Како приволети к Цркви чланове породице? Да ли сте због вере породична црна овца?

[Filipov i Sarin tata]

Пошто се први пут укључујем да искористим прилику да све поздравим најрадоснијим поздравом  0110_hahaha  0110_hahaha !!! Видим да сви делимо сличне муке и проблеме у борби да своје најмилије и најближе колико-толико приближимо Богу. Како Бог лепо склапа коцкице, ево јутрос је наш прота споменуо да је један од првих и највећих задатака који је Исус оставио својим ученицима након Васкрса, да сви хришћани шире и проповедају веру осталим људима и народима...

Сад, ја бих да са свима поделим свој проблем и муку. Ја, супруга и клинци смо мање-више редовни у Цркви, трудимо се да живот што више уредимо по Вери нашој павославној, славимо Славу, постимо... Остали у фамилији раде по сопственом нахођењу које у најбољем случају може да се сведе на обичаје за славе, Божић, Васкрс... Нажалост, мој отац се упокојио половином прошлог месеца а да нисам успео бар мало да га "натерам" да се окрене Богу бар у тим задњим данима. Био је крштен као дете али кроз живот скоро да уопште није био део црквеног живота, венчан са мајком само грађански. Ако кажем да сам крштен са 30-так година, све је јасно...

Е сад, након његове смрти се ситуација драстично погоршава јер желим да бар сада све одрадимо како треба за покој његовој души, да му бар сад помогнемо колико можемо да му милостиви Бог,  smej.gif  , опрости грехе и подари Царство небеско, колико год да није био активан у вери. Али, остатак фамилије (част ретким изузецима), на челу са мојом мајком и сестром, будући у суштини потпуно или углавном неверујући, више пази на то да све буде урађено како "село" и разноразне бабетине и женетине "које знају како треба" кажу... То иде толико далеко да они боље знају и кад треба да буде 20 дана, 40 дана итд него наш прота, што нарочито добија на тежини јер се све дешава око Васкрса, кад су правила за излажење на гробље мало другачија... И онда ту крећу расправе и свађе које се завршавају тиме да ми кажу како их не интересује шта кажу "црквењаци и секташи"  0110_hahaha и да они не желе да се разликују од осталих људи... И ја онда идем код проте да питам како да изађем из те ситуације без даљих свађа и погоршавања ионако пољуљаних односа у фамилији, а да ипак оцу пружимо све што можемо за покој душе...

Мало га одужих за прво јављање, али ми је некако лакше што сам ово поделио са свима, можда неко буде имао и неки користан савет, а можда се и неко са сличним проблемима нађе у овом мом писанију...

Поздрав свима!!!

[Jadranka1]

Brate,ako majka i sestra teraju po seoskim bapskim obicajima,a ne mozes im objasniti nista za sada,ti uradi onako kako treba,mozda da odneses sta treba u crkvu za pomen,da se ne ganjate po groblju.Moja majka je,recimo,pre 20-ak godina bratu pokojnom na grob nisila ako joj nesto "zatrazi " u snu da jede,a kad je sestra umrla,posle tih 20-ak godina,nikada nista osim svece i tamjana na grob iznela nije,tako da se ti moli za mamu i sestru,pa makar za neki niz godina one shvate kako i sta treba.  0110_hahaha 0110_hahaha

[Ленка*]

^{Али свекар и свекрва, са посебним акцетом на "свекрва"....еееех. Највећи сам злотвор у фамилијУ  d13qw7qišaimaba}

bliss jeeee  Браво, селе, и ја сам!

[w.a.mozart]

thank_you777

[Милан Меденица :)]

брате драги, добро нам дошао из муке право у васкрслу радост  0110_hahaha

од мене имаш само похвале за свој труд и жељу  :bla: 0102_laugh :group111:

само ти терај оно што треба и не обазири се на угађање селу, грех не чиниш.

само питај за сваку глупост: чему то служи, а туци их тиме да ''твоје'' има сваку сврху и добро се наоружај знањем. људи су, прихватиће разум.

једно је што треба да бринеш о мртвима, ал мораш и о живима да се побринеш да се науче. ја сам понео тај крст и некад је изгледало да је безнадежно, ал у слабости се Бог познаје и јавља  0110_hahaha

поента је да научиш зашто се то тако ради и да га радиш, а ко оће може и да учествује, а може и да не присуствује. нема тог који ће да се срамоти да не дође покојнику кад треба, слободно им мало и уврни руку помињући такве ствари.

имам ја једну некрштену тетку интелектуалца која ми је солила за прву славу са мојих непуних 22 како се слави и корила ме што славим а отац ми није мртав па кад сам јој показао написмен мејл од оца где ми пише благослов да славим (и он је тад био некрштен, ал ја волим да имам од њега благослов и мир, а и корисно је фамилији окачити на нос) онда је променила плочу у трену на супротно.

тако ти ја стално са њима ратујем, и стално их изненађујем образложењем за све, а поготово оним које разумеју - слободно их превари да ураде нешто корисно и да сви учествују у томе.

ја сам мојим мирне душе рекао да би могли сви помало да учествују у слави јер је то заједничка слава, а не само моја, тако да је то кренуло одједном да бива прихваћено као најнормалнија ствар. сад је већ петина крштених у фамилији од 40 људи, што и није лоше за 11 година активног Божјег присуства у мојој породици 0110_hahaha

мојој су баки, пошто је пред смрт тражила крст а комуниста била цео живот, кретали да каче на крст којекакве петокраке, пешкире и цвеће, па кад нису хтели да скидају јер се ''ваља'' и ''она би то волела'', онда сам ја све то лепо побацао и тако голог га носио до гроба на челу колоне.

нема тог који ће смети да ти замери, само се постави знањем и тврдо да сваком одговориш право, по истини ал ни по бабу ни по стричевима. ја сам испред свих гласно замолио свештеника да лепо, по реду и у миру одржи опело баки пре него је кренуо, да моја буде последња и да нико не сме преко мојег да дода.

мој савет ти је да будеш тврд, ти води беседу гласну да убијеш шапутања, ал мудар и виспрен за сваку ситуацију, и да их све приведеш Богу тако што ћеш да им идеш уз пут, никако у супротно.

чим кренеш да се цењкаш, одма си пропао у старту.

ето то је неко моје искуство са фамилијом, па ти види шта ти вреди  :291291291:

[Николa]

Umesto da roditelji pitaju kako da prinesu veru deci...

Zamislite mog oca, koji kaže da nije ni ateista, jer, šta ima on da se izjašnjava u odnosu na tamo nekog Boga.

[Guest - . . .-]

Како ваши у продици доживљавају вaш живот у Цркви? Како комшије, познаници, пријатељи?

Знам безброј случајева да на пример муж брани жени да иде у Цркву, жена мужу, родитељи деци... да комшилук гледа као на секташе...

Када је пост, на пимер, родитељи неће деци која иду у Цркву да спремају посно. (то је веома битно за размиљање о причешћивању)...

ајде да мало поразговарамо о овоме.

Мене моји нису баш гледали као црну овцу. Није ни комшилук јер ја "учим за попа". Но, када је мој брат одлучио да оде у манастир (пре четири године), постали смо обоје најцрње овце. Толико црно да је дошло до тога да моји родитељи и део фамилије ми се не јавља ево четири године. Мисле, да сам ја наговорио брата, продао, уценио... у сваком случају када нисам платио на мосту, платио сам на ћуприји.

Изгледа да мора тако. Мора да се страда мало за веру. Нема спасења "све лежећи дуван пушећи"...

Често се срећем са парохијанима који су почели да иду у Цркву и који су се попишманили јер их је комшилук оговарао (гле, много је грешан, поп га наговорио, вуче га за нос...)...

Волео бих да чујем ваше искуство. Ако вас занима нешто из мог искуства спреман сам да поделим са вама.

[Млађони]

Моји подржавају максимално иако нису литургијиски хришћани. Моја промена става им се јако допала.

Мада ону прошлу нису критиковали.

[Natasa.]

Bilo je malo cudno,plasili su se da ne "odlepim", ali nista strasno. Jedino kad je post u pitanju, pomirili su se za ovaj nedelju dana pred pricescivanje, ali mi spremaju ribu svaki dan da ne umrem od gladi :D . Smesni su mi zbog toga, al' 'ajde .

[Guest - . . .-]

Можда те називају црном овцом.

Можда плешеш изван такта.

Можда си свуда неугодан.

Можда ником не дајеш право.

Можда свако има нешто ти приговорити.

Можда се и сам осећаш као црна овца

можда си сам неугодан и незграпан.

Можда имаш нешто на себи

што стално бес других на тебе навлачи.

Можда си неко дете брига

у твојој породици.

Можда си стварно црна овца.

Колико год себе видиш црним

колико год да те други могу црним приказати

и кад би ти сам требао бити

црна овца,

онда је једно сигурно:

и црне овце дају млеко

и топлу вуну за одело из године у годину...

[Justin Waters]

Из неког свог искуства, кад сам приступио вјери, био сам црна овца. Оно класична прича, родитељи мисле да си у секти, јер за њих је православље добро познати "традиоционализам".

Међутим са друге стране како је вријеме прошло, а и ја сазрио на духовном плану, схватам да су они помало и били у праву, као и многи други родитељи. Јер мој први наступ према њима када сам рекао да вјерујем је био стварно секташки, готово хардкор слијепо вјеровање, класично неофитство.

[коЖељ њацИ]

Хм , не знам шта бих реко, мене никад нико није ни доживљавао као нормалног човека ... и то је моја предност.

[Јаков.]

Jedino je frka sa klopom. Zaista misle da gladujem kada je post.

Inače za Liturgije super..Uvek donesem naforu pa je pojedu.

[Guest - . . .-]

Хм , не знам шта бих реко, мене никад нико није ни доживљавао као нормалног човека ... и то је моја предност.

То има своје предности свакако... али шта ћемо за оне за које кажу: Гле, шта му би да иде у Цркву? Мора да је нешто много грешан... или да су отишли у секту или је полудео...

Сећам се да смо имали једног деду кога су звали Раде богомољац (ово "богомољац" је било онако поспрдно...), који је веома много утицао на мој животни пут у вери. Е, за њега су говорили да је секташ. Кажу: Јој пусти га, водио нас бре у ону цркву у центру (саборна Црква у Крагујевцу) и тамо сви клече! Ко да су муслимани. Ма Раде богомољац је секташ!

А он их водио на великопосна богослужења...

[Natasa.]

Jedino je frka sa klopom. Zaista misle da gladujem kada je post.

Inače za Liturgije super..Uvek donesem naforu pa je pojedu.

Isto , ali stvarno ne znam zasto tolika panika .