Спасење је само у Христу

[Зосима]

Moze li se spasiti covek bez Vere?

 

Може и са Ташом,није Вера једина на свету... :0104cheesy:

[Crveni Baron]

Може и са Ташом,није Вера једина на свету... :0104cheesy:

 

.smeha. 

[marko_13]

Extra Ecclesiam nulla salus. Изван Цркве нема спасења. 

[Guest - . . .-]

Вера и дела

Алексеј Степанович Хомјаков

 

 

 

Да ли се човек спасава вером или вером и делима?

 

Никада тај спор, чија је бесмисленост исувише очигледна пред светлошћу апостолског Предања, није узнемиравала Цркву, а и није је могла узнемирити.[1] У стварности, вера није дело само схватања, већ дело целог разума, т.ј. разумевања и деловања у њиховом унутрашњем јединству.

Вера је живот и истина у једно и исто време – то је такво дело, којим човек, осуђујући своју сопствену несавршеност и несрећну личност, тражи да се сједини са суштином, изузетно моралном, са Исусом праведним, са Богочовеком.

Вера је почетак, по самој својој суштини, моралан; моралан је онај почетак, који у себи не би садржао стремљење ка откривању, јер би самим тим изобличило своју немоћ, тачније – своје ништавило, своју небиће. Откривање вере и јесте дело, јер је и молитвени уздах, једва приметан у дубинама скрушеног срца, јесте исто такво дело, као и мучеништво. Разлика ових дела је само у врмену и у у словима, при којима Бог дозвољава човеку да се користи даровима благодати.

Које дело је могао да изврши разбојник, прикован на крсту? Или је његово дело – покајање и исповедање у исто то време – било недовољно? Или Бог милује у виду повлачења? Зато су неразумни и они, који говоре да само вера не спасава, већ да су неопходна и дела,[2] али и они, који говоре, да вера спасава без дела: јер ако дела нема, онда се вера показује мртвом; ако је мртва, онда и није истинита, јерје у истинитој вери Христос, Истина и Живот, ако није истинита, онда је лажна, то јест, она је спољашње знање.

А зар лаж може спасити? А ако је истинита, онда је жива, то јест, вера која твори дела, онда која су још (друга) дела потребна?

Богонадахнути апостол говори: „Покажи ми од дела твојих веру, којом се хвалиш, као што и ја показујем веру од својих дела.“

Да ли он признаје две вере? Не, већ изобличава неразумну похвалу.

 

„Ти верујеш у Бога, али и демони верују.“

Да ли он признаје веру и демонима? Не, већ оптужује лаж, која се хвалише количином, коју и демони поседују.

 

„Као што је тело без душе мртво, тако је и вера без дела.“

Да ли он поистовећује веру са телом, а дела са духом? Не, јер би такво поређење било нетачно, али је смисао његових речи јасан. Као што бездушно тело није човек и не мое се називати човеком, већ лешом, тако и вера, која не твори дела, не може бити названа истинском вером, већ лажном, т.ј. знањем спољашњим, бесплодним и доступним чак и демонима. Оно што је једноставно написано, тако мора бити и читано.

Зато они, који се ослањају на апостола Јакова ради доказа, да су вера мртва и вера жива, тобоже две вере, не достижу до смисла апостолових речи; јер не њима у корист, већ против њих сведочи апостол.

Такође, када велики апостол незнабожаца (Павле) говори: „Каква је корист без љубави, чак и у оној вери која би покретала горе?“, он не говори о могућности постојања такве вере без љубави; већ предупређујући је, објављује је бескорисном.

Свето Писмо треба да се чита не духом мудрости света, која се препире о речима, већ духом мудрости Божије и простоте духовне.

Апостол, одређујући веру, говори: „Вера је тврдо чекање оног чему се надамо, и доказивање оног што не видимо“; ако се надамо, онда желимо; ако желимо, онда љубимо; јер је немогуће желети оно, што не љубиш. Или и демони имају такву наду?

Зато је вера једна и када питамо: „Може ли истинска вера спасавати без дела?“, онда одговори чинимо безумним, или боље рећи, ништа и не питамо; јер истинска вера јесте жива вера, вера која твори дела: на је вера у Христу и Христос у вери.

 

(Полное собрание сочинений. Изд. 4, том 2, стр. 124-125, 18-19)

 

 

преузето са:

http://pravbeseda.ru/library/index.php?page=book&id=606

 

 

[1] Иако су га неки православни богослови у целини пренели са Запада у нашу школу.

[2] То јест, да за спасење није неопходно исповедање јединог Спаситеља и Искупитеља рода људског, Богочовека и Сина Божијег, Исуса Христа, већ да су довољна и „добра дела“ пале људске природе. (примедба уредништва Православног одговора).

[Zayron]

Ma to je dupli citat, citat citata. Sad vidite kako to izgleda kad se nešto istrgne iz konteksta. Naravno da su i katolički udžbenici vjeronauka puni toga ali tamo piše kao i kod vas u tom vašem što je sigurno pisalo: Martin Luter ili evangelici ili protestanti tvrde ili su tvrdili da " vjera samo spašava ... itd." A neko izrezao samo to i dobio takvu besmislicu, hahahaha.

[Милан Меденица :)]

Moze li se spasiti covek bez Vere?

 

а како знаш да нема веру? 

на разне начине се испољава вера, некад човек ни не зна да је има ...

[Number15648]

Вера и дела

„Нити је корисно ревносно руковођење у животу без вере, нити је довољно правилно исповедање вере без добрих дела, да би нас довело пред лице Божје, већ је обоје потребно за изградњу правог Божјег човека".

 

Св. Сава, Први Архиепископ Српски

[Срђан Ранђеловић]

"Бог ће унизити гордост његову заједно са лукавством руку његових". "Господе! Ти си Бог мој, прославићу Име Твоје, јер Ти чиниш дивна дела "(Ис. 25, 11, 1).

 

У прошлом веку тридесетих година умрла је у Немачкој богата, позната особа, која је до саме смрти одбацивала могућност загробног живота. На основу својих убеђења, она је завештала да њен гроб прекрију тешком гранитном плочом и окруже је масивним каменим зидом, учвршћеним дебелим гвозденим оковима. Њена жеља је била испуњена и на плочи је постављен натпис: "Ово погребно место, је заузето за сва времена, и треба да остане неприкосновено навек. Строго се забрањује да се било када отвара гроб ". Дакле, чак и у гробу, она је на неки начин искушавала Свевишњег. Међутим, мало семе, које је пало испод плоче, израсло је и пробило се између камена на површину земље. Мало по мало корен је продирао све дубље и дубље, разгрнуо је земљу и из њега је током година израсло огромно дрво. Снажно корење је добило огромну силу тако да су гвоздени окови покидани, а надгробна плоча је била подигнута. Живот је тријумфовао тамо, где је све било осуђено на смрт. Високи Дуд стоји и данас над тим гробом, као ћутљиви сведок истине и јавне опомене упокојене. Обичан народ из околине са сујеверним страхом гледа на тај споменик. Заиста, никакав камен и никаква преграда не може да сакрије од праведног суда Божијег. У последњи дан свако од нас ће стати пред Бога, и тада ће спасење бити само у Христу. Јагње ће судити свима - заклано Јагње, Које ће се тада јавити у свој Својој слави. Сам Христос. Једини Он ће нас спасти од гнева Божијег. Колико год да се људи труде да оповргну Божију истину неверја или било чим другим, доћиће време када ће она пројављивати себе неоповргнуто: наступиће час, када ће пред Њим занемети сва уста, када ће Га угледати свако око и свака неверујући душа биће принуђена да Му се поклони.

http://manastirglogovac.blogspot.com/2013/02/blog-post_24.html?spref=fb

[JESSY]

АРХИМАНДРИТ РАФАИЛ КАРЕЛИН

 

 

 

У данашње либерално време све више се шири учење о томе да човек може да
се спаси својим добрим делима, а да је Исус Христос за хришћане само
образац и поучан пример моралног и духовног усавршавања, али никако и
Искупитељ света. Следи да је спасење могуће за људе свих религија и
конфесија, који се труде да поступају по гласу своје савести. У том
учењу у поређењу са православним богословљем не само да су замењени и
померени акценти, већ су поткопане и саме основе догматике. Хришћани су
увек веровали да Бог спасава човека; а савремени модернисти доследно и
плански убацују у свест верних мисао, да човек спасава себе самог, а да
му Бог даје вечни живот као обавезну награду за труд.

 

 Ако питате савремене хришћане шта је вечни живот и спасење, многи ће рећи:

то је рајски живот, то је место дивне лепоте и вечне радости, где су
уништени свако зло и страдање, где нема трулежности и несклада, где
ништа не помрачује људску душу, то је место где пребивају Анђели и Свети
и где силази Божанство Својом неизрецивом светлошћу. На први поглед тај
одговор може да се учини правилним, али у стварности овде је пропуштено
нешто веома важно, то јест, да Бог човеку не даје само Своје, иако је и
то непостижно људском уму и превазилази све напоре и подвиге, већ даје
много више - Себе Самога и чини човека "богом по благодати". Пред тим
делом сва људска дела се показују као бесконачно мала. Господ је обећао
да ће вратити за дела милосрђа стоструко, али Он даје хришћанину оно,
чему нема поређења и слика, оно што превазилази сва схватање и мере:
даје Себе Самога. О каквим човековим заслугама се овде може говорити?
Како је могуће зарадити Бога? Како је могуће задобити Бога као награду?
Ако би спојили сва добра дела свих људи заједно, то ће бити мање дело од
вечног спасења једне душе. Спасење је - тајна мистичне љубави Бога
према људској души; све остало потребно је да би се тај зов љубави био
чуо и био прихваћен.

Измењено Март 2, 2013 од Дејан Бићанић
Пресловљен наслов

[Гром]

Римљанима посланица св. ап.Павла глава 4.

1 Šta ćemo dakle reći za Avraama, oca svojega, da je po tijelu našao? 
2 Jer ako se Avraam djelima opravda, ima hvalu, ali ne u Boga. 
3 Jer šta govori pismo? Vjerova Avraam Bogu, i primi mu se u pravdu. 
4 A onome koji radi ne broji se plata po milosti nego po dugu. 
5 A onome koji ne radi a vjeruje onoga koji pravda bezbožnika, prima se vjera njegova u pravdu. 
6 Kao što i David govori da je blago čovjeku kome Bog prima pravdu bez djela zakona: 
7 Blago onima koji se oprostiše bezakonja, i kojima se grijesi prikriše. 

8 Blago čovjeku kome Gospod ne prima grijeha. 
9 Ovo dakle blaženstvo ili je u obrezanju ili u neobrezanju? Jer govorimo da se Avraamu primi vjera u pravdu. 
10 Kako mu se dakle primi? ili kad je bio u obrezanju ili neobrezanju? Ne u obrezanju nego u neobrezanju. 
11 I primi znak obrezanja kao pečat pravde vjere koju imaše u neobrezanju, da bi bio otac sviju koji vjeruju u neobrezanju; da se i njima primi u pravdu; 
12 I da bi bio otac obrezanja ne samo onima koji su od obrezanja, nego i onima koji hode po stopama vjere koja bješe u neobrezanju oca našega Avraama. 
13 Jer obećanje Avraamu ili sjemenu njegovu da bude našljednik svijetu ne bi zakonom nego pravdom vjere. 
14 Jer ako su našljednici oni koji su od zakona, propade vjera, i pokvari se obećanje. 
15 Jer zakon gradi gnjev; jer gdje nema zakona nema ni prijestupa. 
16 Zato od vjere da bude po milosti da obećanje tvrdo ostane svemu sjemenu, ne samo koji je od zakona nego i koji je od vjere Avraama, koji je otac svima nама. 

17 (Kao što stoji napisano: postavih te oca mnogijem narodima) pred Bogom kome vjerova, koji oživljuje mrtve, i zove ono što nije kao ono što jest: 
18 On vjerova na nad kad se nije bilo ničemu nadati da će on biti otac mnogijem narodima, kao što mu bješe rečeno: tako će biti sjeme tvoje. 
19 I ne oslabivši vjerom ne pogleda ni na svoje već umoreno tijelo, jer mu bješe negdje oko sto godina, ni na mrtvost Sarine materice. 
20 I za obećanje Božije ne posumnja se nevjerovanjem, nego ojača u vjeri, i dade slavu Bogu. 
21 I znadijaše jamačno da što obeća kadar je i da učini. 
22 Zato se i primi njemu u pravdu. 
23 Ali nije pisano za njega jednoga samo da mu se primi, 
24 Nego i za nas, kojima će se primiti ako vjerujemo onoga koji vaskrse Isusa Hrista Gospoda našega iz mrtvijeh, 
25 Koji se predade za grijehe naše, i ustade za opravdanje naše. 

Из овога што каже св.ап. Павле се јасно може видети да се у правду пред Богом не узимају дела већ вера у Господа Исуса Христа. 
Могло би се упитати чему онда дела? али ако знамо да се наш ум идентификује са оним шта ми радимо стварајући тако свој идентитет, То ми видимо да без добрих дела учињених из љубави у нашем иму неће доћи до идентификације и до преображаја, па се ни наша душа неће преобразути. Јер са променаом начина мишљења долази и до промене осећања која се дешавају у нашој души. 

Цели свет живи под једним притиском и тескобом, као да се  један велики таман облак надвио над свима нама.  То су осећања која гаји душа овог света јер живимо у неморалу. Лажемо, крадемо, отимамо, курвамо се  и немамо среће. Када би смо се сви преобратили да будемо морални да гајимо друштвени живот, да се помажмо иволимо, нестало би зависти, мржње, љубоморе и свих лоших осећања и тај облак који се надвио над планетом би нестао са нашим преображајем. Исто то се дешава и у души свакога од нас, без преображаја наше душе нема радости, Тамни облак кји осећамо се неће уклонити са наше душе док не почнемо да чинимо добро с који би се наш ум поистоветио.
 

[JESSY]

 

 

Трагедија савремених хришћана састоји се у томе што они траже град Божији, тобож
своје законито наследство, али не траже Самога Бога, као извор вечног
живота. Њима је несхватљива светоотачка реч "обожење", њима је
несхватљиво шта значи постати богом по благодати. Не схватајући то, они
то и не желе. Они желе враћање изгубљеног Раја, где цветају у миришу
небески цветови, где нема старости и смрти, где нема страдања. Али тајна
Оваплоћења Сина Божијег и силазак Духа Светога, Тајна Искупљења и
Спасења - није само враћање човека, палог у Адаму у првостворено,
безгрешно стање, већ и пут душе према Богу, кроз примање Његове божанске
светлости, кроз усхођење и озарење, кроз улазак у божански живот, пут
вечног и бесконачног богоуподобљавања - показује се за наше савременике
као скривена испод вела магле.

[Александар Милојков]

Није могуће спасити се без Христа. Он је Спаситељ. О свему осталом може се дискутовати, али Он је темељ спасења.

[distancirana]

  Izgleda,da ni pakao,nije tako losa alternativa..

[VizantijskoPlavo]

kroz zivu veru (svakodnevan odnos sa Bogom) se spasavamo, a ne dobrim delima.

[Бојан Сарачевић]

Није могуће спасити се без Христа. Он је Спаситељ. О свему осталом може се дискутовати, али Он је темељ спасења.

 

Не може рђав човек чинити добра дела, исто као ни добар зла.  Дрво добро даје добар плод, а рђаво рђав. Корен сваког добра је Христос.