Старац Пајсије - поуке

[Дејан]

Ko kaze da i o.Joilo nece postati svetac

Niko to nije rekao ali to ne znači da je u pravo kada su njegovi pogledi na adske muke u pitanju.

Niko ovde ne napadal ličnost oca Joila samo je uzet kao primer onih koji forsiraju da su opisi adskih muka realni.

[školarac]

Niko to nije rekao ali to ne znači da je u pravo kada su njegovi pogledi na adske muke u pitanju.

Niko ovde ne napadal ličnost oca Joila samo je uzet kao primer onih koji forsiraju da su opisi adskih muka realni.

Brate Dejane upravo to i hocu da kazem...i ti svetitelji koji su govorili o adskim mukama na taj nacin ne znaci da nisu promenili svoje misljenje i spoznali nesto drugo kroz dalji ovozemaljski zivot... A i uostalom,nije Gospod taj koji iskljucivo svetost bazira na nekakvim "nepogresivim" informacijama kojima svetitelji "uce" Bozji narod....

[grigorije22]

Svašta su sveti tvrdili ali to Crkva nije uzela kao učenje.

A koje kriterijume Crkva uzima kada nesto prihvata ili odbacuje? Eto recimo bti si postavio ovaj deo iz knjige Cuvajte dusu svoju

gde starac Pajsije iznosi svoj stav. E sada po kojim kriterijumima bi Crkva prihvatla njegovo vidjenja pakla, a odbicila recimo stav starca

Kleope za koga se zna kakav stav je imao u vezi pakla?

[grigorije22]

Niko to nije rekao ali to ne znači da je u pravo kada su njegovi pogledi na adske muke u pitanju.

Niko ovde ne napadal ličnost oca Joila samo je uzet kao primer onih koji forsiraju da su opisi adskih muka realni.

Taj opis je forsirala vecina svetih. Zasto?

[Дејан]

Мислим саборне,јеванђељске и тако то

[Дејан]

Taj opis je forsirala vecina svetih. Zasto?

већина?

Старац Пајсије је смао до текстова те већине могао и да дође па није имао такве ставове,дакле тешко да је већина такве ставове имала.Можда су само били погрешно протумачени.

[školarac]

Taj opis je forsirala vecina svetih. Zasto?

Mozda kao i sto sam Gospod Isus mnoge stvari opisuje na simbolican i metaforican nacin kroz price, takodje i u jevandjelju na onakav strahovit nacin su opisane adske muke, ali svetielji pojasnjavaju njihovo znacenje... Dakle,moguce da su se i sami svetitelji na simbolican nacin a ne realan izjasnjavali se... Mozda...

[grigorije22]

Мислим саборне,јеванђељске и тако то

Sabori se nikada nisu bavali pitanjem prirode adskih muka. Ili mozda jesu

[Guest]

Видео: Старац Пајсије Светогорац

16 петак нов 2012

Posted by radiosvetigora in Видео

≈ Оставите коментар

http://www.youtube.com/watch?v=sbzaRV7SqfM&feature=player_embedded

Премијера филма о преподобном старцу Пајсију Светогорцу, одржана у Москви 5. новембра, привукла је толики број људи да су морале бити одржане три пројекције.

[Guest]

[Дејан]

a što ga nisu preveli

[Angelus]

Дјело љубави Божије према свима нама-дјеци Божијој изграђује непрестано благодатно заједништво нас хришћана, чланова Цркве Божије, а и изван Ње. Сабрани и сједињени смо у Цркви Божијој у Једно Тијело Христа Богочовјека на Евхаристијском сабрању Цркве, али и продужујемо "литургију послије Литургије"(како кажу теолози)у храму чинећи пожртвовање, милодар и добро једни другима и свима другима и другачијима.

Заиста наши администратори Дејан и Мартирије,увијек пажљиво бирају душекорисне теме,хвала им за то и слава Богу за све,као и сва њихова хришћанска и човјекољубива пажња на овом сајту.

Нека наша чежња буде нада,нека наша осуда буде љубав,а наша истина нека буде вјера…

Пажња је пола спасења. Она је пола човјека. Пажња на мисли, пажња на дјела, пажња на ријечи.

Ако не пази човјек на себе и на друге, не може да достигне обожење. Пажња је један од основа подвига хришћанског живота.

"Пролиј крв да би примио Духа Светога!"- поручују светогорски оци.

Зато човјек мора да пази и да се труди у подвигу-да би примио Духа Светога.

У сваком човјеку има “нешто Твоје што у души мојој сјаје!”, како каже

велики Божији човјек и пророк Владика Раде.

“Будите мудри као змије, а безазлени као голубови!”

Један је Грк у своје вријеме рекао, да историју Цркве може да чита само изузетно побожан човјек, да се не би можда саблазнио. Шта све није прошло, какве невоље све Црква није имала, још мање спољашње, а више унутрашње. А треба у том чамцу, који се често пута љуља, да се снађемо и не добијемо вртоглавицу, да се снађемо и да нађемо прави пут.

Кроз читав човјеков живот потребно је непрестано сагледавање величине и силе, али и милости и доброте Божије и Његовог дејства у нашим животима и молитвена пажња и трезвеност које дају право, истинско и непомрачено расуђивање и мудрост које треба да буду украс хришћана. Непрестана молитва(непрестано стајање пред Богом и пред ближњим), труд, подвиг, пост, молитва и све добродјетељи и покајање и изнад свега, као круна, као кров, као финиш хришћанског живота-Причешће Живим Господом!

Старац Пајсије каже да са дјететом треба поступати као са малим

коњићем:некада га зауздати, а некада мало ослободити. Али, не треба

много притезати, да не пукну узе и коњ побјегне, а ни много попуштати

да се превише не ослободи и опет не оде. То је неки рецепт васпитања

дјеце и уопште свакога.

„….јер је циљ постојања пуноћа бића, личног живота и радовање томе бићу и животу, у љубави и слободи. То најбоље видимо код деце. Можемо ми да причамо шта год хоћемо, али Христос је најбоље знао кад се обратио деци. Деца имају ту радост живота, слободе и љубави. Шта је природније за дете него да се радује животу. Нема никаквог другог разлога, јер већ сâмо живљење је радост, која као таква, као богодана од Творца, постоји у нама, у деци. Хоћу да кажем, то је она порука коју је неко рекао: да Бог шаљући свако дете у свет поново изражава Своју веру у човека. Бог верује у живот, верује у човека, у дете, верује у биће, јер зна, као Творац, да је Он творачки створио и даровао живот, и заложио у њега залог радости, љубави, слободе, и зато је биће и живота — благослов Божији.”

КЊИГА : јеромонах Атанасије, Предавања о Литургији, манастир Жича 2008, стр. 17.

Ево за све који нису били у Ћелијама, ево нешто дивно као и све, Владика Атанасије,наш тврдошки цвијет са двије мале дјевојчице пјева на грчком Ипермахо Стратигота-познату химну Богородици, Возбраној Војеводје(Теби, изабраној Војвоткињи…)крај гроба Светога Аве Јустина.

Опростите и помјаните,

у Христу Господу,

из Тузле,

Ваша Александра.

п.с.данас духовно и молитвено славимо Светог Јоаникија,па нека је благословен имендан нашем честитом Владики Јоаникију,а иде сваке недеље одлична емисија РТРС-а уредника госпође Мире Лолић-Мочевић под називом "Ступови духовности" па драга браћи и сестре у Христу уживајмо и срцем и душом слушајући увијек свагдадобру и душекорисну Ријеч Божију,а ево и слава Богу ту и је са нама наш Отац Гаврило за којим иду Христа славећи његова многобројна духовна дјеца Божија,јер

у сваком времену треба да се угледамо на свете Божије људе, они су

опрактиковано Јеванђеље, они су свијећњаци који све просвећују

свјетлошћу Христовом и све испуњују вјечном љубављу Божијом и

силним благословом Божијим. Њихова дјела треба читати, од њих се

учити и онда ћемо непрекидно бити са Господом и у Господу и Њиме ћемо

живјети и дисати и мирисати.

Амин,Боже дај!

[Лазар]

Штета што нема превода

[Ламех]

Mogao bi neko ko zna ruski da prevede pa da stavi na forum, a?

[Guest - . . .-]

 

 

‎- Преподобни оче, да ли је потребно да се сви причешћују!?-

 

 

 

 

"То не кажем ја. То каже Господ: "Сви!" (Матеј, 26, 27). Или, та реч можда има и друго значење, које мени није познато ...? У јерејској молитви постоје ове речи: "И удостој нас, Владико, да Твојом моћном руком даш Пречиста Тело Твоје и Часну Крв Твоју, и нама и свим људима". Наравно, ово се односи на хришћане, који нису под епитимојом. Они претходно од свог духовника треба да добију благослов за Свето Причешће.

Како ћеш да се отргнеш од свакодневнице без Божанственог Причешћа, без Христа? Дошао си у храм и пропустио најважније, Свете Дарове, а то је све. Теби је остала само нафора. Ти не знаш шта је то Свети Олтар? То је нешто најдрагоценије што постоји на земљи. Царски престоли, председничке фотеље, академске катедре - имају мању вредност. Свети Престо је несагорива купина. Ту силази Христос, ту обитава Свети Дух. Око Престола стоје свети Ангели. Величанствен, страшан, призор! Често сам се плашио и да дотакнем Свети Престо. И, стојећи пред овим Чудом, ти чујеш како парохијани, уместо да учествују у доживљају необичне Тајне, они шапућу и причају празне речи. А ко врши Богослужење? Да ли сам свештеник или пак јереј заједно са народом? Зашто кажемо "служба"? Онако како свештеник стоји у олтару, исто тако је народ дужан да стоји у храму. Сконцентрисано, прибрано, потпуно се предајући Богу. Ми се већ у тим тренуцима не налазимо на земљи. "Ви који сте Херувими и који се тајно молите ...", ми се, дакле, налазимо на небесима, пред Светом Тројицом. "Отложим попеченије ..."( Одбацимо земаљске бриге ..) (страсти *)...". Сви тада постајемо свештенослужитељи ... О, зашто нас Бог удостојава да то доживимо! Ако верујемо да се пред нама врши Велика Жртва, дужни смо онда да стојимо "са страхом Божијим". Ми треба да плачемо од среће што се Сам Бог спушта и из љубави према нама приноси Себе за жртву. Ако ми у то не верујемо, зашто онда долазимо у храм? Кога обмањујемо? Они, који не долазе у храм, искренији су. Да ли ти, брате, одлазиш на филхармонију? "

 

 

- "Да, Преподобни оче, ја волим да послушам добар симфонијски оркестар. Ту се одмарам ".

- "А да ли си чуо да тамо неко разговара? Сви ћуте, плаше се да ништа не пропусте. Шта има већу вредност? Музички звуци, који само одмарају, или присуство Светога Духа, Који спасава! Ако те краљ или председник државе позове по имену да приђеш да би од њега добио поклон, да ли му можеш окренути леђа и рећи: "Нећу!" Па зашто онда не прилазиш Христу, Који из Своје Велике Љубави Себе приноси за жртву због тебе, већ Му окрећеш леђа и изговараш безначајне речи. А, види, какве нам Он дарове даје? Самога Себе! -