О васпитању деце

[malina :)]

А да доведемо овде неку баку, па да она директно прича о тим данима? 1340_womens Можда онда сконтамо да данас и није толико лоше. Не схватите ме погрешно, бити мајка је подједнако подвиг па живео ти пре Христа, сад или не знам кад.

[Grizzly Adams]

То што су се некада људи мучили због разних околности не значи да је мазохизам правило и обавеза.

[malina :)]

То што су се некада људи мучили због разних околности не значи да је мазохизам правило и обавеза.

Потпуно тачно, али може бар њихова мука, нама да буде охрабрење.

[Перса]

Све мајке се уморе након велике посвећености детету. И када осете да полако дете осваја свет тј. порасте, тада се опусте и тек тада осете велики умор уложеног напора.

Свака мајка нађе нешто што је у трануцима одмора детеа релаксира.На свој начин бори се са тиме.

Ево ти си дошла на форум, разменићеш мисли, има и форума за младе маме.

Ови дани су важни не само за дете него и за мајке.

То је нешто шта се вечно памти.

Мајке које немају могућност да проведу време са својим дететом него га

морају дати на пажење имају двоструко већи стрес него мајка која

је уз дете.

А једног дана када се смање обавезе према деци, када се породично шетате, идете и

сусрећете оне који нису имали могућност да роде, или који нису желели да угрозе каријере, или живот пун излазака, забава...

тада ћеш схватити да ово сада ниј ни прићи тешко као...

Биће све добро... издржи још мало.

[Grizzly Adams]

Супер ти је аватар!

Наравно, али исто тако и подстицај да за своје породице правимо боље услове.

[ceca87]

Искрено,у прошлости када се рађало више мање се држало до човјека уопште...Да не кажем какве све случајеве знам...Како су давиле тек рођену дјецу и то им било сасвим нормално(чула од баке, она није, али зна ко јесте), затим држали их прљаве, гладне док раде у пољу, дојиле новорођенче два пута дневно, јер су радиле у пољу,а беба треба да сиса на два сата, остављале новорођенче са дјететом од три године, припињале их док су музле краве, остављале их болесне да плачу, Ух, најежих се....А да не кажем да су биле неписмене, да су се удавале до 17...То је она ружнија страна приче!За ону љепшу им свака част!И није ми јасно зашто људи увијек мисле да је боље нешто што је прошло! Сада је, наравно боље. И ми младе маме смо, бар овдје храбре! И хоћемо да рађамо! Али, тешко је. Па бар четворо у мом случају! Само, треба наћи неко решење! Издувни вентил. Треба друштво малода се активира по том питању, да нам неке олакшице! Што неко не да неке олакшице за маме које рађају у току студија, јер је, ето, тај најплоднији период док је дјевојка, жена на факултету(22год.)Та сам била! Да ми је неко дао још један испитни рок!И онда, како не пући када имаш толико обавеза!А околина ти се смије, као да је то најлакши посао на свијету. ИХ, она је само мајка!И не ради! Да, ја не радим!Тешко је разумјети нешто што на својој кожи нисмо доживјели!Једноставно, тешко је зато што се у данашње вријеме не поштује неко ко одгаја будуће генерације!Да нас поштују другачије би се ин ми, мајке осјећале!

[malina :)]

Супер ти је аватар!

Наравно, али исто тако и подстицај да за своје породице правимо боље услове.

Нико то не спори и хвала Богу да су се услови и свест људи променили по овом и многим питањима. Мени ће конкретно бити велики подстрех, кад будем рађала, ако Бог да, и гајила децу, прича моје баке и њене муке. Дакле, не враћање у прошлост, већ прошлост као наук и подстрех за боље.

[-Владимир-]

Да нас поштују другачије би се ин ми, мајке осјећале!

Ево ја те поштујем и дивим ти се. Са 22 године се одлучити на заснивање породице је велики подвиг у данашње време.

[Ленка*]

Да су некадашње баке са једанаесторо деце имале форум ЖРУ, кукале би о оне као ми, све у 16! :laugh:

[ceca87]

Ево ја те поштујем и дивим ти се. Са 22 године се одлучити на заснивање породице је велики подвиг у данашње време.

Е, па хвала! Иначе, наилазила сам на коментаре: "Па зашто се удајеш, ти си добар студент! Нека младе рађају ове што им школа не иде". Ха, ха!На неким форумима у будућности моји ће унучићи причати како је њихова бака у осмом мјесецу трудноће добијала десетке, па онда затруднила са другом бебом кад је прва научила да сједи.Хм, када гледам из ове перспективе расте ми самопоуздање.И да, највећа награда за наш труд су ручице склопљене око врата, прве ријечи, кораци...Али, да је тешко, јесте. Али оно што ме води је то што знам да сам на правом путу, путу који сам изабрала сама.Али да је тешко, јесте. Зато и кукам.Што би рекао Његош: "Чаша меда иште чашу жучи".

[Лидија Миленковић]

Нашим мајкама, бакама, скидам капу. Али свака генерација мајки се мучи у складу са својим временом.

Моја прабаба, је правила цеђ и њом, прала крпе у које је увијала моју бабу (вукући воду ко зна одакле ).

Моја баба је моју мајку увијала у пелене, али је имала воду у дворишту и користила домаћи сапун (прави се од каустичне соде и масноће, ваљда).

Моја мајка је мене увијала у пелене, али је имала воду у кући, лонац за веш и прашак.

Ја сам користила пелене, и имала сам машину за прање веша.

Ако Бог да, моје снаје ће користити памперс.

Драге моје, дивне младе маме, још увек се сећам својих напора око подизања деце ( муж мобилисан, нема млека у продавницама, редоооооови, отимачина за намернице, а ја Сашка посадим на кревет уз брдо играчака, Владицу везујем у кревецу, да не испадне док дреждим у реду за хлеб, млеко...уф...), али ми је пуно срце кад они данас, сећајући се детињства не говоре о томе, као ни о бушним патикама, закрпљеним јакнама, нео о томе како смо од коре лубенице правили играчке, како смо имали наше луткарске представе, како смо сви заједно правили гибаницу, како смо измишљали приче, како су ми правили приредбу за 8. март .....

И, онда себи кажем - Вредело је, Лидија...огромна је плата твоја.

[Милан Меденица :)]

о хвала Богу, најзад нормалан и позитиван коментар на сву проживљену муку bighugbighug

[w.a.mozart]

I žena je ovde došla da je neko sasluša i da joj da ako može neki konkretan savet a ne da joj priča poučne priče iz prošlosti i o smirenju naših baka.

aj da skratimo- nije bitno da l radjaš 9,19 il nemaš decu- bitno je kako podnosiš ono što ti se dešava-da li ropćeš ili ne...

postavljač teme ne ropće već lamentira tražeći malo oduška makar i ovim,virtuelnim putem... neka je Bog uteši i blagoslovi sav trud oko dečice...

bake su ničim izazvan element koji ne mora da bude loš per se

[miki 018]

Sa distance je uvek sve drugacije, kad deca odrastu sadasnji teski trenuci ce izgledati mnogo lakse.

Ja pricam sa suprugom, ne moze kaze ni da se seti sta je sve prezivela u trudnoci (ja se itekako secam greengrin ), pa dok nam je sin bio jako mali. Sve ce to biti jako drugacije za 30god, ali dok se to ne desi treba sacuvati glavu.

Sto se nasih baki tice, one su se mucile, ALI su svoju decu naucile na drugaciji zivot, pa iako su se i nase majke mucile, poucene bakinim pricama i svojim detinjstvom, nas tj. vas zene su naucile da i ne treba da se mucite u zivotu.

Nase bake su takodje i "dizale noge" kad god muskarac pozeli i pored svekrve i svekra nisu imale nikakva prava, ni za sta se nisu pitale. Bilo je radi i cuti, tako ti Bog dao i sta se sad bunis. Nije bas sve jednostavno.

Ceco, svaka ti cast na svemu zaista!

I ja se divim vama zenama kako uspevate da izdrzite sve na nogama! Ali i vama treba i topla rec i podrska i prijatelji i izlazak i samovanje.

Samo pricaj sa svojim muzem, mi ne znamo bas uvek da pogodimo sta se vama vrti po glavi, vi to cuvate u sebi, pa eksplodirate za sitnicu. Ali mi ne mozemo znati sta je vama potrebno ako nam to ne kazete. To ti ja iz muskog ugla gringrin

[Анастасија]

aj da skratimo- nije bitno da l radjaš 9,19 il nemaš decu- bitno je kako podnosiš ono što ti se dešava-da li ropćeš ili ne...

postavljač teme ne ropće već lamentira tražeći malo oduška makar i ovim,virtuelnim putem... neka je Bog uteši i blagoslovi sav trud oko dečice...

bake su ničim izazvan element koji ne mora da bude loš per se

Čitam evo peti put

I ovo što si napisao ne mogu da povežem sa ovim citiranim mojim postom.

Ali nema veze, kad je bal nek je Đurđevdan