свештеник Љуба Милошевић (сајт Светосавље) о екуменизму Епископа Григорија

[Џаст Жиле]

@ Дејан Бићанин

 

Када би питали Оце да ли је римокатолициѕам јерес или није, можете ли претпоставити шта би нам рекли?!

 

Неки од Отаца би ме ишибали вероватно јер питам глупости.

 

Ни ја нисам знао да је на Форуму забрањена таква категоризација римокатолика, но, питање је да ли забрана мења њихово стање.

--------------------------------------------------------------------------

 

А сада, питанје за све вас:

 

ЗАШТО СВАКИ РАЗГОВОР У СРБИЈИ И ОВДЕ ПОЧИЊЕ ОМАЛОВАЖАВАЊЕМ, САРКАЗМОМ, УДАРОМ НА КРЕДИБИЛИТЕТ?

ЈА И НЕ ЗНАМ КОЈИ ЈЕ ТО ФОРУМ "СВЕТОСАВЉЕ" И ОВДЕ САМ ДОШАО СЛУЧАЈНО АКО ИКО НА МЕНЕ АЛУДИРА.

А, АКО ИКО МИСЛИ ДА САМ НЕКИ ИНСАЈДЕР, ИНФОРМИШИТЕ СЕ КО САМ, ШТА САМ И ЧИМЕ СЕ БАВИМ...

 

 

Све ово ми делује као да се псујемо расправљајући се.

Да смо у истој просторији заузели би бусије па би се и потукли.

Из свих нас мржња говори...

 

 

Што се тиче Васељенског Сабора, убеђен сам да ће до њега доћи тек када се обезбеди довољна већина за "ИЗГЛАСАНО И ЛЕГАЛНО" општењу са "браћом" римокатолицима. (Прим. аут. надам се да је дозвољена употреба наводника у овом случају.)

 

 

 

[μαρὰν ἀθά]

Ne reći,već dokazati,konkrnim teološkim argumentima... Ja ti već rekoh,ne znam šta ti smatraš ali ljudi koji se bave ekumenizmom se ne koriste takvom terminologijom.

 

Наравно, што се тиче аргумената, ја сам се потрудио да аргументујем сваки свој став који сам износио на овој теми.

У самом дијалогу са инославнима ми морамо јасно исповедити своју веру и свој став да је рецимо протестантско учење за нас јерес, наравно са теолошким и историјским аргументима. Одатле произилази да они за нас јесу јеретици. Не морамо им то рећи у лице, сами ће схватити, а даље од њих зависи да ли ће имати смирења и воље да наставе дијалог или ће се увредити па нам окренути леђа. У сваком случају не требамо ми да њима подилазимо па да правимо компромисе са сопственом савешћу, да релативизујемо учење светих отаца само да се саговорник не би нашао увређеним, а по цену да саблазнимо сопственог брата у Христу. У том случају све је пропало.

Према томе, није ни чудо што екуменски дијалог стоји на мртвој тачци већ од самог почетка, читавих сто година. Управо зато што је заснован на лажној идеји о политичкој коректности и у суштини на неискрености. Све је толико увијено у обланде неке лажне културе и љубазности да истина не може ни да дође до изражаја и на дневни ред.

Мени се чини да наши екуменисти просто на силу хрле у те дијалоге и сусрете, а плодове тога уопште не видимо. Напротив, само доживљавамо нова и нова понижења и компромисе у којима губимо сопствено достојанство.

[Давидова]

Ima jeresi,to su one zablude koje su u Crkvi stvarale velike probleme,pa se oci radi njih okupili na saborima i osudili ih.

 

Значи, јеретици су данас  монофизити и још неки, ваљда они у Индији, беше несторијанци? А лутеранци нису?

[μαρὰν ἀθά]

Браво! Надам се да ће и свети Јустин нешто ново сазнати у Есхатону. Није драги оче Јустине протестантизам јерес како си ти говорио, него гомила заблуда. 

А данас, Дејане, и нема јереси, зар не? Постоје само заблуде?

 

А, не, шта ја причам. Јереси су биле у прошлости, али су данас оне преквалификоване у заблуде. То је било за оно време и оне људе, а данас истина треба да буде у складу са сентименталном љубављу.

 

А ево шта теби и сличнима отписује свети Јустин ("Одговор на анонимну дописницу"):

 

Немојмо се изговарати сентименталним и празним фразама о "времену", о "духу времена", или о "духу екуменизма" који влада у свету, или о " дијалогу љубави" који тобож загрева срца наших савременика насупрот досадашњим "вековима мржње", или другим сличним лицемерним фразама. Такав став је површан, и неистинит, и игнорантски, и лажан. Лажан је, јер уместо "љубави Истине" (2 Сол. 2, 10), уместо "истиновања у љубави" (Еф. 4, 15), уместо љубави ка Истини Богочовечанској, протагонисти споменутих штурих фраза "ходе као незнабошци у празности ума свога" (Еф. 4, 17) и даве се у мртвом мору европског лакомисленог човекопоклонства и човекоугађања. Резултат је тога? Не просвећивање заблуделих ван Цркве јеретика, и повратак ка "вери Истине" (2 Сол. 2, 13), већ општа индиферентност у вери и бљутави синкретизам. Тај став је и игнорантски и дрзак, јер одриче да су у прошлим вековима живота и рада Православне Цркве живели и делали Светитељи Божји, препуни љубави Божје и истинског човекољубља, те или оптужују Оце - Светитеље Божје, да су живели у мржњи, или себе сама истиче да има, тобож, већу љубав од Светитеља Божјих. Међутим светоотачко, и од Апостола наслеђено мерило љубави према људима и односа према јеретицима, потпуно је Богочовечанско, и богонадахнуто је изражено у следећим речима Св. Максима Исповедника: " Ја не желим да се јеретици муче, нити се радујем њиховом злу, Боже сачувај! него се већма радујем и заједнички веселим њиховом обраћењу. Јер шта може вернима бити милије него да виде да се растурена чеда Божја саберу у једно (Јн. 11, 52). Ја нисам толико помахнитао да саветујем да се немилост цени више него човекољубље. Напротив, саветујем да треба са пажњом и искуством чинити и творити добро свима људима, и свима бити све како је коме потребно. Притом, једино желим и саветујем да јеретицима као јеретицима не треба помагати на подршку њиховог безумног веровања, него ту треба бити оштар и непомирљив. Јер ја не називам љубављу него човекомржњом и отпадањем од божанске љубави кад неко потпомаже јеретичку заблуду, на већу пропаст оних људи који се држе те заблуде" (PG t. 91, 465).

Ово је аутентични светоотачки став, овакав како га исповеда Свети Јустин Ћелијски! 

[μαρὰν ἀθά]

"Претпоставимо да имам ковчег са старим златом својих предака, које је малко потамнело. А поред мене католички жупник продаје блиставо, али лажно злато. Ако не кажем да је то кривотворина, да то уопште није злато, постаћу издајник сопственог злата. Ето шта је екуменизам."

Блаженопочивши епископ будимски Данило Крстић

[Avocado]

Šta li bi Isus rekao na ovu vašu raspravu?  .mislise.

[Џаст Жиле]

"Претпоставимо да имам ковчег са старим златом својих предака, које је малко потамнело. А поред мене католички жупник продаје блиставо, али лажно злато. Ако не кажем да је то кривотворина, да то уопште није злато, постаћу издајник сопственог злата. Ето шта је екуменизам."

Блаженопочивши епископ будимски Данило Крстић

Имао сам срећу да га упознам и разговарам са њим. Свети владика. Како је он лепо говорио. Један од најученијих у своје време а тако је сликовито објашњавао да нам свима буде јасно. У исто време је писао и раднику и академику. Песма једна.

[μαρὰν ἀθά]

Имао сам срећу да га упознам и разговарам са њим. Свети владика. Како је он лепо говорио. Један од најученијих у своје време а тако је сликовито објашњавао да нам свима буде јасно. У исто време је писао и раднику и академику. Песма једна.

 

И ја сам имао благослов Божији да га упознам као студент, годину дана пред његову смрт. Био сам му на сахрани у манастиру Ваведење на Сењаку, и сећам се да је на крају опроштајне беседе блаженопочивши патријарх Павле рекао: "Брате Данило, моли Бога за нас." Сада су заједно у Царству Небеском.

[Џаст Жиле]

И ја сам имао благослов Божији да га упознам као студент, годину дана пред његову смрт. Био сам му на сахрани у манастиру Ваведење на Сењаку, и сећам се да је на крају опроштајне беседе блаженопочивши патријарх Павле рекао: "Брате Данило, моли Бога за нас." Сада су заједно у Царству Небеском.

 

 

Да!

 

 

 

Мене само занима и волео бих конкретан одговор:

 

шта ће нама римокатолици?

 

Мислим, ни патријарсима Герману и Павлу, па ни Данилу, ни раније Авва Јустину и да не набрајам нису били потребни... Желим да кажем, нисам ни већи од њих а ни школованији да бих вукао на други страну и контрирао таквим горостасима... Мрзи ме да тражим монахе са Атоса, руске подвижнике и да набрајам и цитирам...

 

Силне богословске школе заврших и нигде не нађох ваљан одговор на ово питање.

 

Сетите се Флорентинске уније. И владари и патријарси су је осудили, исто чека и будуће уније. Нема Цркве без народа а ни саборности.

[Драган orthodox]

Мислим да је највећи проблем са том екуменском причом тај што прави поделе и расколе унутар православља.

[Zeebedee]

Eno kazu da smi mi nebraca a Rodoljub -Milosevicev sudija- kaze da je Milojkov sramiota za SPC 

[Stanoje Stankovic]

Прво вл.Григорије није служио Литургију са католицима,није се заједно са њима причестио и ту је све јасно.Никакав преступ није уколико присуствује њиховим молитвама.Нисам присталица уније нити криптокатолик,али питам.Када је Православна Црква као целина осудила РКЦ и рекла да је јеретичка? Пазите,не поједини Светитељи,као Св.Марко Ефески,Св.Козма Етолски,наш Св.Јустин и сл.Већ Цела Православна Црква.Када и где?

драги оче Александре,

 

мислим да се одговор на Ваше питање може наћи у књизи оца Георгија Максимова, предавача на МДА "Ван Цркве нема спасења"

 

Неки аутори у вези са овим дозвољавају себи да тврде да римокатолици и протестанти тобоже нису јеретици, зато што наводно није

било сабора који би осудио њихова лажна учења као јереси, а њих као - јеретике. Сличне тврдње су историјски неосноване.

На Константинопољском сабору 1583. године који је одржан због прозелитске делатности римокатоличких мисионара међу православним

становништвом, донете су одлуке о предавању анатеми оних који "не исповедају срцем и устима... да Свети Дух исходи само од Оца... ко

говори да је Господ наш Исус Христос на Тајној Вечери користио пресни хлеб... (ко верује) у чистилиште... ко говори да је папа глава Цркве".

Ову одлуку потписали су Константинопољски, Александријски и Јерусалимски патријарси као и епископи - чланови њихових Синода.

У "Окружној посланици Једине, Свете, Саборне и Апостолске Цркве свим православним хришћанима" из 1848. године говори се: "Једна, Света, Католичанска и Апостолска Црква ... сада опет саборно вапије да ово новоуведено мишљење, као да Дух Свети од Оца и Сина исходи, јесте суштински јерес, и да његови следбеници, ма ко они били, јесу јеретици... а заједнице које они образују јесу јеретичке, и да је са њима свака духовна заједница од стране деце православне католичанске Цркве безакона."[15]

Ову посланицу потписала су четири патријарха - Константинопољски, Александријски, Антиохијски, Јерусалимски као и чланови њихових Синода. Значајно је што се у самом тексту ова одлука представља као саборна одлука. Ово решење се не односи само на римокатолике, пошто о исхођењу Духа од Оца и Сина до сада званично учи огромна већина протестаната.

Професор Симатис набраја двадесет православних сабора од XI до XIX века на којима је у одређеној мери осуђен римокатолицизам.[16]"

 

15. Догматске посланице православних јерараха XVII-XIX векова о Православној вери. Свето-Тројицка Сергијева Лавра, 1995, стр. 206-207.

(Српско издање у ИЗВОРИ ЗА ЦРКВЕНУ ИСТОРИЈУ - Протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, стр. 424-446, Центар за хришћанске студије, Београд 2006)

 

16. У 1089, 1233, 1273, 1274, 1282, 1285, 1341, 1351, 1441, 1443, 1484, 1642, 1672, 1722, 1727, 1755, 1838, 1848, 1895. г. - Σημάτη Π. Είναι αίρεση ο Παπισμός; Τι λένε Οικουμενικές Σύνοδοι και Πατέρες, υπόμνημα-ερώτημα στην επί των Νομοκανονικών Επιτροπή της Ιεράς Συνόδου, Αίγιο

2007, Σ. 39.

 

Извор

[Александар Милојков]

Мене само занима и волео бих конкретан одговор:   шта ће нама римокатолици?

 

"Оче Свети! Сачувај их у име своје, оне које си ми дао, да буду једно као и ми. 

Да сви једно буду, као Ти, Оче, што си у мени и ја у Теби; да и они у нама једно буду, да и свет верује да си ме Ти послао."

 

Исус Христос

 

А ја не знам како ћете ви са својим егоизмом пред Господа? Јесте ли сигурни да ће вас таквог Господ примити?

[Александар Милојков]

Силне богословске школе заврших и нигде не нађох ваљан одговор на ово питање.

 

Па да, од силних богословских школа не стигне човек ни Јеванђеље да прочита.  

[Ђорђе Р]

Да!

 

 

 

Мене само занима и волео бих конкретан одговор:

 

шта ће нама римокатолици?

 

Мислим, ни патријарсима Герману и Павлу, па ни Данилу, ни раније Авва Јустину и да не набрајам нису били потребни... Желим да кажем, нисам ни већи од њих а ни школованији да бих вукао на други страну и контрирао таквим горостасима... Мрзи ме да тражим монахе са Атоса, руске подвижнике и да набрајам и цитирам...

 

Силне богословске школе заврших и нигде не нађох ваљан одговор на ово питање.

 

Сетите се Флорентинске уније. И владари и патријарси су је осудили, исто чека и будуће уније. Нема Цркве без народа а ни саборности.

 

Сваки човек нам је потребан, јер је сваки човек икона Божија. Тако су нам потребни и римокатолици. Али не можемо прихватити римокатолике у њиховим заблудама, под њиховим условима. Потребни су нам и будисти и муслимани, људи су, не можемо их одбацити. Али зна се на који начин се то ради, као што се радило ових две хиљаде година. Наше време је благословено за мисионарење, зато што је комуникација олакшана, убрзана. Али изгледа као да смо изгубили дар комуникације, него само нападамо, оспоравамо, омаловажавамо. А то се види и на овом форуму. Колико је ружних речи речено за о Љубу, само зато што је изнео ставове које се некима не свиђају. Људи не знају ни унутар цркве да воде дијалог, ни са истомишљеницима, ни са онима са којима се не слажу. Ако се са неким слажу, даће лајк (амин), нема надопуњавања, развијања теме и мисли у том правцу. А ако се не слажу, кренуће углавном разне квалификације, подмукли напади на човека, као личност, што се дрзнуо да не мисли исто као и они.