О васпитању деце

[о. Горан]

pravilaa

Никако по лицу!!!!! Ал' стварно! После дете када хоћеш да помазиш оно се штреца. Тако препознајеш децу која добијају шамаре.

Никад дете немој тући зато што те је изнервирало!!! Навићићеш се! bicycle_2.gif' class='bbc_emoticon' alt='crutches' /> bicycle_2.gif' class='bbc_emoticon' alt='crutches' /> bicycle_2.gif' class='bbc_emoticon' alt='crutches' /> bandit-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='pravilaa' /> bandit-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='pravilaa' /> bandit-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='bandit' />

[Сефора]

jahojao234

Никако по лицу!!!!! Ал' стварно! После дете када хоћеш да помазиш оно се штреца. Тако препознајеш децу која добијају шамаре.

Никад дете немој тући зато што те је изнервирало!!! Навићићеш се! bicycle_2.gif' class='bbc_emoticon' alt='0102_laugh' /> bicycle_2.gif' class='bbc_emoticon' alt=':bicycle_2:' /> bicycle_2.gif' class='bbc_emoticon' alt=':bicycle_2:' /> confused-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='confused1' /> confused-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='confused1' /> confused-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='confused1' />

Често родитељи, а понајвећма мајке, вређају и позлеђују своје дете због неког несташлука и грде га преко сваке мере. Оно је тада дубоко рањено, чак и кад га не изгрдиш на видљив начин него га изгрдиш само у себи са осећањем гнева. Или га, можда, само грубо погледаш, а дете то осети. У том случају, оно мисли да га мајка не воли. Пита: волиш ли ме, мама? -Да, дете моје. - Али оно и даље не верује, позлеђено је, рањено. Мајка га воли. Она ће га касније и помиловати. Али оно окреће главу, не прихвата миловање. Сматра да је то лицемерје, јер је његова душа рањена.

Деца желе крај себе свете људе, испуњене љубављу: људе који их неће застрашивати, нити ће се ограничавати на изрицање поука, него ће им пружати свети живот и молитве.

[Зорица екс Милева]

Kada sam ja u pitanju moje djetinjstvo je sadržavalo batine, u nekim normalnim granicama, ako takvo nešto uopšte postoji. Realno gledano, možda su te batine imale smisla dok sam bila sasvim mala, ne znam, ne sjećam se. Ali, se jako dobro sjećam da je u kasnijim godinama bilo kontraproduktivno. Zašto? Zato što sam tjerala inat onom ko me tuče - oni tuku, a ja se dernjam koliko me grlo nosi, jer to nervira onoga ko provodi batinanje. Oko za oko, zub za zub. I nije imalo nekog efekta. A onda je počelo se sa nabijanjem osjećaja krivice. I to je unekoliko bilo dobro za roditelje - ok, ali za mene pogubno. Iz razloga što mi je ovaj osjećaj mogao nabiti ko god je htio, i mislila sam da sam najgora na svijetu i da niko sem mene ne griješi - ali zaista ne u onom hrišćanskom smislu, zarad smirenja, takvo nipodaštavanje sebe same, dovodilo me je često u stanje očajavanja. I sad gledam i mislim kako čovjek uopšte da vaspitava svoje dijete, a da greške svede na minimum? 8086.gif

S druge strane ovo što ljudi danas zovu roditeljstvom - nije tome ni blizu. Slažem se Nikola. Danas se zaista ne zna ko je koga rodio i zašto?! Podvig je danas vaspitavati djecu.

[Никола Ђоловић]

Узећу пример мени првих суседа, зид до зида у дворишту где живим.

Средовечан пар има ћерку од 18 година. Девојка је два пута понављала у средњој школи а котира себе као елитну младу жену. Није ни то проблем. Зло лежи у томе што су њој целог живота (а знам је од њене 3 године) све допуштали и у име те слободе допустили сваки облик саможивости.

У њој више не постоји критеријум шта је добро а шта зло. Оцу говори најогавније речи а мајку третира као ортака само док јој ова све чини по вољи. Моменат одговорности за личне поступке не постоји. Ако треба да крене у школу, када је мајка буди, она устане и почне да ломи ствари по кући. Краде од оца новац, итд.

А родитељи? Отац нема ауторитет, плаши је се, али се не стиди када треба свима да оговара своје укућане, док мајка показује пожртвованост али толико патолошки да то више не поседује морални квалитет јер НЕМА ВИШЕ ВАСПИТАЊА ћерке. Другим речима, жртвује се за ћеркин провод а ћерка не показује ни захвалност а камоли могућност преображаја. Када треба да изађе у двориште, на пола метра од улаза, она зове наглас маму да јој изнесе столицу. И тако даље...

Ето шта се дешава када се замене вредности...

[Зорица екс Милева]

Ma strašno, meni nije normalno kad čujem dijete kad kaže majci daj mi vode, i ona ode i donese, a o krađi novca, nepoštovanju i sl. stvarima da i ne govorim. Roditelji su glavni krivci. Kako si sijao - sad tako žanji.

[Aquilius Cratus]

Postoje dva tipa autoriteta, autoritet ucitelja i gospodara. Ovo su duboko arhetipske podele i ima

ih gotovo u svim civilizacijama. Najveci broj roditelja cak i kad smogne snage i hrabrosti da se pred

detetom postavi kao autoritet bira autoritet gospodara. To je laksi put, rotitelj je tu sigurniji, metod je

mnogo prostiji, od samog roditelaj zahteva nesto samo u pocetku. Dete u roditelju vidi autoritet pred kojim

oseca strahopostovanje, moc koja je kljuc za skoro sve njegove odluke i dileme.

Autorite ucitelja je pak sasvim duhovne prirode. On se ne namece, ne trazi nista, nema ni straha ni strahopostovanja ima samo divljenja i iskonske zelje da se postane njegov ucenik. Prosto je fascinantno

kako svi simptomi puberteta sve niske strasti se dragovoljno i sa radoscu polazu na zemlju pred takvom velicinom. Stoji se na kisi, suncum, ide po snegu bos, trpe se udarci, guta se sujeta.

Sve. Samo da ucitelj udeli malo bozanske mudrosti.

Svakako da nismo svi ucitelji niti mozemo biti. To je takodje od Boga. Ali u mnogima od nas mozda

spava veliki Ucitelj samo se previse plasimo da ga probudimo.

[ego]

Postoje dva tipa autoriteta, autoritet ucitelja i gospodara. Ovo su duboko arhetipske podele i ima

ih gotovo u svim civilizacijama. Najveci broj roditelja cak i kad smogne snage i hrabrosti da se pred

detetom postavi kao autoritet bira autoritet gospodara. To je laksi put, rotitelj je tu sigurniji, metod je

mnogo prostiji, od samog roditelaj zahteva nesto samo u pocetku. Dete u roditelju vidi autoritet pred kojim

oseca strahopostovanje, moc koja je kljuc za skoro sve njegove odluke i dileme.

Autorite ucitelja je pak sasvim duhovne prirode. On se ne namece, ne trazi nista, nema ni straha ni strahopostovanja ima samo divljenja i iskonske zelje da se postane njegov ucenik. Prosto je fascinantno

kako svi simptomi puberteta sve niske strasti se dragovoljno i sa radoscu polazu na zemlju pred takvom velicinom. Stoji se na kisi, suncum, ide po snegu bos, trpe se udarci, guta se sujeta.

Sve. Samo da ucitelj udeli malo bozanske mudrosti.

Svakako da nismo svi ucitelji niti mozemo biti. To je takodje od Boga. Ali u mnogima od nas mozda

spava veliki Ucitelj samo se previse plasimo da ga probudimo.

Потпуна истина. bliss jeeee

За то су потребни припрема и труд, па и искуство неколико генерација. Људи се расплину на небитним и лажним вредностима, које се форсирају и једноставно не стигну да открију и да се приближе том идеалу. Ако се не обучемо у све оружје Божије, како ћемо одолети?

[w.a.mozart]

meni je najveći problem što često reagujem trenutno i bez razmišljanja prema detetu a kasnije,kada analiziram vidim da je bilo pogrešno,ne uvek,naravno... to mi je najveći problem... adekvatno reagovati u trenutku... stvaralački a ne po kratkom postupku... mnooogo je zahtevno

[ВИЛМА]

Мени је дан био тежак психички.

Код мене нема "кућа-пос'о, пос'о кућа", него само "кућа-кућа" ...

осећам се као кувана нога...

Има толико лакших послова од чување дечице код мене; Ево сада је време да се бере кукуруз, па ћемо да идемо у шуму по дрва иде зима,  има још толико лакших послова код мене ако хоћеш да се заменимо, децу дај код мене ја ћу да их причувам да се не смараш толико, а ти одмени мене да се науживаш у занимљивијим и лакшим пословима . 319.gif

Подстакнута овим кратким разговором јуче, отварам тему са питањем :

шта ви мислите, да ли је лакше ( физички и психички) чувати децу или брати кукуруз ( или радити било који други посао) ?

Волела бих само да се не доносе брзинске процене, него да се изјашњавате на основу свог искуства или да се бар уживите у ситуацију ( и једну и другу).

[Evdokija]

На основу вишегодишњег искуства, без да и трепнем - КУКУРУЗ!!! Радила сам у просвјети и за мене је и једнодневни школски излет био тежак стрес. Превелика одговорност и не дај, Боже, какве штете - ненадокнадиво!

[ВИЛМА]

Евдокија, хвала на одговору  stadaradim

Уопште не сумњам да ће жене дати овакав одговор.

А мушкарци ?

Ајмо, будите храбри, јавите се, да чујемо ваше мишљење.

[Prolece]

KUKURUZ!!!

Ja sam mama i radila sam jedno vreme u skoli tako da znam...a imam i visesezonsko iskustvo u branju kukuruza i u obavljanju drugih domacinskih poslova  leteti

[ВИЛМА]

Пролеће, хвала  bendoff

И даље ми није јасно зашто се ниједан мушкарац не огласи на теми ?

Управо ми се мушкарац понудио да заменимо послове, тј. да одем мало да берем кукуруз ( " па да видим шта је тежак посао, а не та лаћа од чувања деце" ).

Зато ме занима да чујем и мушку страну.

[Booba]

Ја тек требам постати мама.... 0203_cool

[Милан Меденица :)]

ја би пре чувао децу, и мислим да је лакше, а уз то их и васпиташ како треба.

брање кукуруза је досадан посао који ломи кичму и психу из више разлога.

са децом увек можеш да будеш срећан.

мислим да се жене само превише узбуђују око неких ствари, поготово око деце.