me ubaciti samo druga slučajnost. Ne vjerujem da mi je unaprijed zapisan put kojim ću proći, jer ne vjerujem u neki naročit red ovoga svijeta. Ne odlučujemo, već se zatičemo. Strmoglavljeni smo u igru, punu nebrojenih izmjena, jednog određenog trenutka, kad nas samo ta prilika čeka, jedina koja nas može sačekati, u toku mješanja. Ne možes je zaobići, ni odbiti. Tvoja je, kao voda u koju padneš. Pa plivaš, ili potoneš“

[Данче*]

Kada su mu jednim anonimnim pismom zamjerili da se stidi svog porijekla, Meša Selimović je odgovorio onako kako je njemu bilo svojstveno, britko i nepretenciozno:

 

"Ne stidim se, niti imam zašto, naprotiv, ponosim se što su moji preci živjeli pošteno. A moje književno djelo svjedoči koliko sam vezan za svoj uži zavičaj i za svoje porijeklo. Ne bih želio da se zovem Nemanja, mada bi mi, da sam tako rođen, i to ime bilo drago kao i Mehmed. Žao mi je, i to mi je novo i kao saznanje i kao iskustvo, da moji zemljaci žive sa takvim kompleksima. Nemaju nikakva razloga za to."

[Данче*]

"I zauvijek sam ostao gladan ljubavi i pažnje: niko me u životu nije mogao iznenaditi grubošću, uvijek sam je očekivao, a svako me mogao pridobiti pa i prevariti pitomošću, nježnošću, prijateljstvom; pa i kad bih se prevario, opet sam uvijek bio spreman da naletim na isti mamac."

(Sjećanja)

[JESSY]

"Ништа није коначно док у нама постоји тражење; крај тражења је и наш крај. Апсолутне среће нема - она је у тражењу."

[JESSY]

"Lijepa riječ je kao lijepo stablo, korijen mu je duboko u zemlji, a grane se pod nebo uzdižu".

"Čovek je uvek na gubitku ako ne nađe smisao u ljubavi".

"Kad ljudi pronađu lepu misao, trebalo bi da je čuvaju pod staklom, da se ne isprlja".

"Lakše je nagovoriti ljude na zlo i mržnju nego na dobro i ljubav. Zlo je privlačno i bliže je ljudskoj prirodi. Za dobro i ljubav treba izrasti, treba se pomučiti. Zlo nosimo u sebi kao izvornu strast, a može postati pogubno ako se predstavi kao jedino dobro."

"Mi smo ničiji. Uvek smo na nekoj međi, uvek nečiji miraz. Vekovima mi se tražimo i prepoznajemo, uskoro nećemo znati ko smo. Živimo na razmeđu svetova, na granici naroda, uvek krivi nekome. Na nama se lome talasi istorije kao na grebenu. Otrgnuti smo a, ne prihvaćeni. Ko rukavac što ga je bujica odvojila od majke pa nema više ni toka, ni ušća, suviše malen da bude jezero, suviše velik da ga zemlja upije... Mame nas kad smo potrebni a odbacuju kad odslužimo. Nesreća je što smo zavoleli ovu svoju mrtvaju i nećemo iz nje, a sve se plaća pa i ova ljubav. Svako misli da će nadmudriti sve ostale i u tome je naša nesreća."

[Данче*]

 

У својој сам соби нашао одговор на питање: који је кључ успеха?
Плафон ми каже да је амбиција висока, прозор ми рече погледај свет, сат рече да је време злато, огладало ми рече: не суди никоме по спољашности, врата ми рекоше: гурни јако да би достигао свој циљ, и на крају, под ми рече: остани скроман, ти си само створење.

М.Селимовић

 

 

[Данче*]

Волим да поразговарам, од разговора све постане светлије и свежије, као да се прозори на кући отворе. Нисам нарочито паметан, нити мислим да је то важно, важније је да је човек праведан и да се не трује ружним мислима. Мучно би било живети обесхрабрен, треба видети и ону страну која није против човека.

Меша Селимовић

[JESSY]

[JESSY]

I nisam mogao obećati ni njoj ni sebi da će uskoro biti drugačije. A opet sam bio sretan: nećemo biti bogati u novcu, ali ćemo biti najbogatiji u ljubavi; ne bojim se života ni ljudi, bojim se samo da me se tvoje srce ne zasiti; bio sam sam, sad imam svoj svijet, kao da sam osvojio svoju planetu; spriječit ću svakoga ko bude htio da prodre u naše carstvo, da ne bi ugrozio naš mir.

- Meša Selimović

[JESSY]

[Војвода7]

“...ljudi nekud idu, vraćaju se, žure, vidim ih iz svoje nesabrane daljine, kao mrave, i znam da bi trebalo da se i ja priključim, da budem užurban, da nekud odlazim, da dolazim, da se oko nečega trudim, a ne da buljim ovako u tavanicu, u prazninu. Ali ne mogu.
Gledam kroz prozor i nastojim da ne mislim na nerješive stvari, ali ne mogu da se oslobodim tereta što me tišti.”

[Phoebe]

[Поет]

 

,, Moje su zelje bile rasute i maglovite,

sad su sakupljenje 

u jednom imenu, u jednom LIKU

stvarnijem i lijepsem od maste ! 

  

[Нифада]